br. 07-00-330/2014-02 datum: 2. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. N. iz B, majka maloletnog L. R, protiv Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. U pritužbi je navedeno da Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. nije obezbedio sredstva za finansiranje ličnog pratioca njenom detetu, čime je dete diskriminisao. U toku postupka utvrđeno je, na osnovu priloženih dokumenata, da L. R. R. ima smetnje u razvoju, da ima četiri godine i pohađa „vrtićku grupu” u PU „B. B.” P. Utvrđeno je i da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku dala mišljenje da L. R. treba da bude premešten u vrtić u B, kao teritorijalno najbliži vrtić, da treba da pohađa redovnu grupu vrtića uz individualiziran pristup u skladu sa utvrđenom dijagnozom i najboljim interesima razvoja socijalnih i komunikacijskih veština. U priloženom individualnom planu podrške detetu komisija je navela da L. R. treba da ima redovne logopedske/defektološke i/ili tretmane sa psihologom u okviru vrtića, te da vrtić treba da upotrebljava prilagođena nastavna sredstva i asistivne tehnologije, po potrebi. U delu mišljenja pod nazivom „Ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju” komisija je navela da L. R. ima pravo na „personalnog asistenta”, ne navodeći ko je odgovorna osoba/služba za obezbeđivanje ovog dodatnog vida podrške detetu. Zbog toga je zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, bio da ispita da li je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. propustio da L. R. R. obezbedi dodatnu podršku i time ga diskiminisao na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da tim za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja. S druge strane, treba uzeti u obzir i navode iz izjašnjenja Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada B, koji su potkrepljeni izjavama pojedinih predškolskih ustanova sa teritorije grada B, da se ličnim pratiocima u predškolskim ustanovama smatraju zaposleni u ovim ustanovama, koji se u internoj komunikaciji u vrtićima nazivaju „lični pratioci”. Takođe, grad B. još uvek nije doneo propise kojima će se detaljno regulisati način finansiranja i obezbeđivanja dodatne podrške deci i učenicima iz posebno osteljivih društvenih grupa, kao i organe koji će biti nadležni za sprovođenje mera i raspolaganje finansijskim sredstvima, kao i da postoji praznina u propisima u vezi sa uzrastom dece koja pohađaju predškolske ustanove a kojima je potrebna dodatna podrška ličnih pratilaca – da li su lični pratioci namenjeni deci koja pohađaju pripremni predškolski program ili i mlađoj deci, imajući u vidu razliku između vaspitno-obrazovnog rada i obrazovno-vaspitnog rada. Zbog toga se u ovom momentu može zaključiti da postoji neujednačena praksa u vezi sa angažovanjem ličnih pratilaca u predškolskim ustanovama, kao i da se ne može utvrditi da li je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu bio dužan da obezbedi finansijska sredstva kako bi L. R. R. bio pružen i ovaj dodatni vid podrške u sistemu vaspitanja i obrazovanja. Stoga će Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojim ovlašćenjima, uputiti gradu B. preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kojom će preporučiti da reguliše način finansiranja i obezbeđivanja dodatne podrške deci i učenicima iz posebno osetljivih društvenih grupa, u skladu sa potrebama i mogućnostima. Sagledavajući navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaze koji su dostavljeni u toku postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nije utvrđeno da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. diskriminisao L. R. na osnovu invaliditeta.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu M. N. iz B, majke maloletnog L. R, podnetu protiv Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada B.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navela:

– da njen sin L. R. ima autizam i pohađa PU „B. B.” P. u B,
– da na osnovu Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku ima pravo na „personalnog asistenta”, odnosno, ličnog pratioca,
– da je zahtev za finansiranje ličnog pratioca prvi put predat Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. 5. februara 2014. godine, a poslednji put 29. maja 2014. godine, ali da sekretarijat još uvek nije obezbedio sredstva za finansiranje ličnog pratioca detetu,
– da je Seretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu obezbedio sredstva za finasiranje ličnih pratilaca za decu u PU „Č.”, PU „S. v.”, PU „S.”, PU „V.”, PU „Č. J. Z.”, PU „R.” i drugim predškolskim ustanovama.
– da sekretarijat, time što nije obezbedio sredstva za finansiranje ličnog pratioca, diskriminiše L. R, naročito imajući u vidu da drugoj deci u predškolskim ustanovama na teritoriji grada B. redovno finansira pratioce.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. 560-73/2013 od 14. oktobra 2013. godine; 2) zahtevi Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu za obezbeđivanje sredstava za finansiranje ličnog pratioca L. R. R; 4) odgovor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu br. 73/14-3 od 12. marta 2014. godine; 5) odgovor Sektora za inspekcijski nadzor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu br. 614-251/2014 od 16. aprila 2014. godine; 6) dopisi koje je Zaštitinik građana uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (br. 5-2-956/14 od 8. jula 2014. godine), Gradskoj upravi grada B. (br. 5-2-1070/14 od 8. jula 2014. godine) i PU „B. B.” P. iz B. (br. 5-2-624/14 od 8. jula 2014. godine) i 7) odgovore na zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja koje su podnositeljki pritužbe dostavile predškolske ustanove: „S. v.”, „R.”, „Č. J. Z.”, „Č.”, „V.” i „B. B.”.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje S. Đ, sekretarke Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada B.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

– da je sekretarijat doneo Rešenje o obimu delatnosti predškolskim ustanovama kojim je odobrio angažovanje 32 defektologa i medicinske sestre koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju u redovnim vaspitnim grupama. Rešenje je doneto u oktobru 2013. godine i njime je utvrđen broj zaposlenih koje predškolske ustanove mogu da imaju u 2013/2014. godini,
– da je broj medicinskih sestara i defektologa određen finansijskim planom i da je svaka predškolska ustanova bila dužna da se kreće u okviru određenog broja i izvrši preraspodelu sredstava u svojoj ustanovi,
– da PU P. nije izvršila ovu preraspodelu, već je angažovala medicinske sestre koje nisu bile odobrene Rešenjem o obimu delatnosti predškolskim ustanovama, odnosno, plaćala ih je iz sopstvenih sredstava dva meseca. Nakon toga je obavestila roditelje dece da je sekretarijat ukinuo ovo pravo, a da predškolska ustanova nema više sredstava za angažovanje medicinskog osoblja,
– da se podnositeljka pritužbe dva puta obraćala sekretarijatu, da je razgovarala sa sekretarkom S. Đ. koja ju je uputila da se obrati prosvetnoj inspekciji,
– da je prosvetna inspekcija direktoru PU „B. B.” naložila da razmotri mogućnost za prebacivanje deteta u objekat bliži mestu stanovanja, da preduzme odgovarajuće radnje kako bi vaspitači i stručni saradnici sačinili i realizovali plan individualnog načina rada sa L. R. R, te da preduzme odgovarajuće mere radi planiranja, ostvarivanja i praćenja rada vaspitača i stručnih saradnika koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju,
– da Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku nije konkretno definisan način angažovanja i finansiranja ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju, te je, stoga, grad B. za decu koja pohađaju škole na teritoriji ovog grada angažovao pratioce putem zaključivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima,
– da je delatnost predškolskih ustanova tako koncipirana da roditelji, odnosno staratelji dovode i odvode decu iz vrtića, bez obzira da li su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju ili ne, odnosno, deca koja pohađaju vrtiće nemaju posebno obezbeđene lične pratioce,
– da u toku boravka dece u vrtiću, sa decom sa smetnjama u razvoju radi stručno osoblje koje je zaposleno u vrtiću (defektolozi, pedagozi, psiholozi, logopedi, medicinske sestre), te se zbog toga finansijskim planom ne obezbeđuju posebna sredstva za finansiranje pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju u predškolskim ustanovama, već se za plate tih zaposlenih obezbeđuju sredstva u budžetu grada B,
– da se defektolozi, psiholozi, medicinske sestre i drugi zaposleni u vrtiću, u internoj komunikaciji u predškolskim ustanovama, nazivaju „lični pratioci”, s obzirom da deo radnog vremena provode u radu sa decom sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi u skladu sa individualnim obrazovnim planom koji prati interresorna komisija, o čemu ustanove dostavljaju godišnje izveštaje.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u cilju utvrđivanja svih pravno relevantnih činjenica i okolnosti, zatražila je od svih predškolskih ustanova sa teritorije grada B. da je obaveste na koji način je u njihovoj predškolskoj ustanovi obezbeđena dodatna podrška deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, da li imaju angažovane lične pratioce i kog su uzrasta deca kojoj je obezbeđen ovaj vid podrške, te na koji način su angažovani lični pratioci, kao i ko obezbeđuje sredstva za njihovo finansiranje. Odgovore su dostavile sledeće PU: „Dr S. M.”, „D. d.”, „Z.”, „L.” G, „N. .”, „Č.”, „P. V.” O. i „S. v.”.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavljeni uz pritužbu utvrđeno je da je L. R. R, sin podnositeljke pritužbe rođen 2010. godine i da pohađa vrtić „B. B.” P. u B. Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku dala je 14. oktobra 2013. godine mišljenje u kojem je, između ostalog, navedeno da je L. R. R. potrebna pomoć u socijalizaciji i podsticaju razvoja komunikacijskih veština u grupi dece koja pohađaju redovnu grupu, da treba da bude premešten iz vrtića u P. S. u vrtić u B, koji je teritorijalno najbliži vrtić. Komisija je u mišljenju, potom, navela da L. R. R. „ima pravo na personalnog asistenta, kao i pravo na logopedsko/ defektološki ili rad sa psihologom u individualizovanom pristupu (u skladu sa postavljenim dijagnozama) prema mogućnostima vrtića”.

2.2. Uvidom u priloge dostavljene uz pritužbu utvrđeno je da su se podnositeljka pritužbe i PU „B. B.” P. obraćali Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu u vezi sa L. R. premeštajem iz vrtića „L.” u P. S. u neki od vrtića u B. PU „B. B.” P. obavestila je sekretarijat u martu 2014. godine da nije u mogućnosti da premesti L. R. u vrtić u B, jer su kapaciteti vrtića na toj teritoriji bili popunjeni 20% iznad normativa, te da je zbog smetnji u razvoju neophodno da se obezbedi manji broj dece u grupi ili podrška „personalnog asistenta” kako bi sredina bila podsticajna za njegov vaspitno-obrazovni razvoj.

2.3. Sektor za inspekcijski nadzor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu obavestio je podnositeljku pritužbe da su po njenoj predstavci prosvetni inspektori izvršili vanredni inspekcijski nadzor nad radom PU „B. B.” u B. i direktoru ustanove naložili da, saglasno svojim ovlašćenjima, razmotri mogućnost za prebacivanje L. R. iz jednog u drugi objekat ustanove koji je bliži detetovom mestu stanovanja, u skladu sa mogućnostima samog objekta i broja deca u grupama. Direktoru su, takođe, naložili da preduzme odgovarajuće radnje kako bi vaspitači i stručni saradnici sačinili i realizovali plan individualizovanog načina rada sa L. R, na osnovu sačinjenog pedagoškog profila, kao i da preduzme odgovarajuće radnje radi planiranja, ostvarivanja i praćenja rada vaspitača i stručnih saradnika koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju.

2.4. Uvidom u dopise koje su Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uputile predškolske ustanove sa teritorije grada B. utvrđeno je da u PU „N. R.” i „L.” G. nisu angažovani pratioci za ličnu pomoć detetu.

PU „N. R.” navela je da ovu predškolsku ustanovu trenutno ne pohađaju deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, ali da se dodatna podrška deci u ovoj ustanovi obezbeđuje angažovanjem tima za inkluzivno obrazovanje, koji sačinjava individualni obrazovni plan. Medicinske sestre, vaspitači, logopedi i stručni saradnici tokom cele radne godine prate realizaciju IOP-a kroz individualni pedagoški i logopedski rad sa decom sa potrebom za dodatnom podrškom, u okviru mesečnih planova.

PU „L.” G. navela je da ustanova nema angažovane pratioce za ličnu pomoć deci, iako su više puta slali dopise Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu. U ovoj PU, takođe je formiran tim za inkluzivno obrazovanje koji redovno prati decu kojima je potrebna dodatna podrška i izrađuje pedagoške profile u saradnji sa vaspitačima i roditeljima dece.

PU „D. S. M.” navela je da je za svako dete sa invaliditetom i smetnjama u razvoju formiran tim za podršku koji čine vaspitači, roditelji, stručni saradnik, defektolog iz ustanove i defektolog spoljni saradnik. Takođe, navedeno je da je za dete koje pohađa pripremni predškolski program angažovan lični pratilac deteta – roditelj deteta, te da „troškove snose roditelji deteta”.

PU „P. V.” O. navela je da je u radnoj 2013/2014 godini, dodatna podrška deci sa invaliditetom i deci sa smetnjama u razvoju pružana angažovanjem volontera, jer lični pratioci nisu obezbeđeni zbog nedostatka sredstava. Navedeno je i da su dobili usmenu informaciju od roditelja devojčice koja pohađa pripremnu predškolsku grupu da joj je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobrio ličnog pratioca, te da njeni roditelji čekaju rešenje sekretarijata.

PU „D. d.” navela je da postoji potreba za angažovanjem ličnih pratilaca za četvoro dece, od kojih troje pohađa pripremni predškolski program. Za troje dece je do septembra 2014. godine bio obezbeđen lični pratilac koga je finansirala lokalna samouprava, ali je od oktobra 2014. godine finansiranje obustavljeno. Za dvoje dece, lične pratioce su nastavili da finansiraju roditelji do eventualnog donošenja nove odluke nadležnih organa na nivou grada B.

PU „Z.” navela je da su angažovali (odnosno pripremaju angažovanje) tri medicinske sestre i tri defektologa, na osnovu mišljenja Stručnog tima za inkluzivno obrazovanje na nivou ustanove, a njihovo finansiranje je obezbeđeno na osnovu Rešenja o davanju saglasnosti na obim delatnosti i priznate specifičnosti u poslovanju PU „Z.” u radnoj 2014/2015 godini iz sredstava budžeta.

PU „Č.” istakla je da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, na osnovu Rešenja o davanju saglasnosti na obim delatnosti u radnoj 2014/2015 godini, priznao ovoj predškolskoj ustanovi veći broj radnika u odnosu na republički normativ, i to, između ostalog, za dva saradnika za razvoj psiho-motornih sposobnosti.

PU „S. v.” navela je da ovu ustanovu pohađa petoro dece koja su uključena u pripremni predškolski program i za koju su angažovani pratioci za ličnu pomoć detetu. Istaknuto je da su, kao pratioci, angažovani defektolozi i medicinske sestre, a sredstva je obezbedio Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode.

3.5. Komitet za prava deteta doneo je Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece.

3.6. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i predstavlja sastavni deo učenja tokom celog života svih građana u Republici Srbiji. Odredbom čl. 69. st. 1. propisano je da predškolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i posebnim zakonom. Odredbama čl. 77. st. 1. i 2. definiše se individualni obrazovni plan i propisuje da za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Individualni obrazovni plan (IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim mogućnostima. Odredbama stavova 8. i 9. ovog člana propisano je da IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku. Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja. Čl. 117. st. 1. propisano je da u obavljanju delatnosti predškolska ustanova može da ima saradnika: nutricionistu, socijalnog i zdravstvenog radnika i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom, dok je st. 8. ovog člana propisano da izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje i pratilac deteta, odnosno učenika.

3.9. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju , odredbama čl. 2. st. 2. određena je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja kao vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, a odredbama čl. 34. st. 1. i 2. propisano je da deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa zakonom. Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške i u tom slučaju upućuje zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih potreba i za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, koju utvrđuje interresorna komisija. Odredbama čl. 36-44. propisano je da delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruju vaspitač i stručni saradnik, a delatnost predškolske ustanove, kojom se obezbeđuju ishrana, nega, preventivno-zdravstvena i socijalna zaštita, ostvaruju saradnici. Odredbama čl. 36. st. 1. propisano je da se vaspitno-obrazovni rad sa decom organizuje u vaspitnim grupama. Vaspitne grupe mogu biti jaslene, za uzrast od šest meseci do tri godine i grupe vrtića, za uzrasni period od tri godine do polaska u školu, dok je čl. 22. st. 1. propisano da je pripremni predškolski program deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu.

3.10. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbama čl. 4. uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.11. Na osnovu pritužbe i dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je L. R. R, sin podnositeljke pritužbe, dete sa smetnjama u razvoju, da ima četiri godine i pohađa grupu vrtića u predškolskoj ustanovi „B. B.” P. Utvrđeno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku dala mišljenje da L. R. treba da bude premešten u vrtić u B, kao teritorijalno najbliži vrtić, da treba da pohađa redovnu grupu vrtića uz individualiziran pristup u skladu sa utvrđenom dijagnozom i najboljim interesima razvoja socijalnih i komunikacijskih veština. Takođe, u individualnom planu podrške komisija je navela da L. R. treba da ima redovne logopedske/ defektološke i/ili tretmane sa psihologom u okviru vrtića, te da vrtić treba da upotrebljava prilagođena nastavna sredstva i asistivne tehnologije, po potrebi. Takođe, u delu IOP-a pod nazivom „Ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju” komisija je navela da L. R. ima pravo na „personalnog asistenta”, ne navodeći pri tome ko je odgovorna osoba/služba za obezbeđivanje ovog dodatnog vida podrške detetu.

3.12. Imajući u vidu činjenicu da je pritužba podneta protiv Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, bio je da ispita da li je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. propustio da L. R. R. obezbedi potrebnu dodatnu podršku u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i time izvršio akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je najpre potrebno sagledati nadležnost Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, koji, između ostalog, obavlja sledeće poslove: vrši koordinaciju rada interresornih komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku; podstiče ostvarivanje programa i oblika rada sa decom predškolskog uzrasta u skladu sa zakonom; obezbeđuje prostor i opremu za realizaciju pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu i obezbeđuje prevoz dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od 2km; vrši interni nadzor nad radom predškolskih ustanova i realizuje konkurse društvenih i nevladinih organizacija iz oblasti dečije zaštite. Pored toga, sekretarijat obavlja i poverene poslove inspekcijskog nadzora nad radom ustanova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i druge poslove državne uprave koje republika poveri gradu .

3.14. Povodom obraćanja podnositeljke pritužbe Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, utvrđeno je da je Sektor za inspekcijski nadzor ovog sekretarijata izvršio vandredni inspekcijski nadzor nad radom PU „B. B.” u B. Prosvetna inspektorka utvrdila je da je prema mišljenju Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku od 14. oktobra 2013. godine, kao potreban vid podrške detetu, utvrđen svakodnevni tretman logopeda/defektologa i/ili tima iz oblasti specijalizacije dečjeg autizma (u oblasti zdravstvene zaštite), dok je u oblasti obrazovanja komisija preporučila redovne logopedske/defektološke i/ili tretmane sa psihologom u okviru vrtića u individualizovanom pristupu, a prema mogućnostima vrtića. Na osnovu izvršenog inspekcijskog nadzora, direktoru PU „B. B.” naloženo je da, saglasno svojim ovlašćenjima, razmotri mogućnost za prebacivanje L. R. u drugi objekat PU koji je bliži detetovom mestu stanovanja, a u skladu sa mogućnostima samog objekta i broja deca u grupama i da preduzme odgovarajuće radnje kako bi vaspitači i stručni saradnici sačinili i realizovali plan individualizovanog načina rada sa L. R, na osnovu sačinjenog pedagoškog profila. Direktoru je, takođe, naloženo da preduzme i odgovarajuće radnje radi planiranja, ostvarivanja i praćenja rada vaspitača i stručnih saradnika koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju.

Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu preduzeo određene mere i radnje iz svoje nadležnosti (vanredni inspekcijski nadzora), te da je direktoru PU naloženo preduzimanje mera sa ciljem da L. R. R. dobije dodatnu podršku u vrtiću. Poverenica napominje da je radi utvrđivanja postojanja eventualne diskriminacije potrebno još utvrditi da li je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. bio dužan da obezbedi L. R. R. dodatnu podršku pratioca za ličnu pomoć detetu.

3.15. Podnositeljka pritužbe navela je da je njen sin diskriminisan jer mu Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. nije obezbedio „personalnog asistenta”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u sistemu dodatne podrške deci iz društveno osetljivih grupa, propisana podrška pratioca za ličnu pomoć detetu, ali ne i podrška personalnog asistenta, kako je to navedeno u mišljenju komisije za L. R. Uloga ličnog pratioca deteta je da pruži podršku samom detetu, ali podršku koja nije u vezi sa nastavom – pratilac može biti angažovan za vođenje i dovođenje deteta iz i u ustanovu (školu), može pružati podršku detetu koje se otežano kreće, podršku prilikom oblačenja, presvlačenja, ishrane, odlaska u toalet itd . Takođe, odredbama čl. 117. st. 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da, izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje pratilac deteta, odnosno učenika. Imajući u vidu ulogu ličnog pratioca deteta i vrstu obrazovnog procesa kome lični pratilac može da prisustvuje (obrazovno-vaspitni rad), potrebno je utvrditi da li se ovaj vid dodatne podrške obezbeđuje i deci koja pohađaju grupe vrtića.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da deca predškolskog uzrasta (od jaslenih grupa do polaska u školu) pohađaju predškolske ustanove čija se delatnost sastoji u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, dok se delatnost osnovnih i srednjih škola zasniva na osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Dakle, delatnost predškolskih ustanova, naročito u periodu pre pripremnog predškolskog programa, bazira se na vaspitnom radu, nezi, ishrani, preventivno-zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. S druge strane, sistem obrazovanja i vaspitanja u osnovnim i srednjim školama baziran je na obrazovanju i vaspitanju, koje je zasnovano na tekovinama i dostignućima nauke kroz raznovrsne oblike nastave, učenja i ocenjivanja, razvijanju motivacije za učenje, te osposobljenosti za rad učenika i odraslih usklađenu sa savremenim zahtevima profesije za koju se pripremaju . Posebnu ulogu u sistemu obrazovanja i vaspitanja ima obavezan pripremni predškolski program koji priprema decu za školsko učenje i za prelazak na više nivoe obrazovanja i vaspitanja.

Imajući to u vidu, može se zaključiti da je delatnost predškolskih ustanova, izuzev pripremnog predškolskog programa, koncipirana tako da deci obezbeđuje prevashodno vaspitno-obrazovni rad, negu, ishranu i preventivno-zdravstvenu zaštitu dok borave u jaslenim grupama ili grupama vrtića. Zbog toga zaposleni u predškolskim ustanovama, posebno saradnici i stručni saradnici, u svom svakodnevnom radu obavljaju zakonom propisane zadatke koji, suštinski, spadaju u opis poslova ličnog pratioca deteta (nega, ishrana, pomoć oko odlaska u toalet itd). Po pitanju dovođenja i odvođenja deteta u i iz vrtića, jasno je da zbog uzrasta dece koja pohađaju vrtić, roditelji, staratelji ili druge odrasle osobe od poverenja vode i preuzimaju decu iz vrtića, bez obzira da li deca imaju invaliditet ili ne, odnosno, deca u ovom uzrastu ne mogu da dolaze u vrtić bez odrasle osobe, bez obzira na njihova lična svojstva. Dodatno, treba napomenuti obavezu zaposlenih u predškolskoj ustanovi (vaspitači, pedagozi, psiholozi, defektolozi, logopedi, medicinske sestre i drugi saradnici), da u skladu sa svojim stručnim kompetencijama, sačine i realizuju plan individualnog načina rada sa detetom sa smetnjama u razvoju, kao i pedagoški profil deteta, te da formiraju tim za inkluzivno obrazovanje. Na taj način zaposleni koji rade sa detetom planiraju dodatnu podršku detetu u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima čime mu omogućavaju optimalan razvoj, uključivanje u vršnjački kolektiv, te predlažu eventualno donošenja IOP-a.

