br. 07-00-413/2013-02 datum: 11. 10. 2013.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. Š. iz B. protiv P. M. P. d.o.o. B. i R. Z, IT menadžera za Z. B, zbog diskriminacije na osnovu pola. U toku postupka je utvrđeno da je M. Š. bila jedina zaposlena žena u sektoru za informacione tehnologije privrednog društva M. P. d.o.o. B, na radnom mestu softverska analitičarka. Zbog formiranja nove organizacione strukture IT sektora na nivou celog Balkana u okviru kompanije, organizovan je tim za IT podršku na nivou Balkana, pa je prestala potreba za radom M. Š, s obzirom da u novoj organizaciji nije predviđeno postojanje radnog mesta softverski analitičar. U skladu sa novom organizacijom IT sektora, M. P. d.o.o. B. izmenio je akt o sistematizaciji radnih mesta i doneo odluku da je prestala potreba za radom M. Š. Međutim, ona je smatrala da je poslodavac diskriminatorno postupio prema njoj na osnovu pola, odnosno, da joj je otkazan ugovor o radu zbog činjenice da je jedina žena u IT sektoru. U toku postupka su R. Z. i M. P. d.o.o. B. ponudili dovoljno činjenica i dokaza na osnovu kojih se može zaključiti da je M. Š. radni odnos prestao iz razloga koji nisu ni u kakvoj vezi sa njenim polom. Na osnovu toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da nije utvrđeno da je R. Z, menadžer IT sektora diskriminatorno postupao prema M. Š, kao i da odlukom privrednog društva M. P. d.o.o. iz B. da M. Š. otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
S obzirom da su u izjašnjenjima poslodavca i menadžera IT sektora izraženi rodno stereotipni stavovi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je rukovodstvu M. P. d.o.o. B. da organizuje obuku za zaposlene koji rade na rukovodećim mestima (menadžeri i menadžerke kompanije i pojedinih sektora) iz oblasti rodne ravnopravnosti.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. Š. iz B. zbog usmenog otkaza ugovora o radu koji joj je saopšten. Navela je da je jedina žena od šest zaposlenih u sektoru za informacione tehnologije, da je jedina magistarka nauka, a da je samo ona dobila usmeni otkaz ugovora o radu, te smatra da je diskriminisana na osnovu pola i obrazovanja.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da je u kompaniji P. M. P. d.o.o. B. zaposlena od decembra 2009. godine na poziciji softverska analitičarka na određeno vreme;
– da je od 15. decembra 2010. godine do 1. marta 2011. godine bila u radnom odnosu na određeno vreme, na osnovu ugovora sa spoljašnjom agencijom (A.) u nekoliko kraćih perioda (mesec dana i petnaest dana), a da je 1. marta 2011. godine zaključila ugovor na neodređeno vreme sa privrednim društvom M. P. d.o.o. B;
– da je sticanjem zvanja magistarke računarstva 2. decembra 2010. godine, postala najobrazovanija članica IT sektora u oblasti računarstva, ali da je već pre toga naišla na poteškoće kada je tražila slobodne dane za pripremu i odbranu magistarskog rada, npr. 3. decembra 2010. godine rukovodilac je od nje zahtevao da popiše status svojih trenutnih poslovnih zaduženja i aktivnosti i da sa njima upozna mlađeg kolegu;
– da je jednom prilikom R. Z, njen pretpostavljeni izjavio da bi trebalo da bude zahvalna ukoliko se zaposli u kompaniji za stalno, da on ima drugog kandidata za tu poziciju, da je njena magistarska teza ekvivalentna jednom praktičnom ispitu na tehničkom fakultetu i da postoje „korisni” i „obrazovani” radnici;
– da niko od njenih kolega nije imao takav tretman prilikom zapošljavanja i da je tu situaciju doživela kao psihičko maltretiranje;
– da u toku rada u kompaniji nije imala mogućnosti da profesionalno napreduje i da se usavršava, iako su to kolege iz tima imale tako što su učestvovali na S, S.1, G. projektima, C. treninzima i drugo, kao i da nije dobijala pohvale i nagrade za dobre pokazane rezultate, iako su neke kolege čak sedam puta nagrađivani za iste projekte;
– da nije bila pozvana na kompanijsku konferenciju o prodaji koja je održana na Kopaoniku u junu 2012. godine, iako su njeni svakodnevni radni zadaci visoko povezani za sektor prodaje, kao i da su pozvani samo kolege muškarci;
– da je bila naročito pogođena jer je bila jedina iz celog sektora koja nije bila pozvana na predstavljanje kompanije regionalnim izvršiocima u hotelu „M” u B. u 15. novembra 2012. godine;
– da je početkom 2012. godine postavljen novi IT direktor (u kompanijskoj terminologiji BIS direktor) za ceo Balkan, od kojeg je u više situacija dobila potvrdu za svoj rad i nagoveštaj da će u okviru nove organizacije postojati potreba za njenim aktivnostima;
– da je njena stručna sprema u sektoru zanemarivana, omalovažavana i ismevana, kao i da je menadžer R. Z. stalno isticao da kompaniji nisu potrebni magistri nauka, već „korisni radnici”;
– da je krajem aprila 2013. godine dobila usmeni otkaz ugovora o radu uz opšte obrazloženje „reorganizacija sektora” i da je ona jedina zaposlena u ovom sektoru koja će u novoj reorganizaciji biti proglašena tehnološkim viškom;
– da su u P. za Z. B, u IT službi, trenutno zaposleni: 1) R. Z, diplomirani inženjer, nivo 8, – godine života, pol: muški; 2) T. Đ, diplomirani matematičar, nivo 6, – godina života, pol: muški; 3) V. Z, srednja školska sprema, nivo 6, – godina života, pol: muški; 4) P. T, diplomirani menadžer, nivo 6, – godina života, pol: muški; 5) A. S, viša stručna sprema tehničke struke, nivo 10, – godina života, pol: muški i 6) M. Š, magistar za računarstvo i informatiku, nivo 5, – godina života, pol: ženski.
– da je IT menadžer R. Z. osmislio ovakve „kombinacije” pozicija kojima je kolegama omogućeno da zauzmu bolje pozicije u organizacionoj strukturi službe, a da ona nije bila uključena u taj proces, čime joj je uskraćena mogućnost da zauzme neku od privremenih pozicija i da na taj način izbegne otkaz ugovora o radu;
– da je rad u P. za Z. B. IT službi bio vrlo naporan za nju kao ženu, jer je bilo primetno menadžerovo generalno nepoštovanje žena, a naročito žena tehničke struke, da nije uvažavao rezultate njenog rada i da je morala da se bori sa različitim vidovima diskriminacije kao žena u tehničkom svetu u kome dominiraju muškarci; da je vodeću ulogu koju muškarci u tehnici imaju, njen menadžer još više podsticao nagrađivanjem njihovih rezultata (nivoi, projekti, putovanja, bonusi) a zanemarivao njen;
– da je na regionalnom forumu u decembru 2011. godine, prilikom predstavljanja sektora regionalnom i evropskom timu, menadžer Z. odlučio da zbog probijanja termina, M. Š. ne predstavi svoj sadržaj, što su primetili drugi učesnici foruma, koji su zatražili da ona ukratko predstavi svoj rad;
– da se P. na globalnom nivou nalazi među najboljim kompanijama za rad žena i razvija programe za njihov bolji položaj i uključivanje na radnom mestu, ali da ovi programi nisu uspešno sprovedeni na našem tržištu.
1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) ugovori o radu i aneksi ugovora o radu; 2) Međunarodni kodeks ponašanja kompanije P; 3) elektronska prepiska između M. Š, R. Z. i ostalih kolega o rezultatima rada M. Š; 4) diplome o stečenom visokom obrazovanju i akademskom nazivu magistra nauka M. Š.
1.4. U toku postupka, M. Š. je dostavila i kopiju rešenja o otkazu ugovora o radu broj 415/2013 od 28. maja 2013. godine.
1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje P./M. P. d.o.o. B. i R. Z, IT menadžera.
1.6. U izjašnjenju T. M., rukovoditeljke pravne službe M. P. d.o.o. B. je, između ostalog, navedeno:
– da su navodi iz pritužbe u potpunosti neosnovani;
– da je međunarodna poslovna grupacija P. u okviru koje posluje privredno društvo M. P. d.o.o. B, na međunarodnom nivou poznata kao jedno od najboljih mesta za rad žena; da su ciljevi grupacije usmereni na otklanjanje svih oblika diskriminacije zaposlenih i na pružanje što pogodnijih uslova za rad žena i povećanje učešća žena u odnosu na ukupan broj zaposlenih;
– da je grupacija P. nosilac velikog broja priznanja u oblasti davanja podsticaja zapošljavanju žena;
– da M. P. d.o.o. B, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova, preduzima mere za dodatno smanjenje neravnomerne zastupljenosti polova, kao i mere usmerene na sprečavanje diskriminacije po osnovu pola i da ispunjava zakonsku obavezu uspostavljanja ravnomerne zastupljenosti polova;
– da M. Š. uz pritužbu zbog diskriminacije, nije podnela i dokaze o pretrpljenom aktu diskriminacije, a da dokazi koji su dostavljeni ne dokazuju ono što se pritužbom tvrdi u pogledu postojanja navodne diskriminacije;
– da je netačno da u pogledu podnositeljke pritužbe postoji bilo kakva razlika u postupanju;
– da je netačno da je M. Š. diskriminisana po osnovu pola i obrazovanja i da joj nije data šansa da napreduje i da se usavršava. Naime, podnositeljka pritužbe je stupila u radni odnos na određeno vreme u decembru 2009. godine, a u prvoj polovini 2011. godine primljena je u radni odnos na neodređeno vreme, što je samo po sebi vid profesionalnog napretka, kao i to da joj je u martu 2012. godine povećana bruto zarada za 4%. Sve to smatraju vidom profesionalnog napretka, suprotno tvrdnji da nije bila adekvatno cenjena i da joj napredovanje nije omogućeno;
– da nije postojala namera da podnositeljka pritužbe bude diskriminisana ili stavljena u nepovoljniji položaj po bilo kom osnovu u odnosu na ostale zaposlene;
– da drugih mogućnosti za unapređenje nije bilo, da ni druge kolege u IT sektoru za to vreme nisu unapređivani, osim kolega zahvaljujući čijim napredovanjem je M. Š. napredovala kako je opisano (radni odnos na određeno je prerastao u rani odnos na neodređeno); činjenica da se sve ovo događalo pod supervizijom njenog pretpostavljenog rukovodioca, R. Z. dokaz je tome da nije postojala diskriminacija po osnovu pola ili obrazovanja;
– netačno je da prestanak rada podnositeljke pritužbe kod poslodavca uzrokovan polom ili obrazovanjem podnositeljke pritužbe. Naime, prestanak rada M. Š. uzrokovan je organizacionim promenama usled reorganizacije sektora za informacione tehnologije i odgovarajućih izmena pravilnika o sistematizaciji zbog kojih je došlo do ukidanja pozicije na kojoj je ona bila raspoređena;
– kada bi, bez obzira na prestanak potrebe za poslovima koje obavlja, M. Š. ostala u radnom odnosu zbog činjenice da je jedina osoba ženskog pola i stepena stručne spreme magistra u tom sektoru, to bi predstavljalo diskriminaciju ostalih zaposlenih IT sektora;
– tvrdnja da je bila dobar radnik nije relevantna u konkretnom slučaju s obzirom da je prestala potreba za radnim mestom na koje je bila raspoređena, nezavisno od radnih sposobnosti podnositeljke pritužbe;
– da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za postojanje bilo kog oblika diskriminacije podnositeljke pritužbe na radu, ni po osnovu pola ni po osnovu nekog drugog ličnog svojstva, niti je pružen dokaz o postojanju konkretnog akta diskriminacije.
1.7. U prilogu izjašnjenja, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Globalni Kodeks ponašanja P; 2) Izvod sa internet prezentacije P. na engleskom jeziku o postavljenim obavezama kompanije u odnosu na zaposlene žene i o priznanjima u oblasti davanja podsticaja zapošljavanju žena; 3) Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova u 2013. godini; 4) Izveštaj o sprovođenju Plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova u 2012. godini; 5) Aneks ugovora o radu zaključen 1. marta 2011. godine između M. P. d.o.o. B. i M. Š.
1.8. U izjašnjenju R. Z, IT menadžera je, između ostalog, navedeno:
– da je iznenađen pritužbom koleginice M. Š. jer je sebe video kao njenog zaštitnika i mentora u firmi i to još od momenta kada je bila samo konsultantkinja, spoljna saradnica tokom projekta, pa sve do poslednjeg trenutka; da je koleginicu izuzetno puno savetovao, pomagao joj savetima vezanim za posao i savetima prilikom konfliktnih situacija koje je imala sa drugim zaposlenima;
– da je M. Š. angažovana na određeno vreme, za koje se brinula o starom sistemu i nije stekla nikakvo znanje koje bi je učinilo nezamenjivom, već je brinula o sistemu za koji se znalo da treba uskoro da se ugasi;
– da se mnogo angažovao za koleginicu kod svojih nadređenih kada se ukazala mogućnost da se jedan od zaposlenih primi za stalno, iako je u tom slučaju imao mogućnost da primi nekog drugog ko već poseduje znanje iz novog sistema firme;
– da sve gore navedeno govori u prilog da nije bilo neravnopravnosti, već da je mnogo energije uložio da se M. Š. primi za stalno u firmi i da je važno uočiti da je bilo mogućnosti da se ona ne zaposli – da je on bio i najmanje usmeren ka tome, kao i da je mogao, bez ikakvih posledica ili dodatne uložene energije, da ne odobri produžavanje ugovora sa M. Š. u periodu dok je bila angažovana na određeno;
– kao primer afirmativne akcije koju je učinio prema koleginici, navodi da je prilikom predstavljanja sistema za izveštaje generalnom direktoru poveo i koleginicu Milenu, da je predstavi direktoru, iako nije bio obavezan i da bi neki rukovodioci svesno sakrili stvarne izvršioce posla, da bi sebi pripisali zasluge za realizovane projekte;
– da M. Š. nije bila diskriminisana ni na osnovu pola ni na osnovu obrazovanja i da je i sama, prilikom nekoliko sukoba koje je imala sa ostalim radnicima, glasno vređala kolegu rečima da je „neobrazovani radnik”;
– da je imao više prilika da M. Š. ne angažuje za stalno da je imao makar malu dozu neravnopravne percepcije koleginice i da može da dostavi dokaze o elektronskoj prepisci iz koje se vidi da koleginicu savetuje kako da postupa, daje joj konkretne primere, hrabri je i podržava;
– da ne postoji ni jedan zaposleni koji će potvrditi da je ikada u bilo kom obliku nipodaštavao pol ili obrazovanje koleginice M. Š, kao i da ona nije dostavila ni jednu izjavu ili dokaz o tome;
– da nema neravnopravnosti u situacijama organizovanja skupova koje M. Š. navodi; skup koji je bio organizovan u hotelu M. u B. u je bio skup rukovodstva tima, a kolega koji nije u rukovodstvu, a našao se na skupu je iz tehničke podrške i bio je tamo poslom; da je skup na Kopaoniku organizovala služba Prodaje i slala je pozive zaposlenima sa kojima su imali veliku saradnju, na osnovu svojih kriterijuma;
– da nije tačan navod da nije želeo da joj omogući slobodne dane za spremanje i odbranu magistarskog rada, već da je M. Š. te slobodne dane tražila suviše kasno da bi se poslovi delegirali drugima i organizovale obaveze, a da se M. Š. slično ponašala i kada je želela da iskoristi odmor;
– da izjava da kompaniji nisu potrebni školovani ljudi, već radnici, nije tačno preneta; da njeno radno mesto ne zahteva magistraturu ili doktorat, da je iskreno čestitao M. Š, ali da je firmi mnogo važnije da ima dobrog radnika, nego titule koje ona ima;
– da je M. Š, u izjavi da je manje vrednovana zbog pola, više fokusirana na obrazovanje i nema nikakve dokaze za tvrdnje koje se odnose na pol;
– da je zainteresovan da temeljno dokumentuje sve svoje tvrdnje iz izjašnjenja i da dostavi veliki broj dodatnih informacija i izjava drugih koleginica i kolega, kako bi se eliminisala i najmanja sumnja u njegovu etičnost i postupanje;
– da je u informacionim tehnologijama zastupljeno više muškaraca i da je to društveni problem, a nikako rezultat pristrasnosti, mizoginije ili pogrešnih uverenja rukovodilaca.
1.9. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, u cilju utvrđivanja potpunog činjeničnog stanja, M. P. d.o.o. B. dopunio je izjašnjenje dostavljanjem akata o sistematizaciji, i to akta koji je bio na snazi pre organizacionih promena i nakon promena, odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenih broj 360/13 od 8. maja 2013. godine, kao i polnu strukturu zaposlenih u IT sektoru.
1.10. Od R. Z, IT menadžera, zatraženo je da dostavi dokaze koji potkrepljuju navode iz izjašnjenja iz kojih razloga M. Š. nije prisustvovala skupovima na kojima su prisustvovali ostali zaposleni u IT sektoru. U skladu sa zahtevom, R. Z. je dopunio izjašnjenje 15. avgusta 2013. godine i dostavio izjavu R. V.
1.11. U dopuni izjašnjenja R. Z. navedeno je:
– da dostavlja izjavu R. V, menadžera Ljudskih resursa za komercijalne poslove za Z. B, u kojoj su detaljno objašnjeni kriterijumi za učešće na skupovima;
– da su zaposleni iz IT sektora koji su bili pozvani na Prodajnu konferenciju: P. T, V. Ž. i A. S. – po kriterijumu podrške koju pružaju odeljenju prodaje;
– da na Prodajnu konferenciju nisu bili pozvani T. Đ, zaposlen na poziciji tim lidera za razvoj softvera i M. Š, softverska analitičarka jer nisu ispunjavali kriterijum za učestvovanje na Konferenciji – neposredna podrška odeljenju prodaje;
– da su na skup pod nazivom T. H, održanom u hotelu M. u novembru 2012. godine, bili pozvani sledeći zaposleni: T. Đ, P. T. i V. Ž. zato što su menadžeri i spadaju u populaciju zaposlenih koja je nivoa 6+; da na skupu nisu bili pozvani M. Š. i A. S. jer nisu menadžeri i nemaju nivo 6+. Ipak, A. S. je bio u hotelu M. pre početka skupa zbog tehničke podrške, a potom se vratio u kancelariju.
1.12. U izjavi R. V, menadžera Ljudskih resursa za komercijalne poslove za Z. B. navedeno je:
– da su na Prodajnu konferencija na Kopaoniku u junu 2012. godine pozivani zaposleni po sledećim kriterijumima:
– prva linija prodaje i prodajne distribucije – zaposleni iz distributivnih centara;
– svi zaposleni u komercionalnom sektoru (prodaja i marketing);
– službe i zaposleni koje su vezani za komercionalni deo, tj. imaju frekventnu komunikaciju i saradnju sa prodajom (bez obzira na nivo u organizaciji), npr. kreditna kontrola i planiranje iz odeljenja finansija, ljudski resursi koji su podrška prodaji, B. koji su zaduženi za održavanje uređaja, deo prodajne logistike – štete, održavanje vozila i bezbednosti na radu;
– prva linija menadžera u fabrici B. M;
– zaduženi za organizaciju događaja;
– i visoki menadžment (top tim i menadžeri ranga L8+);
– da su na konferenciju T. H. u hotelu M. u novembru 2012. godine, na kojoj su sumirani rezultati iz prethodnog semestra, određeni planovi za predstojeći period i dodeljena priznanja pojedincima i timovima, pozvani:
– rukovodstvo iz tri zemlje (Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina);
– više rukovodstvo iz regiona;
– i učesnici u organizaciji, među kojima je i A. S. iz IT sektora, a koji nisu na spisku pozvanih, ali su prisutni na mestu održavanja konferencije;
– da su na ovaj skup pozvani svi menadžeri koji su nivoa L6 i više i zaposleni koji imaju zvanje menadžera bez obzira na nivo, kao i da je skupu prisustvovao i supervizor za zaštitu i bezbednost na radu za prodaju i distribuciju, koji ne pripada ni jednoj od navedenih grupa ali je bio u grupi prezentera;
– da nije dostavio spiskove sa imenima učesnika oba skupa, jer sadrže lične podatke o učesnicima koji nisu relevantni i nemaju posebnu dokaznu vrednost, ali ih može dostaviti ukoliko je potrebno.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. U toku postupka utvrđeno je da je M. Š. bila zaposlena na radnom mestu – softverska analitičarka, kod poslodavca M. P. d.o.o. B. na određeno vreme u periodu od 17. decembra 2009. godine do 16. juna 2010. godine, od 17. juna 2010. godine do 16. septembra 2010. godine, od 17. septembra 2010. godine do 16. decembra 2010. godine. Dalje je uvidom u dostavljene dokaze utvrđeno da je M. Š. prestao radni odnos na određeno vreme istekom roka zaključno sa 16. decembrom 2010. godine.
2.2. Uvidom u dokaze dostavljene uz pritužbu, utvrđeno je da je M. Š. bila zaposlena na radnom mestu softverska analitičarka kod poslodavca A. O. d.o.o. B. od 17. decembra 2010. godine do 16. januara 2011. godine, od 17. januara 2011. godine do 31. januara 2011. godine i od 1. februara 2011. godine do 28. februara 2011. godine, kao i da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, na radnom mestu softverska analitičarka sa poslodavcem M. P. d.o.o. B.1. marta 2011. godine.
2.3. Takođe, uvidom u rešenje broj 415/13 od 28. maja 2013. godine utvrđeno je da je M. Š. otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom i da je radni odnos prestao 15. juna 2013. godine. U obrazloženju rešenja navodi se da su zbog promena u organizacionoj strukturi IT sektora na nivou Balkana u okviru P. kompanije, odlukom poslodavca broj 360/13 od 8. maja 2013. godine, utvrđeni poslovi za čijim obavljanjem ne postoji više potreba, tako da je „prestala potreba za radom jedne (1) zaposlene koja obavlja te poslove”, kao i da je odlukom utvrđeno da zaposlenoj ne može da se obezbedi premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom, kao i druga prava u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
2.4. Uvidom u navode iz pritužbe, utvrđeno je da je M. Š. bila zaposlena u sektoru za informacione tehnologije u kojem ima šest zaposlenih, od kojih petorica muškaraca (trojica sa visokom stručnom spremom) i M. Š, koja ima akademsko zvanje magistarke i jedina je žena.
2.5. Uvidom u Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova u 2013. godini kojim je prikazano stanje na dan 1. januara 2013. godine u kompaniji M. P. d.o.o. B, utvrđeno je:
– da je ukupan broj zaposlenih 965, od čega 57% čine muškarci a 43% posto žene;
– da se na 61% rukovodećih mesta u kompaniji nalaze muškarci, a na 38% rukovodećih mesta su žene;
– da je od ukupno 563 zaposlenih koji su upućeni na stručno usavršavanje ili obuku, bilo 55% muškaraca i 45% žena;
– da je u 2012. godini otpušteno 16 zaposlenih, od čega je 81% muškaraca, a 19% žena;
– da je u 2012. godini primljeno 70 zaposlenih – 78% muškaraca i 22% žena;
– da su kao mere za smanjenje neravnomerne zastupljenosti polova, predviđene određene aktivnosti u cilju da se na upražnjena radna mesta raspoređuju zaposleni kojih ima manje kod poslodavaca, i da se prilikom otpuštanja viškova ima u vidu zastupljenost muškaraca i žena u radnoj snazi, a sve radi očekivanog rezultata: povećanje broja osoba ženskog pola u kompaniji.
2.6. Takođe, uvidom u dostavljene izveštaje o polnoj strukturi zaposlenih u BIS M. (IT sektor) koji je sastavni deo BIS Balkan i regiona Jugoistočne Evrope (S.), utvrđeno je da u BIS M. ima pet zaposlenih i da su svi muškarci, a da su u rukovodećoj strukturi BIS Balkan i S, od 18 rukovodilaca, samo 3 žene (16,6%).
2.7. Uvidom u Izveštaj o sprovođenju Plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova u 2012. godini, utvrđeno je da u kompaniji M. P. d. o. o. B. u toku 2012. godine blago povećan procenat osoba ženskog pola u odnosu na ukupan broj zaposlenih, da je broj zaposlenih žena u odnosu na muškarce nešto manji i da se kao razlog tome navodi da su u sektoru prodaje uglavnom zaposleni muškarci jer je u pitanju posao na terenu, kao i da su na poslovima u sektoru logistike uglavnom zaposleni muškarci jer se radi o poslovima koji su fizički teški za žene (vozači i magacinski radnici).
2.8. Uvidom u Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenih broj 360/13 od 8. maja 2013. godine utvrđeno je da je „usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za radom jednog (1) zaposlenog na neodređeno vreme” – M. Š, zaposlene na radnom mestu softverska analitičarka, jer je donet novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim su ukinuti poslovi softverskog analitičara u okviru IT sektora. U obrazloženju odluke je navedeno da je zbog formiranja nove organizacione strukture IT sektora na nivou celog Balkana u okviru P. kompanije, organizovan tim za IT podršku na nivou Balkana u okviru kojeg nije potrebno dalje postojanje pozicije softverski analitičar. Iz tih razloga je prestala potreba za radom jedne zaposlene.
2.9. Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova privrednog društva M. P. d.o.o. B. od 7. maja 2013. godine, utvrđeno je da je radno mesto softverski analitičar/ka u IT sektoru, koje se nalazilo u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova privrednog društva M. P. d.o.o. B. od 6. februara 2013. godine, prestalo da postoji.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje, kao i priloge koje su dostavili podnositeljka pritužbe i M. P. d.o.o. B.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Države članice imaju obavezu da obezbede jednako pravo muškaraca i žena u pogledu uživanja svih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, građanskih i političkih prava.
3.4. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 15. propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored ostalog, čl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol.
3.6. Takođe, odredbama člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
3.7. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Takođe, odredbom člana 16. propisano je da pripadnost polu ne može da bude smetnja napredovanju na poslu.
3.8. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Neposredna diskriminacija, prema odredbi člana 19. ovog zakona, postoji kada je postupanje uzrokovano nekim ličnim svojstvom kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, dok je odredbama člana 20. diskriminacija zabranjena, između ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.
Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.9. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet postupka jeste ispitivanje da li su M. P. d.o.o. B. i R. Z, IT menadžer otkazivanjem ugovora o radu, podnositeljku pritužbe diskriminisali na osnovu njenog pola.
3.10. Uvidom u navode iz pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da M. Š. bila jedina žena zaposlena u IT sektoru i da je jedina ima zvanje magistarke nauka. Takođe, utvrđeno je da je M. Š. otkazan ugovor o radu i da je jedina zaposlena kojoj je prestao radni odnos u IT sektoru. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da navodi iz pritužbe M. Š. i dokazi koje je podnela pružaju dovoljno osnova za zaključak da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je ponašanje menadžera R. Z. prema njoj, kao i ponašanje poslodavca (nemogućnost da napreduje i profesionalno se usavršava, neučestvovanje na projektima i treninzima, nedobijanje pohvala i nagrada za postignute rezultate i slično) zasnovano na njenom ličnom svojstvu – polu, imajući u vidu činjenicu da je bila jedina zaposlena žena u IT sektoru. Imajući to u vidu, na osnovu odredbe člana 45. stav 2. Zakon o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snose lica protiv kojih je podneta pritužba. Stoga se mora oceniti da li činjenice i dokazi koje su menadžer R. Z. i poslodavac M. P. d.o.o. B. izneli u svojim izjašnjenjima, navodeći da postupanje prema M. Š. nije diskriminatorno, pružaju dovoljno osnova za zaključak da M. Š. nije drugačije tretirana zbog svog pola, u odnosu na zaposlene muškarce u IT sektoru.
3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja R. Z, IT menadžera, u kojima navodi da se nije drugačije ponašao prema M. Š. u odnosu na druge zaposlene u sektoru, da joj je pružao punu podršku u radu i pomagao savetima, hrabrio i podržavao i da se sa dosta energije angažovao da M. Š. bude primljena za stalno. Međutim, iako R. Z. u izjašnjenju tvrdi da ima puno sačuvanih poruka (elektronsku prepisku) u kojima koleginicu savetuje, hrabri i podržava, da može temeljno da dokumentuje svoje tvrdnje i da poseduje veliku količinu dodatnih informacija i izjava drugih koleginica i kolega, R. Z. te dokaze nije dostavio ni uz izjašnjenje, ni uz dopunu izjašnjenja. Poverenica ukazuje i da „zaštitnički” stav koji R. Z. navodi da je imao prema koleginici, predstavlja odraz opšteg patrijarhalnog stava da su ženama, posebno u tzv. „muškim profesijama”, potrebni „zaštitnici” koji će ih savetovati i usmeravati.
Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da, u konkretnom slučaju, najpre treba imati u vidu činjenicu da je M. Š. primljena u radni odnos, prvo na određeno, a kasnije i na neodređeno vreme. Iz toga se može zaključiti da ni menadžeru R. Z. a ni poslodavcu, pol podnositeljke pritužbe nije predstavljao smetnju za prijem u radni odnos. Tome u prilog govore i navodi iz izjašnjenja R. Z. da nije sebi pripisao zasluge za realizovane projekte na kojima je radila M. Š, kao i da nije iskoristio moć i uticaj da M. Š. ne bude primljena u stalni radni odnos „da je imao makar malu dozu neravnopravne percepcije koleginice, što bi rezultovalo neravnopravnim tretmanom”. Iako je potrebno napomenuti da se ovakvo ponašanje ne može smatrati „afirmativnom mereom”, kako je to navedeno u izjašnjenju, treba imati u vidu da ovi navodi ukazuju da je R. Z. uvažavao profesionalne kompetencije M. Š. i odnosio se prema njoj profesionalno, kao prema ekspertkinji koja dobro obavlja poslove i zadatke svog radnog mesta. S obzirom da je R. Z. bio neposredni rukovodilac M. Š, ali i sastavni deo rukovodstva privrednog društva, njegova pozicija mu je omogućavala da utiče na odluku da podnositeljka pritužbe bude primljena u stalni radni odnos. Iako je nesporno da je R. Z. imao mogućnosti da utiče na promenu sistematizacije i prestanak potrebe za radom M. Š, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da takav uticaj, ukoliko ga je i bilo, nije u vezi sa polom podnositeljke pritužbe, s obzirom da ona ne bi bila ni primljena u radni odnos kao žena, da je njen pol predstavljao smetnju menadžeru.
3.12. U odnosu na izjavu R. V, menadžera Ljudskih resursa za komercijalni sektor za Z. B, kojom objašnjava razloge zašto M. Š. nije bila pozvana na Prodajnu konferenciju na Kopaoniku i na skup rukovodstva firme u hotelu „M.” u B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su navedeni razlozi prihvatljivi kao dokaz da M. Š. nije pozvana da prisustvuje tim događajima iz razloga koji nisu u neposrednoj vezi sa činjenicom da je jedina žena u IT sektoru.
3.13. M. P. d.o.o. B. navodi u izjašnjenju da M. Š. radni odnos nije prestao zbog njenog pola ili obrazovanja, već je uzrokovan „organizacionim promenama usled reorganizacije sektora za informacione tehnologije i odgovarajućih izmena pravilnika o sistematizaciji zbog kojih je došlo do ukidanja pozicije” na kojoj je M. Š. bila raspoređena. U obrazloženju Odluke o prestanku potrebe za radom zaposlenih br. 360/13 od 8. maja 2013. godine navedeno je da dalje postojanje pozicije softverski analitičar, na kojoj je radila M. Š, nije potrebno zbog organizovanja tima za IT podršku na nivou Balkana. Nesporna je činjenica da svaki poslodavac ima pravo da organizuje svoje poslovanje i unutrašnju organizaciju na način koji najviše odgovara poslovnoj politici, aktivnostima i ciljevima privrednog društva, ali on to mora činiti u skladu sa propisima Republike Srbiji, uključujući i antidiskriminacione propise. Zbog toga je u ovom postupku potrebno utvrditi da li je radno mesto na kojem je M. Š. radila ukinuto zbog potreba bolje organizacije rada privrednog društva ili je ovo radno mesto ukinuto da bi se stvorila mogućnost da M. Š. prestane radni odnos kod poslodavca, na osnovu njenog ličnog svojstva. Imajući u vidu činjenicu da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova privrednog društva M. P. d.o.o. B. (359/13 od 8. maja 2013. godine), kojim je prestalo da postoji radno mesto na kojem je bila raspoređena M. Š, donet samo tri meseca posle donošenja prethodnog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova (94/13 od 6. februara 2013. godine), Poverenica je analizirala promene koje su nastale donošenjem novog pravilnika. Ova analiza je pokazala da su poslednjim izmenama pravilnika ukinuta tri radna mesta, i to: direktor za ljudske resurse za Z. B, supervizor personalne administracije u proizvodnom pogonu u Sektoru za ljudske resurse i softverski analitičar u IT sektoru. To ujedno pokazuje da do izmene sistematizacije kod poslodavca nije došlo da bi se ukinulo radno mesto M. Š, već je poslodavac, istim izmenama, ukinuo još dva radna mesta. Iako je u Odluci o prestanku potreba za radom zaposlenih broj 360/13 od 8. maja 2013. godine utvrđeno da je prestala potreba za radom samo jednog zaposlenog na neodređeno vreme, odnosno, samo za radom M. Š, Poverenica je mišljenja da ta činjenica ne ukazuje na diskriminaciju podnositeljke pritužbe, s obzirom da u toku postupka nije utvrđeno da li su dva mesta koja su ukinuta, bila uopšte popunjena, odnosno, da li je na tim mestima neko bio zaposlen. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je M. P. d.o.o. B. pokazao da je sistematizacija izmenjena zbog potreba poslovnih aktivnosti, odnosno, da je pružio razumno opravdanje. S tim u vezi, Poverenica ukazuje i na navod iz pritužbe da je početkom 2012. godine postavljen novi IT direktor za ceo Balkan, od kojeg je podnositeljka pritužbe, kako navodi „u više situacija dobijala pohvale za svoj rad i nagoveštaj da će u okviru nove organizacije postojati potreba za njenim radom”, što dodatno pokazuje nameru poslodavca da reorganizuje IT sektor.
3.14. Sagledavajući celokupno stanje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju, postoji objektivno i razumno objašnjenje za izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim je prestala potreba za radom M. Š. Drugim rečima, M. P. d.o.o. B.je ponudio činjenice i dokaze na osnovu kojih se može pouzdano zaključiti da je M. Š. radni odnos prestao iz razloga koji nisu u vezi sa činjenicom da je bila jedina žena zaposlena u IT sektoru.
3.15. U odnosu na navode iz pritužbe da su druge kolege M. Š. imale veće mogućnosti za napredovanje i stručno usavršavanje, koji su osporeni u izjašnjenju poslodavca u kojem je navedeno da nije bilo mogućnosti za napredovanje, kao i da ni muškarci u IT sektoru nisu napredovali za vreme dok je M. Š. bila zaposlena, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ni jedna ni druga strana nisu ponudile dokaze kojima bi potvrdili svoja tvrđenja. Zbog toga se Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije dalje upuštala u analizu ovih tvrdnji.
3.16. M. Š. je u pritužbi navela da smatra da je jedan od razloga njenog nejednakog položaja kod poslodavca i stepen njenog obrazovanja, odnosno, činjenica da jedina ima akademsko zvanje magistarke nauka. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se stepen obrazovanja, u kontekstu konkretnog slučaja, ne može tretirati kao lično svojstvo, odnosno, osnov diskriminacije. Pri tome, treba imati u vidu da činjenica da je M. Š. imala viši stepen obrazovanja od zahteva radnog mesta na kojem je bila zaposlena, ne znači nužno da zbog toga mora da napreduje ili da bude postavljena na rukovodeće radno mesto. Poverenica ukazuje da poslodavac svojim aktom o sistematizaciji određuje koji je stepen stručne spreme potreban za određena radna mesta, a osobe koje će postaviti na rukovodeća mesta bira na osnovu mnogo kriterijuma, od kojih je jedan svakako znanje iz određene oblasti, odnosno, stepen obrazovanja.
3.17. U izjašnjenju M. P. d.o.o. B. navedeno je da „nije postojala namera da podnositeljka pritužbe bude diskriminisana ili stavljena u nepovoljniji položaj po bilo kom osnovu u odnosu na ostale zaposlene”. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje činjenice da li je neko izvršio diskriminaciju ili ne, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
3.18. Dalje, u izjašnjenju M. P. d.o.o. B. navedeno je da „kada bi, bez obzira na prestanak potrebe za poslovima koje obavlja, M. Š. ostala u radnom odnosu zbog činjenice da je jedina osoba ženskog pola i stepena stručne spreme magistra u tom sektoru, to bi predstavljalo diskriminaciju ostalih zaposlenih IT sektora”. Davanje prednosti ženama, u slučaju kada su muškarci i žene podjednako kvalifikovani, ne predstavlja diskriminaciju muškaraca u oblastima u kojima su muškarci više zastupljeni i u kojim postoje stereotipi i predrasude da su to tzv. „muški poslovi”. Polje informacionih tehnologija i tehnike uopšte predstavljaju sektore u kojima su muškarci zastupljeniji od žena. Zato bi zadržavanje jedine žene u IT sektoru, u slučaju da postoji potreba za obavljanjem poslova na kojima je zaposlena, moglo da predstavlja afirmativnu meru, a ne diskriminaciju. Isti stav zauzeo je Evropski sud pravde u svojoj odluci u predmetu Helmut Maršal protiv nemačke savezne države Severna Rajna – Vestfalija: „Čak i kada su muški i ženski kandidati podjednako kvalifikovani, postoje tendencija da se u pogledu unapređenja favorizuju muški kandidati u odnosu na ženske, naročito zbog predrasuda i stereotipa koji se odnose na ulogu i sposobnost žena u radnom odnosu, na primer zbog straha da će žena češće prekidati karijeru, da će zbog vođenja domaćinstva i porodičnih obaveza biti manje fleksibilne u pogledu radnog vremena ili da će više odsustvovati sa posla zbog trudnoće, porođaja i dojenja. Iz tih razloga sama činjenica da su muški i ženski kandidat podjednako kvalifikovani, ne znači da će imati iste šanse.”
3.19. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je veoma važno postojanje Globalnog Kodeksa ponašanja P. kojim su propisane, između ostalog, zabrana diskriminacije i poštovanje načela ravnopravnosti i jednakosti, Takođe, značajno je što je privredno društvo M. P. d.o.o. B. usmerilo svoje ciljeve na otklanjanje svih oblika diskriminacije zaposlenih i na pružanje što pogodnijih uslova za rad žena, na povećanje učešća žena u odnosu na ukupan broj zaposlenih, kao i što je Planom mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova privrednog društva u 2013. godini propisano da se na upražnjena radna mesta raspoređuju zaposleni kojih ima manje kod poslodavca, a da se prilikom otpuštanja viškova ima u vidu zastupljenost polova u radnoj snazi, a sve u cilju povećanja broja zaposlenih žena u kompaniji. Postojanje ovih akata predstavlja odličnu osnovu na koju treba izgraditi praksu poštovanja načela ravnopravnosti muškaraca i žena, kako bi se u redovnim aktivnostima kompanije poštovalo ovaj princip ravnopravnosti polova, odnosno, da su svi zaposleni slobodni da razvijaju svoje radne sposobnosti i profesionalnu karijeru, bez ograničenja koja nameću stereotipi, krute rodne uloge i predrasude.
S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti želi da ukaže da je analiza Izveštaja o sprovođenju Plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova u 2012. godini kompanije M. P. d.o.o. B. pokazala da je u toku 2012. godine blago povećan procenat osoba ženskog pola u odnosu na ukupan broj zaposlenih, da je broj zaposlenih žena u odnosu na muškarce nešto manji i da se, kao razlog manjeg broja zaposlenih žena, navodi da su „u sektoru prodaje uglavnom zaposleni muškarci jer je u pitanju posao na terenu, kao i da su na poslovima u sektoru logistike uglavnom zaposleni muškarci jer se radi o poslovima koji su fizički teški za žene (vozači i magacinski radnici)”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovakvi navodi iz izjašnjenja ukazuju na postojanje rodnih stereotipa i predrasuda, i izražavaju pogrešan stav da žene nisu pogodne za rad na terenu, kao i da su fizički teži poslovi isključivo namenjeni muškarcima. Zbog toga Poverenica ukazuje kompaniji M. P. d.o.o. B, da izjednačavanje broja zaposlenih muškaraca i žena, samo po sebi, nije dovoljno za postizanje pune ravnopravnosti, već je potrebno dodatno afirmisati učešće i angažovanje žena u oblastima koje tradicionalno smatraju „muškim”. Žene se i dalje posmatraju uglavnom kroz stereotipne uloge i većinom se zapošljavaju u onim sektorima i delatnostima koje važe za „ženske”. Za „muška zanimanja” traže se uglavnom muški izvršioci, čime se gotovo u potpunosti ukida mogućnost ženama da se zaposle i napreduju u nekim zanimanjima. Informacione tehnologije i dalje spadaju u delatnost u kojoj poslodavac radije vidi muškarca, iako se danas sve više mladih žena obrazuje u toj oblasti. Vrlo je važno omogućiti ženama pristup poslovima u svim delatnostima i sektorima, kao i rukovodećim pozicijama, jer je to jedan od koraka ka postizanju istinske ravnopravnosti žena i muškaraca.
3.20. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su R. Z. i M. P. d.o.o. B. ponudili dovoljno činjenica i dokaza na osnovu kojih se može zaključiti da je M. Š, jedinoj ženi zaposlenoj u IT sektoru, radni odnos prestao iz razloga koji nisu ni u kakvoj vezi sa njenim polom.
4. MIŠLjENjE
Nije utvrđeno da je R. Z, menadžer IT sektora diskriminatorno postupao prema M. Š. na osnovu njenog ličnog svojstva – pola.
Odlukom privrednog društva M. P. d.o.o. iz B. da M. Š. otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, rešenjem broj 415/13 od 28. maja 2013. godine, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Imajući u vidu rodno stereotipne stavove izražene u Izveštaju o sprovođenju Plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova u 2012. godini M. P. d.o.o. B., kao i u izjašnjenju R. Z, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje rukovodstvu M. P. d.o.o. B. da organizuje obuku za zaposlene koji rade na rukovodećim mestima (menadžeri i menadžerke kompanije i pojedinih sektora) iz oblasti rodne ravnopravnosti.
Potrebno je da M. P. d.o.o. iz B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba M. Š. protiv P. M. P. d.o.o. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja 
