br. 07-00-216/2014-02 datum: 4. 8. 2014.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi koju je u ime K. J. iz B, podnela advokatkinja M. H. R. protiv privrednog društva „R.” d.o.o. iz B, zbog diskriminacije na osnovu pola, prilikom navodnog preuzimanja zaposlenih iz „A. D.” d.o.o. iz B. Podnositeljka pritužbe je navela da je nekoliko meseci učestvovala u aktivnostima i vodila razgovore koji su se odnosili na zasnivanje radnog odnosa u „R.” d.o.o. B, ali joj je tokom odsustva sa rada radi održavanja trudnoće saopšteno da neće potpisati ugovor o radu sa ovim privrednim društvom. U izjašnjenju poslodavca navedeno je da razlog za nezaključivanje ugovora o radu nije bila trudnoća K. J, već da poslodavac nije imao potrebu da zaposli osobu njenih stručnih kvalifikacija. U toku postupka utvrđeno je da „R.” d.o.o. B. nije sklopio sporazum o preuzimanju radnika od „A. D.” d.o.o. iz B, odnosno, da nije imao ni zakonsku ni ugovornu obavezu da zaposli podnositeljku pritužbe. Takođe, utvrđeno je da nisu svi zaposleni iz „A. D.” d.o.o. iz B. zasnovali radni odnos sa „R.” d.o.o. B, kao i da je jedna od zaposlenih iz „A. D.” d.o.o. zasnovala radni odnos sa „R.” d.o.o. B. neposredno nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta. Sagledavajući sve činjenice i dokaze, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da u postupku nije utvrđeno da je „R.” d.o.o. B. stavio u nejednak položaj K. J. u odnosu na druge zaposlene iz „A. D.” d.o.o. iz B, na osnovu njenog pola, odnosno, zbog trudnoće, odnosno da je diskriminatorno postupio prema K. J. na osnovu njenog ličnog svojstva – pola.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila advokatkinja M. H. R, koju je podnela u ime K. J. iz B, protiv privrednog društva „R.” d.o.o. iz B, zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – „porodičnog statusa”.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da je K. J. od 2004. godine zaposlena u privrednom društvu „A. D.” d.o.o. iz B, na radnom mestu stručne saradnice kao diplomirana biohemičarka, gde obavlja poslove stručne i aplikativne podrške korisnicima i regulative medicinskih sredstava kompanije „R.”;
– da je „A. D.” d.o.o. B. ćerka firma „A.” d.o.o. B, koji je obavljao delatnost promotivnog centra „R. D.” za Srbiju i Crnu Goru;
– da je do 1. januara 2014. godine „A.” d.o.o. B. bio glavni distributer proizvoda kompanije „R. D.” za naše tržište, dok se „A. D.” d.o.o. B. bavila promocijom proizvoda i korisničkom podrškom;
– da je kompanija „R.” do 31. decembra 2013. godine, preko svoje ćerke firme „R. D.” iz Nemačke, finansirala zarade i druga primanja, stručna usavršavanja, obuke i specijalizacije zaposlenih u „A. D.” d.o.o. B, a da nakon toga finansiranje preuzima „R. D. P.” preko „R.” d.o.o. B, u koje na osnovu internog projekta kompanije „R.” prelaze zaposleni iz „A. D.” d.o.o. B.;
– da je u okviru „R.” d.o.o. B. formirano odeljenje za dijagnostiku, koje obavlja poslove koje su do sada obavljali zaposleni u „A. D.” d.o.o. B. Zbog tih okolnosti privredno društvo „A. D.” d.o.o. B. ušlo je u postupak likvidacije, koji je u toku;
– da je K. J. pohađala specijalizovane edukacije u posebnim trening centrima kompanije „R.” širom sveta i tako stekla zvanične sertifikate i visoke kvalifikacije u obavljanju poslova stručne i aplikativne podrške korisnicima;
– da je internim projektom regionalizacije agencija kompanije „R.”, odlučeno da se poslovi dijagnostike i distribucije pripoje, da se zaposleni u „A. D.” d.o.o. B. preuzmu i zasnuju radni odnos u „R.” d.o.o. B. Zbog toga je „R. P.” tokom 2013. godine pripremala realizaciju tog projekta, kako bi se preuzeli svi zaposleni od distributera i kako bi „R.” d.o.o. B. postao njihov neposredni poslodavac;
– da je zaposlenima u „A. D.” d.o.o. B. saopšteno da je „..namera društva R. D. da izvrši transfer svih zaposlenih, odgovornih za proizvode R. D, koji trenutno rade za našeg distributera „A.” d.o.o. u društvo „R.” d.o.o. Srbija, te da R. postane njihov neposredni poslodavac..”;
– da je K. J. tokom boravka u V, u kompaniji „R. D. P.” bila upoznata sa svim detaljima programa transfera što jasno govori o nameri da pređe u „R.” d.o.o. B. Da je, između ostalog, O. R, tadašnja direktorka „A.D.”, pozvala K. J. da se izjasni da li želi da pređe u „R.” d.o.o. B.;
– da je nakon toga, 20. decembra 2013. godine, O. R. usmenim putem, bez obrazloženja i dostavljanja pisane odluke, obavestila K. J, koja se u tom trenutku nalazila na odsustvu sa rada radi održavanja trudnoće, da njen prelazak u „R.” d.o.o. B. neće biti realizovan jer ne postoji potreba za tim radnim mestom;
– da je K. J. tražila da joj se dostavi pismena odluka sa obrazloženjem ove iznenadne promene odluke, da je obaveštena da će u međuvremenu dobiti pismeno obrazloženje, koje joj nikada nije uručeno;
– da je u mejlu koji je K. J. poslala O. R, u kojem je obavestila da će razgovarati sa advokatom, direktorka odgovorila tako da je pokušala da promeni smisao njihovog usmenog razgovora, dajući pravne komentare koji nisu objašnjenje ove situacije;
– da je 31. decembra 2013. godine zaposlenima u „A. D.” d.o.o. B. prestao radni odnos i da su, osim K. J. i M. S. koji je prihvatio drugu poslovnu ponudu, svi zaposleni iz kompanije „A. D.” zasnovali radni odnos sa „R.” d.o.o. B.;
– da je K. J. trenutno jedina zaposlena u A. D.” d.o.o. B, koji je u postupku likvidacije i kod kojeg joj 30. juna 2014. godine prestaje radni odnos, čime je dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene;
– da je na planirano radno mesto podnositeljke pritužbe primljena Z. D. R, na osnovu prijateljske veze sa direktorkom, a koja je po struci pravnica i ne ispunjava uslove za obavljanje poslova na kojima radi;
– da je ovakvim postupanjem K. J. narušena jednaka mogućnost za zasnivanje radnog odnosa i povređena posebna zaštita koja se pruža majci i porodici, imajući u vidu da će zbog postupka likvidacije njen radni odnos prestati.
1.3. Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) ugovor o radu između „A. D.” d.o.o. i K. J. br. 1-93712-00 od 8. decembra 2004. godine, 2) lista sertifikata kompanije R. koje je stekla K. J, 3) overen prevod i original na engleskom pisma „R. D. P.” od 11. jula 2013. godine, 4) elektronsko pismo od A. B. iz „R. D. P.” od 17. oktobra 2013. godine, 5) elektronska pisma O. R. koja su upućena svim zaposlenima od 2. i 16. decembra 2013. godine, 6) obaveštenje o pokretanju postupka likvidacije „A. D.” d.o.o. B, 7) elektronsko pismo direktora S. N. od 22. oktobra 2013. godine, 8) elektronsko pismo direktorke O. R. od 24. oktobra, 10, 20, 21. i 22. decembra 2013. godine, 9) spisak zaposlenih u „R.” d.o.o. i „A. D.” d.o.o. i 10) izveštaj lekara specijaliste ginekologije od 28. decembra 2013. godine.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje A. G, generalne direktorke privrednog društva „R.” d.o.o. iz B.
1.5. U izjašnjenju, koje je na osnovu punomoćja A. G, generalne direktorke privrednog društva „R.” d.o.o. B, dostavio advokat S. B. M, između ostalog, navedeno je:
– da R. grupaciju sačinjava veći broj povezanih kompanija koje posluju širom sveta, a u okviru kojih postoje dve vrste kompanija, one koje se bave medicinskim aparatima (D.) i one koje se bave farmaceutskim proizvodima (Pharmaceuticals);
– da su poslovi te dve vrste kompanija bitno različiti, ali se na pojedinim, uglavnom manjim tržištima u koje spada i tržište Republike Srbije, ponekad ujedinjuju. Da uprkos činjenici da se radi o privrednim društvima koja su povezana kapitalom, svako od tih privrednih društava je ekonomski samostalno i donosi poslovne odluke rukovodeći se ekonomskim i poslovnim načelima i samostalnim raspolaganjem sredstvima koja ostvare;
– da su „R. D. M.”, „R. D. P.” i „R.” d.o.o. B. potpuno zasebna pravna lica koja nisu ni na koji način, ni kapitalom, ni upravljanjem, povezana sa grupom R, već sa pojedinim društvima iz grupe R. poslovno sarađuju na komercijalnim principima;
– da su „R.” d.o.o. B. i „R. D. P.” postigli saglasnost da od 1. januara 2014. godine, „R.” d.o.o. B. pruža usluge na osnovu Servisnog ugovora za tržište Republike Srbije kada je reč o medicinskim aparatima, što je podrazumevalo formiranje poslovne jedinice u okviru tog društva i zapošljavanje novih lica za taj segment poslovanja;
– da „R.” d.o.o. B. nije preuzeo obavezu prema „R. D. P.” i „A. D.” d.o.o. B. da će zaposliti bilo kojeg pojedinca ili grupu zaposlenih, niti da će otvarati konkretna nova radna mesta, te se u pogledu zapošljavanja vodio isključivo sopstvenim poslovnim i ekonomskim interesima i zakonskim propisima;
– da je po prirodi stvari „R.” d.o.o. B. zaposlio veći broj dotadašnjih zaposlenih iz privrednog društva „A. D.” d.o.o. B, jer se radi o stručnjacima sa stručnim profilom i iskustvom koje je potrebno za obavljanje poslova u novoformiranoj jedinici, ali to nije prouzrokovano nekom obavezom ili sporazumom (ni formalnim ni neformalnim) sa bilo kojim privrednim društvom;
– da nije tačan podatak da su svi zaposleni iz „A. D.” d.o.o. dobili zaposlenje u „R.” d.o.o. B, jer je od ukupno 14 zaposlenih krajem 2013. godine, njih 11 prešlo u „R.” d.o.o. B. Takođe, da nije u pitanju „prelazak”, već prestanak radnog odnosa kod jednog poslodavca i zasnivanje radnog odnosa kod novog poslodavca. Od tih 11 zaposlenih, njih 10 je zasnovalo radni odnos 1. januara 2014. godine a jedan zaposleni 9. januara 2014. godine;
– da je grubo neistinita tvrdnja da je na radno mesto koje je bilo namenjeno podnositeljki pritužbe došla osoba po „prijateljskoj liniji”, kao i da nikada nije bilo predviđeno posebno radno mesto za K. J, te u skladu sa tim niko nije mogao ni da joj „zauzme” radno mesto;
– da je radno mesto na kojem je zaposlena Z. D. R. predviđeno sistematizacijom, jer „R.” d.o.o. B. obavlja poslove vezane za registraciju proizvoda kod nadležnih organa, zbog čega je neophodno radno mesto za obavljanje regulatornih poslova. Da je zakonskim i podzakonskim aktima propisano da su za obavljanje ovih poslova prihvatljivi zaposleni koji imaju završen isključivo medicinski, farmaceutski, stomatološki ili veterinarski fakultet;
– da nije sporno da Z. D. R. nema traženu stručnu spremu, ali da su pre 1. januara 2014. godine već zaposlili dva lica koja ispunjavaju navedene kriterijume, te je rukovodstvo procenilo da bi tim bio potpun ukoliko bi treći zaposleni po struci bio diplomirani pravnik ili doktor medicine. To je razlog zbog kojeg je Z. D. R. zaposlena, a stručne kvalifikacije i poslovi koje je obavljala K. J. ne opravdavaju njeno eventualno zapošljavanje na tom radnom mestu;
– da su po prijemu zahteva za izjašnjenje tražili dodatne informacije od privrednog društva „A. D.” d.o.o. B. i na osnovu dobijenih podataka osporili su sledeće: netačno je da su se iz sredstava grupe R. isplaćivale zarade i druga primanja, stručna usavršavanja, obuke i specijalizacije zaposlenih u „A. D.” d.o.o. B, niti da se „R.” d.o.o. B. finansira sredstvima iz kompanije R. u Švajcarskoj, netačno je da je bilo ko od zaposlenih u „A. D.” d.o.o. B. zasnovao radni odnos u predstavništvu R. u B, jer ovo predstavništvo postoji ali nema zaposlene;
– da su netačni navodi da je projekat racionalizacije uključivao objedinjavanje poslova dijagnostike i distribucije, već je podrazumevao ujedinjavanje R. dijagnostike i R. farmacije, kao i da nije postojao ugovor o preuzimanju zaposlenih;
– da je netačno da su u oktobru u V. saopšteni detalji prelaska zaposlenih, već je ponuđena analiza o tome šta je sve potrebno preduzeti radi formiranja nove poslovne jedinice u „R.” d.o.o. B.;
– da je netačan i nepotkrepljen navod da su podnositeljku pritužbe zvali iz „R. D. P.” i tražili da se pismeno izjasni o prelasku u „R.” d.o.o, niti je ona to učinila. Takođe, podnositeljka pritužbe nije odgovorila na mejl O. R. koji navodi u pritužbi;
– da su svi zaključci i dokazi iz pritužbe o tome da je K. J. bilo zagarantovano radno mesto, posredni i da su zasnovani na očekivanjima, a ne na pozitivnopravnim propisima. Takođe, činjenica da je K. J. prisustvovala sastancima i dobijala prepisku o poslovnom projektu, ne znači da joj je nešto obećano, već da se od nje očekivalo da obavlja zadatke iz svog delokruga;
– da je K. J. podnela tužbu zbog zlostavljanja na radu protiv O. R, direktorke „A. D.” d.o.o. B, kao i da je tužbu povukla, nakon što je postigla sporazum o raskidu radnog odnosa i isplati otpremnine u iznosu od 40,000 EUR.
– da je pritužba Poverenici podneta šest meseci nakon navodno očekivanog zasnivanja radnog odnosa, a neposredno pošto je postigla sporazum o prestanku radnog odnosa;
– da „R.” d.o.o. B. nije zasnovao radni odnos sa podnositeljkom pritužbe jer nema potrebe da zaposli osobu koja poseduje njene kvalifikacije;
– da koliko mogu da utvrde, do sada nisu imali situaciju da prime u radni odnos kandidatkinju koje je bila trudna u momentu konkurisanja, ali da je jedna od novozaposlenih (koja je ranije bila zaposlena u „A. D.”) zasnovala radni odnos neposredno nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta;
– da sve članice grupe R. imaju visoke standarde poštovanja ljudskih prava i radno-pravnih regulativa, te „R.” d.o.o. B. po tom pitanju nije izuzetak. Da njihov korpus zaposlenih čini 59% žena prosečne starosti 33 godine, koje su bez izuzetka koristile odsustva sa rada radi nege deteta i kojima su tokom bolovanja isplaćivane zarade u neumanjenom iznosu;
– da nisu spremni da prihvate ukazivanje na član 45. Zakona o zabrani diskriminacije, o obrnutom teretu dokazivanja jer se taj član primenjuje u postupku pred sudom, ne u postupku koji se vodi na osnovu čl. 35. Zakona o zabrani diskriminacije.
1.6. U prilogu izjašnjenja, dostavljeni su sledeći dokazi: dopis M. M. likvidacionog upravnika „A. D.” d.o.o. B. – u likvidaciji od 30. juna 2014. godine.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u ugovor o radu između „A. D.” d.o.o. B. i K. J. br. 1-93712-00 od 8. decembra 2004. godine, utvrđeno je da je K. J, po zanimanju diplomirana biohemičarka, zaposlena na neodređeno vreme, na radnom mestu stručne saradnice. Uvidom u listu sertifikata kompanije R, utvrđeno je da je K. J. stekla 14 stručnih sertifikata.
2.2. Uvidom u overen prevod sa engleskog jezika pisma „R. D. P.” od 11. jula 2013. godine koje je upućeno A. G, generalnoj direktorki „R.” d.o.o. B, utvrđeno je da se u pismu navodi i sledeće: „Namera društva R. D. jeste da izvrši transfer svih zaposlenih, odgovornih za proizvode R. D, koji trenutno rade za našeg distributera „A.” d.o.o. u društvo „R.” d.o.o. Srbija, te da R. postane njihov neposredni poslodavac, budući da će zaposleni na taj način biti u obavezi da se pridržavaju i u potpunosti poštuju sve procedure i politiku društva „R.” d.o.o.”.
2.3. Iz uvida u elektronska pisma O. R, direktorke „R. D.” Srbija koja su upućena svim zaposlenima od 2. i 16. decembra 2013. godine, utvrđeno je da se zaposleni obaveštavaju da će od 1. januara 2014. godine dobiti nove računare i da će smeti da ih koriste samo u poslovne svrhe, kao i da su dobili informaciju o tome sa koliko goriva treba da predaju službena vozila pri razduživanju, pošto se bliži kraj njihovom radnom odnosu u društvu „A. D.”.
2.4. Iz obaveštenja o pokretanju postupka likvidacije „A. D.” d.o.o. B. koje je upućeno K. J, utvrđeno je da je na osnovu rešenja Agencije za privredne registre BD 26228/2014 od 31. marta 2014. godine, pokrenut postupak likvidacije privrednog društva „A. D.” d.o.o. B.
2.5. Uvidom u elektronsko pismo od 24. oktobra 2013. godine, utvrđeno je da je O. R. zamolila K. J. da se izjasni da li želi da pređe u „R.” d.o.o. od 1. januara 2014. godine, jer joj je ta informacija neophodna zbog nabavke automobila.
2.6. U elektronskom pismu od 20. decembra 2013. godine, O. R. napominje K. J. da je „zbog cele situacije” potrebno da je obavesti šta je neophodno da se završi od posla kako ne bi bilo problema prilikom uvoza robe, da je potrebno da razduži auto, mobilni telefon, kompjuter i ključ od kancelarije. U pismu je navedeno i sledeće: „Problemi nam uopšte ne trebaju, imajući u vidu trenutno stanje i dogovor sa njima vezano za tvoj slučaj”. Dalje je navela da primopredaju može izvršiti i 25. decembra, jer drugi zaposleni neće biti tu tog dana, kao i da kolega (kojeg oslovljava samo sa R.) to takođe treba da učini. U elektronskom pismu od 20. decembra 2013. godine, K. J. obaveštava O. R. da je posetila advokata, nakon što je tog dana usmeno obaveštena da neće preći u „R.” d.o.o. i traži da joj se dostavi pismeno obrazloženje sa razlozima za takvu odluku. O. R. je odgovorila na ovaj mejl 21. decembra 2014. godine i navela: „Drago mi je što si posetila advokata, kao što sam te posavetovala. Mislim samo da neke stvari baš nisi dobro razumela, a verovatno onda ni dobro prenela, pa ću ponoviti.” Dalje je navedeno da je K. J. zaposlena u „A. D.” koji još uvek postoji, da ukoliko dođe do gašenja ovog društva, O. R, kao direktorka ne snosi odgovornost za zaposlene, već to čini osnivač privrednog društva. Naglasila je da ne postoji sporazum o preuzimanju radnika niti da će ga biti, da zaposleni „A. D.” d.o.o. daju otkaz ugovora o radu, dok „R.” d.o.o. donosi odluku koga će zaposliti, te nije ni u kakvoj obavezi prema njima. U ovom mejlu je navedeno i da je slična situacija u vezi sa primopredajom bila i sa koleginicom N. Đ, „koja se za par dana vraća sa trudničkog bolovanja”.
2.7. Uvidom u spisak zaposlenih u privrednim društvima „R.” d.o.o. i „A. D.” d.o.o. koji je dostavljen uz pritužbu u formi tabele, utvrđeno je da prema ovoj listi oba privredna društva imaju 14 zaposlenih. Upoređivanjem imena zaposlenih, može se utvrditi da je 11 osoba koje su bile zaposlene u „A. D.” d.o.o. sada zaposleno u „R.” d.o.o. Preostalih troje sa spiska zaposlenih u „A. D.” d.o.o, i to: M.S. – sada zaposlen u kompaniji R. D, R. Z. u „A.” d.o.o, dok je K. J. i dalje zaposlena u „A. D.” d.o.o.
2.8. Iz dopisa M. M, likvidacionog upravnika „A. D. – u likvidaciji” d.o.o. B. od 30. juna 2014. godine, koji je dostavljen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je K. J. od 10. decembra 2013. godine na trudničkom bolovanju i da joj je za to vreme isplaćivana naknada zarade; da je 27. februara 2014. godine podnela tužbu zbog zlostavljanja na radu, kojom je tražila da se utvrdi da je trpela zlostavljanje tadašnje direktorke O. R. u periodu od 2009. do 2014. godine, ali je tužbu povukla 7. maja 2014. godine, nakon predloženog mirnog rešenja spora. Daljim uvidom u dopis, utvrđeno je da su sa K. J, kao jedinom zaposlenom od kada su u postupku likvidacije, zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa uz isplatu naknade zarade u neto iznosu od 40,000 EUR, te da će prema ovom sporazumu njen radni odnos prestati 30. juna 2014. godine.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priložene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.
3.4. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje ženi u toku trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim na osnovu koji nije vezan za trudnoću ili nošenje deteta i njegove posledice i negu deteta. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Takođe, čl. 4. Konvencije o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981) propisano je da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.
3.5. U preambuli Direktive 2010/18/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podrške ravnoteži rada i življenja, a istovremeno se uviđa kako je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju usklađenosti, nužno uspostaviti uravnoteženu, integrisanu i održivu politiku koja obuhvata rešenja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U čl. 4. ove direktive određeno je da države članice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere, kako bi zaštitile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u čl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada započinje roditeljsko odsustvo moraju ostati u istom obimu sve do završetka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i/ili prakse. Ista rešenja sadržana su u Direktivi 96/34/EZ o odsustvu radi brige o detetu i Okvirnom sporazumu o roditeljskom odsustvu .
3.6. Direktiva 92/85/EZ u pogledu primene mera za podsticanje poboljšanja sigurnosti i zdravlja trudnih radnica, koje su se nedavno porodile i žena koje doje, između ostalog propisuje da radna prava u vezi sa ugovorom o radu, uključujući i kontinuitet plaćanja zarada i/ili pravo na adekvatnu naknadu za trudnice, porodilje i zaposlene koje doje moraju biti osigurani. U slučaju porodiljskog odsustva, zarade i naknade smatraće se adekvatnim ukoliko se njima garantuje prihod koji je najmanje ekvivalentan onom prihodu koji bi radnik imao u slučaju prekida radnih aktivnosti na osnovu zdravstvenog stanja, pod uslovom da je maksimalni iznos propisan u nacionalnom zakonodavstvu. Pravo na zaradu ili na dodatak može se podrediti određenim uslovima, sa izuzetkom u slučaju perioda rada dužeg od 12 meseci, neposredno pre pretpostavljenog dana porođaja.
3.7. Ustav Republike Srbije , odredbom čl. 60. st. 5. propisuje da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je čl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.
3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
3.9. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.
Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je u pritužbi, kao osnov diskriminacije, navedeno lično svojstvo – porodični status. Međutim, s obzirom na okolnosti ovog slučaja i činjenicu da podnositeljka pritužbe smatra da je diskriminisana zbog svoje trudnoće, Poverenica ukazuje da bi eventualni osnov diskriminacije mogao da bude pol, a ne porodični status. Zbog toga je zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, bio da ispita da li je privredno društvo „R.” d.o.o. B, nezasnivanjem radnog odnosa sa K. J, izvršilo akt diskriminacije na osnovu njenog ličnog svojstva – pola.