3.17. Na osnovu ove analize, može se zaključiti da zadaci i poslovi zaposlenih u predškolskim ustanovama, i to oni koji se odnose na negu, ishranu, preventivno-zdravstvenu i socijalnu zaštitu, uz plan individualizovanog načina rada sa detetom sa smetnjama u razvoju, predstavljaju takve zadatke i poslove koji ne zahtevaju posebno angažovanje lica za ličnu podršku detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Tome u prilog govore i informacije koje su prikupljene od pojedinih predškolskih ustanova sa teritorije grada B, a koje su navele da ove poslove obavljaju stručni saradnici i saradnici predškolske ustanove (pedagozi, defektolozi, medicinske sestre i drugi stručni saradnici), koji se finansiraju iz budžeta grada B. i smatraju zaposlenima u predškolskoj ustanovi.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da pohađanje predškolske ustanove, sve do pripremnog predškolskog programa, nije obavezno, iako je nesumnjivo podsticajno za razvoj deteta i njegovu/njenu socijalizaciju. Stoga, Poverenica smatra da u uslovima ograničenih finansijskih resursa u obezbeđivanju dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, prednost moraju imati deca i učenici koji pohađaju pripremni predškolski program, odnosno, osnovno obrazovanje u školama.

3.19. Poverenica konstatuje da je nejasan stav Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku da L. R. R. treba obezbediti dodatnu podršku „personalnog asistenta” u predškolskoj ustanovi koju pohađa, iako zaposleni u vrtiću u svom svakodnevnom radu imaju mogućnost da mu pruže takav vid podrške. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, odredbama čl. 4. st. 2. tač. 7. propisano je da u neposrednu dodatnu podršku koja zahteva dodatna finansijska sredstva, spada i angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi. Odredbama čl. 77. st. 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da tim za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja. S druge strane, treba uzeti u obzir i navode iz izjašnjenja Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada B, koji su potkrepljeni izjavama pojedinih predškolskih ustanova sa teritorije grada B, da se ličnim pratiocima u predškolskim ustanovama smatraju zaposleni u ovim ustanovama, koji se u internoj komunikaciji u vrtićima nazivaju „lični pratioci”.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da grad B. još uvek nije doneo propise kojima će se detaljno regulisati način finansiranja i obezbeđivanja dodatne podrške deci i učenicima iz posebno osetljivih društvenih grupa, kao i organe koji će biti nadležni za sprovođenje mera i raspolaganje finansijskim sredstvima, kako je i navedeno u izjašnjenju Sekretarijata, kao i da postoji praznina u propisima u vezi sa uzrastom dece koja pohađaju predškolske ustanove a kojima je potrebna dodatna podrška ličnih pratilaca – da li su lični pratioci namenjeni deci koja pohađaju pripremni predškolski program ili i mlađoj deca, imajući u vidu razliku između vaspitno-obrazovnog rada i obrazovno-vaspitnog rada. Zbog toga se u ovom momentu može zaključiti da postoji neujednačena praksa u vezi sa angažovanjem ličnih pratilaca u predškolskim ustanovama, kao i da se ne može utvrditi da li je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu bio dužan da obezbedi finansijska sredstva kako bi L. R. R. bio pružen i ovaj dodatni vid podrške u sistemu vaspitanja i obrazovanja.

3.20. Sagledavajući navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokumentaciju koja je dostavljena u toku postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. diskriminisao L. R. na osnovu invaliditeta.

Imajući u vidu saznanja stečena tokom sprovođenja ovog postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim čl. 33. st. 1. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, uputiće gradu B. preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kojom će preporučiti da reguliše način finansiranja i obezbeđivanja dodatne podrške deci i učenicima iz posebno osetljivih društvenih grupa, u skladu sa potrebama i mogućnostima.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je vođen po pritužbi M. N. iz B, majke maloletnog L. R. protiv Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada B, nije utvrđeno da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada B. diskriminisao L. R. na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. N. protiv Sekretarijata za obrazovanje zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja