Притужба К. Ј. против привредног друштва Р. због дискриминације по основу пола у области рада и запошљавања

бр. 07-00-216/2014-02 датум: 4. 8. 2014.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку по притужби коју je у име К. Ј. из Б, поднелa адвокаткиња М. Х. Р. против привредног друштва „Р.“ д.о.о. из Б, због дискриминације на основу пола, приликом наводног преузимања запослених из „А. Д.“ д.о.о. из Б. Подноситељка притужбе је навела да је неколико месеци учествовала у активностима и водила разговоре који су се односили на заснивање радног односа у „Р.“ д.о.о. Б, али јој је током одсуства са рада ради одржавања трудноће саопштено да неће потписати уговор о раду са овим привредним друштвом. У изјашњењу послодавца наведено је да разлог за незакључивање уговора о раду није била трудноћа К. Ј, већ да послодавац није имао потребу да запосли особу њених стручних квалификација. У току поступка утврђено је да „Р.“ д.о.о. Б. није склопио споразум о преузимању радника од „А. Д.“ д.о.о. из Б, односно, да није имао ни законску ни уговорну обавезу да запосли подноситељку притужбе. Такође, утврђено је да нису сви запослени из „А. Д.“ д.о.о. из Б. засновали радни однос са „Р.“ д.о.о. Б, као и да је једна од запослених из „А. Д.“ д.о.о. засновала радни однос са „Р.“ д.о.о. Б. непосредно након повратка са одсуства са рада ради неге детета. Сагледавајући све чињенице и доказе, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да у поступку није утврђено да је „Р.“ д.о.о. Б. ставио у неједнак положај К. Ј. у односу на друге запослене из „А. Д.“ д.о.о. из Б, на основу њеног пола, односно, због трудноће, односно да је дискриминаторно поступио према К. Ј. на основу њеног личног својства – пола.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила адвокаткиња М. Х. Р, коју је поднела у име К. Ј. из Б, против привредног друштва „Р.“ д.о.о. из Б, због дискриминације на основу личног својства – „породичног статуса“.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је К. Ј. од 2004. године запослена у привредном друштву „А. Д.“ д.о.о. из Б, на радном месту стручне сараднице као дипломирана биохемичарка, где обавља послове стручне и апликативне подршке корисницима и регулативе медицинских средстава компаније „Р.“;
– да је „А. Д.“ д.о.о. Б. ћерка фирма „А.“ д.о.о. Б, који је обављао делатност промотивног центра „Р. Д.“ за Србију и Црну Гору;
– да је до 1. јануара 2014. године „А.“ д.о.о. Б. био главни дистрибутер производа компаније „Р. Д.“ за наше тржиште, док се „А. Д.“ д.о.о. Б. бавила промоцијом производа и корисничком подршком;
– да је компанија „Р.“ до 31. децембра 2013. године, преко своје ћерке фирме „Р. Д.“ из Немачке, финансирала зараде и друга примања, стручна усавршавања, обуке и специјализације запослених у „А. Д.“ д.о.о. Б, а да након тога финансирање преузима „Р. Д. П.“ преко „Р.“ д.о.о. Б, у које на основу интерног пројекта компаније „Р.“ прелазе запослени из „А. Д.“ д.о.о. Б.;
– да је у оквиру „Р.“ д.о.о. Б. формирано одељење за дијагностику, које обавља послове које су до сада обављали запослени у „А. Д.“ д.о.о. Б. Због тих околности привредно друштво „А. Д.“ д.о.о. Б. ушло је у поступак ликвидације, који је у току;
– да је К. Ј. похађала специјализоване едукације у посебним тренинг центрима компаније „Р.“ широм света и тако стекла званичне сертификате и високе квалификације у обављању послова стручне и апликативне подршке корисницима;
– да је интерним пројектом регионализације агенција компаније „Р.“, одлучено да се послови дијагностике и дистрибуције припоје, да се запослени у „А. Д.“ д.о.о. Б. преузму и заснују радни однос у „Р.“ д.о.о. Б. Због тога је „Р. П.“ током 2013. године припремала реализацију тог пројекта, како би се преузели сви запослени од дистрибутера и како би „Р.“ д.о.о. Б. постао њихов непосредни послодавац;
– да је запосленима у „А. Д.“ д.о.о. Б. саопштено да је „..намера друштва Р. Д. да изврши трансфер свих запослених, одговорних за производе Р. Д, који тренутно раде за нашег дистрибутера „А.“ д.о.о. у друштво „Р.“ д.о.о. Србија, те да Р. постане њихов непосредни послодавац..“;
– да је К. Ј. током боравка у В, у компанији „Р. Д. П.“ била упозната са свим детаљима програма трансфера што јасно говори о намери да пређе у „Р.“ д.о.о. Б. Да је, између осталог, О. Р, тадашња директорка „А.Д.“, позвала К. Ј. да се изјасни да ли жели да пређе у „Р.“ д.о.о. Б.;
– да је након тога, 20. децембра 2013. године, О. Р. усменим путем, без образложења и достављања писане одлуке, обавестила К. Ј, која се у том тренутку налазила на одсуству са рада ради одржавања трудноће, да њен прелазак у „Р.“ д.о.о. Б. неће бити реализован јер не постоји потреба за тим радним местом;
– да је К. Ј. тражила да јој се достави писмена одлука са образложењем ове изненадне промене одлуке, да је обавештена да ће у међувремену добити писмено образложење, које јој никада није уручено;
– да је у мејлу који је К. Ј. послала О. Р, у којем је обавестила да ће разговарати са адвокатом, директорка одговорила тако да је покушала да промени смисао њиховог усменог разговора, дајући правне коментаре који нису објашњење ове ситуације;
– да је 31. децембра 2013. године запосленима у „А. Д.“ д.о.о. Б. престао радни однос и да су, осим К. Ј. и М. С. који је прихватио другу пословну понуду, сви запослени из компаније „А. Д.“ засновали радни однос са „Р.“ д.о.о. Б.;
– да је К. Ј. тренутно једина запослена у А. Д.“ д.о.о. Б, који је у поступку ликвидације и код којег јој 30. јуна 2014. године престаје радни однос, чиме је доведена у неравноправан положај у односу на остале запослене;
– да је на планирано радно место подноситељке притужбе примљена З. Д. Р, на основу пријатељске везе са директорком, а која је по струци правница и не испуњава услове за обављање послова на којима ради;
– да је оваквим поступањем К. Ј. нарушена једнака могућност за заснивање радног односа и повређена посебна заштита која се пружа мајци и породици, имајући у виду да ће због поступка ликвидације њен радни однос престати.

1.3. Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) уговор о раду између „А. Д.“ д.о.о. и К. Ј. бр. 1-93712-00 од 8. децембра 2004. године, 2) листа сертификата компаније Р. које је стекла К. Ј, 3) оверен превод и оригинал на енглеском писма „Р. Д. П.“ од 11. јула 2013. године, 4) електронско писмо од А. Б. из „Р. Д. П.“ од 17. oктобра 2013. године, 5) електронска писма О. Р. која су упућена свим запосленима од 2. и 16. децембра 2013. године, 6) обавештење о покретању поступка ликвидације „А. Д.“ д.о.о. Б, 7) електронско писмо директора С. Н. од 22. октобра 2013. године, 8) електронско писмо директорке О. Р. од 24. октобра, 10, 20, 21. и 22. децембра 2013. године, 9) списак запослених у „Р.“ д.о.о. и „А. Д.“ д.о.о. и 10) извештај лекара специјалисте гинекологије од 28. децембра 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење А. Г, генералне директорке привредног друштва „Р.“ д.о.о. из Б.

1.5. У изјашњењу, које је на основу пуномоћја А. Г, генералне директорке привредног друштва „Р.“ д.о.о. Б, доставио адвокат С. Б. М, између осталог, наведено је:

 да Р. групацију сачињава већи број повезаних компанија које послују широм света, а у оквиру којих постоје две врсте компанија, оне које се баве медицинским апаратима (Д.) и оне које се баве фармацеутским производима (Pharmaceuticals);
 да су послови те две врсте компанија битно различити, али се на појединим, углавном мањим тржиштима у које спада и тржиште Републике Србије, понекад уједињују. Да упркос чињеници да се ради о привредним друштвима која су повезана капиталом, свако од тих привредних друштава је економски самостално и доноси пословне одлуке руководећи се економским и пословним начелима и самосталним располагањем средствима која остваре;
 да су „Р. Д. М.“, „Р. Д. П.“ и „Р.“ д.о.о. Б. потпуно засебна правна лица која нису ни на који начин, ни капиталом, ни управљањем, повезана са групом Р, већ са појединим друштвима из групе Р. пословно сарађују на комерцијалним принципима;
 да су „Р.“ д.о.о. Б. и „Р. Д. П.“ постигли сагласност да од 1. јануара 2014. године, „Р.“ д.о.о. Б. пружа услуге на основу Сервисног уговора за тржиште Републике Србије када је реч о медицинским апаратима, што је подразумевало формирање пословне јединице у оквиру тог друштва и запошљавање нових лица за тај сегмент пословања;
 да „Р.“ д.о.о. Б. није преузео обавезу према „Р. Д. П.“ и „А. Д.“ д.о.о. Б. да ће запослити било којег појединца или групу запослених, нити да ће отварати конкретна нова радна места, те се у погледу запошљавања водио искључиво сопственим пословним и економским интересима и законским прописима;
 да је по природи ствари „Р.“ д.о.о. Б. запослио већи број дотадашњих запослених из привредног друштва „А. Д.“ д.о.о. Б, јер се ради о стручњацима са стручним профилом и искуством које је потребно за обављање послова у новоформираној јединици, али то није проузроковано неком обавезом или споразумом (ни формалним ни неформалним) са било којим привредним друштвом;
 да није тачан податак да су сви запослени из „А. Д.“ д.о.о. добили запослење у „Р.“ д.о.о. Б, јер је од укупно 14 запослених крајем 2013. године, њих 11 прешло у „Р.“ д.о.о. Б. Такође, да није у питању „прелазак“, већ престанак радног односа код једног послодавца и заснивање радног односа код новог послодавца. Од тих 11 запослених, њих 10 је засновало радни однос 1. јануара 2014. године а један запослени 9. јануара 2014. године;
 да је грубо неистинита тврдња да је на радно место које је било намењено подноситељки притужбе дошла особа по „пријатељској линији“, као и да никада није било предвиђено посебно радно место за К. Ј, те у складу са тим нико није могао ни да јој „заузме“ радно место;
 да је радно место на којем је запослена З. Д. Р. предвиђено систематизацијом, јер „Р.“ д.о.о. Б. обавља послове везане за регистрацију производа код надлежних органа, због чега је неопходно радно место за обављање регулаторних послова. Да је законским и подзаконским актима прописано да су за обављање ових послова прихватљиви запослени који имају завршен искључиво медицински, фармацеутски, стоматолошки или ветеринарски факултет;
 да није спорно да З. Д. Р. нема тражену стручну спрему, али да су пре 1. јануара 2014. године већ запослили два лица која испуњавају наведене критеријуме, те је руководство проценило да би тим био потпун уколико би трећи запослени по струци био дипломирани правник или доктор медицине. То је разлог због којег је З. Д. Р. запослена, а стручне квалификације и послови које је обављала К. Ј. не оправдавају њено евентуално запошљавање на том радном месту;
 да су по пријему захтева за изјашњење тражили додатне информације од привредног друштва „А. Д.“ д.о.о. Б. и на основу добијених података оспорили су следеће: нетачно је да су се из средстава групе Р. исплаћивале зараде и друга примања, стручна усавршавања, обуке и специјализације запослених у „А. Д.“ д.о.о. Б, нити да се „Р.“ д.о.о. Б. финансира средствима из компаније Р. у Швајцарској, нетачно је да је било ко од запослених у „А. Д.“ д.о.о. Б. засновао радни однос у представништву Р. у Б, јер ово представништво постоји али нема запослене;
 да су нетачни наводи да је пројекат рационализације укључивао обједињавање послова дијагностике и дистрибуције, већ је подразумевао уједињавање Р. дијагностике и Р. фармације, као и да није постојао уговор о преузимању запослених;
 да је нетачно да су у октобру у В. саопштени детаљи преласка запослених, већ је понуђена анализа о томе шта је све потребно предузети ради формирања нове пословне јединице у „Р.“ д.о.о. Б.;
 да је нетачан и непоткрепљен навод да су подноситељку притужбе звали из „Р. Д. П.“ и тражили да се писмено изјасни о преласку у „Р.“ д.о.о, нити је она то учинила. Такође, подноситељка притужбе није одговорила на мејл О. Р. који наводи у притужби;
 да су сви закључци и докази из притужбе о томе да је К. Ј. било загарантовано радно место, посредни и да су засновани на очекивањима, а не на позитивноправним прописима. Такође, чињеница да је К. Ј. присуствовала састанцима и добијала преписку о пословном пројекту, не значи да јој је нешто обећано, већ да се од ње очекивало да обавља задатке из свог делокруга;
 да је К. Ј. поднела тужбу због злостављања на раду против О. Р, директорке „А. Д.“ д.о.о. Б, као и да је тужбу повукла, након што је постигла споразум о раскиду радног односа и исплати отпремнине у износу од 40,000 ЕУР.
 да је притужба Повереници поднета шест месеци након наводно очекиваног заснивања радног односа, а непосредно пошто је постигла споразум о престанку радног односа;
 да „Р.“ д.о.о. Б. није засновао радни однос са подноситељком притужбе јер нема потребе да запосли особу која поседује њене квалификације;
 да колико могу да утврде, до сада нису имали ситуацију да приме у радни однос кандидаткињу које је била трудна у моменту конкурисања, али да је једна од новозапослених (која је раније била запослена у „А. Д.“) засновала радни однос непосредно након повратка са одсуства са рада ради неге детета;
 да све чланице групе Р. имају високе стандарде поштовања људских права и радно-правних регулатива, те „Р.“ д.о.о. Б. по том питању није изузетак. Да њихов корпус запослених чини 59% жена просечне старости 33 године, које су без изузетка користиле одсуства са рада ради неге детета и којима су током боловања исплаћиване зараде у неумањеном износу;
 да нису спремни да прихвате указивање на члан 45. Закона о забрани дискриминације, о обрнутом терету доказивања јер се тај члан примењује у поступку пред судом, не у поступку који се води на основу чл. 35. Закона о забрани дискриминације.

1.6. У прилогу изјашњења, достављени су следећи докази: допис М. М. ликвидационог управника „А. Д.“ д.о.о. Б. – у ликвидацији од 30. јуна 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у уговор о раду између „А. Д.“ д.о.о. Б. и К. Ј. бр. 1-93712-00 од 8. децембра 2004. године, утврђено је да je К. Ј, по занимању дипломирана биохемичарка, запослена на неодређено време, на радном месту стручне сараднице. Увидом у листу сертификата компаније Р, утврђено је да је К. Ј. стекла 14 стручних сертификата.

2.2. Увидом у оверен превод са енглеског језика писма „Р. Д. П.“ од 11. јула 2013. године које је упућено А. Г, генералној директорки „Р.“ д.о.о. Б, утврђено је да се у писму наводи и следеће: „Намера друштва Р. Д. јесте да изврши трансфер свих запослених, одговорних за производе Р. Д, који тренутно раде за нашег дистрибутера „А.“ д.о.о. у друштво „Р.“ д.о.о. Србија, те да Р. постане њихов непосредни послодавац, будући да ће запослени на тај начин бити у обавези да се придржавају и у потпуности поштују све процедуре и политику друштва „Р.“ д.о.о.“.

2.3. Из увида у електронска писма О. Р, директорке „Р. Д.“ Србија која су упућена свим запосленима од 2. и 16. децембра 2013. године, утврђено је да се запослени обавештавају да ће од 1. јануара 2014. године добити нове рачунаре и да ће смети да их користе само у пословне сврхе, као и да су добили информацију о томе са колико горива треба да предају службена возила при раздуживању, пошто се ближи крај њиховом радном односу у друштву „А. Д.“.

2.4. Из обавештења о покретању поступка ликвидације „А. Д.“ д.о.о. Б. које је упућено К. Ј, утврђено је да је на основу решења Агенције за привредне регистре БД 26228/2014 од 31. марта 2014. године, покренут поступак ликвидације привредног друштва „А. Д.“ д.о.о. Б.

2.5. Увидом у електронско писмо од 24. октобра 2013. године, утврђено је да је О. Р. замолила К. Ј. да се изјасни да ли жели да пређе у „Р.“ д.о.о. од 1. јануара 2014. године, јер јој је та информација неопходна због набавке аутомобила.

2.6. У електронском писму од 20. децембра 2013. године, О. Р. напомиње К. Ј. да је „због целе ситуације“ потребно да је обавести шта је неопходно да се заврши од посла како не би било проблема приликом увоза робе, да је потребно да раздужи ауто, мобилни телефон, компјутер и кључ од канцеларије. У писму је наведено и следеће: „Проблеми нам уопште не требају, имајући у виду тренутно стање и договор са њима везано за твој случај“. Даље је навела да примопредају може извршити и 25. децембра, јер други запослени неће бити ту тог дана, као и да колега (којег ословљава само са Р.) то такође треба да учини. У електронском писму од 20. децембра 2013. године, К. Ј. обавештава О. Р. да је посетила адвоката, након што је тог дана усмено обавештена да неће прећи у „Р.“ д.о.о. и тражи да јој се достави писмено образложење са разлозима за такву одлуку. О. Р. је одговорила на овај мејл 21. децембра 2014. године и навела: „Драго ми је што си посетила адвоката, као што сам те посаветовала. Мислим само да неке ствари баш ниси добро разумела, а вероватно онда ни добро пренела, па ћу поновити.“ Даље је наведено да је К. Ј. запослена у „А. Д.“ који још увек постоји, да уколико дође до гашења овог друштва, О. Р, као директорка не сноси одговорност за запослене, већ то чини оснивач привредног друштва. Нагласила је да не постоји споразум о преузимању радника нити да ће га бити, да запослени „А. Д.“ д.о.о. дају отказ уговора о раду, док „Р.“ д.о.о. доноси одлуку кога ће запослити, те није ни у каквој обавези према њима. У овом мејлу је наведено и да је слична ситуација у вези са примопредајом била и са колегиницом Н. Ђ, „која се за пар дана враћа са трудничког боловања“.

2.7. Увидом у списак запослених у привредним друштвима „Р.“ д.о.о. и „А. Д.“ д.о.о. који је достављен уз притужбу у форми табеле, утврђено је да према овој листи оба привредна друштва имају 14 запослених. Упоређивањем имена запослених, може се утврдити да је 11 особа које су биле запослене у „А. Д.“ д.о.о. сада запослено у „Р.“ д.о.о. Преосталих троје са списка запослених у „А. Д.“ д.о.о, и то: М.С. – сада запослен у компанији Р. Д, Р. З. у „А.“ д.о.о, док је К. Ј. и даље запослена у „А. Д.“ д.о.о.

2.8. Из дописа М. М, ликвидационог управника „А. Д. – у ликвидацији“ д.о.о. Б. од 30. јуна 2014. године, који је достављен уз изјашњење, утврђено је да је К. Ј. од 10. децембра 2013. године на трудничком боловању и да јој је за то време исплаћивана накнада зараде; да је 27. фебруара 2014. године поднела тужбу због злостављања на раду, којом је тражила да се утврди да је трпела злостављање тадашње директорке О. Р. у периоду од 2009. до 2014. године, али је тужбу повукла 7. маја 2014. године, након предложеног мирног решења спора. Даљим увидом у допис, утврђено је да су са К. Ј, као једином запосленом од када су у поступку ликвидације, закључили споразум о престанку радног односа уз исплату накнаде зараде у нето износу од 40,000 ЕУР, те да ће према овом споразуму њен радни однос престати 30. јуна 2014. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, приложене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, уз неопходну заштиту трудница и породиља приликом заснивања и трајања радног односа.

3.4. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописано је да је противзаконито да послодавац прекида запослење жени у току трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета или током периода након њеног повратка на посао који се утврђује националним законодавством, осим на основу који није везан за трудноћу или ношење детета и његове последице и негу детета. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979), коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Такође, чл. 4. Конвенције о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница: радници с породичним обавезама (1981) прописано је да се, у циљу постизања стварне једнакости у могућностима и третману радника и радница, морају предузети све мере у складу са националним условима и могућностима како би се радницима са породичним обавезама омогућило остварење њиховог права на слободан избор запослења и како би се водило рачуна о њиховим потребама у односу на услове рада и запошљавања, као и у односу на социјалну сигурност.

3.5. У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено се увиђа како је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У чл. 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере, како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у чл. 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе. Иста решења садржана су у Директиви 96/34/ЕЗ о одсуству ради бриге о детету и Оквирном споразуму о родитељском одсуству .

3.6. Директива 92/85/ЕЗ у погледу примене мера за подстицање побољшања сигурности и здравља трудних радница, које су се недавно породиле и жена које доје, између осталог прописује да радна права у вези са уговором о раду, укључујући и континуитет плаћања зарада и/или право на адекватну накнаду за труднице, породиље и запослене које доје морају бити осигурани. У случају породиљског одсуства, зараде и накнаде сматраће се адекватним уколико се њима гарантује приход који је најмање еквивалентан оном приходу који би радник имао у случају прекида радних активности на основу здравственог стања, под условом да је максимални износ прописан у националном законодавству. Право на зараду или на додатак може се подредити одређеним условима, са изузетком у случају периода рада дужег од 12 месеци, непосредно пре претпостављеног дана порођаја.

3.7. Устав Републике Србије , одредбом чл. 60. ст. 5. прописује да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је чл. 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом чл. 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом чл. 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.9. Одредбама члана 18. Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на образовање, оспособљавање, усавршавање, напредовање на послу и отказ уговора о раду.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је у притужби, као основ дискриминације, наведено лично својство – породични статус. Међутим, с обзиром на околности овог случаја и чињеницу да подноситељка притужбе сматра да је дискриминисана због своје трудноће, Повереница указује да би евентуални основ дискриминације могао да буде пол, а не породични статус. Због тога је задатак Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају, био да испита да ли је привредно друштво „Р.“ д.о.о. Б, незаснивањем радног односа са К. Ј, извршило акт дискриминације на основу њеног личног својства – пола.

3.11. Неспорно је да је К. Ј. била запослена у „А. Д.“ д.о.о. Б. на неодређено време, на радном месту стручне сараднице. Такође, неспорно је да је привредно друштво „А. Д.“ д.о.о. Б. од 31. марта 2014. године у поступку ликвидације и да је са К. Ј, као једином запосленом од почетка поступка ликвидације, закључен споразум о престанку радног односа уз исплату отпремнине.

3.12. Утврђено је да нису сви запослени „А. Д.“ д.о.о. Б. закључили уговоре о раду са „Р.“ д.о.о. Б. Од укупно 14 запослених у „А. Д.“ д.о.о. Б, 11 особа је закључило уговор о раду са „Р.“ д.о.о. Б.

3.13. У погледу навода из притужбе да је К. Ј. неколико месеци учествовала у активностима и водила разговоре који су се односили на заснивање радног односа у „Р.“ д.о.о. Б, али да јој је током одсуства са рада ради одржавања трудноће саопштено да неће потписати уговор о раду са овим привредним друштвом, Повереница за заштиту равноправности најпре указује да је Законом о раду одређено да се радни однос заснива уговором о раду који закључују запослени и послодавац, а уговор о раду сматра се закљученим када га потпишу запослени и послодавац, а евентуални преговори страна у циљу закључења уговора о раду нису обавезујући. Повереница за заштиту равноправности констатује да, у конкретном случају, до закључења уговора о раду није дошло. При томе, треба имати у виду да К. Ј. није доставила доказ да је одговорила на мејл О. Р. од 24. октобра 2013. године, којим је од ње затражено да се до 15. новембра 2013. године изјасни да ли жели да пређе у „Р.“ д.о.о. Б, као и да је у изјашњењу „Р.“ д.о.о. Б. наведено да, према њиховим сазнањима, К. Ј. никада није одговорила на овај мејл О. Р.

3.14. Поводом навода из притужбе да се из садржине писма „Р. Д. П.“ могло закључити да ће сви запослени у „А. Д.“ д.о.о. засновати радни однос у „Р.“ д.о.о. Б, може се констатовати да су ови наводи неосновани, с обзиром да је у писму „Р. Д. П.“ од 11. јула 2013. године које је упућено А. Г, генералној менаџерки „Р.“ д.о.о. Б. наведено следеће: „Намера друштва Р. Д. јесте да изврши трансфер свих запослених, одговорних за производе Р. Д, који тренутно раде за нашег дистрибутера „А.“ д.о.о. у друштво „Р.“ д.о.о. Србија, те да Р. постане њихов непосредни послодавац, будући да ће запослени на тај начин бити у обавези да се придржавају и у потпуности поштују све процедуре и политику друштва „Р.“ д.о.о.“ Из овога јасно произлази да је намера била да се преузму запослени „А.“ д.о.о. Б, који није исто привредно друштво као и „А. Д.“ д.о.о. Б. И у самој притужби је наведено да су у питању два правна лица. Додатно, Повереница указује да ово писмо може да се посматра као део преговора са запосленима који имају искуства у одређеним пословима, али да свака страна има право да одустане од преговора, у целости или у неком делу. Такође, треба имати у виду да није постојао било какав споразум о преузимању запослених из „А. Д.“ д.о.о. Б. у „Р.“ д.о.о. Б, односно, „Р.“ д.о.о. Б. није имао ни законску ни уговорну обавезу да запосли све који су радили у „А. Д.“ д.о.о. Б.

Имајући све то у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да „Р.“ д.о.о. Б. није имао обавезу да прими у радни однос запослене који су радили у привредном друштву „А. Д.“ д.о.о. Б. пре покретања поступка ликвидације, већ је привредно друштво „Р.“ д.о.о. Б. имало слободу да одлучи, у складу са пословном политиком и економским могућностима, да ли ће и кога запослити. Из тога јасно произлази да „Р.“ д.о.о. Б. није било у обавези да са подноситељком притужбе заснује радни однос.

3.15. Иако није спорно да „Р.“ д.о.о. Б. није био у обавези да закључи уговор о раду са К. Ј, Повереница за заштиту равноправности затражила је од овог привредног друштва да се посебно изјасни о разлозима због којих са К. Ј. није заснован радни однос, с обзиром на наводе из притужбе да са подноситељком притужбе није закључен уговор јер је била на одржавању трудноће. У изјашњењу је наведено да „Р.“ д.о.о. Б. није имао потребу да запосли особу са стручним квалификацијама које има подноситељка притужбе, односно, да није било радног места за подноситељку притужбе, али ова тврдња није поткрепљена доказима који би показали какве су потребе за стручним профилима запослених. С друге стране, у изјашњењу је наведено да није постојао било какав уговор о преузимању запослених, као и да се „Р.“ д.о.о. Б, приликом избора радника које ће запослити, руководио потребама реорганизованог привредног друштва, односно, новоформиране пословне јединице, водећи при томе рачуна о сопственим пословним и економским интересима. Надаље, у току поступка је утврђено да нису сви запослени из „А. Д.“ д.о.о. Б. засновала радни однос у „Р.“ д.о.о. Б, односно, да је од укупно 14 запослених, 11 засновало радни однос са „Р.“ д.о.о. Б. На крају, Повереница је имала у виду и наводе из изјашњења да је једна од запослених жена из „А. Д.“ д.о.о. засновала радни однос у „Р.“ д.о.о. Б. непосредно након повратка са одсуства са рада ради неге детета, што је и утврђено из документације која је поднета уз притужбу.

Повереница за заштиту равноправности указује да не постоји обавеза послодавца да прими у радни однос кандидаткињу која је трудна у тренутку конкурисања, али да послодавац не сме да стави кандидаткињу у неповољнији положај у односу на друге кандидате и кандидаткиње само на основу чињенице да је трудна. Међутим, у конкретном случају, „Р.“ д.о.о. Б. понудио је довољно чињеница у прилог својој тврдњи да незапошљавање К. Ј. није ни у каквој вези са њеном трудноћом.

3.16. У односу на тврдње из изјашњења да се правила о прерасподели терета доказивања примењују само у судском поступку, а не и поступку који се води пред Повереником за заштиту равноправности, потребно је најпре указати на чињеницу да су правила о прерасподели терета доказивања дискриминације специфична и да одступају од општих правила о терету доказивања, а да је њихов циљ и смисао да се ономе ко тврди да је дискриминисан олакша доказивање дискриминације и тиме обезбеди делотворна заштита од дискриминације. Ова правила се примењују и приликом утврђивања дискриминације у поступку који се води пред Повереником за заштиту од дискриминације. У прилог томе говори чињеница да Закон о забрани дискриминације не искључује могућност да се ова правила примењује у поступку пред Повереником. С друге стране, специфична правила о прерасподели терета доказивања у случајевима дискриминације, упркос томе што су садржана у делу Закона о забрани дискриминације којим је регулисана судска заштита, нису процесноправне, већ материјалноправне природе јер се на основу ових правила одлучује да ли конкретно поступање представља дискриминацију. Наиме, према правилима о терету доказивања садржаним у члану 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, онај ко тврди да је дискриминисан треба да понуди чињенице и доказе којима ће дискриминацију учинити вероватном, а ако у томе успе, онда онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију треба да докаже да у конкретном случају није повређено начело једнакости. С обзиром на то да су ова правила материјалноправне природе, евидентно је да се она примењује и у поступку пред Повереником за заштиту дискриминације.

3.17. Сагледавајући наводе из притужбе и изјашњења, као и документацију која је достављена у току поступка, Повереница за заштиту равноправности констатује да није утврђено да је „Р.“ д.о.о. Б. ставио у неједнак положај К. Ј. у односу на друге запослене из „А. Д.“ д.о.о. из Б, на основу пола.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је вођен по притужби К. Ј. из Б. против привредног друштва „Р.“ д.о.о. Б, није утврђено да је привредно друштво „Р.“ д.о.о. Б. дискриминисало К. Ј. на основу њеног личног својства – пола.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба К. Ј. против привредног друштва Р. због дискриминације по основу пола у области рада и запошљавања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top