3.11. Nesporno je da je K. J. bila zaposlena u „A. D.” d.o.o. B. na neodređeno vreme, na radnom mestu stručne saradnice. Takođe, nesporno je da je privredno društvo „A. D.” d.o.o. B. od 31. marta 2014. godine u postupku likvidacije i da je sa K. J, kao jedinom zaposlenom od početka postupka likvidacije, zaključen sporazum o prestanku radnog odnosa uz isplatu otpremnine.
3.12. Utvrđeno je da nisu svi zaposleni „A. D.” d.o.o. B. zaključili ugovore o radu sa „R.” d.o.o. B. Od ukupno 14 zaposlenih u „A. D.” d.o.o. B, 11 osoba je zaključilo ugovor o radu sa „R.” d.o.o. B.
3.13. U pogledu navoda iz pritužbe da je K. J. nekoliko meseci učestvovala u aktivnostima i vodila razgovore koji su se odnosili na zasnivanje radnog odnosa u „R.” d.o.o. B, ali da joj je tokom odsustva sa rada radi održavanja trudnoće saopšteno da neće potpisati ugovor o radu sa ovim privrednim društvom, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Zakonom o radu određeno da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac, a ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac, a eventualni pregovori strana u cilju zaključenja ugovora o radu nisu obavezujući. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da, u konkretnom slučaju, do zaključenja ugovora o radu nije došlo. Pri tome, treba imati u vidu da K. J. nije dostavila dokaz da je odgovorila na mejl O. R. od 24. oktobra 2013. godine, kojim je od nje zatraženo da se do 15. novembra 2013. godine izjasni da li želi da pređe u „R.” d.o.o. B, kao i da je u izjašnjenju „R.” d.o.o. B. navedeno da, prema njihovim saznanjima, K. J. nikada nije odgovorila na ovaj mejl O. R.
3.14. Povodom navoda iz pritužbe da se iz sadržine pisma „R. D. P.” moglo zaključiti da će svi zaposleni u „A. D.” d.o.o. zasnovati radni odnos u „R.” d.o.o. B, može se konstatovati da su ovi navodi neosnovani, s obzirom da je u pismu „R. D. P.” od 11. jula 2013. godine koje je upućeno A. G, generalnoj menadžerki „R.” d.o.o. B. navedeno sledeće: „Namera društva R. D. jeste da izvrši transfer svih zaposlenih, odgovornih za proizvode R. D, koji trenutno rade za našeg distributera „A.” d.o.o. u društvo „R.” d.o.o. Srbija, te da R. postane njihov neposredni poslodavac, budući da će zaposleni na taj način biti u obavezi da se pridržavaju i u potpunosti poštuju sve procedure i politiku društva „R.” d.o.o.” Iz ovoga jasno proizlazi da je namera bila da se preuzmu zaposleni „A.” d.o.o. B, koji nije isto privredno društvo kao i „A. D.” d.o.o. B. I u samoj pritužbi je navedeno da su u pitanju dva pravna lica. Dodatno, Poverenica ukazuje da ovo pismo može da se posmatra kao deo pregovora sa zaposlenima koji imaju iskustva u određenim poslovima, ali da svaka strana ima pravo da odustane od pregovora, u celosti ili u nekom delu. Takođe, treba imati u vidu da nije postojao bilo kakav sporazum o preuzimanju zaposlenih iz „A. D.” d.o.o. B. u „R.” d.o.o. B, odnosno, „R.” d.o.o. B. nije imao ni zakonsku ni ugovornu obavezu da zaposli sve koji su radili u „A. D.” d.o.o. B.
Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da „R.” d.o.o. B. nije imao obavezu da primi u radni odnos zaposlene koji su radili u privrednom društvu „A. D.” d.o.o. B. pre pokretanja postupka likvidacije, već je privredno društvo „R.” d.o.o. B. imalo slobodu da odluči, u skladu sa poslovnom politikom i ekonomskim mogućnostima, da li će i koga zaposliti. Iz toga jasno proizlazi da „R.” d.o.o. B. nije bilo u obavezi da sa podnositeljkom pritužbe zasnuje radni odnos.
3.15. Iako nije sporno da „R.” d.o.o. B. nije bio u obavezi da zaključi ugovor o radu sa K. J, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je od ovog privrednog društva da se posebno izjasni o razlozima zbog kojih sa K. J. nije zasnovan radni odnos, s obzirom na navode iz pritužbe da sa podnositeljkom pritužbe nije zaključen ugovor jer je bila na održavanju trudnoće. U izjašnjenju je navedeno da „R.” d.o.o. B. nije imao potrebu da zaposli osobu sa stručnim kvalifikacijama koje ima podnositeljka pritužbe, odnosno, da nije bilo radnog mesta za podnositeljku pritužbe, ali ova tvrdnja nije potkrepljena dokazima koji bi pokazali kakve su potrebe za stručnim profilima zaposlenih. S druge strane, u izjašnjenju je navedeno da nije postojao bilo kakav ugovor o preuzimanju zaposlenih, kao i da se „R.” d.o.o. B, prilikom izbora radnika koje će zaposliti, rukovodio potrebama reorganizovanog privrednog društva, odnosno, novoformirane poslovne jedinice, vodeći pri tome računa o sopstvenim poslovnim i ekonomskim interesima. Nadalje, u toku postupka je utvrđeno da nisu svi zaposleni iz „A. D.” d.o.o. B. zasnovala radni odnos u „R.” d.o.o. B, odnosno, da je od ukupno 14 zaposlenih, 11 zasnovalo radni odnos sa „R.” d.o.o. B. Na kraju, Poverenica je imala u vidu i navode iz izjašnjenja da je jedna od zaposlenih žena iz „A. D.” d.o.o. zasnovala radni odnos u „R.” d.o.o. B. neposredno nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta, što je i utvrđeno iz dokumentacije koja je podneta uz pritužbu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ne postoji obaveza poslodavca da primi u radni odnos kandidatkinju koja je trudna u trenutku konkurisanja, ali da poslodavac ne sme da stavi kandidatkinju u nepovoljniji položaj u odnosu na druge kandidate i kandidatkinje samo na osnovu činjenice da je trudna. Međutim, u konkretnom slučaju, „R.” d.o.o. B. ponudio je dovoljno činjenica u prilog svojoj tvrdnji da nezapošljavanje K. J. nije ni u kakvoj vezi sa njenom trudnoćom.
3.16. U odnosu na tvrdnje iz izjašnjenja da se pravila o preraspodeli tereta dokazivanja primenjuju samo u sudskom postupku, a ne i postupku koji se vodi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, potrebno je najpre ukazati na činjenicu da su pravila o preraspodeli tereta dokazivanja diskriminacije specifična i da odstupaju od opštih pravila o teretu dokazivanja, a da je njihov cilj i smisao da se onome ko tvrdi da je diskriminisan olakša dokazivanje diskriminacije i time obezbedi delotvorna zaštita od diskriminacije. Ova pravila se primenjuju i prilikom utvrđivanja diskriminacije u postupku koji se vodi pred Poverenikom za zaštitu od diskriminacije. U prilog tome govori činjenica da Zakon o zabrani diskriminacije ne isključuje mogućnost da se ova pravila primenjuje u postupku pred Poverenikom. S druge strane, specifična pravila o preraspodeli tereta dokazivanja u slučajevima diskriminacije, uprkos tome što su sadržana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska zaštita, nisu procesnopravne, već materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlučuje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju. Naime, prema pravilima o teretu dokazivanja sadržanim u članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, onaj ko tvrdi da je diskriminisan treba da ponudi činjenice i dokaze kojima će diskriminaciju učiniti verovatnom, a ako u tome uspe, onda onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju treba da dokaže da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti. S obzirom na to da su ova pravila materijalnopravne prirode, evidentno je da se ona primenjuje i u postupku pred Poverenikom za zaštitu diskriminacije.
3.17. Sagledavajući navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokumentaciju koja je dostavljena u toku postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je „R.” d.o.o. B. stavio u nejednak položaj K. J. u odnosu na druge zaposlene iz „A. D.” d.o.o. iz B, na osnovu pola.
4. MIŠLjENjE
U postupku koji je vođen po pritužbi K. J. iz B. protiv privrednog društva „R.” d.o.o. B, nije utvrđeno da je privredno društvo „R.” d.o.o. B. diskriminisalo K. J. na osnovu njenog ličnog svojstva – pola.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba K. J. protiv privrednog društva R. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja 
