br. 07-00-190/2014-02 datum: 29. 7. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe N. M, podnete protiv Policijske stanice S .g. u B, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je navedeno da je N. M. prijavila da je videla dete koje u Knez Mihajlovoj ulici leži i prosi, bez nadzora odrasle osobe, a da je službenica PU S. g. pitala: „Da li je dete „ciga… romske nacionalnosti?”, i objasnila da je ta informacija potrebna kako bi znala na koju službu da je uputi, a nakon toga prebacila vezu na službenika koji je rekao da će poslati patrolu. Policijska uprava za grad B. dostavila je izveštaj o izvršenim proverama i utvrđenom činjeničnom stanju i dokaze iz kojih ne proizlazi da je službenica pitala za nacionalnost deteta da bi stranku uputila na posebnu službu, već da je pitala za teritoriju opštine gde se nalazi dete. U toku postupka, na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza, nije utvrđeno da je Policijska stanica S. g. tražila informaciju o nacionalnosti deteta kako bi podnositeljku pritužbe uputila na posebnu službu koja se bavi decom romske nacionalnosti. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da nije utvrđeno da je Policijska stanica S. g. izvršila akt diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 13. maja 2014. godine pritužbu N. M, podnetu protiv Policijske stanice S. g. u B. U pritužbi je navedeno da je prilikom telefonskog razgovora sa Dežurnom službom, koju je podnositeljka pritužbe pozvala da prijavi dete koje prosi i koje je u polusvesnom stanju na ulici, policijska službenica Dežurne službe, pitala da li je dete „ciganske” nacionalnosti. Podnositeljka pritužbe je izrazila zabrinutost zbog mogućeg postojanja posebne službe u MUP-u za pripadnike romske nacionalnosti.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je 30. aprila 2014. godine u K. M. ulici videla dete koje je ležalo i prosilo, u polusvesnom stanju, bez nadzora odrasle osobe;
– da je pozvala policiju na broj „192″ i da je službenica koja se javila na telefon prebacila na još tri linije,
– da je tokom ispitivanja o njenim ličnim podacima i situaciji koju prijavljuje, službenica Policijske stanice S. g. pitala: „A je l’ to dete ciga… mislim romske nacionalnosti?”;
– da joj je odgovorila da ne piše koje je nacionalnosti i da joj je nejasno zašto je to važno, a da joj je službenica tada negirala da je koristila reč „Ciganin”, i objasnila joj je da je podatak o nacionalnoj pripadnosti potreban kako bi znala na koju službu da je uputi;
– da je nakon toga prebacila vezu službeniku koji je rekao da će poslati patrolu;
– da je službenica na taj način sugerisala da postoji diskriminatorna praksa jer postoje različite službe za decu koja pripadaju različitim etničkim skupinama, odnosno romskoj nacionalnoj manjini.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Policijske uprave za grad B.

1.4. U izveštaju o izvršenim proverama i utvrđenom činjeničnom stanju Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu Policijske uprave za grad B. od 2. juna 2014. godine, između ostalog, navedeno je:

– da je načelniku Policijske uprave za grad B. dostavljen dopis Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u kome je navedeno da je Poverenik primio pritužbu N. M. iz B. protiv PS S. g. u B;
– da je 22. maja 2014. godine podnosilac izveštaja u službenim prostorijama Dežurne službe Komandno-operativnog centra preslušao telefonski razgovor od 30. aprila 2014. godine između N. M. i policijske službenice Dežurne službe;
– da je aktom Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu od Uprave za vezu i kriptozaštitu zatražen audio zapis telefonskog razgovora između policijske službenice Dežurne službe sistema „192″ i N. M, kao i audio zapis telefonskog razgovora između policijske službenice PS S. g. i N. M;
– da je aktom tog Odeljenja Dežurnoj službi i Policijskoj stanici S. g. naloženo da se od policijske službenice koja je obavila razgovor sa N. M. uzme izjava na zapisnik i dostavi izveštaj o preduzetim merama;
– da je Uprava za vezu i kriptozaštitu dostavila dopis i CD sa audio zapisom telefonskog razgovora između N. M. i policijske službenice Dežurne službe sistema „192″, kao i da je u dopisu navedeno da drugi deo razgovora koji je usledio nakon prebacivanja veze od strane operatera sa sistema „192″ prema PS S. g. nije moguće dostaviti iz tehničkih razloga;
– da je 30. aprila 2014. godine u 14.04 časova N. M. sa broja 063….. pozvala broj „192″ i da se javila policijska službenica B. G;
– da je nakon razgovora policijska službenica B. G. preusmerila poziv na PS S. g, ali telefonski razgovor između N. M. i policijske službenice PS S. g. Uprava za vezu i kriptozaštitu nije mogla da dostavi iz tehničkih razloga;
– da je Dežurna služba dostavila izjavu policijske službenice B. G. i zapisnik o razmatranju pritužbe koji je organizaciona jedinica sprovela;
– da je 29. maja 2014. godine u službenim prostorijama Dežurne službe sproveden pritužbeni postupak i sačinjen zapisnik o razmatranju pritužbe;
– da je načelnik Dežurne službe, glavni policijski savetnik S. R, ocenio da u postupanju policijske službenice B. G, nema elemenata neprofesionalnosti u komunikaciji i postupanju policije;
– da je Policijska stanica S. g. dostavila službene beleške policijskih službenika A. R. i A. K., kao i zapisnik o saslušanju policijske službenice D. F;
– da je u službenoj belešci koju je sačinio policijski službenik A. R. navedeno da je proverom kroz evidencije PS S. g. i evidenciju „Dnevnik događaja” utvrđeno da policijski službenici PS S. g. dana 30. aprila 2014. godine nisu preduzimali službene mere i radnje na poziv N. M;
– da je u službenoj belešci koju je sačinio policijski službenik A. K. navedeno da su izvršene provere kroz stanične evidencije i da je utvrđeno da nije zabeležen događaj na koji se N. M. poziva;
– da je od policijske službenice D. F. uzeta izjava na zapisnik.

1.5. Uz izveštaj o izvršenim proverama i utvrđenom činjeničnom stanju su podneti i sledeći dokumenti: 1) fotokopija zapisnika o saslušanju radnika Dežurne službe Policijske uprave za grad B. od 27. maja 2014. godine; 2) fotokopija zapisnika o razmatranju pritužbe Dežurne službe Policijske uprave za grad B. od 29. maja 2014. godine; 3) stenogram razgovora Dežurne službe Policijske uprave za grad B. od 29. maja 2014. godine; 4) fotokopija službene beleške A. R. iz Policijske stanice S. g. od 30. maja 2014. godine; 5) fotokopija službene beleške A. K. iz Policijske stanice S. g. od 1. juna 2014. godine; 6) fotokopija zapisnika o saslušanju D. F. iz Policijske stanice S. g. od 2. juna 2014. godine i 7) CD sa audio zapisom telefonskog razgovora između policijske službenice Dežurne službe „sistema 192″ i N. M.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u fotokopiju zapisnika o saslušanju radnika Dežurne službe od 27. maja 2014. godine, utvrđeno je:

– da je 30. aprila 2014. godine policijska službenica B. G, dok je obavljala poslove operaterke na sistemu „192″, primila poziv od ženske osobe koja se predstavila kao N. M. i prijavila da u K. M. na trotoaru leži dete i prosi;
– da je nehotice upitala da li je dete „ci…romske nacionalnosti” kako bi što brže na lice mesta uputila područnu auto patrolu i eventualne nadležne organe jer se prema prijavi N. M. radilo o malom detetu;
– da je istakla da je u pitanju lapsus, kao i da nije imala nameru da bilo koga vređa a ponajmanje dete;
– da je na pitanje da li je auto patrola pronašla dete, odgovorila da nije, jer se dete udaljilo pre dolaska auto patrole;

2.2. Uvidom u stenogram razgovora Dežurne službe Policijske uprave za grad B. od 29. maja 2014. godine utvrđeno je:

– da je 30. aprila 2014. godine oko 14.00 časova, Dežurna služba dobila poziv sa broja 063…… i da je sadržina telefonskog razgovora sledeća:

