Pritužba protiv Ministarstva za ljudska i manjinska prava Republike Srbije zbog diskriminacije u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine

del. br. 015/2010 datum: 11. 8. 2010.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije („Sl. Glasnik RS„ br. 22/2009), povodom događaja u vezi sa konstituisanjem Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Neopravdano je napravljena razlika u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine u odnosu na nacionalne savete drugih nacionalnih manjina, čime je povređeno načelo jednakosti građana u ostvarivanju izbornih prava u postupku izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do povrede načela jednakosti došlo je usvajanjem novog Poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine. U čl. 3. stav 7. ovog Poslovnika propisano je za konstituisanje nacionalnog saveta potrebna verifikacija najmanje dve trećine mandata. Ovo pravilo nije sadržano u poslovnicima kojima je regulisan rad konstitutivnih sednica nacionalnih saveta nacionalnih manjina od 25. juna 2010. godine, po kojima su konstituisani nacionalni saveti svih drugih nacionalnih manjina. Propisivanjem posebnog uslova samo za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine, koji neopravdano razlikuje uslove za konstituisanje ovog saveta od uslova za konstituisanje svih drugih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izvršena je diskriminacija, koju zabranjuje čl. 21. i 76. Ustava Republike Srbije (“Sl. Glasnik RS”, br. 98/2006), čl. 4. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (“Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 6/98), kao i čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije (“Sl. Glasnik RS”, br. 22/2009).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju ostvarivanja ravnopravnosti, daje Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

 

PREPORUKU

 

1. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje je, na osnovu čl. 42. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009), 6. jula 2010. godine donelo Poslovnik konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine, otkloniće dikriminatornu odredbu iz čl. 3. stav 7. ovog Poslovnika najkasnije do 20. avgusta 2010. godine. O tome će bez odlaganja obavestiti nosioce izbornih lista “Bošnjački preporod”, “Bošnjačka lista” i “Bošnjačka kulturna zajednica – Muftija Muamer ef. Zukorlić” i javnost putem sredstava javnog informisanja.

2. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava preduzeće neophodne radnje, u skladu sa svojim ovlašćenjima, na način i u rokovima propisanim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009), kojima će obezbediti iste uslove za konstituisanje nacionalnog saveta Bošnjačke nacionalne manjine pod kojima su konstituisani nacionalni saveti svih drugih nacionalnih manjina.

3. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim radnjama u roku od 30 dana od dana prijema ovog mišljenja i preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja relevantnih činjenica i okolnosti povodom događaja u vezi sa konstituisanjem Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine.

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava upućen je, dana 26. jula 2010. godine, zahtev da se u roku od 15 dana izjasni o svim relevantnim činjenicama i okolnostima u vezi sa konstituisanjem Nacionalnog saveta Bošnjačke nacionalne manjine, a posebno iz kojih se razloga odredbe čl. 3. Poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine razlikuju od odredbi sadržanih u čl. 3. poslovnika kojima je uređen rad konstitutivnih sednica nacionalnih saveta drugih nacionalnih manjina.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava dana 11. avgusta 2010. godine dostavilo je izjašnjenje, u kome je iznelo podatke o preduzetim izbornim radnjama u vezi sa sazivanjem i održavanjem konstitutivnih sednica nacionalnih saveta. Uz izjašnjenje su priloženi poslovnici konstitutivnih sednica nacionalnih saveta albanske, aškalijske, bugarske, bunjevačke, mađarske, nemačke, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske i češke nacionalne manjine od 25. juna 2010. godine, Poslovnik konstitutivne sednice Vlaškog nacionalnog saveta od 22. juna 2010. godine i Poslovnik konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine, zapisnici sa konstitutivnih sednica nacionalnih saveta i Izveštaj o broju verifikovanih mandata na konstitutivnim sednicama nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

U izjašnjenju Ministarstva najpre je navedeno da se primena pravila o dvotrećinskom prisustvu “podrazumeva jer je čl. 43. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisana shodna primena Zakona o izboru narodnih poslanika, a na logičnost postupanja po ovom pravilu upućuje i čl. 101. Ustava Republike Srbije odredbama koje se odnose na konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije”.

U izjašnjenju Ministarstvo nije negiralo da je u Poslovnik konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine unelo odredbu čl. 3. st. 7. kojom je propisano da je za konstituisanje ovog Nacionalnog saveta potrebna verifikacija najmanje dve trećine mandata. Ovaj potez Ministarstvo je obrazložilo time da je ocenilo da „preti opasnost da konstitutivna sednica izađe izvan zakonskih okvira, te da dođe do verifikacije mandata suprotno izbornoj volji bošnjačke nacionalne manjine, i da tri izborne liste ne budu zastupljene adekvatno broju dobijenih glasova birača”. Ocena je, po tvrđenju Ministarstva, rezultat praćenja događaja uoči održavanja konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine i izjava predstavnika “Bošnjačke kulturne zajednice” da dva mandata sa izborne liste „Bošnjački preporod” pripadaju toj listi.

Ministarstvo je iznelo stav da unošenje sporne odredbe čl. 3. st. 7. u Poslovnik konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine ne predstavlja pravljenje neopravdane ili opravdane razlike u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine u odnosu na nacionalne savete ostalih nacionalnih manjina jer njome, kako se navodi, “nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza u pogledu izbora nacionalnog saveta”. Pored toga, navedeno je da je “razlog i cilj unošenja odredbe o obaveznom dvotrećinskom prisustvu bio da se obezbede uslovi da se nacionalni savet konstituiše u sastavu koji će biti u skladu sa izbornom voljom bošnjačke nacionalne manjine, odnosno da sve tri liste budu zastupljene u skladu sa izbornim rezultatima svake od njih”. Ministarstvo je zauzelo stav “da se ne može govoriti o diskriminaciji ili diskriminatornom postupanju jer se nije radilo o neopravdanom pravljenju razlike ili nejednakom postupanju, odnosno propuštanju (isključivanju, ograničavanju ili davanju prvenstva) u odnosu na lica ili grupe lica na otvoren ili prikriven način, zasnovanom na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima”.

U toku postupka izvršen je uvid u Poslovnik konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine i u poslovnike konstitutivnih sednica nacionalnih saveta drugih nacionalnih manjina. Utvrđeno je da čl. 3. stav 7. Poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine sadrži pravilo kojim je propisano da je za konstituisanje ovog Nacionalnog saveta potrebna verifikacija najmanje dve trećine mandata. Utvrđeno je, takođe, da ovo pravilo nije sadržano u poslovnicima kojima je regulisan rad konstitutivnih sednica drugih nacionalnih saveta.
Radi prikupljanja informacija, obavljen je razgovor sa predstavnicima sve tri izborne liste: “Bošnjački preporod”, “Bošnjačka lista” i “Bošnjačka kulturna zajednica – Muftija Muamer ef. Zukorlić”, koji su izneli svoja viđenje događaja u vezi sa konstituisanjem Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine.

Izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina predviđen je čl. 75. Ustava Republike Srbije, “Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, čl. 19. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, “Sl. list SRJ”, br. 11/2002, “Sl. list SCG”, br. 1/2003, i “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, i čl. 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009).

U čl. 21. Ustava Republike Srbije (“Sl. Glasnik RS”, br. 98/2006) propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i zabranjen je svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu. U čl. 76. Ustava pripadnicama/ pripadnicima nacionalnih manjina zajamčena je ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita i zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

Čl. 4. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (Zakon o potvrđivanju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (“Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 6/98), propisuje obavezu države da pripadnicima nacionalnih manjina garantuje ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu i zabranjuje bilo kakvu diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.

Čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije (“Sl. Glasnik RS”, br. 22/2009), propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, kao i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeno je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. U čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

U postupku koji je sproveden, na osnovu prikupljenih činjenica, utvrđeno je da je napravljena razlika u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine u odnosu na nacionalne savete drugih nacionalnih manjina time što je Poslovnikom konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine samo za ovaj Nacionalni savet predviđeno da je za konstituisanje potrebna verifikacija najmanje dve trećine mandata. Ocenjen je kao neosnovan stav Ministarstva da se podrazumeva primena pravila po kome je za konstituisanje ovog Nacionalnog saveta potrebna verifikacija najmanje dve trećine mandata, budući da ovo pravilo nije propisano Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, niti Zakonom o izboru narodnih poslanika, na čiju shodnu primenu upućuje čl. 43. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ni analogna primena čl. 101. Ustava Republike Srbije, na koju se Ministarstvo poziva, nema podlogu u propisima kojima je regulisan izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Razlog i cilj unošenje odredbe o obaveznom dvotrećinskom prisustvu izabranih članova, koji su u izjašnjenju Ministarstva navedeni, ne mogu se smatrati opravdanim ni s aspekta cilja, ni sa aspekta posledica. Sporna odredba iz čl. 3. st. 7. Poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine od 6. jula 2010. godine stavila je pripadnice/pripadnike ove nacionalne manjine u nejednak položaj u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta u odnosu na pripadnice/pripadnike drugih nacionalnih manjina, čime je povređeno načelo jednakosti građana u ostvarivanju izbornih prava u postupku izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenje i upućuje preporuku Ministarstvu za ljudska i manjinska prava radi preduzimanja radnji kojima će se obezbediti da Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine bude konstituisan pod istim uslovima pod kojima su konstituisani nacionalni saveti svih drugih nacionalnih manjina.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba protiv Ministarstva za ljudska i manjinska prava Republike Srbije zbog diskriminacije u pogledu uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top