бр. 07-00-868/2013-02 датум: 4. 4. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела С. Н. из В, против Е.С. д.о.о. В. и Н. И, технолога одржавања контролних уређаја у процесу производње у Е.С. д.o.o. В. Подноситељка притужбе је оперисала вратну дискусхернију, утврђен јој је први степен тешкоћа и препрека у раду и има статус особе са инвалидитетом. Наведела је да је Н. И, технолог одржавања контролних уређаја у процесу производње, 29. новембра 2013. године „оптужио“ да ломи програматор (апарат на којем ради), да јој није дозволио да програматор држи у усправном положају, који није штетан за њено здравље, као и да се више пута обраћала послодавцу са захтевом да је преместе на радно место на којем нема промаје и да јој се дозволи да користи помагало при раду. Поступак против Е.С. д.о.о. В. је обустављен јер је у току поступка утврђено да С. Н. води судски поступак против послодавца, а поступак против Н. И. је спроведен. У току поступка је утврђено да је Н. И. приликом контроле коришћења уређаја затекао радно место, на којем није било запосленог, са уређајем у неисправном положају. Он је најпре поставио уређај у прописан положај, али га је вратио у првобитни положај када је утврдио да је то радно место С. Н, чиме је одступио од примене правила која важе за све остале запослене, јер би коришћење уређаја у прописаном положају могло да има штетан утицај на здравље С. Н. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да поступање Н. И. 29. новембра 2013. године не представља акт дискриминације С. Н. на основу инвалидитета.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила С. Н. из В, запослена у Е.С. д.о.о. В, против Н. И, инжењера запосленог у истом привредном друштву на радном месту технолога одржавања контролних уређаја у процесу производње.

1.2. У притужби, између осталог, наведено је:

– да је С. Н. оперисана од вратне дискусхерније, да има уграђен титанијумски држач који држи три вратна пршљена и да је особа са инвалидитетом;
– да због инвалидитета и кратковидости не сме да држи програматор (апарат на којем ради) у водоравном положају, јер би на тај начин оптеретила вратне пршљенове и ризиковала погоршање здравственог стања, већ програматор поставља у вертикалан положај;
– да је инжењер Н. И, 29. новембра 2013. године, дошао на њено радно место и „оптужио“ је да прља и ломи програматор, као и да је радно место на којем ради прљаво, умазано фломастером, црвеним лаком и мастилом;
– да је Н. И. померио програматор и тиме поништио евиденцију броја урађених процесора, да јој није дозволио да програматор врати у вертикалан положај, као и да јој двадесет минута није дао да ради и да је вређао, као и да га је више пута упозорила да је она особа са инвалидитетом и да не сме да спушта главу наниже;
– да је на крају радног времена обрисала програматор алкохолом још једном, испред Н. И, како би му показала да апарат само изгледа као да није чист и да ни упорним чишћењем не може боље да се очисти;
– да се више пута усмено обратила шефу производње и тражила да је преместе на радно место на којем нема промаје и да јој дозволи да користи помагало при раду (даску, као рам за слику формата А4);
– да је директор привредног друштва изјавио да он за таквом особом, особом са инвалидитетом, „нема потребе“, као и да је она „најболеснија особа у граду, особа са специјалним потребама“; да се руководство привредног друштва односи према њој веома негативно, ружно, да добија дрске одговоре, мрке погледе, превртање очима и злураде осмехе, као и да се врши својеврстан притисак на њу да да отказ, јер је послодавац није преместио да ради у део погона у којем нема промаје и јер јој није одобрио да користи помагало при раду.

1.3. У прилогу притужбе С. Н. доставила је: 1) решење Националне службе за запошљавање број 1400-1002-88/2013 од 23. јула 2013. године; 2) молбу за остваривање услова за рад или промену радног места послодавцу од 21. октобра 2013. године и 3) извештај лекара специјалисте број 131 од 5. јула 2013. године. Накнадно је доставила и тужбу од 17. децембра 2013. године против Предузећа за развој и производњу електронских уређаја Е.С. д.о.о. В, ради поништаја анекса уговора о раду и дискриминације и злостављања.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка упућен захтев за изјашњење Е.С. д.о.о. В, директору Ч. Б. и Н. И.

