br. 07-00-868/2013-02 datum: 4. 4. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela S. N. iz V, protiv E.S. d.o.o. V. i N. I, tehnologa održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje u E.S. d.o.o. V. Podnositeljka pritužbe je operisala vratnu diskusherniju, utvrđen joj je prvi stepen teškoća i prepreka u radu i ima status osobe sa invaliditetom. Navedela je da je N. I, tehnolog održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje, 29. novembra 2013. godine „optužio” da lomi programator (aparat na kojem radi), da joj nije dozvolio da programator drži u uspravnom položaju, koji nije štetan za njeno zdravlje, kao i da se više puta obraćala poslodavcu sa zahtevom da je premeste na radno mesto na kojem nema promaje i da joj se dozvoli da koristi pomagalo pri radu. Postupak protiv E.S. d.o.o. V. je obustavljen jer je u toku postupka utvrđeno da S. N. vodi sudski postupak protiv poslodavca, a postupak protiv N. I. je sproveden. U toku postupka je utvrđeno da je N. I. prilikom kontrole korišćenja uređaja zatekao radno mesto, na kojem nije bilo zaposlenog, sa uređajem u neispravnom položaju. On je najpre postavio uređaj u propisan položaj, ali ga je vratio u prvobitni položaj kada je utvrdio da je to radno mesto S. N, čime je odstupio od primene pravila koja važe za sve ostale zaposlene, jer bi korišćenje uređaja u propisanom položaju moglo da ima štetan uticaj na zdravlje S. N. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da postupanje N. I. 29. novembra 2013. godine ne predstavlja akt diskriminacije S. N. na osnovu invaliditeta.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila S. N. iz V, zaposlena u E.S. d.o.o. V, protiv N. I, inženjera zaposlenog u istom privrednom društvu na radnom mestu tehnologa održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje.

1.2. U pritužbi, između ostalog, navedeno je:

– da je S. N. operisana od vratne diskushernije, da ima ugrađen titanijumski držač koji drži tri vratna pršljena i da je osoba sa invaliditetom;
– da zbog invaliditeta i kratkovidosti ne sme da drži programator (aparat na kojem radi) u vodoravnom položaju, jer bi na taj način opteretila vratne pršljenove i rizikovala pogoršanje zdravstvenog stanja, već programator postavlja u vertikalan položaj;
– da je inženjer N. I, 29. novembra 2013. godine, došao na njeno radno mesto i „optužio” je da prlja i lomi programator, kao i da je radno mesto na kojem radi prljavo, umazano flomasterom, crvenim lakom i mastilom;
– da je N. I. pomerio programator i time poništio evidenciju broja urađenih procesora, da joj nije dozvolio da programator vrati u vertikalan položaj, kao i da joj dvadeset minuta nije dao da radi i da je vređao, kao i da ga je više puta upozorila da je ona osoba sa invaliditetom i da ne sme da spušta glavu naniže;
– da je na kraju radnog vremena obrisala programator alkoholom još jednom, ispred N. I, kako bi mu pokazala da aparat samo izgleda kao da nije čist i da ni upornim čišćenjem ne može bolje da se očisti;
– da se više puta usmeno obratila šefu proizvodnje i tražila da je premeste na radno mesto na kojem nema promaje i da joj dozvoli da koristi pomagalo pri radu (dasku, kao ram za sliku formata A4);
– da je direktor privrednog društva izjavio da on za takvom osobom, osobom sa invaliditetom, „nema potrebe”, kao i da je ona „najbolesnija osoba u gradu, osoba sa specijalnim potrebama”; da se rukovodstvo privrednog društva odnosi prema njoj veoma negativno, ružno, da dobija drske odgovore, mrke poglede, prevrtanje očima i zlurade osmehe, kao i da se vrši svojevrstan pritisak na nju da da otkaz, jer je poslodavac nije premestio da radi u deo pogona u kojem nema promaje i jer joj nije odobrio da koristi pomagalo pri radu.

1.3. U prilogu pritužbe S. N. dostavila je: 1) rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje broj 1400-1002-88/2013 od 23. jula 2013. godine; 2) molbu za ostvarivanje uslova za rad ili promenu radnog mesta poslodavcu od 21. oktobra 2013. godine i 3) izveštaj lekara specijaliste broj 131 od 5. jula 2013. godine. Naknadno je dostavila i tužbu od 17. decembra 2013. godine protiv Preduzeća za razvoj i proizvodnju elektronskih uređaja E.S. d.o.o. V, radi poništaja aneksa ugovora o radu i diskriminacije i zlostavljanja.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka upućen zahtev za izjašnjenje E.S. d.o.o. V, direktoru Č. B. i N. I.

1.5. U izjašnjenju N. I, inženjera E.S. d.o.o. V, između ostalog, navedeno je:

– da je zaposlen u privrednom društvu E.S. d.o.o. V. kao tehnolog održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje, što je samo deo ukupnog procesa proizvodnje i da lično snosi odgovornost za ispravnost kontrolnih uređaja i pravilno rukovanje, a da je svako radno mesto opremljeno jednim kontrolnim uređajem na kome operater-radnik kontroliše ispravnost tekuće elektronike; da je svaki radnik dužan da o poteškoći i/ili problemu koji se pojavi na radnom mestu, a vezan je za kontrolni uređaj, obavesti svog poslovođu ili njega lično;
– da je „po navodima iz pritužbe uznemiravao S. N. samo jednom u trajanju od 20 minuta” dok je vršio obilazak radnih mesta i da nije vređao S. N.; da ona više od godinu dana nije radila u njegovoj smeni i da je to bio njihov prvi kontakt;
– da je prilikom kontrole zatekao neuredno radno mesto bez operatera, sa programatorom u neispravnom položaju, da svako pomeranje programatora dovodi do prekida napajanja i da je zato neophodno da programator stoji u vodoravnom položaju. Zbog toga je programator vratio u vodoravan položaj, što je dovelo do prekida napajanja i gubitka učitanog programa-softvera i brisanja broja isprogramiranih procesora;
– da je S. N, kada se vratila na radno mesto, uzbuđeno rekla da je on namerno isključio programator, da ona ne može da sagne glavu i da je zato postavila programator oslonjen na drugi uređaj, kao i da je on namerno onemogućava da radi i gubi vreme;
– da je odmah postavio programator u prethodni položaj (podignut i oslonjen) i obezbedio da se izvrši novo učitavanje i prenos programa na programator, čime je u potpunosti vratio radno mesto u stanje u kome je i bilo pre njegovog dolaska; da je fotografisao radno mesto i bez reči otišao, a da ga je S.N. pozvala pre isteka radnog vremena i pokazala mu da je očistila radno mesto;
– da svi ostali navodi iz pritužbe operatorke S. N. ne spadaju u njegovu nadležnost (organizacija procesa proizvodnje, radna mesta, rad po smenama, poštovanje tehnološkog procesa, promene i prilagođavanje radnog mesta);
– da je pomagalo koje S. N. koristi da bi podigla programator, na njenom radnom mestu namešteno u januaru 2014. godine.

1.6. U prilogu izjašnjenja, N. I. je dostavio dve fotografije radnog mesta S. N.

1.7. U izjašnjenju Č. B, direktora E.S. d.o.o. V, između ostalog, navedeno je:

– da je E.S. d.o.o. V. jedno od preduzeća iz grupacije E. iz G. R, Republika Slovenija i da zapošljavaju preko 360 radnika uglavnom iz V.;
– da je S. N. zasnovala radni odnos 17. oktobra 2005. godine i da je njen rad kod poslodavca obeležen velikim brojem sukoba sa svim kategorijama zaposlenih, velikim brojem pisanih pritužbi i prigovora, kao i da su na njen zahtev, proteklih godina menjali lokaciju njenog radnog mesta, grupe sa kojima radi, poslovođe i smene;
– da je S. N, nakon operacije, nastojala da svoje potrebe na radnom mestu reši bez učešća i saglasnosti rukovodstva proizvodnje i ljudi zaduženih za organizaciju procesa, ne poštujući organizaciju i tehničke zahteve, kao i da su zaposleni za opremanje radnih mesta izvršili sva prilagođavanja kako bi joj olakšali rad, uključujući i njen izbor radnog mesta;
– da su po nalogu Inspektorata za rad izvršena nova ispitivanja mikroklime u februaru 2014. godine, iz kojih se vidi da su u radnim prostorijama primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu za parametre mikroklime (temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i brzina strujanja vazduha) saglasne normativima.

1.8. U prilogu izjašnjenja dostavljene su fotokopije zapisnika Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorata za rad Jablaničkog okruga od 6. decembra 2013. godine i od 7. februara 2014. godine i izveštaj sa rezultatima ispitivanja parametara mikroklime za zimski period Instituta za kvalitet radne i životne sredine „1. maj” a. d. Niš broj 52-227/3 od 5. februara 2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je N. I, tehnolog održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje, prilikom kontrole 29. novembra 2013. godine, došao do radnog mesta S. N, koja nije bila na svom radnom mestu, da je pomerio programator koji nije stajao u propisanom položaju i na taj način obrisao podatke o broju isprogramiranih procesora.

2.2. Uvidom u rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Leskovac broj 1400-1002-88/2013 od 23. jula 2013. godine utvrđeno je da je S. N. nalazom, mišljenjem i ocenom radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenosti utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice obavlja i da S. N. ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima. U rešenju je navedeno da je S. N. sposobna za poslove svoje struke i druge poslove, uz ograničenja: nije sposobna za rad u lošim klimatskim uslovima, podizanje i nošenje tereta težeg od 5 kg i za poslove koji zahtevaju prinudan položaj tela.

2.3. Uvidom u molbu za stvaranje uslova za rad ili promenu radnog mesta od 21. oktobra 2013. godine, utvrđeno je da je S. N. zatražila od poslodavca da se njeno radno mesto izmesti kako promaja ne bi direktno uticala na njeno zdravlje.

2.4. Uvidom u izveštaj lekara specijaliste neurohirurga dr R. M. od 5. jula 2013. godine, utvrđeno je da S. N. ima ograničenu pokretljivost vratnog dela kičme i da nije sposobna za podizanje tereta, rad pod nepovoljnim fiziološkim položajem tela, kao i u lošim mikroklimatskim uslovima, te je potrebna promena radnog mesta.

2.5. Uvidom u tužbu S. N. od 17. decembra 2013. godine protiv preduzeća za razvoj i proizvodnju elektronskih uređaja E.S. d.o.o. V, utvrđeno je da je tužba podneta radi poništaja Aneksa br. 1 ugovora o radu broj 945/04-07 od 1. novembra 2013. godine i zaštite od diskriminacije i zlostavljanja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, dokaze, navode iz izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija ratifikovala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom koja propisuje načelo jednakosti i zabrane diskriminiacije. Konvencija obavezuje države članice ugovornice da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta, kao i da garantuju efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Odredbama člana 2. definisano je da diskriminacije na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti, kao i da obuhvata sve oblike diskriminacije, uključujući uskraćivanje razumnog prilagođavanja.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 55. stav 1. propisano je da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Naime, odredbom člana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored toga, članom 26. propisano je da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.6. Odredbama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da se diskriminacijom zbog invaliditeta u zapošljavanju smatra, između ostalog i odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija radnog mesta koje omogućuje efikasan rad osobe sa invaliditetom, ako troškovi adaptacije ne padaju na teret poslodavca ili nisu nesrazmerni u odnosu na dobit koju poslodavac ostvaruje zapošljavanjem osobe sa invaliditetom. Takođe, kao posebno težak oblik diskriminacije zbog invaliditeta utvrđeno je uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje zaposlenog sa invaliditetom od strane poslodavca, odnosno neposredno nadređenog lica u radnom procesu, zbog njegovog invaliditeta.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Odredbom člana 36. stav 1. Zakona o zabrani dikriminacije propisano je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Imajući u vidu da je podnositeljka pritužbe, nakon podnošenja pritužbe, dostavila kopiju tužbe protiv poslodavca E.S. d.o.o. V. radi poništaja Aneksa br. 1 ugovora o radu broj 945/04-07 od 1. novembra 2013. godine i zaštite od diskriminacije i zlostavljanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala navode iz pritužbe koji se odnose na poslodavca, preduzeće za razvoj i proizvodnju električnih uređaja E.S. d.o.o. V. Postupak protiv poslodavca je obustavljen, saglasno čl. 22. st. 1. tač. 1 Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti („Sl. glasnik RS”, br. 34/2011)

3.8. Imajući u vidu predmet pritužbe koja se odnosi na postupanje N. I, zaposlen na poslovima održavanja kontrolnih uređaja i opreme, potrebno je utvrditi da li je N. I. diskriminatorno postupao prema S. N. na osnovu njenog invaliditeta.

3.9. Među stranama nije sporno da je N. I, prilikom kontrole održavanja uređaja 29. novembra 2013. godine, konstatovao da je radno mesto S. N. neuredno, prljavo i da oštećuje aparat – programator, kao i da je programator pomerio i postavio u propisan položaj, kao kod ostalih zaposlenih koji rade na istom uređaju. Takođe, među stranama nije sporno da je N. I, tom prilikom, isključio programator što je dovelo do gubitka učitanog softvera i brisanja broja isprogramiranih procesora, kao i da je vratio programator u vertikalan položaj, tj. u položaj u kojem ga je zatekao i izvršio novo učitavanje programa, odnosno, vratio radno mesto u stanje u kome je bilo pre njegovog dolaska, nakon što je utvrdio da na konkretnom radnom mestu radi S. N.

3.10. Imajući u vidu ove činjenice, potrebno je utvrditi da li je ovim postupkom N. I. posredno diskriminisao S. N. Naime, posredna diskriminacija, za razliku od neposredne, zasniva se na ideji da prema licima koja se nalaze u različitoj poziciji, treba postupati različito, u onoj meri u kojoj je to nužno kako bi im se omogućio jednak pristup društvenim dobrima i jednake mogućnosti za uživanje prava i sloboda. U skladu sa ovom idejom, prilikom propisivanja određenog pravila, postavljanja kriterijuma i/ili uslova koji važe za sve, treba uzeti u obzir poziciju koju određeno lice ili grupe lica imaju zbog nekih svojih ličnih svojstava. Dakle, kod neposredne diskriminacije radi se o različitom (nepovoljnijem) postupanju, a kod posredne diskriminacije se ne razlikuje postupanje, već se razlikuju posledice, koje su nesrazmerno nepovoljne u odnosu na određenu grupu lica, odnosno pojedinca. U konkretnom slučaju, potrebno je ispitati da li postupanje N. I. prilikom kontrole korišćenja programatora na određen način, po pravilima koja važe za sve ostale zaposlene, predstavlja posrednu diskriminaciju S. N. na osnovu invaliditeta.

3.11. Poverenica konstatuje da je N. I. zaposlen kod poslodavca na radnom mestu tehnolog održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje i da je stoga ovlašćen da kontroliše način na koji se uređaji koriste i održavaju. To ovlašćenje ima u odnosu na svakog zaposlenog, pa i u odnosu na S. N. N. I. je zatekao prazno radno mesto sa programatorom u neispravnom položaju i postavio ga u propisan položaj. Međutim, kada je saznao da je to radno mesto S. N, koja programator drži uspravno oslonjen na drugi uređaj zbog invaliditeta, vratio ga je u vertikalan položaj. Dakle, pravilo da se programator drži u vodoravnom položaju, koje važi za sve zaposlene, nije primenjeno u slučaju S. N, već joj je omogućeno da programator ponovo postavi u položaj koji je povoljniji s obzirom na njen invaliditet, tj. vratio je programator u položaj u kom je bio pre njegovog dolaska i nije kasnije tražio da programator ponovo koristi u vodoravnom položaju.

3.12. S obzirom na sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da postupak N. I, u toku kontrole održavanja uređaja, ne predstavlja akt posredne diskriminacije S. N. Takođe, konstatacija da je radno mesto umazano bojom i lakom i tvrdnja da je to učinila zaposlena na tom radnom mestu, ne može se smatrati diskriminatornim postupanjem na osnovu invaliditeta.

3.13. Navodi iz pritužbe koji se odnose na promene i prilagođavanje radnog mesta i rad po smenama spadaju u nadležnost rukovodstva privrednog društva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da bi predmet posebne analize bilo postupanje rukovodstva privrednog društva E.S. d.o.o. V. pri odlučivanju o odobravanju korišćenja pomagala koje drži programator u vertikalnom položaju, rasporeda rada po smenama i položaja radnog mesta u odnosu na strujanje vazduha u poslovnom prostoru. Međutim, kao što je ranije napomenuto, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne postupa po pritužbi ukoliko je sudski postupak po istoj stvar već pokrenut ili pravnosnažno okončan. S obzirom da je S. N. podnela tužbu protiv E.S. d.o.o. V. zbog diskriminacije i zlostavljanja, u ovom postupku nisu razmatrani navodi iz pritužbe koji se odnose na postupanje poslodavca.

3.14. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe sa invaliditetom jedna od najranjivijih društvenih grupa koja je podložna svim oblicima diskriminacije. Različita istraživanja pokazuju da je u Srbiji diskriminacija osoba sa invaliditetom, neposredna i posredna, široko rasprostranjena pojava u svim oblastima društvenog života, a posebno u oblastima obrazovanja, rada i zapošljavanja, života u zajednici, jednakosti pred zakonom, pristupu uslugama i informacijama. Zbog toga postoji obaveza svih subjekata društva, od organa javne vlasti do pojedinca, da obezbede poštovanje, ostvarivanje i zaštitu prava ove grupe građana, uključujući i pravo i zaštitu prava na rad.

4. MIŠLjENjE

Postupanje N. I, tehnologa održavanja kontrolnih uređaja u procesu proizvodnje u privrednom društvu E.S. d.o.o. V, u toku kontrole korišćenja uređaja 29. novembra 2013. godine, ne predstavlja diskriminaciju S. N. na osnovu njenog invaliditeta.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba S. N. protiv E. c. d.o.o. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti rada i zapošljavanja