br. 07-00-289/2014-02 datum: 23. 7. 2014.

GRADSKI SEKRETARIJAT ZA KOMUNALNE I STAMBENE ODNOSE GRADA BEOGRADA

NINA JANDRIĆ, sekretarka

11 000 BEOGRAD
Kraljice Marije br. 1/XIII-XIV

Poštovana gospođo Jandrić,

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 8. jula 2014. godine elektronsko pismo u kojem je jedan građanin ukazao na diskriminatoran sadržaj grafita ispisanog na zidu u Studentskom parku u Beogradu, kojim je izražen diskriminatoran stav prema pripadnicima i pripadnicama romske nacionalne manjine. Fotografiju grafita na kojem piše „Cigane ko repu!” Vam dostavljamo u prilogu ovog dopisa.

Kao što verovatno znate, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan i nezavisan državni organ koji ima ovlašćenje da postupa u svim slučajevima kada je načelo jednakosti povređeno, odnosno kada je prekršena opšta zabrana diskriminacije.

Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti .

Poverenica najpre konstatuje da je Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina u Odeljku II čl. 4. pripadnicima nacionalnih manjina garantovana ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Ratifikacijom Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije države članice, uključujući i Srbiju, obavezale su se da će zabraniti i ukinuti rasnu diskriminaciju, u svim njenim oblicima i garantovati pravo svakome na jednakost pred zakonom bez razlike na rasu, boju ili nacionalno ili etničko poreklo.

Ustav Republike Srbije , odredbom čl. 76. pripadnicima nacionalnih manjina garantuje ravnopravnost pred zakonom i zabranjuje svaku diskriminaciju zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je odredbom čl. 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji. Odredbom čl. 21. propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki vid diskriminacije, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 2. st. 1. tač. 1. propisano je da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

Takođe, odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, izričito je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjen je svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Ispisivanje ovakvih grafita i poruka sličnog sadržaja, predstavlja diskriminaciju pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, koja je jedna od najosetljivijih društvenih grupa. Ukazujem i na činjenicu da su Romi jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. Smatram da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi na ravnopravnoj osnovi svi uživali sva prava koja su građanima i građankama Srbije garantovana, bez diskriminacije, kao i da preduzmu adekvatne mere protiv svih onih koji svojim postupcima krše antidiskriminacione propise.

Imajući u vidu propise i standarde na koje se Republika Srbija obavezala PREPORUČUJEM da preduzmete sve potrebne mere, u skladu sa svojim ovlašćenjima kako bi se uklonio sporni grafit sa zida u Studentskom parku i sprečilo dalje uznemiravanje pripadnika romske nacionalne manjine.

S uvažavanjem,

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka mera GS za komunalne i stambene poslove