Policijska službenica B. G: „Izvolite”
N. M: „Dobar dan. Ja bih da prijavim dete na ulici.”
Policijska službenica B. G: „Molim?”
N. M: „Malo je… Ja bih da prijavim dete na ulici, samo je. Pretpostavljam da ga neko nadzire dok prosi.”
Policijska službenica B. G: „Prosi, je l’?”
N. M: „Pa ima kantu ispred sebe, leži na ulici i trese se.”
Policijska službenica B. G: „Je l’ ci… je l’ romske nacionalnosti?”
N. M: „Da romske, pošto „ciganska” nacionalnost ne postoji.”
Policijska službenica B. G: „Ja sam rekla romske.”
N. M: „Ne piše mu na čelu.”
Policijska službenica B. G: „Pitam da znam šta da radim. Nemojte reagovati tako gospođo. Što ste uzbuđeni? Koja je to opština?”
N. M: „Uzbuđena sam zato što ste krenuli da kažete „ciganske”,”
Policijska službenica B. G: „Nisam… Rekla sam…”
N. M: „Ne piše mu na čelu”
Policijska službenica B. G: „Nije tačno.”
N. M: „Šta ćete Vi sada da uradite?”
Policijska službenica B. G: „Kažite Vi meni koja opština. Ja ću Vam reći šta da uradim. Koja je to opština?”
N. M: „Ne znam tačno sad… ovde u K. M…. kod R. C..”
Policijska službenica B. G: „Dobro je, momenat…”
Prekid veze.

2.3. Uvidom u fotokopiju zapisnika o razmatranju pritužbe od 29. maja 2014. godine, utvrđeno je:

– da je N. M. 15. maja 2014. godine podnela pisanu pritužbu načelniku Policijske uprave za grad B. koja je 23. maja 2014. godine prosleđena Dežurnoj službi;
– da se podnositeljka pritužbe pritužuje na rad operatera sa sistema „192″ jer je, kada je 30. aprila 2014. godine prijavila da dete leži na ulici i prosi, službenica postavila pitanje da li je dete romske nacionalnosti;
– da je pribavljeno mišljenje neposrednog starešine, načelnika Dežurne službe, glavnog policijskog savetnika S. R, koji je ocenio da u postupanju operatera sa sistema „192″ nema elemenata neprofesionalnosti u komunikaciji i postupanju policije;
– da je podnositeljka pritužbe uredno pozvana i da je došla u službene prostorije Dežurne službe gde joj je pročitan zapisnik o razmatranju pritužbe;
– da je podnositeljka pritužbe izjavila da nema primedbi, kao ni na ocenu postupajućeg organa i da je saglasna sa njihovom ocenom i stavom;
– da je istakla da preslušani razgovor nema veze sa prijavom koju je podnela, da jeste deo tog incidenta, ali da ne postoji drugi deo razgovora koji je vođen nakon prespajanja veze, a gde je obrazloženo da je podatak o nacionalnosti potreban zarad upućivanja na službu koja se time bavi.

2.4. Uvidom u fotokopiju zapisnika o saslušanju radnika Policijske stanice S. g. od 2. juna 2014. godine, utvrđeno je:

– da je policijska službenica D. F. 30. aprila 2014. godine javljala na telefonske pozive, ali se prijave N. M. ne seća;
– da je moguće da je primila prijavu i da je obavila razgovor sa strankom ali da ne može biti reči o diskriminaciji bilo kog građanina;
– da je, shodno pravilima policijskog posla i kriminalistike, procedura da se za svako lice koje je iz nekih razloga interesantno policijskim službenicima, uzme opis (npr. prijava učinioca krivičnog dela, prijava nestalog lica, lica kome je potrebna pomoć i sl). Opis podrazumeva uzrast, visinu, razvijenost, garderobu koju ima na sebi, osobene znake pa čak i nacionalnost, ako to može pomoći u identifikaciji lica;
– da se do sada nije desilo da patrola ne izađe na mesto događaja, pa misli da je tako bilo i sada, odnosno da događaj najverovatnije nije zaveden jer na terenu policijski službenici nisu pronašli ni dete ni pozivaoca;
– da je retkost da građani pozivaju za takve stvari, kao i da građani mesto događaja napuste ne želeći da ukažu policijskim službenicima na problem na terenu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.5. Zakonom o policiji zabranjena je diskriminacija , odnosno, ovlašćeno službeno lice je dužno da u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno, pružajući svakome jednaku zakonsku zaštitu i postupajući bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu. U primeni policijskih ovlašćenja, ovlašćeno službeno lice je dužno da postupa humano i poštuje dostojanstvo, ugled i čast svakog lica i druga osnovna prava i slobode čoveka, dajući prednost pravima ugroženog u odnosu na ista prava lica koja ta prava ugrožava i vodeći računa o pravima trećih lica.

3.6. Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta propisan je kao jedan od opštih principa, princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je Policijska stanica S. g. u B, postupajući po prijavi N. M, izvršila akt diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

3.8. Prema navodima iz pritužbe, kada je N. M. prijavila da je videla dete koje u K. M. ulici leži i prosi, bez nadzora odrasle osobe, službenica Policijske uprave S. g. ju je pitala: „Da li je dete „ciga… romske nacionalnosti?”, i objasnila da je ta informacija potrebna kako bi znala na koju službu da je uputi, a nakon toga prebacila vezu na službenika koji je rekao da će poslati patrolu.

3.9. Međutim, iz sadržine stenograma telefonskog razgovora između B. G, policijske službenice Dežurne službe na sistemu „192″ i N. M, kao i izjave B. G. od 27. maja 2014. godine, utvrđeno je da je B. G. izjavila: „Je l’ dete ciga… romske nacionalnosti?” ali da je nakon reakcije podnositeljke pritužbe rekla: „Pitam da znam šta da radim (…) Kažite Vi meni koja je to opština a ja ću Vam reći šta ću da uradim”, kao i da je nakon toga preusmerila poziv na Policijsku stanicu S. g. Naime, na osnovu ovih dokaza ne proizlazi da je službenica pitala za nacionalnost deteta da bi stranku uputila na posebnu službu, već da je pitala za teritoriju opštine gde se nalazi dete.

3.10. Takođe, na osnovu ostalih priloženih dokaza ne može se utvrditi da je Policijska stanica S. g. tražila informaciju o nacionalnosti deteta kako bi podnositeljku pritužbe uputila na posebnu službu koja se bavi decom romske nacionalnosti. Iz zapisnika o saslušanju D. F, policijske službenice PS S. g, proizlazi da se 30. aprila 2014. godine javljala na telefon Dežurne službe PS S. g, ali da se konkretnog poziva N. M. ne seća, a i ukoliko ga je bilo, da je postupila „shodno pravilima policijskog posla i kriminalistike”, odnosno u skladu sa „procedurom da se za svako lice koje je iz nekih razloga interesantno policijskim službenicima, uzme opis (npr. prijava učinioca krivičnog dela, prijava nestalog lica, lica kome je potrebna pomoć i sl.). Opis podrazumeva uzrast, visinu, razvijenost, garderobu koju ima na sebi, osobene znake pa čak i nacionalnost (ako to može pomoći u identifikaciji lica)”… Međutim, iz ovog izveštaja se ne može sa sigurnošću utvrditi da je N. M. razgovarala sa policijskom službenicom D. F, odnosno, u konkretnom slučaju ne može se utvrditi sa kim je nakon prebacivanja veze N. M. razgovarala, niti šta je tom prilikom tačno izgovoreno.

3.11. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se u konkretnom slučaju ne može utvrditi da je Policijska stanica S. g. u B. diskriminatorno postupala, s obzirom da na osnovu raspoloživih dokaza nije utvrđeno da Policijska stanica S. g. ima posebnu jedinicu koja se bavi decom romske nacionalnosti. Pri tome, treba imati u vidu da i kada bi postojala posebna jedinica koja bi bila zadužena za romsku decu, to ne bi automatski značilo da je u pitanju diskriminacija romske dece, već bi bilo potrebno utvrditi koji su razlozi za postojanje takve jedinice, odnosno, da li je u pitanju posebno obučena jedinica koja je dodatno senzibilisana za položaj romske dece u društvu i diskriminaciju kojoj su svakodnevno izloženi, u kom slučaju bi se to moglo posmatrati kao posebna mera.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi N. M. iz B, podnete protiv Policijske stanice S. g. u B, nije utvrđeno da je Policijska stanica S. g. izvršila akt diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba N. M. protiv PS. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti