del. br. 1016/2011 datum: 26. 8. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe E. L. R, iz N. P., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi dr E. L. R. iz N. P. protiv gradonačelnika N. P. dr M. M., povodom rešenja broj: 112 -88/2011 od 11. aprila 2011. godine kojim su određeni doktori medicine Zdravstvenog centra N. P. za utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanja potvrda o smrti, nije utvrđeno da je dr M. M. izbor doktora medicine izvršio na osnovu ličnog svojstva – političkog ubeđenja podnositeljke pritužbe, pa se postupanje dr M. M. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 27. maja 2011. godine pritužbu, a 24. juna 2011. godine dopunu pritužbe dr E. L. R. iz N. P., u kojima je navedeno da je podnositeljka pritužbe diskriminisana odlukom gradonačelnika N. P.. Naime, dr M. M. je doneo rešenje broj: 112 – 8/2011 od 11. aprila 2011. godine, kojim je odredio doktore medicine koji će obavljati utvrđivanje vremena i uzroka smrti osoba umrlih van zdravstvene ustanove i izdavati potvrde o smrti. Prema navodima iz pritužbe, gradonačelnik je doktore medicine izabrao i imenovao na osnovu ličnog svojstva – političkog ubeđenja.

Uz pritužbu je dostavila zahtev gradonačelniku od 7. marta 2011. godine, koji je dr M. I. A, načelnica Hitne službe N. P. uputila, sa predlogom pet doktora i doktorki medicine za utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanja potvrda o smrti, među kojima je bilo i ime podnositeljke pritužbe, kao i rešenje gradonačelnika od 11. aprila 2011. godine, kojim je prihvaćen predlog načelnice Hitne službe za sve predložene doktore i doktorke medicine, osim za podnositeljku pritužbe. Dalje je navedeno da ovim rešenjem nije smanjen ukupan broj doktora medicine koji će obavljati utvrđivanje vremena i uzroka smrti osoba umrlih van zdravstvene ustanove, nego da je umesto podnositeljke pritužbe izabran dr A. T, iako nije bio predložen. Podnositeljka pritužbe iznela je svoje uverenje da je gradonačelnikov izbor doktora medicine zasnovan na političkim ubeđenjima jer su izabrani doktori imaju ista ili slična politička ubeđenja koje ima i gradonačelnik, dok podnositeljka pritužbe ima drugačije političko ubeđenje. Dr M. M. je, kako je navedeno u pritužbi, član predsedništva Sandžačke demokratske partije, dok je ona članica predsedništva Sandžačke narodne partije. Za izabrane doktore medicine navedeno je sledeće: da je dr M. I. A, načelnica Hitne službe i ujedno i odbornica u Gradskoj skupštini, da je dr M. I. u Savetu za zdravstvenu zaštitu Sandžačke demokratske partije, a dr F. J. je označila kao pristalicu Sandžačke demokratske partije i bliski rođak R. Lj. Za preostala dva izabrana doktora medicine navedeno je da su pristalice Sandžačke demokratske partije. Kao dokaz svojih tvrdnji, podnositeljka pritužbe je dostavila i izvod sa internet stranice grada N. P. sa podacima o članovima i članicama političkih partija u N. P..

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je gradonačelniku N. P. 19. jula 2011. godine dostavljen zahtev da se izjasni o osnovanosti pritužbe, uz upozorenje da će Poverenica odlučivati na osnovu činjenica i dokaza kojima raspolaže, ukoliko se ne izjasni u ostavljenom roku. Dr M. M. se nije izjasnio o osnovanosti pritužbe u zakonskom roku.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.

S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Takođe, relevantne su i odredbe člana 25. ovog zakona, kojima je zabranjena diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.

Uvidom u dokaze dostavljene uz pritužbu utvrđeno je da je rešenjem broj: 112 – 88/2011 od 11. aprila 2011. godine, gradonačelnik dr M. M. imenovao pet doktora medicine za utvrđivanje činjenice smrti osoba preminulih van zdravstvene ustanove. Od petoro imenovanih, četvoro su doktori navedeni u predlogu načelnice Hitne službe od 7. marta 2011. godine (dr M. I. A, dr F. J, dr D. H. i dr M. I.), dok predlog da se imenuje podnositeljka pritužbe nije prihvaćen, već je kao peti doktor, imenovan dr A. T.

Uvidom u podatke dostupne na internet prezentaciji grada Novog Pazara, kao i iz navoda iznetih u dopuni pritužbe, utvrđeno je da se dr M. I. A. i dr M. I. nalaze na listi koalicije „Za evropski N. P.” – Boris Tadić & Rasim Ljajić, da je gradonačelnik dr M. M. član predsedništva Sandžačke demokratske partije, dok je podnositeljka pritužbe članica predsedništva Sandžačke napredne partije. Međutim, o tome kakvo je političko ubeđenje ostala tri izabrana doktora medicine (dr F. J, dr A. T. i dr D. H.), za koje se u pritužbi tvrdi da imaju ista ili slična politička ubeđenja koje ima i gradonačelnik, podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze. Zbog toga je ostalo neutvrđeno kakvo je političko ubeđenje tri od ukupno pet doktora medicine, uključujući i političko ubeđenje samog dr A. T, za koga se u pritužbi tvrdi da je izabran „umesto podnositeljke pritužbe”. U svetlu ovih okolnosti, imajući u vidu član 35. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da se uz pritužbu dostavljaju i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije, ne može se smatrati verovatnim da je podnositeljka pritužbe diskriminisana neimenovanjem za doktora medicine kome se poverava utvrđivanje činjenice smrti osoba preminulih van zdravstvene ustanove.

Ceneći utvrđene činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti saglasno članu 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije dala je mišljenje da nije utvrđeno da je dr M. M. izbor doktora medicine za utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanja potvrda o smrti, izvršio na osnovu ličnog svojstva – političkih ubeđenja dr E. L. R, pa se postupanje dr M. M. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba protiv gradonačelnika grada N. P. zbog diskriminacije po osnovu političkog ubeđenja