br. 07-00-624/2013-02 datum: 23. 12. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. ž. p. n. protiv privrednog društva C. d. o. o. iz Č, zbog upitnika za zaposlenje koji je postavljen na internet prezentaciji ovog društva, s obzirom da se pojedina pitanja u ovom upitniku odnose na naročito osetljive podatke i lična svojstava kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca. Pitanja koja su posebno osetljiva su: a) ime oca b) bračno stanje, c) deca i d) vojna obaveza. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da postavljanje ovih pitanja u upitniku za zaposlenje predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije i da lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Utvrđeno je, takođe, da je privredno društvo C. d. o. o. iz Č, nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, uklonilo sa svoje internet prezentacije ovaj upitnik. Poverenica je dala mišljenje da je postavljanjem upitnika za zaposlenje na internet prezentaciji C. d. o. o. iz Č. http://www…, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: a) ime oca b) bračno stanje i c) deca, C. d. o. o. iz Č. izvršio je akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa. Imajući u vidu da je upitnik, tokom postupka, uklonjen sa sajta ovog privrednog društva Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je preporučila privrednom društvu C. d. o. o. iz Č. da ubuduće, prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopuštenih pitanja koja se tuču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. ž. p. n. iz B, koju je podnela protiv privrednog društva C. d. o. o. iz Č.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da se u upitniku za zaposlenje na sajtu privrednog društva C. d. o. o. iz Č. pojedina pitanja odnose na naročito osetljive podatke i lična svojstva kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca;

– da su posebno osetljiva pitanja: ime oca, bračno stanje, deca, vojna obaveza.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija upitnika za zaposlenje privrednog društva C. d. o. o. iz Č, koji je bio postavljen na internet prezentaciji C. d. o. o. iz Č. http://www…

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje C. d. o. o. iz Č.

1.5. U izjašnjenju privrednog društva C. d. o. o. iz Č, navedeno je:

– da je ovo privredno društvo postavilo sajt koji sadrži sporni upitnik za zaposlenje još 2005. godine, odnosno četiri godine pre donošenja Zakona o zabrani diskriminacije;
– da je lice koje je tada bilo angažovano na izradi sajta, u upitnik za zaposlenje uneo pitanja koja su u to vreme bila uobičajena za identifikaciju kandidata;
– da je proizvodni program društva vezan za građevinsku delatnost i da već duže vreme posluje u znatno otežanim uslovima, zbog čega nije ni bilo zapošljavanja novih lica;
– da iz ovih razloga nije vršeno ni ažuriranje sajta, pa nije ni uočena neusklađenost formulara za zaposlenje sa Zakonom o zabrani diskriminacije;
– da je u toku postupak reorganizacije društva, zbog čega se pristupilo i izradi novog sajta, za koji je angažovana programska kuća Upit „R”, R, kojoj je posebnim dopisom naloženo da izvrši ispravku upitnika za zaposlenje u skladu sa zakonom;
– da je nesporno da u trenutku izrade sajta nije bilo svesti o eventualnoj diskriminaciji pojedinih kandidata, niti faktičke povrede nečijeg prava;

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen zahtev za izmenu sajta i usklađivanje upitnika za zaposlenje, kako bi se uklonila pitanja: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza, koji je privredno društvo C. d. o. o. iz Č. elektronskim putem dostavilo 8. oktobra 2013. godine Udruženju za primenu informatičkih tehnologija „R”, R.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i upitnika za zaposlenje koji je bio postavljen na internet prezentaciji privrednog društva C. d. o. o. iz Č, utvrđeno je da su u upitniku, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza.

2.2. Uvidom u internet prezentaciju privrednog društva C. d. o. o. iz Č, http://www… utvrđeno je da je navedeni upitnik za zaposlenje uklonjen sa sajta ovog privrednog društva.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, a odredbom čl. 45. propisano je da lice nije dužno da protivno svojoj volji ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, dok čl. 16. zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored ostalog, članom 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Slična odredba sadržana je i u članu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na odredbu čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Navedena odredba čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova u vezi je sa čl. 26. st. 2. Zakona o radu , prema kojem poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.4. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je na internet prezentaciji privrednog društva C. d. o. o. iz Č. http://www… bio postavljen upitnik za zaposlenje u kome su se nalazila i pitanja: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza.

3.5. Utvrđeno je, takođe, da je u međuvremenu, u periodu nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, promenjen sajt ovog privrednog društva, s obzirom da se na (izmenjenoj) internet prezentaciji ovog društva više ne nalazi navedeni upitnik za zaposlenje.

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su pitanja u upitniku za zaposlenje koja su se nalazila na internet prezentaciji privrednog društva C. iz Č, i to: ime oca, bračno stanje, deca i vojna obaveza nedozvoljena, jer se odnose na lična svojstava kandidata i kandidatkinja i nemaju neposrednog značaja za obavljanje posla, u okviru delatnosti kojom se bavi ovo privredno društvo.

3.7. Postavljanjem pitanja kojima se od kandidata i kandidatkinja zahteva da u upitniku za zaposlenje navedu ime oca, može dovesti u neravnopravan položaj sva ona lica koja nemaju upisan podatak o ocu u matičnoj knjizi rođenih ili iz bilo kog drugog razloga ne žele da navedu ime oca. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ne postoji ni jedan objektivan i valjan razlog da se od kandidata prilikom konkurisanja za posao zahteva da navedu ime oca. Ukoliko je ovakvo pitanje neophodno, od kandidata i kandidatkinja se eventualno može zahtevati da navedu ime jednog roditelja. Takođe, formulisana pitanja koja glase: bračno stanje i deca, ukazuju da poslodavac u konkretnom slučaju, pre svega od kandidatkinja koje konkurišu za posao zahteva da se izjasne o bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice, što je izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica napominje da je poslodavac dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, zabranjen čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 4. i 15. Zakona o ravnopravnosti polova, u vezi sa čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Iako ne spada u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potrebno je ukazati da zahtev poslodavca da se kandidati izjasne o regulisanju vojne obaveze nema objektivno i razumno opravdanje, s obzirom da ovi podaci nisu od neposrednog značaja za bilo koje radno mesto i obavljanje posla u privrednom društvu C. d. o. o. iz Č. Pri tome treba imati u vidu i odredbu čl. 45. Ustava Republike Srbije koja propisuje da lice nije dužno da protivno svojoj volji ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost zasnivanja radnog odnosa i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima, ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Poverenica takođe ukazuje da prema odredbama čl. 16. st. 3 Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. st. 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. Međutim, u konkretnom slučaju, lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu, a tiču se porodičnog i bračnog statusa, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla, kao i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Postavljanjem pitanja kojima se od kandidata i kandidatkinja traži da navedu ime oca, bračno stanje i deca, privredno društvo C. d. o. o. iz Č. je izvršilo diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i rada, i to na osnovu pola, porodičnog i bračnog statusa. Poverenica napominje da privredno društvo C. d. o. o. iz Č. prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o porodičnom i bračnom statusu lica.

3.10. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Privredno društvo C. d. o. o. iz Č. je postavljanjem onlajn upitnika za zaposlenje na svojoj internet prezentaciji, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: a) ime oca, b) bračno stanje i c) deca izvršilo akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da je Privredno društvo C. d. o. o. iz Č. uklonilo sa svoje internet prezentacije upitnik koji je bio predmet ove pritužbe, daje sledeću preporuku:

5. PREPORUKA

Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao privredno društvo C. d. o. o. iz Č. ubuduće neće postavljati nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba organizacije M. ž. p. n. protiv privrednog društva C. zbog diskriminacije po više osnova u oblasti rada i zapošljavanja