br. 07-00-120/2016-02 datum: 23.5.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije G, kojoj su se pridružile organizacije: A.D, J. i K.P.D. koju čine C.U.P.S, C.R.D, C.M.O.Lj.P, L, P, R.C.M. i U.S.H, protiv Dragana Vilimonovića, odbornika Skupštine opštine Trstenik. Podnositelj pritužbe naveo je da je Dragan Vilimonović, na zasedanju Skupštine opštine Trstenik 5. februara 2016. godine, izjavio: „Ja moram da se prekrstim iz razloga zato što imam informaciju da je iz budžeta opštine Trstenik finansirana LGBT populacija. Pederi. Moram da pitam ko je normalan ovde dao pederima pare iz budžeta opštine Trstenik”. Dalje, navedeno je da se odbornik Vilimonović nije obazirao na opomene predsednika skupštine, i nastavio: „Gospodo, ja upotrebljavam srpske reči i govorim srpski. I ne govorim turski ni engleski ni nemački, nego srpski, i to LGBT i šta ja znam tamo, se zovu, bato moj, pederi. Ako neko hoće da bude peder i hoće da to finansira, neka to finansira iz svog džepa, a nemoj da to finansira od mojih para i od para građana opštine Trstenik. Ko je bre lud da to uradi, moram da vidim da li je to istina. Ovi ovde se zahvaljuju. Zahvaljuju se opštini Trstenik na finansiranju.” Odbornik Vilimonović je izlaganje završio rečima: „Gospodo, ako ste to uradili, to je bre luda kuća. Ko bre, finansira bre pedere? Da li je moguće da su pare iz budžeta date za to? Kakva bre diskriminacija?”. Navedeno je da je na ovaj način odbornik Vilimonović vređao i diskriminisao LGBT populaciju, pri čemu je poslao jasnu poruku da pripadnike ove populacije treba staviti u neravnopravan položaj u pogledu prava na učešće u budžetu opštine. U izjašnjenju Dragana Vilimonovića navedeno je da njegova izjava, nije imala za cilj da omalovaži bilo koga, već da doprinese raspravi o budžetu. Odbornik Vilimonović smatra da je reč „peder” srpska reč, koja se nalazi u rečnicima i čija upotreba nije zabranjena. Takođe, naveo je da smatra da svi imaju prava na raspodelu sredstava iz budžeta, ali ako sredstava nema dovoljno, da treba postaviti prioritete. U postupku je utvrđeno da je Dragan Vilimonović na zasedanju skupštine opštine Trstenik, izneo više diskriminatornih stavova prema pripadnicima LGBT populacije. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da su izjavom koju je odbornik Dragan Vilimonović dao na sednici Skupštine opštine Trstenik održanoj 5. februara 2016. godine, a koja se odnosi na LGBT populaciju, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Draganu Vilimonoviću je preporučeno da se sastane sa predstavnicima jedne LGBT organizacije, kako bi se bliže upoznao sa problemima te zajednice, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom, kao i da se ubuduće suzdrži od kršenja propisa kojima se zabranjuje diskriminacija.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 23. februara 2016. godine pritužbu organizacije G, kojoj su se pridružile organizacije: A.D, J. i K.P.D. koju čine C.U.P.S, C.R.D, C.M.O.Lj.P, L, P, R.C.M. i U.S.H..
1.2. U pritužbi je navedeno da je šef odborničke grupe SNS Dragan Vilimonović, na zasedanju Skupštine opštine Trstenik, 5. februara 2016. godine, izjavio: „Ja moram da se prekrstim iz razloga zato što imam informaciju da je iz budžeta opštine Trstenik finansirana LGBT populacija. Pederi. Moram da pitam ko je normalan ovde dao pederima pare iz budžeta opštine Trstenik”. Dalje, navedeno je da se odbornik Vilimonović nije obazirao na opomene predsednika skupštine, i nastavio: „Gospodo, ja upotrebljavam srpske reči i govorim srpski. I ne govorim turski ni engleski ni nemački, nego srpski, i to LGBT i šta ja znam tamo, se zovu, bato moj, pederi. Ako neko hoće da bude peder i hoće da to finansira, neka to finansira iz svog džepa, a nemoj da to finansira od mojih para i od para građana opštine Trstenik. Ko je bre lud da to uradi, moram da vidim da li je to istina. Ovi ovde se zahvaljuju. Zahvaljuju se opštini Trstenik na finansiranju.” Odbornik Vilimonović je izlaganje završio rečima: „Gospodo, ako ste to uradili, to je bre luda kuća. Ko bre, finansira bre pedere? Da li je moguće da su pare iz budžeta date za to? Kakva bre diskriminacija?”. U pritužbi je dalje navedeno da je internacionalno prihvaćena skraćenica za lezbejke, gej, biseksualne i trans osobe – LGBT, i da reč „peder” ima pežorativno značenje. Takođe, LGBT osobe kao i svi ostali građani kroz plaćanje poreza, doprinosa i taksi učestvuju u kreiranju republičkog i lokalnih budžeta, i ne smeju biti diskriminisani u korišćenju tih sredstava.
1.3. Uz pritužbu dostavljen je video link sa zasedanja Skupštine grada Trstenik na kome je odbornik Vilimonović saopštio predmetnu izjavu, kao i članak elektronskog izdanja dnevnika Blic, u kome je preneta izjava odbornika Vilimonovića.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Dragana Vilimonovića.
1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, naveo je:
– da je u svojstvu odbornika u skupštini postavio pitanje nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, imajući u vidu lošu socio-ekonomsku situaciju u opštini Trstenik,
– da ima pravo na svoje mišljenje i stav i da se to pravo ne može dovoditi u pitanje,
– da njegova pitanja, koja su se odnosila na korišćenje sredstava iz budžeta, nisu imala za cilj omalovažavanje, pogrdno ophođenje ili diskriminaciju,
– da je govorio srpskim jezikom, kako bi ga ostali odbornici razumeli, i da se reč „peder” nalazi u rečnicima srpsko-hrvatskog govornog jezika, u značenju osobe koja oseća polni nagon prema osobama istog pola, homoseksualaca.
– da će se složiti da ne upotrebljava navedeni izraz, ukoliko se izbriše iz zvaničnih rečnika, ili ukoliko se donese zakon koji zabranjuje njihovu upotrebu,
– da je njegov lični stav da svi građani treba da imaju pravo da učestvuju u korišćenju sredstava iz budžeta, u skladu sa zakonom. Ako sredstava nema dovoljno, treba opredeliti prioritete,
– da cilj njegovog izlaganja nisu bile osobe drugačije seksualne orijentacije, već trasnsparentnost trošenja budžetskih sredstava, i da odredba člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, propisuje da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen, zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela, pa smatra da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema osnova za vođenje postupka protiv njega zbog navodnog kršenja odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Između strana u postupku, nesporno je da je sednica skupštine opštine Trstenik održana 5. februara 2016. godine, i da je odbornik Dragan Vilimonović učestvovao u raspravi.

2.2. Uvidom u video snimak sa sednice utvrđeno je da je za skupštinskom govornicom Dragan Vilimonović rekao: „Ja moram da se prekrstim iz razloga zato što imam informaciju da je iz budžeta opštine Trstenik finansirana LGBT populacija. Pederi. Moram da pitam ko je normalan ovde dao pederima pare iz budžeta opštine Trstenik”. Kao i: „Gospodo, ja upotrebljavam srpske reči i govorim srpski. I ne govorim turski ni engleski ni nemački, nego srpski, i to LGBT i šta ja znam tamo, se zovu, bato moj, pederi. Ako neko hoće da bude peder i hoće da to finansira, neka to finansira iz svog džepa, a nemoj da to finansira od mojih para i od para građana opštine Trstenik. Ko je bre lud da to uradi, moram da vidim da li je to istina. Ovi ovde se zahvaljuju. Zahvaljuju se opštini Trstenik na finansiranju. Gospodo, ako ste to uradili, to je bre luda kuća. Ko bre, finansira bre pedere? Da li je moguće da su pare iz budžeta date za to? Kakva bre diskriminacija?”.

Tokom izlaganja, predsedavajući skupštine je upozoravao odbornika Vilimonovića da se neprimereno izražava.

2.3. Uvidom u članak elektronskog izdanja dnevnika Blic, pod nazivom „Govor mržnje odbornika SNS: da li je moguće da ste novac iz budžeta dali za pedere”, utvrđuje se da u članku citirane navedene izjave odbornika Vilimonovića sa sednice skupštine opštine Trstenik, koja je održana 5. februara 2016. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.4. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, odredbama člana 21. propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Analiza izjave odbornika Dragana Vilimonovića sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li je odbornik Dragan Vilimonović, svojom izjavom na sednici Skupštine opštine Trstenik, održanoj 5. februara 2016. godine, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
3.7. Pre upuštanja u meritorno odlučivanje, potrebno je analizirati pozivanje Dragana Vilimonovića na odbornički imunitet. Naime, članom 37. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen, zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovaj nezavisni državni organ nije ovlašćen da utvrđuje krivičnu odgovornost, niti da izriče krivične sankcije ili mere za obezbeđenje prisustva i nesmetano vođenje postupka, kao što je pritvor. U skladu sa zakonom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovlašćen je da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere opomene u slučaju nepostupanja, odnosno obaveštavanje javnosti o tome. Dakle, ne postoje zakonske smetnje da se postupak po pritužbi protiv odbornika skupštine opštine ili grada, sprovede pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.
3.8. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, Dragan Vilimonović je naveo da je tokom izlaganja, koje nije imalo za cilj da omalovaži bilo koga, govorio srpskim jezikom, i koristio termine koji su u upotrebi u lokalnoj sredini. Reč „peder”, kako navodi, postoji u Vujaklijinom rečniku (str. 682.) i Klaićevom rečniku (str.1053.). Dalje, naveo je da ukoliko se ta reč izbriše iz rečnika ili ako se donese zakon koji izričito zabranjuje upotrebu te reči, složiće se da je ne koristi.
U vezi sa ovakvim navodima Dragana Vilimonovića, potrebno je pojasniti etimologiju izraza koji su u upotrebi za označavanje osoba homoseksualne orijentacije. Najpre, opšte je prihvaćen izraz „gej” za mušku i „lezbejka” za žensku osobu homoseksualne orijentacije. Iz tih razloga je i prihvaćena internacionalna skraćenica LGBT koja je zajednički izraz za lezbejke, gej osobe, biseksualce i trans osobe. Tačno je da je izraz „gej” preuzet iz engleskog jezika. Međutim, treba imati u vidu da i izraz „peder” koji se ustalio kao pogrdan izraz za ove osobe, takođe nije srpski. Prema dostupnim izvorima, koren ove reči je u starogrčkom jeziku (paiderastes; od pais, paidos (gen.) – mladić, dečak i erao – žudeti). Takođe treba imati u vidu da se u rečnicima srpskog jezika, nalazi većina reči i izraza koji se koriste i postoje. Među tim rečima ima i drugih pogrdnih reči i psovki. Međutim, samo postojanje tih reči ne znači i da je njihova upotreba legitimna u svim situacijama i da nemamo mogućnost izbora, odabira najprikladnijih reči, izraza i sinonima za pojedine izraze u skladu sa našom ličnom kulturom i kulturom kominikacije. Poseban značaj, odjek i težinu ima reč koja je izgovorena u javnom prostoru i to od strane nosilaca javnih funkcija, pri čemu je nesumnjivo da je izraz „peder” za označavanje pripadnika LGTB populacije, uvredljiv i diskriminatoran, s obzirom da taj termin obuhvata dosta negativnih stereotipa o ovoj populaciji.
3.9. Pored uvredljivog ophođenja odbornik Vilimonović je izrazio negodovanje i protivljenje bilo kakvom učešću pripadnika LGBT populacije u aktivnostima zajednice. Rečima „Ako neko hoće da bude peder, i hoće to da finansira, nek finansira to iz svog džepa, a nemoj da finasira od mojih para i para opštine Trstenik… ko je bre lud to da uradi”, odbornik Vilimonović je izrazio suštinsko protivljenje demokratskim principima na kojima se temelji svako civilizovano društvo, a koje podrazumeva pravo na jednakost i zabranu svakog isključivanja iz zajednice ili ograničavanja na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Na ovaj način Dragan Vilimonović je uputio nedvosmislenu poruku da za pripadnike LGBT populacije nema mesta u aktivnostima opštine, kao i da oni mogu i moraju da imaju sve zakonske obaveze prema opštini i republici, ali da očigledno nemaju jednaka prava u skladu sa zakonom kao i ostali građani.
3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenica da je Dragan Vilimonović odbornik skupštine opštine povlači sa sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, odnosno, za stavove i mišljenja koji su dostupni široj javnosti. Potrebno je, takođe, napomenuti da su svi akteri koji oblikuju javni život u Srbiji, među kojima važno mesto imaju poslanici i lokalni odbornici, dužni da poštuju propise i da se uzdrže od uvredljivih i diskriminatornih sadržaja, a da svoje političke stavove izražavaju na primeren način, poštujući dostojanstvo svih ljudi, kao i propise o zabrani diskriminacije.
3.11. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na to da je položaj LGBT osoba u Srbiji težak. Diskriminacija je deo svakodnevnog života ovih osoba, a najčešći oblici diskriminacije su pretnje, govor mržnje i otvoreni vidovi nasilja. Homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu, i izraz su negativnih stereotipa i predrasuda. Upravo iz ovih razloga, odgovornost nosilaca javnih funkcija, za položaj koji imaju manjine je izuzetna. Po prirodi položaja na kome se nalaze i uticaja koji imaju, u prilici su da doprinesu društvu jednakih mogućnosti za sve, da se bore protiv stereotipa i predrasuda i daju svoj doprinos izgradnji društva u kome se poštuje dostojanstvo svih građana i građanki, i gde neće biti isključivanja na osnovu bilo koje različitosti.

4. MIŠLjENjE

Izjavom koju je dao na sednici Skupštine opštine Trstenik, 5. januara 2016. godine, a koja se odnosi na pripadnike LGBT populacije, Dragan Vilimonović je povredio dostojanstvo LGBT osoba i izrazio zalaganje za njihovo isključivanje i ograničavanje u pravu na pristup sredstvima opštinskog budžeta, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Draganu Vilimonoviću da:
5.1. Zakaže sastanak sa jednom organizacijom koja se bavi zaštitom prava LGBT populacije, kako bi se bolje upoznao sa problemima sa kojima se građani i građanke drugačije seksualne orijentacije susreću u svakodnevnom životu, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.
5.2. Da ubuduće, u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Dragan Vilimonović obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dragan Vilimonović ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba organizacije G. protiv odbornika SO Trstenik zbog govora mržnje prema LGBT populaciji