1.5. У изјашњењу Н. И, инжењера Е.С. д.о.о. В, између осталог, наведено је:

– да је запослен у привредном друштву Е.С. д.о.о. В. као технолог одржавања контролних уређаја у процесу производње, што је само део укупног процеса производње и да лично сноси одговорност за исправност контролних уређаја и правилно руковање, а да је свако радно место опремљено једним контролним уређајем на коме оператер-радник контролише исправност текуће електронике; да је сваки радник дужан да о потешкоћи и/или проблему који се појави на радном месту, а везан је за контролни уређај, обавести свог пословођу или њега лично;
– да је „по наводима из притужбе узнемиравао С. Н. само једном у трајању од 20 минута“ док је вршио обилазак радних места и да није вређао С. Н.; да она више од годину дана није радила у његовој смени и да је то био њихов први контакт;
– да је приликом контроле затекао неуредно радно место без оператера, са програматором у неисправном положају, да свако померање програматора доводи до прекида напајања и да је зато неопходно да програматор стоји у водоравном положају. Због тога је програматор вратио у водораван положај, што је довело до прекида напајања и губитка учитаног програма-софтвера и брисања броја испрограмираних процесора;
– да је С. Н, када се вратила на радно место, узбуђено рекла да је он намерно искључио програматор, да она не може да сагне главу и да је зато поставила програматор ослоњен на други уређај, као и да је он намерно онемогућава да ради и губи време;
– да је одмах поставио програматор у претходни положај (подигнут и ослоњен) и обезбедио да се изврши ново учитавање и пренос програма на програматор, чиме је у потпуности вратио радно место у стање у коме је и било пре његовог доласка; да је фотографисао радно место и без речи отишао, a да га је С.Н. позвала пре истека радног времена и показала му да је очистила радно место;
– да сви остали наводи из притужбе операторке С. Н. не спадају у његову надлежност (организација процеса производње, радна места, рад по сменама, поштовање технолошког процеса, промене и прилагођавање радног места);
– да је помагало које С. Н. користи да би подигла програматор, на њеном радном месту намештено у јануару 2014. године.

1.6. У прилогу изјашњења, Н. И. је доставио две фотографије радног места С. Н.

1.7. У изјашњењу Ч. Б, директора Е.С. д.о.о. В, између осталог, наведено је:

– да је Е.С. д.о.о. В. једно од предузећа из групације Е. из Г. Р, Република Словенија и да запошљавају преко 360 радника углавном из В.;
– да је С. Н. засновала радни однос 17. октобра 2005. године и да је њен рад код послодавца обележен великим бројем сукоба са свим категоријама запослених, великим бројем писаних притужби и приговора, као и да су на њен захтев, протеклих година мењали локацију њеног радног места, групе са којима ради, пословође и смене;
– да је С. Н, након операције, настојала да своје потребе на радном месту реши без учешћа и сагласности руководства производње и људи задужених за организацију процеса, не поштујући организацију и техничке захтеве, као и да су запослени за опремање радних места извршили сва прилагођавања како би јој олакшали рад, укључујући и њен избор радног места;
– да су по налогу Инспектората за рад извршена нова испитивања микроклиме у фебруару 2014. године, из којих се види да су у радним просторијама примењене мере безбедности и здравља на раду за параметре микроклиме (температура ваздуха, релативна влажност ваздуха и брзина струјања ваздуха) сагласне нормативима.

1.8. У прилогу изјашњења достављене су фотокопије записника Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Инспектората за рад Јабланичког округа од 6. децембра 2013. године и од 7. фебруара 2014. године и извештај са резултатима испитивања параметара микроклиме за зимски период Института за квалитет радне и животне средине „1. мај“ а. д. Ниш број 52-227/3 од 5. фебруара 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је Н. И, технолог одржавања контролних уређаја у процесу производње, приликом контроле 29. новембра 2013. године, дошао до радног места С. Н, која није била на свом радном месту, да је померио програматор који није стајао у прописаном положају и на тај начин обрисао податке о броју испрограмираних процесора.

2.2. Увидом у решење Националне службе за запошљавање, Филијала Лесковац број 1400-1002-88/2013 од 23. јула 2013. године утврђено је да је С. Н. налазом, мишљењем и оценом радне способности и могућности запослења или одржавања запослености утврђен први степен тешкоћа и препрека у раду, односно да су тешкоће и препреке мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које лице обавља и да С. Н. има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима. У решењу је наведено да је С. Н. способна за послове своје струке и друге послове, уз ограничења: није способна за рад у лошим климатским условима, подизање и ношење терета тежег од 5 кг и за послове који захтевају принудан положај тела.

2.3. Увидом у молбу за стварање услова за рад или промену радног места од 21. октобра 2013. године, утврђено је да је С. Н. затражила од послодавца да се њено радно место измести како промаја не би директно утицала на њено здравље.

2.4. Увидом у извештај лекара специјалисте неурохирурга др Р. М. од 5. јула 2013. године, утврђено је да С. Н. има ограничену покретљивост вратног дела кичме и да није способна за подизање терета, рад под неповољним физиолошким положајем тела, као и у лошим микроклиматским условима, те је потребна промена радног места.

2.5. Увидом у тужбу С. Н. од 17. децембра 2013. године против предузећа за развој и производњу електронских уређаја Е.С. д.о.о. В, утврђено је да је тужба поднета ради поништаја Анекса бр. 1 уговора о раду број 945/04-07 од 1. новембра 2013. године и заштите од дискриминације и злостављања.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, доказе, наводе из изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија ратификовала је Конвенцију о правима особа са инвалидитетом која прописује начело једнакости и забране дискриминиације. Конвенција обавезује државе чланице уговорнице да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета, као и да гарантују ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Одредбама члана 2. дефинисано је да дискриминације на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области, као и да обухвата све облике дискриминације, укључујући ускраћивање разумног прилагођавања.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом члана 55. став 1. прописано је да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 7. Закона о забрани дискриминације прописано је да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Наиме, одредбом члана 16. прописана је забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, чланом 26. прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.6. Одредбама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да се дискриминацијом због инвалидитета у запошљавању сматра, између осталог и одбијање да се изврши техничка адаптација радног места које омогућује ефикасан рад особе са инвалидитетом, ако трошкови адаптације не падају на терет послодавца или нису несразмерни у односу на добит коју послодавац остварује запошљавањем особе са инвалидитетом. Такође, као посебно тежак облик дискриминације због инвалидитета утврђено је узнемиравање, вређање и омаловажавање запосленог са инвалидитетом од стране послодавца, односно непосредно надређеног лица у радном процесу, због његовог инвалидитета.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Одредбом члана 36. став 1. Закона о забрани дикриминације прописано је да Повереник за заштиту равноправности поступа по притужби уколико поступак пред судом по истој ствари није већ покренут или правноснажно окончан. Имајући у виду да је подноситељка притужбе, након подношења притужбе, доставила копију тужбе против послодавца Е.С. д.о.о. В. ради поништаја Анекса бр. 1 уговора о раду број 945/04-07 од 1. новембра 2013. године и заштите од дискриминације и злостављања, Повереница за заштиту равноправности није анализирала наводе из притужбе који се односе на послодавца, предузеће за развој и производњу електричних уређаја Е.С. д.о.о. В. Поступак против послодавца је обустављен, сагласно чл. 22. ст. 1. тач. 1 Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 34/2011)

3.8. Имајући у виду предмет притужбе која се односи на поступање Н. И, запослен на пословима одржавања контролних уређаја и опреме, потребно је утврдити да ли је Н. И. дискриминаторно поступао према С. Н. на основу њеног инвалидитета.

3.9. Међу странама није спорно да је Н. И, приликом контроле одржавања уређаја 29. новембра 2013. године, констатовао да је радно место С. Н. неуредно, прљаво и да оштећује апарат – програматор, као и да је програматор померио и поставио у прописан положај, као код осталих запослених који раде на истом уређају. Такође, међу странама није спорно да је Н. И, том приликом, искључио програматор што је довело до губитка учитаног софтвера и брисања броја испрограмираних процесора, као и да је вратио програматор у вертикалан положај, тј. у положај у којем га је затекао и извршио ново учитавање програма, односно, вратио радно место у стање у коме је било пре његовог доласка, након што је утврдио да на конкретном радном месту ради С. Н.

3.10. Имајући у виду ове чињенице, потребно је утврдити да ли је овим поступком Н. И. посредно дискриминисао С. Н. Наиме, посредна дискриминација, за разлику од непосредне, заснива се на идеји да према лицима која се налазе у различитој позицији, треба поступати различито, у оној мери у којој је то нужно како би им се омогућио једнак приступ друштвеним добрима и једнаке могућности за уживање права и слобода. У складу са овом идејом, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума и/или услова који важе за све, треба узети у обзир позицију коју одређено лице или групе лица имају због неких својих личних својстава. Дакле, код непосредне дискриминације ради се о различитом (неповољнијем) поступању, а код посредне дискриминације се не разликује поступање, већ се разликују последице, које су несразмерно неповољне у односу на одређену групу лица, односно појединца. У конкретном случају, потребно је испитати да ли поступање Н. И. приликом контроле коришћења програматора на одређен начин, по правилима која важе за све остале запослене, представља посредну дискриминацију С. Н. на основу инвалидитета.

3.11. Повереница констатује да је Н. И. запослен код послодавца на радном месту технолог одржавања контролних уређаја у процесу производње и да је стога овлашћен да контролише начин на који се уређаји користе и одржавају. То овлашћење има у односу на сваког запосленог, па и у односу на С. Н. Н. И. је затекао празно радно место са програматором у неисправном положају и поставио га у прописан положај. Међутим, када је сазнао да је то радно место С. Н, која програматор држи усправно ослоњен на други уређај због инвалидитета, вратио га је у вертикалан положај. Дакле, правило да се програматор држи у водоравном положају, које важи за све запослене, није примењено у случају С. Н, већ јој је омогућено да програматор поново постави у положај који је повољнији с обзиром на њен инвалидитет, тј. вратио је програматор у положај у ком је био пре његовог доласка и није касније тражио да програматор поново користи у водоравном положају.

3.12. С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да поступак Н. И, у току контроле одржавања уређаја, не представља акт посредне дискриминације С. Н. Такође, констатација да је радно место умазано бојом и лаком и тврдња да је то учинила запослена на том радном месту, не може се сматрати дискриминаторним поступањем на основу инвалидитета.

3.13. Наводи из притужбе који се односе на промене и прилагођавање радног места и рад по сменама спадају у надлежност руководства привредног друштва. Повереница за заштиту равноправности указује да би предмет посебне анализе било поступање руководства привредног друштва Е.С. д.о.о. В. при одлучивању о одобравању коришћења помагала које држи програматор у вертикалном положају, распореда рада по сменама и положаја радног места у односу на струјање ваздуха у пословном простору. Међутим, као што је раније напоменуто, Повереник за заштиту равноправности не поступа по притужби уколико је судски поступак по истој ствар већ покренут или правноснажно окончан. С обзиром да је С. Н. поднела тужбу против Е.С. д.о.о. В. због дискриминације и злостављања, у овом поступку нису разматрани наводи из притужбе који се односе на поступање послодавца.

3.14. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да су особе са инвалидитетом једна од најрањивијих друштвених група која је подложна свим облицима дискриминације. Различита истраживања показују да је у Србији дискриминација особа са инвалидитетом, непосредна и посредна, широко распрострањена појава у свим областима друштвеног живота, а посебно у областима образовања, рада и запошљавања, живота у заједници, једнакости пред законом, приступу услугама и информацијама. Због тога постоји обавеза свих субјеката друштва, од органа јавне власти до појединца, да обезбеде поштовање, остваривање и заштиту права ове групе грађана, укључујући и право и заштиту права на рад.

4. МИШЉЕЊЕ

Поступање Н. И, технолога одржавања контролних уређаја у процесу производње у привредном друштву Е.С. д.о.о. В, у току контроле коришћења уређаја 29. новембра 2013. године, не представља дискриминацију С. Н. на основу њеног инвалидитета.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa С. Н. прoтив E. ц. д.o.o. збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa