1199-18 Pritužba OCD protiv SSZ Beograd zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti socijalne zaštite

  1. 07-00-1389/2018-02 datum: 6.2.2019.

 

 

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je organizacija civilnog društva podnela, u ime i uz saglasnost K. S, protiv Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda, zbog diskriminacije K. S. na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je K. S. korisnik mobilne stambene jedinice u naselјu M, da je osoba sa invalidtetom koja koristi kolica, kao i da na ulazu u stambenu mobilnu jedinicu koju koristi postoje dva stepenika, da se kupatilo i toalet ne nalaze u stambenoj jedinici i da su nepristupačni osobi sa invaliditetom koja koristi kolica. U izjašnjenju Sekretarija je navedeno da K. S. nije bio osoba sa invaliditetom 2011. godine kada je uselјen u stambenu mobilnu jedinicu, da je u naselјu postojala rampa koju je koristila druga porodica u čijoj stambenoj jedinici je živela osoba sa invaliditetom i da je, posle smrti ove osobe, Sekretarijat planirao da rampu premesti na stambenu jedinicu koju koristi K. S, ali je rampa u međuvremenu ukradena. U toku postupka je utvrđeno da Sekretarijat nije dokazao da je preduzeo bilo koju meru ili aktivnost da se prevaziđu arhitektonske barijere koje onemogućavaju K. S. da samostalno ulazi i izlazi iz stambene jedinice, kao i da koristi sanitarnu jedinici. U toku postupka je utvrđeno da Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda K. S. pruža uslugu stambene podrške pod nepovolјnijim uslovima u odnosu na druge korisnike usluge stambene podrške, da ovako pružena usluga ne zadovolјava potrebe K. S. i da ga na taj način stavlјa u nepovolјniji položaj na osnovu invaliditeta. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da je propuštanjem da za mobilnu stambenu jedinicu u naselјu M, koju koristi K. S. obezbedi ulaz bez arhitektonske barijere, kao i da sanitarnu jedinicu u naselјu učini pristupačnom osobama sa invaliditetom, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda povredio je odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zbog toga je Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda data preporuka da preduzme mere da K. S. pruži uslugu stambene podrške koja u potpunosti zadovolјava njegove potrebe kao osobe sa invaliditetom, kao i da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila, u ime i uz saglasnost K. S, organizacija civilnog društva protiv Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da su, prilikom terenske posete naselјu M, zaposleni u organizaciji uočili da postoji veliki broj objekata koji su nepristupačni. Naselјe u M. se sastoji od tzv. mobilnih stambenih jedinica – kontejnera za privremeni smeštaj radnika na gradilištima. Ove privremene stambene jedinice nedovolјno su funkcionalne u smislu ispunjavanja osnovnih životnih potreba i nisu pristupačne za osobe sa invaliditetom. Dodatno je uočeno da celokupno naselјe nije prilagođeno osobama sa invaliditetom;
  • da je K. S. korisnik mobilne stambene jedinice u M. kao i da je osoba sa invaliditetom koji se kreće pomoću kolica;
  • da K. S. u ovom naselјu živi od 2011. godine, da ima ugovor o korišćenju objekta iz 2017. godine, kao i da ugovor nije sačinjen ranije jer K. S. nije posedovao lična dokumenta;
  • da se na ulazu u mobilnu stambenu jedinicu koju koristi K. S. nalaze dva visoka stepenika; da je u kupatilu koje nije u okviru stambene jedinice sve ukradeno i da kupatilo nema sanitarije i bojlere; da se toalet, takođe, ne nalazi u mobilnoj stambenoj jedinici, već je izolovan, i najbliži je tridesetak metara od mobilne stambene jedinice koju koristi K. S. i da je potpuno nepristupačan, zbog okolnosti da se na ulazu nalaze dva stepenika, da je kabina suviše uska da bi prošla kolica i ne postoji wc šolјa, već čučavac;
  • da je K. S, zbog svega navedenog, onemogućen da se samostalno kreće, i prinuđen je da stalno traži pomoć svoje sestre koja živi u susednoj stambenoj jedinici ili drugih lica;
  • da K. S, zbog svega navedenog, godišnje u proseku provede napolјu jedva sedam dana, dok ličnu higijenu obavlјa uz pomoć svoje sestre u svojoj stambenoj mobilnoj jedinici;
  • da se K. S. nekoliku puta obraćao Sekretarijatu za socijalnu zaštitu s cilјem da mu postave rampu ili na drugi prigodan način učine pristupačnim životni prostor, kao i da mu je svaki put saopšteno da to u datom trenutku nije moguće učiniti.
    • U prilogu pritužbe dostavlјeni su: 1) saglasnost K. S. da organizacija civilnog društva u njegovo ime podnese pritužbu Povereniku; 2) Ugovor o korišćenju mobilne stambene jedinice broj XIX-07-401.I-261/13 od 18. septembra 2017. godine; 3) fotografije ulaza u mobilnu stambenu jedinicu.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je pribavio izjašnjenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu o osnovanosti navoda pritužbe.
    • U izjašnjenju Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda, između ostalog, navedeno je:
  • da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu 28. juna 2011. godine uselio K. S. i njegovu nevenčanu suprugu E. K. u neformalno naselјe M, O…; da je prilikom uselјenja u mobilnu stambenu jedinicu ova porodica dobila i osnovni nameštaj (sto, stolice, orman i krevete);
  • da je nakon uselјenja porodici pružena pomoć u izradi ličnih dokumenata i da je, nakon dugogodišnjeg insistiranja Sekretarijata, 18. maja 2015. godine K. S. dobio izvod iz matične knjige rođenih i državlјanstvo, a 2. oktobra 2015. godini i ličnu kartu, tako da je 18. septembra 2017. godine K. popisao ugovor o korišćenju mobilne stambene jedinice;
  • da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu, po saznanju da je K. S. doživeo saobraćajnu nesreću uputio 22. avgusta 2017. godine zahtev Gradskom centru za socijalni rad – odelјenje Čukarica da obiđu K. i njegovu porodicu i pruži im svu neophodnu pomoć i zaštitu. Tom prilikom je K. S. upoznat i sa mogućnošću smeštaja u ustanovu socijalne zaštite;
  • da 2011. godine kada se porodica S. uselila u nasilјe M, K. S. nije bio osoba sa invaliditetom te mu, u skladu sa tim i nije dodelјenja mobilna stambena jedinica koja je imala rampu. U naselјu je postojala rampa koju je koristila druga porodica čiji je član bio osoba sa invaliditetom. Nakon smrti ovog lica, Sekretarijat je „planirao da rampu prebaci“ K. na njegovu mobilnu jedinicu, ali je „na žalost ista odmah ukradena“;
  • da je uvidom u dokumentaciju utvrđeno da se K. S. nikada nije pismeno obraćao Sekretarijatu sa zahtevom za postavlјanje rampe kako na mobilnoj stambenoj jedinici tako i na sanitarnoj jedinici;
  • da će Sekretarijat za socijalnu zaštitu u narednom periodu razmotriti sve mogućnosti postavke rampe u naselјu u skladu sa svojim nadležnostima;
  • da je K. S. obuhvaćen projektom stambenog zbrinjavanja „Sagradimo dom zajedno“ i da se očekuje da će ova porodica u narednom periodu biti stambeno zbrinuta.

  1.6.   U dopuni izjašnjenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda, između ostalog, navedeno je:

  • da se od formiranja naselјa sa mobilnim stambenim i sanitarnim jedinicama na teritoriji grada Beograda sekretarijat susreće sa svakodnevnim uništavanjem jedinica, i krađe i nanošenje štete redovno prijavlјuju nadležnim stanicama policije;
  • da Sekretarijat za socijalnu zaštitu održava redovne sastanke tima koji se bavi praćenjem situacije u novoformiranim naselјima kao i u socijalnim stanovima. Na sastanku tima koji je održan 20. novembra 2018. godine razgovaralo se i o situaciji u naselјu Makiš 1 a u vezi postavlјanja rampe na mobilnoj stambenoj jedinici K. S. i, nakon sastanka Sekretarijat za socijalnu zaštitu uputio je dopis opštini Čukarica da razmotre mogućnost postavke rampe;
  • da je na sednici Koordinacionog tela održanoj 4. oktobra 2017. godine definisana lista korisničkih porodica koje su obuhvaćene projektom stambenog zbrinjavanja „Sagradimo dom zajedno“. Lista obuhvata 44 porodice i 222 korisnika, kao i da je dostavlјaju u prilogu dopune izjašnjenja.

1.7. U prilogu dopune izjašnjenja dostavlјeni su: 1) dopis Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Sektor za unapređenje položaja Roma broj XIX-07-550-34/2017 od 22. avgusta 2017. godine Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu; 2) dopis Sekretarijata za socijalnu zaštitu broj XIX-01-07-704/18 od 8. januara 2019. godine Opštini Čukarica; 3) fotokopija „liste korisničkih porodica“.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Uvidom u fotografije koje su dostavlјene uz pritužbu utvrđeno je da na ulazu u mobilnu stambenu jedinicu postoje arhitektonske barijere u vidu dva betonska stepenika, koje onemogućavaju da osoba koja koristi kolica za kretanje nesmetano uđe u mobilnu stambenu jedinicu.
  • Među strankama nije sporno da ulaz u mobilnu stambenu jedinicu koju koristi K. S. nema rampu, odnosno da ulaz nije pristupačan osobama koje se kreću uz pomoć kolica.
  • Uvidom u Ugovor o korišćenju mobilne stambene jedinice broj XIX-07-401.I-261/13 od 18. septembra 2017. godine zaklјučenog između Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu i K. S, utvrđeno je da je u članu 9. tačka 10. ugovora propisano da Sekretarijat ima pravo da jednostrano raskine ugovor ako korisnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva, vrše prepravke i rekonstrukcije u mobilnoj stambenoj jedinici.
  • Uvidom u dopis Sekretarijata za socijalnu zaštitu broj XIX-01-07-704/18 od 8. januara 2019. godine Opštini Čukarica, utvrđeno je da je Sekretarijat obavestio Opštinu Čukarica da je K. S. istakao da je jedan od problema u naselјu nedostatak rampe za osobe sa invaliditetom koja mu je potrebna kako bi se nesmetano kretao, kao i da je Sekretarijat zatražio od opštine da razmotri mogućnost postavlјanja rampe u naselјu i o tome obavesti Sekretarijat.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

 

Pravni okvir  

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

 

  • Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[5], pod diskriminacijom po osnovu invaliditeta, podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničavanje po osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ona obuhvata i sve oblike diskriminacije, uklјučujući uskraćivanje razumnog prilagođavanja. Države strane ugovornice će zabraniti svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantovaće osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Članom 19. Konvencije propisano je da država priznaje jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da žive u zajednici, da imaju jednak izbor kao i drugi i da će preduzeti efikasne i odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom olakšaju potpuno uživanje ovog prava i njihovo potpuno uklјučivanje i učešće u zajednici, uklјučujući obezbeđenjem da, između ostalog, osobe sa invaliditetom imaju pristup većem broju kućnih, rezidencijalnih i drugih usluga za pružanje podrške, uklјučujući ličnu pomoć koja im je potrebna za život i uklјučivanje u zajednicu, kao i sprečavanje izolacije ili izopštavanja iz zajednice, kao i da usluge i olakšice koje zajednica pruža stanovništvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invalidtetom i da zadovolјavaju njihove potrebe.
  • Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Dalјe, stavom 5. istog člana propisano je da diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata i pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovolјnijim uslovima od onih pod kojim se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlјe osobe sa invalidititetom ili drugog lica.
  • Odredbama člana 40. Zakona o socijalnoj zaštiti[7] propisano je da jednu od grupa usluga socijalne zaštite čine i usluge smeštaja koju čine smeštaj u srodničku, hranitelјsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.
  • Zakon o stanovanju i održavanju zgrada[8] definiše pojam stambene podrške kao svaki oblika pomoći za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomoskih i drugih razloga ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo i u stavu 2 propisuje da se stambena podrška ostvaruje kroz programe koji se definišu, između ostalog i u skladu sa principom pravičnosti, u smislu dodele pomoći proporcionalno socijalnoj ugroženosti, odnosno da obim stambene podrške bude veći za korisnika koji je u težoj stambenoj i socijalnoj situaciji, a u slučaju osoba sa invaliditetom proporcionalno i stepenu invaliditeta.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavlјenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda neobezbeđivanjem pristupačnog ulaza u mobilnu stambenu jedinicu i sanitarnu jedinicu koje koristi K. S. u naselјu M, stavio u neopravdano nepovolјniji položaj K. S. na osnovu invaliditeta.
  • Da bi se odgovorilo na pitanje u konkretnom slučaju važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelј pritužbe treba da učini verovatnim da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da među stranama nije sporno da je ulaz u mobilnu stambenu jedinicu koju koristi K. S. nepristupačan za osobe sa invaliditetom. Naime, u pritužbi je navedeno da se na ulazu stambene mobilne jedinice koju koristi K. nalaze dva stepenika, kao i da kupatilo i toalet u naselјu nisu pristupačni za korisnike kolica. Uz pritužbu su dostavlјene fotografije koje potvrđuju navoda iz pritužbe. Pored toga, u izjašnjenju Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda je navedeno da K. S. živi u stambenoj mobilnoj jedinici u naselјu M. od 2011. godine i da mu nije dodelјena stambena mobilna jedinica sa rampom jer u periodu uselјenja u stambenu jedinicu, K. S. nije bio osoba sa invaliditetom i korisnik kolica.
  • Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Sekretarijat za socijalnu zaštitu ponudio pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da postojanjem arhitektonskih barijera na ulazu u stambenu jedinicu koju koristi K. S, kao i na ulazu u toalet i kupatilo, K. S. nije diskriminisan na osnovu invaliditeta.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao dalјe navode izjašnjenja Sekretarijata da je u naselјu živela osoba sa invaliditetom koja je bila korisnik kolica i da je Sekretarijat planirao da, nakon smrti ove osobe rampu sa stambene jedinice u kojoj je živela, premesti na stambenu jedinicu koju koristi K. S, međutim rampa je ukradena pre nego što je Sekretarijat preduzeo bilo kakve aktivnosti u tom pogledu. Analizirajući ove navode i činjenicu da Sekretarijat navodi da od avgusta godine ima saznanje da je K. S. doživeo saobraćajnu nesreću, Poverenik konstatuje da je Sekretarijatu za socijalnu zaštitu već duže vreme poznato da je K. S. osoba sa invaliditetom. Uprkos tome, K. nije obezbeđena rampa za ulaz u stambenu jedinicu, niti je sanitarna jedinica u naselјu prilagođena potrebama osoba sa invaliditetom, pa ni osobama koja za kretanje koriste kolica.
  • Sekretarijata takođe navodi i da se K. S. nikada nije pisanim putem obraćao Sekretarijatu sa zahtevom za postavlјanje rampe kako na mobilnoj stambenoj jedinici, tako ni na sanitarnoj jedinici. Međutim, iz navoda izjašnjenja je nesporno da je Sekretarijatu bilo poznato da je K. S. doživeo saobraćajnu nesreću i da je korisnik kolica kojem je potrebno prilagoditi uslugu koju Sekretarijat pruža. Naime, Sekretarijat je naveo da su nakon saznanja da je K. S. doživeo saobraćajnu nesreću uputili dopis Gradskom centru za socijalni rad, Odelјenje Čukarica da ga obiđu i pruže mu neophodnu pomoć, čime je očigledno da su imali saznanje da mu je pomoć potrebna. Izuzev što je Sekretarijat dostavio dopis od 8. januara 2019. godine kojim je od Opštine Čukarica zatražio da razmotri mogućnost postavlјanja rampe u naselјu, Sekretarijat nije dokazao da je preduzeo bilo koje mere ili aktivnosti u pravcu otklanjanja arhitektonskih barijera na mobilnoj jedinici koju koristi K. S. ili na sanitarnoj jedinici u naselјu.
  • Sekretarijat za socijalnu zaštitu je pružalac usluge stambenog smeštaja u naselјu M. i ima zakonsku obavezu da, u skladu sa navedenim međunarodnim i domaćim propisima, obezbedi da usluga koju pruža bude pristupačna i osobama sa invaliditetom kao i da pružena usluga zadovolјava potrebe osoba sa invaliditetom. Sekretarijat je K. S. ustupio stambenu jedinicu na korišćenje kao vid stambene podrške, međutim, s obzirom da K. S. ne može samostalno da uđe i izađe iz stambene jedinice u koju je smešten, kao i da samostalno koristi sanitarnu jedinicu, ovakva usluga ne pruža zadovolјenje njegovih potreba. K. S, po navodima pritužbe, danima ne izlazi iz stambene jedinice, higijenske potrebe obavlјa u stambenoj jedinici i zavisi od pomoći rođake i drugih lica.
  • Korisnici usluge stambene podrške su lica koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da sopstvenim sredstvima reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima. U konkretnom slučaju, u naselјu M. naselјeni su Romi raselјeni iz neformalnih naselјa iz različitih delova Beograda. Pored teške materijalne situacije u kojoj se većina ovih porodica nalazi, kao i socijalne distance društva prema Romima, K. S. se nalazi u posebno teškoj situaciji kao osoba sa invaliditetom koja se kreće pomoću kolica. Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života. Smetnje za ravnopravno uklјučivanje osoba sa invaliditetom u sve društvene odnose počinju od sfere stanovanja, pa preko obrazovanja i zapošlјavanja, što dodatno pogoršava njihov položaj usled izostanka efikasne podrške za samostalan život. Nepristupačnošću javnih površina i objekata osobe sa invaliditetom se dovode u situaciju u kojoj im je onemogućeno ili veoma otežano ostvarivanje osnovnih lјudskih prava, koja su dostupna svim drugim građanima. Nepristupačnost stambenih objekata posebno dovodi do izolacije osoba sa invaliditetom u zajednici.
  • Imajući u vidu sve navedeno, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda nije dokazao da je preduzeo bilo koju meru ili aktivnost da se prevaziđu arhitektonske barijere koje onemogućavaju K. S. da samostalno ulazi i izlazi iz stambene jedinice, kao i da koristi sanitarnu jedinici. U toku postupka je utvrđeno da Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda K. S. pruža uslugu stambene podrške pod nepovolјnijim uslovima u odnosu na druge korisnike usluge stambene podrške, da ovako pružena usluga ne zadovolјava potrebe K. S. i da ga na taj način stavlјa u nepovolјniji položaj na osnovu invaliditeta.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozdravlјa sve napore i aktivnosti koje je Sekretarijat za socijalnu zaštitu do sada uložio da K. S. bude obuhvaćen projektom stambenog zbrinjavanja „Sagradimo dom zajedno“, kao i što je, nakon prijema pritužbe, uputio dopisa Opštini Čukarica da razmotri mogućnost postavlјanja rampe u naselјu kako bi obezbedio pristupačnost stambene jedinice koju koristi K. S.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da skrene pažnju da su termini kao što su invalid ili hendikepiran prevaziđeni, ali i uvredlјivi, jer ne posmatraju celu osobu kao lјudsko biće, već samo jednu od njenih karakteristika. Kada koristimo izraz invalid ili invalidna osoba sugerišemo da je invaliditet prva i jedina karakteristika i lično svojstvo osobe, odnosno, osobi pristupamo isklјučivo i jedino iz ugla teškoće, odnosno smetnje koju ima. Naime, invaliditet je samo još jedna od brojnih karakteristika osobe sa invaliditetom. Takođe, i korišćenje izraza „osoba sa posebnim potrebama“ je neodgovarajuće, jer svaka osoba ima iste potrebe samo ih realizuje na različite načine, bez obzira na to da li ima invaliditet ili ne[9]. Stoga, umesto pobrojanih termina, koji su prevaziđeni i uvredlјivi, ispravno je koristiti termin – osoba sa invaliditetom, jer se na taj način stavlјa fokus na osobu, a ne na njen invaliditet.

 

  1. MIŠLjENјE

 

Propuštanjem da za mobilnu stambenu jedinicu u naselјu M, koju koristi K. S. obezbedi ulaz bez arhitektonske barijere, kao i da sanitarnu jedinicu u naselјu učini pristupačnom osobama sa invaliditetom, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda povredio je odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda da:

  • Preduzme mere da K. S. pruži uslugu stambene podrške koja u potpunosti zadovolјava njegove potrebe kao osobe sa invaliditetom.
  • Ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

Potrebno je da Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)

[5] Zakon o potvrđivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 24/11

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 104/16, član 88.

[9] Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji, 2013; dostupno na http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon1199-18 Pritužba OCD protiv SSZ Beograd zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti socijalne zaštite Download


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top