Pritužba M. S. protiv hotela V. u M. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga

br. 07-00-351/14-02 datum: 1. 12. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi M. S. protiv Privrednog društva „V.” d.o.o. iz M, zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. U pritužbi je navedeno da osobama sa invaliditetom nije omogućen pristup pojedinim prostorijama hotela. U izjašnjenju je navedeno da Hotel „V.” nije unapred obavešten da će u hotelu boraviti osoba sa invaliditetom, jer bi toj osobi bio obezbeđen smeštaj u prizemlju hotela. Takođe, navedeno je da je hotel kategorisan sa dve zvezdice, pa da prema propisima, nije potrebno da ima lift. U toku postupka je utvrđeno da je ulaz u hotel nepristupačan, kao i da se prostorije sa različitim sadržajima (recepcija, šank bar, restoran, bazen, tv sala, sala za vežbanje) nalaze u prizemlju, ali na različitim nivoima, tako da je neophodno savladati nekoliko stepenika da bi se prešlo iz jedne prostorije u drugu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je privredno društvo „V.” d.o.o. iz M. propuštanjem da obezbedi pristupačne ulaze u hotel i prostorije u kojima se pružaju usluge, izvršilo akt diskriminacije. Privrednom društvu „V.” d.o.o. iz M. preporučeno je da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnog ulaza u hotel i prostorije u kojima se pružaju usluge.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio M. S. iz Ž, protiv privrednog društva „V,” d.o.o. iz M, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

1.2. U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da je M. S, tokom seminara Panela mladih Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Isterivači diskriminacije” primetio da je u Hotelu „V.” u kome se održavao seminar, osobama sa invaliditetom onemogućen pristup pojedinim prostorijama;

– da je problem u nedostatku rampi i drugih pomagala koja bi olakšala pristup osobama sa invaliditetom u samom hotelu i drugim prostorijama.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatražila izjašnjenje i dopunu izjašnjenja privrednog društva „V.” d.o.o. iz M.

1.4. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja privrednog društva „V.” d.o.o. iz M. navedeno je sledeće:

– da Hotel „V.” uspešno posluje već više od tri decenije i da je ovo prvi put da su suočeni sa pritužbama za diskriminaciju po bilo kom osnovu,

– da su osobe sa invaliditetom redovni gosti hotela, među kojima ima osoba sa većim stepenom invaliditeta,

– da hotel poseduje montažne trake za invalidska kolica, kao i dodatne rukohvate na mestima na kojima je to potrebno;

– da za seminar koji je održan u hotelu od 25. do 27. avgusta 2014. godine, ni od direktnog korisnika UNICEFA, ni od MIROSSA nisu obavešteni da će u hotelu boraviti osoba sa invaliditetom;

– da su o tome bili obavešteni, toj osobi bi bila posvećena posebna pažnja i za smeštaj bi bila obezbeđenja soba u prizemlju;

– da je Hotel „V.” na osnovu zapisnika o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova, kao i na osnovu izjave o ispunjenosti standarda za razvrstavanje objekata – vrste hotel, kategorisan kao hotel četvrte kategorije, odnosno, kao hotel sa dve zvezdice;

– da je zapisnik sačinio turistički inspektor zaposlen u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija 31. jula 2014. godine;

– da samim tim hotel ispunjava sve uslove koji su mu neophodne da bi poslovao kao hotel navedene kategorije;

– da je razlog zbog kojeg hotelu nije dodeljena viša kategorija, upravo taj što hotel nema lift, a za hotel koji ima četiri nivoa na kojima su smešteni gosti (prizemlje i tri sprata u slučaju Hotela „V.”), lift je neophodan da bi se dobila viša kategorija;

– da se na internet prezentaciji Sektora za turizam, Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija može više saznati o načinu na koji se razvrstavaju hoteli;

– da se u zapisniku turističkog inspektora jasno navodi da nema odstupanja od minimalno tehničkih i sanitarno higijenskih uslova za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata za smeštaj vrste hotel, niti od standarda za razvrstavanje objekata u hotele sa dve zvezdice;

– da pristupačnost osobama sa invaliditetom nije pominjana u zapisniku;

– da napominju da su među stalnim gostima i Institut za transfuziju krvi Srbije, odnosno Odeljenje za ispitivanje poremećaja hemostaze sa Registrom urođenih koagulopatija koji svakog leta organizuju letnji kamp u Hotelu „V”;

– da su od 13. do 17. oktobra 2014. godine među gostima bili učesnici specijalne škole za decu sa smetnjama u razvoju OŠ „Anton Skala” iz Beograda;

– da su iz hotela odneli samo lepe utiske, što se može i proveriti;

– da su u Hotelu „V.” među zaposlenim osobama i dve osobe sa invaliditetom.

1.5. Predstavnici Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sačinili su službenu belešku, nakon povratka sa seminara Panela mladih Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, s obzirom da su na licu mesta imali uvid u pristupačnost hotela. U službenoj belešci je navedeno da su ulazi u hotel nepristupačni, da nema rampe ili pokretne platforme, da su lobi ispred recepcije i lobi sa šank barom povezani hodnikom, čija se oba kraja završavaju stepenicama, koje osoba sa invaliditetom koja koristi kolica ili se otežano kreće ne može samostalno da savlada. Da bi se iz lobija sa šank barom stiglo do hotelskih soba na istom spratu (prizemlju), potrebno je savladati nekoliko stepenika. Prilaz do hotelskih soba na spratu moguć je samo stepenicama. Do zatvorenog bazena u hotelu i restorana može se doći kroz ulaz kod recepcije koji je nepristupačan, kao i iz hotelskih soba, kroz hodnik koji spaja dva lobija koji je, takođe, nepristupačan. Slična situacija je i sa zajedničkim prostorijama – TV sala i sala za vežbanje.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija Republike Srbije od 1. avgusta 2014. godine utvrđeno je da je privredno društvo „V” d.o.o. sa sedištem u M, G. T, podnelo zahtev Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za razvrstavanje objekta za smeštaj u vrstu hotel kategorija tri zvezdice. Neposrednim uvidom je utvrđeno da ugostiteljski objekat ima nedostatke u pogledu minimalno tehničkih uslova i ispunjenih standarda za traženu kategoriju, te je podnosilac zahteva preinačio zahtev za razvrstavanje objekta u kategoriju sa dve zvezdice, koja je i odobrena.

2.2. Uvidom u službenu belešku predstavnika Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti utvrđeno je da su ulazi u hotel nepristupačni, da nema rampe ili pokretne platforme, da su lobi ispred recepcije i lobi sa šank barom povezani hodnikom, čija se oba kraja završavaju stepenicama, koje osoba sa invaliditetom koja koristi kolica ili se otežano kreće ne može samostalno da savlada. Da bi se iz lobija sa šank barom stiglo do hotelskih soba na istom spratu (prizemlju), potrebno je savladati nekoliko stepenika. Prilaz do hotelskih soba na spratu moguć je samo stepenicama. Do zatvorenog bazena u hotelu i restorana može se doći kroz ulaz kod recepcije koji je nepristupačan, kao i iz hotelskih soba, kroz hodnik koji spaja dva lobija koji je, takođe, nepristupačan. Slična situacija je i sa zajedničkim prostorijama – TV sala i sala za vežbanje.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti .

3.4. Od posebnog značaja za prava osoba sa invaliditetom jesu Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezujuća, postoji moralna i politička obaveza država članica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila jeste da obezbede da osobe sa invaliditetom uživaju ista prava i obaveze kao i ostali članovi društva, u čemu poseban značaj ima i pristupačnost fizičkog okruženja. Naime, da bi se postigla pristupačnost, potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizičkog okruženja planiraju od početka samog procesa, uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama .

3.5. Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, dok čl. 6. propisuje da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom čl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.) u skladu sa zakonom. Članom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je st. 2. određeno da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama čl. 13. st. 1. izričito je zabranjena diskriminaciju po osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi, u koje, prema odredbi iz st. 3. spadaju i objekti turizma, dok je u st. 2. istog člana propisao da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koji, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, čl. 16. ovog zakona propisao je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da obezbedi pristup objektu.

3.8. Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, te poseban cilj 13. nalaže da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Jedna od mera za ostvarenje ovog cilja je dosledno primenjivanje propisa koji predviđaju obaveznu primenu standarda pristupačnosti, vršenje nadzora nad primenom tih propisa i izricanje sankcija prekršiocima. Takođe, posebnim ciljem 14. ove strategije naložena je, između ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postojećih javnih objekata kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom.

3.9. Propis koji bliže utvrđuje tehničke standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom jeste Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti . Ovim pravilnikom se vrlo jasno i detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za osobe sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom čl. 2. pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju hoteli i ugostiteljski objekti. Pravilnikom su definisani obavezni elementi pristupačnosti, pa je čl. 5. propisano da je jedan od ovih elemenata pristupačnost za savlađivanje visinskih razlika. Odredbama čl. 6. propisano je da se savladavanje etažnih visinskih razlika vrši liftovima, dok se savladavanje visinske razlike do 76 cm između pešačke zone i objekta vrši izgradnjom rampe, a savladavanje visinske razlike veće od 76 cm vrši izgradnjom podizne platforme. Takođe, odredbom čl. 19. propisano je da se kod korišćenja pojedinih prostorija u zgradama, podrazumeva da svi prolazi između soba budu bez pragova, odnosno drugih visinskih razlika.

3.10. Pravilnikom o standardima za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj , odredbama čl. 1. propisani su standardi za kategorizaciju ugostiteljskog objekta za smeštaj vrste hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, kuća, apartman, soba i seosko turističko domaćinstvo, i to: standardi za pojedine vrste objekta, posebni standardi, kategorije kao i način sticanja i promene kategorije ugostiteljskog objekta.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života na ravnopravnoj osnovi. Propuštanjem privrednog društva „V.” d.o.o. iz M. da obezbedi adekvatan pristup samom hotelu, kao i odgovarajući prilaz svim zajedničkim prostorijama za osobe sa invaliditetom, ove osobe su onemogućene da uđu u hotel i da se po njemu slobodno kreću i koriste sve njegove usluge. Time se osobe sa invaliditetom dovode u u neravnopravan položaj u odnosu na sve ostale goste jer nisu u mogućnosti da na ravnopravan način pristupe hotelu i svim njegovim uslugama.

3.12. U pogledu navoda iz izjašnjenja privrednog društva „V.” d.o.o. iz Mionice da nisu unapred obavešteni da će u hotelu boraviti osoba sa invaliditetom, jer bi toj osobi obezbedili smeštaj u prizemlju hotela, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovi navodi nisu relevantni u konkretnom slučaju. Naime, čak i u slučaju da je osoba sa invaliditetom smeštena u prizemlju hotela, zahtevi pristupačnosti objekta ne bi bili ispunjeni jer osoba sa invaliditetom ne može sama da uđe u hotel, kao ni da koristi prostorije u kojima se pružaju različite usluge (recepcija, šank bar, restoran, bazen, tv sala, sala za vežbanje), s obzirom da se ove prostorije nalaze na različitim visinskim nivoima, koji su savladani samo stepenicama, zbog čega su nepristupačni osobama sa invaliditetom koje koriste kolica ili se otežano kreću.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja privrednog društva „V.” d.o.o. iz M. da je ovaj hotel, na osnovu zapisnika o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova i na osnovu izjave o ispunjenosti standarda za razvrstavanje objekata – vrste hotel, kategorisan kao hotel četvrte kategorije, odnosno, kao hotel sa dve zvezdice, te da, prema navedenim propisima, nije potrebno da ima lift. Međutim, Poverenica ukazuje da se propisi kojima se uređuje kategorizacija ugostiteljskih objekata odnose samo na standardizovanje i kontrolu kvaliteta usluga koje pružaju ugostiteljski objekti. S druge strane, antidiskriminacionim zakonodavstvom je propisana zaštita od diskriminacije u svim oblastima, pa tako i u oblasti pristupačnosti objekata u javnoj upotrebi, odnosno ugostiteljskih objekta. Prema tome, zadovoljavanje standarda koji su uređeni propisima o kategorizaciji ugostiteljskih objekata ne znači da su zadovoljeni antidiskriminacioni standardi.

3.14. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je propuštanje privrednog društva „V.” d.o.o. iz M. da obezbedi pristupačnosti ulaza u hotel i prostorije u kojima se pružaju usluge, dovelo do neposredne diskriminacije svih osoba sa invaliditetom, posebno osoba koje koriste kolica ili se otežano kreću. Posledice ovog propuštanja ogledaju se u ograničavanju mogućnosti osoba sa invaliditetom, da pod jednakim uslovima imaju pristup ovom ugostiteljskom objektu i koriste njegove usluge.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem privrednog društva „V.” d.o.o. iz M. da obezbedi adekvatan pristup ulazu u hotel, kao i odgovarajući prilaz svim zajedničkim prostorijama za osobe sa invaliditetom, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „V.” d.o.o. iz M. da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja adekvatnog pristupa ulaza u hotel i prostorije u kojima se nalaze zajednički sadržaji i pružaju usluge, kako bi osobe sa invaliditetom mogle na ravnopravan način da koriste usluge ovog hotela.

Potrebno je da privredno društvo „V.” d.o.o. iz M. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Ukoliko privredno društvo „V.” d.o.o. iz M. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. S. protiv hotela V. u M. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga