br. 07-00-490/2014-02 datum: 2. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi M. Ž. iz B, protiv privrednog društva „I.” d.o.o. B, zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti rada. U pritužbi je navedeno da je M. Ž. bila zaposlena kod poslodavca „I.” na radnom mestu referentkinje u Sektoru marketinga, a da je neposredno nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta poslodavac obavestio da treba da odluči između nekoliko ponuđenih opcija – sporazumni raskid ugovora o radu, premeštaj na niže radno mesto, višak zaposlenih ili „neodređene” pozicije. Podnositeljka pritužbe odlučila je da bude višak zaposlenih, i po tom osnovu joj je prestao radni odnos. Takođe je navela da je V. R, direktorka marketing sektora, izjavila da „žene sa malom decom nisu podobne za rad, jer njoj trebaju ljudi koji će raditi od 8-22č”. U izjašnjenju „I.” d.o.o. navedeno je da M. Ž. radni odnos nije prestao zbog odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, već je uzrokovan tehnološkim i organizacionim promenama koje su nastupile u 2014. godini, zbog čega je ukinut sektor i radno mesto na kojem je radila podnositeljka pritužbe. U toku postupka utvrđeno je da je kod poslodavca tokom 2014. godine zaista došlo do organizacionih promena, ali da poslodavac nije pružio činjenice i dokaze koji potvrđuju da je postojalo objektivno i razumno opravdanje za otkazivanje ugovora o radu M. Ž. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je upućivanjem ponude za promenu radnog mesta i donošenjem rešenja kojim je M. Ž. prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njenim radom nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, kao i izjavama koje su podnositeljki pritužbe upućene, privredno društvo „I.” d.o.o. B. i V. R, direktorka marketing sektora prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je izdata i preporuka da „I.” d.o.o. B. za sve svoje zaposlene koji rade na rukovodećim mestima organizuje odgovarajuću obuku koja će im omogućiti da prevaziđu polne/rodne stereotipe i predrasude, upoznaju se sa propisima o zabrani diskriminacije po osnovu pola/roda i načinom ostvarivanja principa jednakih mogućnosti, da ubuduće u okviru obavljanja svoje delatnosti i poslovanja ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i da objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama privrednog društva mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. V. R, direktorki marketing sektora data je preporuka da uputi pisano izvinjenje M. Ž. zbog diskriminatornih izjava na osnovu njenih ličnih svojstava i da se ubuduće suzdrži od diskriminatornih postupaka i izjava kojima se žene zbog porodičnog statusa stavljaju u neravnopravan položaj.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. Ž. iz B, izjavljenom protiv privrednog društva „I.” d.o.o. B. i V. R, direktorke marketing sektora, zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je u junu 2003. godine zasnovala radni odnos u privrednom društvu „I.” d.o.o. B. na radnom mestu samostalne referentkinje knjigovodstva u Sektoru finansija, a da je u avgustu 2010. godine prešla da radi u Sektoru marketinga na radnom mestu referentkinje;
– da je tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta pokušala da sazna na koje radno mesto će se vratiti, a direktorka joj je predložila da iskoristi ceo godišnji odmor jer se ne zna na koje radno mesto će se vratiti;
– da su joj za vreme dok se nalazila na odsustvu sa rada radi nege deteta, kolege iz Sektora marketinga zajedno sa V. R, bez njenog znanja, otvarale fioke, da fioke nije zatekla kad se vratila na posao, a deo stvari iz fioka pronašla je u kutijama u kojima su bile stvari koleginice koja je bila na porodiljskom odsustvu. Navela je i da je iz računara izbrisano sve što je radila u periodu od 2010-2012. godine;
– da je nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, radila dve nedelje, pa je dobila rešenje o plaćenom odsustvu od pet radnih dana;
– da je poslodavac obavestio da bi za vreme plaćenog odsustva trebalo da se odluči između nekoliko ponuđenih opcija – sporazumni raskid ugovora o radu, premeštaj na niže radno mesto, višak zaposlenih ili „neodređene” pozicije;
– da joj je V. R, direktorka marketing sektora na razgovoru rekla „žene sa malom decom nisu podobne za rad, meni trebaju ljudi koji će raditi od 8-22 č”;
– da je telefonskim putem obavestila poslodavca da se odlučila da „bude višak zaposlenih”;
– da nije dobila informaciju šta bi „neodređena” pozicija trebalo da predstavlja, odnosno, koje je radno mesto u pitanju, kakav bi ugovor potpisala, kao ni koliki je iznos zarade. Kada je poslala SMS poruku V. R. da se raspita bliže o ovoj opciji, ona joj je odgovorila „Još uvek se ništa ne zna!”, a da je kasnije saznala da je ta mogućnost podrazumevala prelaz pod istim uslovima sa ranijeg radnog mesta, što je V. R. saopštila njenoj koleginici;
– da je u obrazloženju rešenja o prestanku radnog odnosa navedeno: Usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavaca, došlo je do potrebe za smanjenjem broja izvršilaca za obavljanjem poslova na radnom mestu referent u Službi marketinških aktivnosti;
– da je nakon njenog odlaska iz kompanije, poslove koje je ona obavljala najpre obavljalo dvoje zaposlenih, ali je u međuvremenu koleginica koja je takođe majka maloletnog deteta premeštena na drugo radno mesto, te sada taj posao obavlja osoba muškog pola;
– da je očigledno da je u ovom slučaju kriterijum za utvrđivanje viška bio žene sa malom decom i zaposleni preko 45 godina života, jer je u poslednjih nekoliko godina degradiranje žena nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta postala praksa u privrednom društvu „I.” d.o.o. B.;
– da je ovakvo postupanje uzrokovano činjenicom da je majka maloletnog deteta i da su je V. R. i privredno društvo „I.” d.o.o. B. diskriminisali na osnovu ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa.

1.3. Uz pritužbu je dostavila sledeće dokaze: 1) elektronsku prepisku sa V. R, direktorkom marketing sektora bez označenog datuma, 2) rešenje o plaćenom odsustvu od 27. oktobra 2014. godine i 3) rešenje o prestanku radnog odnosa zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla usled ekonomskih i organizacionih promena od 31. oktobra 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje V. R, direktorke marketing sektora i V. K, direktorke privrednog društva „I.” d.o.o. B.

1.5. U izjašnjenju, koje je po punomoćju V. R. i V. K. dostavila S. Lj, diplomirana pravnica iz „I.” d.o.o. B, između ostalog je navedeno:

– da je 14. juna 2013. godine zaključen ugovor o kupoprodaji deonica privrednog društva „P. s. M.” d. d. Lj. i koncerna „A.” d. d. Z, kada je koncern „A.” stekao faktičku kontrolu, odnosno odlučujući uticaj na poslovnu politiku „M.” d.o.o. Lj;
– da je Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije donela rešenje kojim je odobrila uslovnu koncentraciju učesnika na tržištu, pri čemu se to rešenje odnosi na učesnike koncentracije koji posluju preko svojih povezanih lica (ćerki firmi) – „I.” d.o.o. B. i „M. – S” d.o.o. Novi Sad na teritoriji Republike Srbije;
– 4. septembra 2014. godine zaključen je okvirni sporazum između privrednih društava „I.” d.o.o. B. i „M. – S” d.o.o. Novi Sad, na osnovu kojeg je počela realizacija poslovne odluke da kompletno trgovinsko poslovanje obavlja „M. – S” d.o.o. i to tako što je ovo privredno društvo preuzelo sve maloprodajne objekte, veleprodajne i distributivne centre, skladišta, opremu, zalihe robe i zaposlene za čijim je radom postojala potreba od „I.” d.o.o. B.;
– da je 19. novembra 2014. godine privredno društvo „I.” d.o.o. B. prestalo da obavlja trgovinsku delatnost;
– da „M. – S” d.o.o. nije u formalno pravnom smislu preuzeo zaposlene iz „I.” d.o.o. B, već je na nivou svake organizacije poslovanja definisao potreban broj izvršilaca;
– da je sa pretežnim brojem zaposlenih sporazumno raskinut radni odnos u „I.” d.o.o. i zasnovan u „M. – S” d.o.o. Kako za određen broj zaposlenih „M. – S” d.o.o. nije iskazao potrebu za daljim angažovanjem na pozicijama na kojima su bili raspoređeni u „I.” d.o.o. našli su rešenje kroz alternativnu ponudu više opcija, pre svega iz želje da ti zaposleni ne ostanu bez radnog angažovanja;
– da je svakom zaposlenom data odgovarajuća ponuda koja je podrazumevala sledeće: radno mesto u sektoru maloprodaje, radno mesto u segmentu kompanije vezanom za nekretnine i kao poslednja opcija – tehnološki višak;
– da je pritužba u celosti neosnovana;
– da je M. Ž. dobila ovu ponudu poslodavca ne zato što je žena niti zato što je koristila pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, već zato što privredno društvo „M. – S” nije iskazalo potrebu za njenim daljim radnim angažovanjem na radnom mestu referent u Službi marketinških aktivnosti u okviru Sektora marketinga;
– da je izbor koji je napravila podnositeljka pritužbe njena lična odluka i slobodna volja, a poslodavac joj je dao dovoljno vremena da rasterećena od svakodnevnih radnih obaveza, razmisli i odluči;
– da joj je isplaćena otpremnina u skladu sa zakonom i naknada štete za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora;
– da je podnositeljka pritužbe, tek nakon napravljenog izbora i preuzimanja otpremnine, iskazala nezadovoljstvo svojom odlukom, koju je podnošenjem pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pokušala da se okrene protiv bivšeg poslodavca;
– da u „I.” d.o.o. B. ne postoji Sektor marketinga ni Služba marketinških aktivnosti, a samim tim ni radno mesto referent u Službi marketinških aktivnosti;
– da ne diskriminišu zaposlene žene niti zaposlene majke po bilo kom osnovu, a da tome u prilog govore podaci da je u periodu od 2012. do 2014. godine bilo 468 porodilja, kao i da je u istom periodu kompaniju napustilo 66 porodilja i to u procentu preko 90% po osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa;
– da društvo „I.” d.o.o. B. podržava materinstvo i ne sprovodi rodnu diskriminaciju.

1.6. Uz izjašnjenje su dostavili sledeće dokaze: 1) Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova „I.” d.o.o. B. od 23. oktobra 2014. godine, 2) tabelarna lista o porodiljama koje su zaposlene u kompaniji za period od 2012- 2014. godine i 3) tabelarna lista porodilja koje su u periodu od 2012- 2014. godine napustile kompaniju.

1.7. U iskazu M. T, koja je u pritužbi naznačena kao svedokinja, navedeno je:

– da je bila zaposlena u privrednom društvu „I.” d.o.o. B, da joj je prestao radni odnos pod istim okolnostima kao i M. Ž, odnosno utvrđeno je da je višak zaposlenih;
– da je majka maloletnog deteta, te da smatra da je to razlog zbog čega nije i dalje u radnom odnosu;
– da je dobila rešenje o plaćenom odsustvu i rok od pet radnih dana da se odluči između četiri ponuđene opcije;
– da joj je tokom razgovora V. R. saopštila da žene sa malom decom nisu podobne za rad, jer joj trebaju ljudi koji će raditi od 8 – 20 časova;
– da su žene koje su dobile otkaz, odnosno premeštene u druge sektore, pojedinačno pozivane na razgovor sa direktorkom V. R, te nije bila prisutna na sastanku kada je pozvana M. Ž.;
– da je ovo poražavajuća i protivzakonita praksa kompanije, koja demotiviše žene da rađaju jer će po povratku sa odsustva biti degradirane.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je M. Ž. bila zaposlena kod poslodavca „I.” d.o.o. B. i da je na osnovu ugovora o radu iz 2005. godine obavljala poslove na radnom mestu referentkinje u Službi marketinških aktivnosti. Utvrđeno je da je poslove kod ovog poslodavca obavljala do 31. oktobra 2014. godine, kada je dobila rešenje o prestanku radnog odnosa zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla usled ekonomskih i organizacionih promena. U obrazloženju rešenja je navedeno da M. Ž. prestaje radni odnos zbog ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, usled čega je došlo do potrebe gašenja radnog mesta referent u Službi marketinških aktivnosti, a ne postoji mogućnost obezbeđivanja obavljanja drugih poslova, odnosno osposobljavanje za rad na drugim poslovima.

2.2. Uvidom u rešenje o plaćenom odsustvu od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je zbog smanjenog obima posla, usled reorganizacije poslodavca M. Ž. određeno korišćenje plaćenog odsustva u trajanju od pet radnih dana, u periodu od 27. do 31. oktobra 2014. godine.

2.3. Uvidom u elektronsku prepisku koja je dostavljena uz pritužbu, utvrđeno je da je M. Ž. uputila mejl V. R, direktorki marketing sektora u kojem je obaveštava da joj uskoro ističe odsustvo sa rada radi nege deteta i da će se vratiti na posao, te se interesuje u koju službu će se vratiti i traži više informacija o poziciji koja joj je ponuđena.

2.4. Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova „I.” d.o.o. B. od 23. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da u ovom privrednom društvu nije predviđena služba ili sektor za marketinške aktivnosti. Sagledavanjem radnih mesta koja su utvrđena za poziciju referenta, predviđena su mesta referent računovodstva, referent operativnog poslovanja, referent za podršku u poslovanju i referent održavanja.

2.5. Uporednom analizom tabelarne liste porodilja koje su zaposlene u kompaniji u periodu od 2012. do 2014. godine i tabelarne liste porodilja koje su u istom periodu napustile kompaniju, utvrđeno je da su ovi podaci prikazani zaključno sa 10. decembrom 2014. godine i da je u navedenom periodu bilo 468 zaposlenih koje su se nalazile na odusustvu sa rada radi nege deteta, od kojih 66 više nije u radnom odnosu u privrednom društvu „I.” d.o.o. B.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje) , propisano je da diskriminacija predstavlja svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

3.4. Republika Srbija i Evropska unija sklopile su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju , kojim je između ostalog predviđena obaveza Republike Srbije da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravom EU. Zbog toga je potrebno ukazati i na direktive Evropske unije koje su relevantne u ovom slučaju. U preambuli Direktive 2010/18/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podrške ravnoteži rada i življenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju usklađenosti, nužno uspostaviti uravnoteženu, integrisanu i održivu politiku koja obuhvata rešenja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U čl. 4. ove direktive određeno je da države članice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi zaštitile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u čl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada započinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do završetka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i/ili prakse.

Direktiva 92/85/EZ u pogledu primene mera za podsticanje poboljšanja sigurnosti i zdravlja trudnih radnica, onih koje su se nedavno porodile i žena koje doje, između ostalog, propisuje da radna prava u vezi sa ugovorom o radu, uključujući i kontinuitet plaćanja zarada i/ili pravo na adekvatnu naknadu za trudnice, porodilje i zaposlene koje doje moraju biti osigurani. U slučaju porodiljskog odsustva, zarade i naknade smatraće se adekvatnim ukoliko se njima garantuje prihod koji je najmanje ekvivalentan onom prihodu koji bi radnik imao u slučaju prekida radnih aktivnosti na osnovu zdravstvenog stanja, pod uslovom da je maksimalni iznos propisan u nacionalnom zakonodavstvu.

3.5. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 15. propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom čl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete uživaju posebnu zaštitu, a čl. 60. propisano je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored ostalog, odredbama čl. 20. regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbom čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.7. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 11. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

3.8. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je privredno društvo „I.” d.o.o. B. diskriminisalo podnositeljku pritužbe na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa. Stoga je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno ispitati da li je privredno društvo „I.” d.o.o. B, utvrđivanjem M. Ž. za višak zaposlenih nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, izvršilo akt diskriminacije na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa, kao i da li su za to postupanje postojali objektivni i opravdani razlozi koji nisu u vezi sa njenim ličnim svojstvima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da navodi iz pritužbe M. Ž. i dokazi koje je dostavila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je učinila verovatnim akt diskriminacije. Naime, poslodavac je M. Ž. prvog dana nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ponudio opcije koje su podrazumevale promenu dotadašnje radne pozicije, a nakon toga i otkazao ugovor o radu, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, prema čl. 179. st. 5. t. 1. Zakona o radu. Imajući to u vidu, na osnovu odredbe čl. 45. st. 2. Zakon o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je podneta pritužba.

3.10. Nesporno je da je M. Ž. bila zaposlena u „I.” d.o.o. B. na radnom mestu referentkinje u Službi marketinških aktivnosti i da joj je radni odnos prestao zbog ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, usled čega je ugašeno radno mesto na kojem je radila. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je da li činjenice i dokazi koje je „I.” d.o.o. B. iznela u svojim izjašnjenjima, navodeći da postupanje prema podnositeljki pritužbe nije zasnovano na bilo kom njenom ličnom svojstvu, pružaju dovoljno osnova za zaključak da M. Ž. nije drugačije tretirana zbog pola, odnosno, korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao i zbog činjenice da ima malo dete. S aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno je ispitati da li su za ponudu poslodavca za promenu radnog mesta i na kraju, prestanak radnog odnosa neposredno nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, postojali objektivni i opravdani razlozi, koji nisu u vezi sa njenim ličnim svojstvima. Zbog toga je od privrednog društva „I.” zatraženo da se, između ostalog, posebno izjasni i da li je osim podnositeljke pritužbe još neko od zaposlenih u poslednje dve godine proglašen viškom zaposlenih, kao i koliko zaposlenih radnica je u tom periodu koristilo porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i koliko njih je i dalje u radnom odnosu.

3.11. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz izjašnjenje, utvrđeno je poslodavac 23. oktobra 2014. godine, neposredno pre povratka M. Ž. sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, usvojio novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, prema kojem više ne postoji Služba marketinških aktivnosti i radno mesto referenta u ovoj službi, koje je M. Ž. obavljala do odlaska na porodiljsko odsustvo. Privredno društvo „I.” d.o.o. B. navodi da podnositeljki pritužbe radni odnos nije prestao zbog njenog pola i odlaska na porodiljsko odsustvo, već je uzrokovan tehnološkim i organizacionim promenama koje su nastupile u 2014. godini. Okolnosti koje su dovele do tih promena, pre svega se odnose na činjenicu da je ovo društvo prestalo da obavlja trgovinsku delatnost, te da je privredno društvo „M. – S” d.o.o. B, koje preuzelo trgovinsku delatnost, definisalo broj potrebnih izvršilaca, a „I.” je za preostale zaposlene našla rešenje kroz alternativnu ponudu više opcija. Takođe, navedeno je i da je podnositeljka pritužbe sama izabrala da joj radni odnos prestane po ovom osnovu, imajući u vidu ponuđene opcije.

U odnosu na ove navode, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da okolnost da je podnositeljka pritužbe sama izabrala da bude proglašena za tehnološki višak u konkretnom slučaju poslodavca ne može osloboditi od odgovornosti, imajući u vidu da je podnositeljki pritužbe ponudio opcije od kojih je svaka takva da njen izbor dovodi podnositeljku pritužbe u lošiji položaj u odnosu na onaj koji je imala pre odlaska na odsustvo.

U vezi sa ponuđenim opcijama, Poverenica ukazuje da među strankama postoji spor o činjenicama. Naime, podnositeljka pritužbe tvrdi da joj je ponuđeno da izabere sporazumni raskid ugovora o radu, premeštaj na niže radno mesto, višak zaposlenih ili „neodređenu” poziciju, dok poslodavac navodi da joj je ponuđeno da bira radno mesto u sektoru maloprodaje, radno mesto u segmentu kompanije vezanom za nekretnine i kao poslednja opcija, tehnološki višak. Imajući u vidu da su ove tvrdnje nesaglasne, izuzev tvrdnje da je podnositeljki pritužbe ponuđeno da bude višak zaposlenih, ne može se sa sigurnošću utvrditi šta je poslodavac ponudio M. Ž. po povratku sa odsustva. Prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja u vezi sa ponuđenim opcijama, Poverenica je uzela u obzir da podnositeljka pritužbe nije dobila informaciju o potencijalnim radnim mestima, odnosno, uprkos njenom raspitivanju (mejlom i telefonom) nije dobila informaciju koja radna mesta su u pitanju, ukoliko se odluči da prihvati nižu ili „neodređenu” poziciju. To potvrđuju i podaci iz samog izjašnjenja poslodavca, u kojem su navedeni samo sektori/odeljenja u koja su joj ponudili premeštaj, ali ne i konkretna radna mesta u tim sektorima. Na takav zaključak upućuje i činjenica da poslodavac u izjašnjenju nije negirao navode iz pritužbe da su podnositeljki pritužbe ponuđene niže pozicije.

Sagledavajući sve okolnosti, Poverenica konstatuje da je podnositeljki pritužbe, nakon povratka sa odsustva, poslodavac ponudio sporazumni prestanak radnog odnosa ili prihvatanje nižeg radnog mesta i ukazuje da bi, bez obzira na odluku koju je podnositeljka pritužbe donela, ona bila stavljena u lošiji položaj u odnosu na položaj u kojem se nalazila pre odlaska na odsustvo, imajući u vidu opcije koje su joj ponuđene.

3.12. Prilikom sagledavanja konkretnog slučaja, Poverenica je uzela u obzir činjenicu da su kod poslodavca nastupile određene organizacione i tehnološke promene. Međutim, uprkos tim promenama, poslodavac je imao mogućnost da podnositeljki pritužbe ponudi premeštaj na radno mesto koje je slično radnom mestu na kojem se radila pre odlaska na odsustvo jer, bez obzira što radno mesto na kojem je ona radila ne postoji u novoj sistematizaciji, evidentno je da je sistematizacijom predviđeno nekoliko referentskih pozicija. Imajući to u vidu, saglasno pravilima o preraspodeli tereta dokazivanja, poslodavac je taj koji treba da dokaže da su postojali objektivni i razumni razlozi, koji nisu ni u kakvoj vezi sa ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe, zbog kojih joj nije ponuđen premeštaj na neko od radnih mesta predviđenih novom sistematizacijom, slična radnom mestu na kojem je radila pre odlaska na odsustvo. Poslodavac, međutim, to nije dokazao.

Kao dokaz se ne mogu prihvatiti ni podaci koje je poslodavac dostavio u izjašnjenju, prema kojima su u prethodnom periodu 468 zaposlene koristile porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, a njih 66 više nije u radnom odnosu. Naime, poslodavac nije dostavio podatke o tome koji zaposleni i iz kojih razloga su utvrđeni kao višak zaposlenih, što je u zahtevu za izjašnjenje od njega traženo, a što se tiče dostavljenih podataka o ženama koje su koristile odsustvo, nedostaju informacije o tome kada im je prestao radni odnos i na koja radna mesta su zaposlene žene vraćene nakon isteka odsustva, odnosno, da li je došlo do njihove degradacije kod poslodavca.

3.13. U odnosu na navode iz pritužbe da je V. R, direktorka marketing sektora, izjavila da „žene sa malom decom nisu podobne za rad, jer njoj trebaju ljudi koji će raditi od 8-22č”, Poverenica konstatuje da je V. R, direktorka marketing sektora uputila ovu diskriminatornu izjavu podnositeljki pritužbe. Na takav zaključak upuđuju iskaz podnositeljke pritužbe, iskaz svedokinje M. T, koja je navela da je u odvojenom razgovoru sa V. R, ona izgovorila rečenicu gotovo identične sadržine, kao i činjenica da u svom izjašnjenju V. R. nije osporila da je izgovorila ovu rečenicu.

3.14. Saglasno navedenom, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da poslodavac nije ponudio činjenice i dokaze na osnovu kojih se može pouzdano zaključiti da su za proglašavanje M. Ž. za višak zaposlenih, postojali objektivni i razumni razlozi koji nisu u vezi sa činjenicom da je bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. Zato se ne može prihvatiti tvrđenje poslodavca da je podnositeljki pritužbe prestao radni odnosi isključivo zbog ličnog izbora i tehničkih i organizacionih promena koje su nastale.

4. MIŠLjENjE

4.1. Upućivanjem ponuda za promenu radnog mesta koje su podrazumevale premeštaj na niže pozicije i donošenjem rešenja o prestanku radnog odnosa M. Ž. zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla, nakon njenog povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, privredno društvo „I.” d.o.o. B. prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Izjavom „Žene sa malom decom nisu podobne za rad, jer meni trebaju ljudi koji će raditi od 8-22č”, koju je uputila M. Ž. u vezi sa njenim porodičnim statusom (roditeljstvom), V. R, direktorka marketing sektora „I.” d.o.o. iz B. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „I.” d.o.o. B. da:

5.1. Da za sve svoje zaposlene koji rade na rukovodećim mestima organizuje odgovarajuću obuku koja će im omogućiti da prevaziđu polne/rodne stereotipe i predrasude, upoznaju se sa propisima o zabrani diskriminacije po osnovu pola/roda i načinom ostvarivanja principa jednakih mogućnosti u okviru privrednog društva .

5.2. Ubuduće, u okviru obavljanja svoje delatnosti i poslovanja ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5.3. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama privrednog društva. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama privrednog društva „I.” d.o.o. B.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje V. R. da:

5.4. Da uputiti pisano izvinjenje M. Ž. zbog diskriminatornih izjava, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.5. Da se ubuduće suzdrži od diskriminatornih postupaka i izjava kojima se žene zbog porodičnog statusa stavljaju u neravnopravan položaj.

Potrebno je da privredno društvo „I.” d.o.o. B. i V. R. obaveste Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „I.” d.o.o. B. i V. R. ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. Ž. protiv d.o.o. zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada