br. 07-00-514/2014-02 datum: 16. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe J. H. V. iz Š, protiv Doma zdravlja „V.”, a povodom konkursa za upis na specijalizaciju iz ginekologije. U pritužbi je navela da joj nije odobrena specijalizacija, da je konkurs sproveden sa mnogo nepravilnosti i da joj je u obrazloženju na žalbu povodom rezultata konkursa direktor rekao da „se udala u Beogradu,” te da procenjuje da će nakon završene specijalizacije biti zainteresovana za dobijanje radnog mesta u Beogradu. U izjašnjenju je navedeno da je odluka doneta na osnovu predloga komisije i u odluci nije navedeno ništa što bi se moglo smatrati diskriminacijom. Tokom postupka utvrđeno je da se na osnovu podnetih dokaza ne može zaključiti koji su bili kriterijumi za izbor kandidata. Međutim, direktor Doma zdravlja kao razlog zbog kojeg J. H. V. nije odobrena specijalizacija navodi činjenicu da njen suprug živi u Beogradu i da ima bojazan da će ta okolnost uticati na nju da nakon specijalizacije potraži zaposlenje u Beogradu. DZ „V.” nije ponudio činjenice i dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su postojali objektivni i razumni razlozi zbog kojih podnositeljki pritužbe nije odobrena specijalizacija, što je bio dužan da učini, saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je prilikom izbora kandidata za upućivanje na specijalizaciju, odnosno donošenjem odluke o odobravanju specijalizacije iz ginekologije, Dom zdravlja „V.” diskriminisao J. H. V. na osnovu ličnog svojstva člana porodice – mesta prebivališta supruga. Zbog toga je Domu zdravlja „V.” preporučeno da Preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema J. H. V, da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja, kao i da ubuduće vodi računa da prilikom donošenja odluke o dodelu specijalizacije ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. H. V. iz Š, povodom konkursa za upis na specijalizaciju iz ginekologije koji je raspisao Dom zdravlja „V.”.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je u septembru 2014. godine Dom zdravlja „V.” raspisao konkurs za upis na specijalizaciju iz ginekologije;
– da je direktor Doma zdravlja, suprotno odredbama Pravilnika o stručnom usavršavanju, dodelio specijalizaciju svojoj ćerki dr J. M.;
– da je odluka kome će se dodeliti specijalizacija doneta na predlog komisije, da ne postoji obrazloženje odluke ni informacija o drugim kandidatima koji su se prijavili, da je informaciju o kriterijumima za izbor kandidata dobila preko zaposlenih u Pravnoj službi, a da joj nije bilo dozvoljeno da kopira dokumentaciju konkursa;
– da su Pravilnikom o stručnom usavršavanju Doma zdravlja „V.” utvrđeni kriterijumi za izbor kandidata, i to: prosečna ocena na fakultetu, ocena predmeta iz oblasti za koju je kandidat konkurisao, dužina studiranja, vreme provedeno u struci nakon položenog stručnog ispita, godine života i sklonost ka predmetnoj grani medicine;
– da internim konkursom nisu određeni kriterijumi za izbor kandidata, iako su predviđeni pravilnikom te se po sili zakona moraju primeniti;
– da je u odnosu na prijavljene kandidate i kriterijume, kandidatkinja koja je dobila specijalizaciju trebalo da bude najlošije rangirana jer je najduže studirala, ima najmanje staža posle položenog stručnog ispita i najnižu prosečnu ocenu tokom studiranja;
– da je podnositeljka pritužbe studirala sedam godina, prosečna ocena sa fakulteta je 8,8 i ima osam godina radnog staža, dok je izabrana kandidatkinja studirala četrnaest godina, prosečna ocena sa fakulteta je 7,3 i ima godinu i po dana radnog staža;
– da je uložila žalbu povodom ove odluke, a da joj je direktor u odgovoru na žalbu, između ostalog, napisao da „ustanova mora da vodi računa o tome koliko će vremenski imati obezbeđenog specijalistu”, kao i da „se udala u Beogradu,” te da procenjuje da će nakon završene specijalizacije biti zainteresovana za dobijanje radnog mesta u Beogradu;
– da je tačno da njen suprug živi u Beogradu, ali da je ona ceo svoj dosadašnji radni staž provela u DZ „V.”, gde ima i prebivalište, a da nasuprot tome, izabrana kandidatkinja živi u Beogradu;
– da smatra da je donošenjem ovakve odluke o izboru kandidata koji će biti upućen na specijalizaciuju, diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – bračnog i porodičnog statusa.

1.3. Uz pritužbu je dostavila sledeće: 1) Odluku o odobravanju specijalizacije iz ginekologije br. 424 od 3. novembra 2014. godine, 2) tekst internog konkursa za upućivanje na specijalizaciju DZ „V.” br. 403 od 24. oktobra 2014. godine, 3) žalbu na odluku od 6. novembra 2014. godine i 4) odgovor direktora Doma zdravlja na žalbu br. 467/2014 od 14. novembra 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje od A. M, direktora Doma zdravlja „V.”.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je u Domu zdravlja „V.” ostalo upražnjeno radno mesto ginekologa, nakon što je dr S. J. dobila mesto u Domu zdravlja „Zemun”, a da opština ima potrebu za ginekologom, s obzirom da ima oko 19,000 stanovnika, te da je zbog toga raspisan interni konkurs za specijalizaciju iz oblasti ginekologije i akušerstva;
– da je po raspisanom konkursu i nakon primljenih prijava, Komisija za stručno usavršavanje u DZ „V.” obavila razgovor sa prijavljenim kandidatima i direktoru predložila da donese odluku kojom će dr J. M. sa prebivalištem u M, opština V, odobriti specijalizaciju iz ginekologije;
– da je Zavod za javno zdravlje Š. dostavio Domu zdravlja mišljenje o opravdanosti zahteva za jednu specijalizaciju iz ginekologije za dr J. M, za potrebe DZ „V.”;
– da je J. H. V. uložila žalbu na ovu odluku, ali da Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđena mogućnost izjavljivanja žalbe, jer odluka direktora nije konačna, već se odluka ministra zdravlja smatra konačnom i protiv nje se može pokrenuti upravni spor. Odluka direktora je samo predlog, na koju nadležni ministar daje saglasnost;
– da u ovom slučaju ne postoji diskriminacija, jer je odluka doneta na osnovu predloga komisije i u odluci nije navedeno ništa što bi se moglo smatrati diskriminacijom, nema nikakvog komentara niti iznošenja bilo čega što bi povredilo ravnopravnost podnositeljke pritužbe u odnosu na druge kandidate;
– da odgovor koji je uputio podnositeljki pritužbe povodom njene žalbe nema karakter bilo kakve odluke jer žalba nije dozvoljena, ali je našao za shodno da joj tom prilikom ukaže na neke činjenice kojima se rukovodio pri donošenju odluke o kandidatu za specijalizaciju;
– da iznošenje činjenice da se podnositeljka pritužbe udala nije izmišljena, ni uvredljiva i ne predstavlja diskriminaciju njene ličnosti;
– da kao direktor zdravstvene ustanove mora na najbolji i najekonomičniji način da obezbedi zdravstvenu zaštitu stanovništvu, te zbog toga mora da nastoji da što trajnije obezbedi lekare specijaliste koji će u dužem periodu obezbediti zdravstvenu zaštitu stanovništva, zbog čega smatra da rukovođenjem ovim principima nije izvršio povredu ravnopravnosti učesnika u postupku i nije izvršio akt diskriminacije prema bilo kome;
– da nije u mogućnosti da dostavi Pravilnik o stručnom usavršavanju, jer u evidenciji nema pravilnika koji je usvojen i koji se primenjuje, da je verovatno postojao pokušaj donošenja novog pravilnika, ali u evidenciji takav pravilnik ne postoji;
– da zbog činjenice da ne postoji Pravilnik o stručnom usavršavanju, na početku kalendarske godine donose Plan specijalizacija i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika Doma zdravlja „V.”;
– da prilikom donošenja odluke o dodeli specijalizacije za ginekologa u Domu zdravlja „V.” nije bilo povrede ravnopravnosti, te prema tome nije ni izvršen akt diskriminacije prema J. H. V.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljeno sledeće: 1) mišljenje Zavoda za javno zdravlje Š. o opravdanosti zahteva za jednu specijalizaciju iz ginekologije za dr J.M. br. 1699/2 od 3. novembra 2014. godine, 2) predlog konkursne komisije o izboru kandidata za specijalizaciju br. 423/2 od 31. oktobra 2014. godine, 3) odluka o odobravanju specijalizacije iz ginekologije br. 442 od 5. novembra 2014. godine i 4) Plan specijalizacija i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika Doma zdravlja „V.” za 2014 br. 7 od 14. januara 2014. godine.

1.7. U dopuni izjašnjenja, koje je dostavljeno na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da DZ „V.” dostavi podatak ili akt iz koga se može utvrditi na osnovu kojih kriterijuma je izvršena selekcija kandidata, navedeno je da ne postoji pravilnik, da direktor nije u mogućnosti da pribavi bilo kakve podatke od konkursne komisije, nema saznanja da li su postojale ocene i zapisnici sa razgovora sa kandidatima, te da ne može da se meša u pravo i način rada Komisije za stručno usavršavanje. U svemu ostalom ponovljeni su navodi iz izjašnjenja.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u tekst internog konkursa za upućivanje na specijalizaciju DZ „V.” br. 403 od 24. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je raspisan konkurs za specijalizaciju iz ginekologije u trajanju od 4 godine, a da je specijalizacija predviđena Planom specijalizacija i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika Doma zdravlja „V.” za 2014. godinu. Pravo prijavljivanja imaju zaposleni doktori medicine DZ „V.”, koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme na dan raspisivanja ovog konkursa, sa položenim stručnim ispitom, dok će bodovanje i rangiranje kandidata izvršiti Komisija za stručno usavršavanje nakon razgovora sa kandidatima. Internim konkursom propisano je da kandidati dostavljaju sledeću dokumentaciju: overenu fotokopiju diplome ili uverenja o završenom fakultetu, overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o radnom stažu u struci.

2.2. Uvidom u predlog konkursne komisije o izboru kandidata za specijalizaciju br. 423/2 od 31. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je na osnovu rešenja direktora Doma zdravlja formirana komisija u sastavu dr S. J, dr B. P. N. i dr M. K, koja je posle razmatranja pristiglih prijava na konkurs dala predlog da se specijalizacija iz ginekologije dodeli dr J. M. U obrazloženju predloga navedeno je da su se na konkurs koji je objavljen na oglasnoj tabli Doma zdravlja 24. oktobra 2014. godine, prijavile tri kandidatkinje: J. M, M. Č. J. H. V. U obrazloženju je navedeno da je nakon pregleda konkursne dokumentacije i razgovora sa kandidatkinjama doneta odluka kao u izreci predloga.

2.3. Uvidom u odluku o odobravanju specijalizacije iz ginekologije br. 442 od 5. novembra 2014. godine, utvrđeno je da je direktor Doma zdravlja „V.” odobrio specijalizaciju iz ginekologije dr J. M. Iz obrazloženja odluke, utvrđeno je da je konkursna komisija nakon usmenog razgovora sa kandidatima donela odluku da se specijalizacija iz ginekologije dodeli dr J. M, kao i da je Zavod za javno zdravlje Š. dao mišljenje da postoji opravdanost za ovu specijalizaciju.

2.4. Uvidom u mišljenje Zavoda za javno zdravlje Š. o opravdanosti zahteva za odobravanje jedne specijalizacije iz ginekologije za dr J. M. br. 1699/2 od 3. novembra 2014. godine, utvrđeno je da je zavod izvršio analizu stanja raspoloživih lekara, potrebe za specijalističkim pregledima pacijenata i doneo mišljenje da postoji hitna potreba za upućivanje jednog doktora medicine na specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva.

2.5. Uvidom u Plan specijalizacija i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika Doma zdravlja „V.” za 2014. godinu br. 7 od 14. januara 2014. godine, pod odeljkom Specijalizacije i uže specijalizacije, utvrđeno je da su u toku 2014. godine planirane jedna specijalizacija iz pedijatrije i jedna iz ginekologije, a da će se odabir kandidata vršiti po objavljenom internom konkursu, na osnovu kriterijuma usvojenih Pravilnikom stručnog usavršavanja DZ „V.”. Predviđeno je i da se planira raspisivanje konkursa u julu 2014. godine, a da će troškove specijalizacija snositi DZ „V.”.

2.6. Iz uvida u obaveštenje povodom žalbe na rešenje direktora Doma zdravlja na žalbu br. 467/2014 od 14. novembra 2014. godine, utvrđeno je da je direktor DZ „V.” obavestio J. H. V. da prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, Pravilniku o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, saradnika i ostalih zaposlenih u DZ „V.” i odluci direktora br. 424 od 3. novembra 2014. godine, nije predviđena mogućnost izjavljivanja žalbe, zbog čega direktor ne može da odluči po ovoj žalbi. U obaveštenju je navedeno da neke činjenice iznete u žalbi nisu tačne, a da se to pre svega odnosi na radni staž J. M, koji je duži od navedenog i prosek ocena na studijama, koji je veći. Pored toga, direktor Doma zdravlja naveo je i sledeće u obaveštenju: „..Raspolažemo sa podacima da ste se Vi udali u Beogradu i da bi dobijanje specijalizacije za Vas odgovaralo i po tom osnovu. Međutim, ustanova mora da vodi računa i o tome koliko će ustanova imati vremenski obezbeđenog specijalistu, imajući u vidu da ste se udali u Beograd i da će te sigurno biti zainteresovani za dobijanje radnog mesta u Beogradu posle završene specijalizacije, sa napomenom i da je mesto ginekologa u DZ „V.” i upražnjeno zbog toga što je dr S. J. dobila mesto u Domu zdravlja u Zemunu a inače je imala mesto prebivališta u Beogradu”.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 8. kojom je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.5. Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove osposobljavanja, usavršavanja i napredovanja na poslu.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je Dom zdravlja „V.”, prilikom donošenja odluke o dodeli specijalizacije za ginekologiju po Internom konkursu za upućivanje na specijalizaciju DZ „V.” br. 403 od 24. oktobra 2014. godine, diskriminisao podnositeljku pritužbe.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da bračni i porodični status, koji podnositeljka pritužbe navodi kao osnov diskriminacije, povezujući ga sa činjenicom da direktor Doma zdravlja navodi u obaveštenju da njen suprug živi u Beogradu, ne predstavlja osnov diskriminacije u konkretnom slučaju. Bračni i porodični status može da bude osnov diskriminacije u slučajevima kada se različito (nepovoljnije) tretiraju osobe koje nisu u braku u odnosu na osobe koje su u braku ili kada se pravi razlika između samohranih roditelja i roditelja koji se oboje brinu o deci i dr. Poverenica ukazuje da bi potencijalni osnov diskriminacije, u ovom slučaju, mogao da bude mesto prebivališta supruga podnositeljke pritužbe, kao člana njene porodice, saglasno odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da je diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje u odnosu na lica ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, a koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da navodi iz pritužbe J. H. V. i dokazi koje je dostavila, pružaju dovoljno osnova za zaključak da je učinila verovatnim akt diskriminacije. Naime, poslodavac je podnositeljki pritužbe kao jedan od razloga što joj nije dodeljena specijalizacija naveo da je udata za osobu koja živi u Beogradu i da pretpostavlja da će tamo hteti da traži zaposlenje. Imajući to u vidu, na osnovu odredbe člana 45. stav 2. Zakon o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je podneta pritužba.

3.8. Nesporno je da je Dom zdravlja „V.” raspisao interni konkurs za upućivanje na specijalizaciju za ginekologiju u oktobru 2014. godine, kao i da J.H.V. nije odobrena specijalizacija iz ginekologije. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da je direktor Doma zdravlja „V.” odobrio specijalizaciju iz ginekologije dr J. M, lekarki DZ „V.”, u skladu sa predlogom konkursne komisije, koja je ovaj predlog donela nakon usmenog razgovora sa kandidatima.

Da bi se zauzeo stav da li je u konkretnom slučaju izvršena diskriminacija, potrebno je ispitati da li činjenice i dokazi koje je DZ „V.” izneo u svom izjašnjenju, pružaju dovoljno osnova za zaključak da J. H. V. nije drugačije tretirana zbog mesta prebivališta svog supruga, odnosno, činjenice da je udata za osobu koja živi u Beogradu. Imajući u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati da li su za nedodeljivanje specijalizacije J. H. V. postojali objektivni i opravdani razlozi, koji nisu u vezi sa njenim ličnim svojstvom. Zbog toga je od DZ „V.” zatraženo da se, između ostalog, posebno izjasni na osnovu kojih kriterijuma je izvršena selekcija kandidata.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja, nije moguće utvrditi koji su bili kriterijumi za odabir kandidata za specijalizaciju. Naime, direktor Dom zdravlja tvrdi da ne postoji Pravilnik o stručnom usavršavanju zaposlenih, kao i da nema saznanja da postoji bilo kakav dokument (npr. zapisnik sa usmenih razgovora konkursne komisije sa svakim pojedinačnim kandidatom za specijalizaciju, ocene koje je konkursna komisija dala kandidatima) na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi zbog kojih kvalifikacija i osposobljenosti je konkursna komisija predložila kandidatkinju J. M, a ne podnositeljku pritužbe.

3.6. S druge strane, u Planu specijalizacija i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika propisano je da će se primeniti kriterijumi usvojeni Pravilnikom stručnog usavršavanja DZ „V.”. Dodatno, direktor se, navodeći osnove po kojima J. H. V. nema pravo žalbe, poziva na Pravilnik o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, saradnika i ostalih zaposlenih u DZ „V.”. Sve ovo upućuje na zaključak da Pravilnik o stručnom usavršavanju zaposlenih u DZ „V.” postoji, ali da ga direktor nije dostavio uz izjašnjenje na navode iz pritužbe. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se ni iz obrazloženja predloga konkursne komisije o izboru kandidata za specijalizaciju ne može zaključiti kojim se kriterijumima vodila komisija prilikom odabira kandidata, imajući u vidu da je u obrazloženju napisano jedino da je odluka doneta nakon pregleda konkursne dokumentacije i nakon razgovora sa kandidatima. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nelogično da nema utvrđenih kriterijuma za izbor kandidata, te da je u tekstu konkursa propisana dokumentacija koja se podnosi prilikom prijavljivanja, i to: overena fotokopija diplome ili uverenja o završenom fakultetu, overena fotokopija uverenja o položenom stručnom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o radnom stažu u struci. Imajući u vidu da je u pitanju interni konkurs, te da je mogućnost prijavljivanja bila ograničena samo na zaposlene u DZ „V.”, ostaje nejasno iz kog razloga je od kandidata traženo da dostave ovu dokumentaciju, ukoliko nije bilo propisanih kriterijuma za izbor. Naime, prva dva tražena dokumenta svakako postoje u personalnim dosijeima zaposlenih, a nejasno je zašto je tražen izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o radnom stažu u struci, ukoliko to nije u vezi sa kriterijumima za izbor.

3.7. Nadalje, iz obaveštenja direktora povodom žalbe J. H. V. na odluku o izboru kandidata za specijalizaciju, može se konstatovati da direktor Doma zdravlja, kao razlog zbog kojeg J. H. V. nije odobrena specijalizacija, navodi činjenicu da njen suprug živi u Beogradu i da ima bojazan da će ta okolnost uticati na nju da nakon specijalizacije potraži zaposlenje u Beogradu. Ovo se nesumnjivo može zaključiti iz navoda direktora: „..Međutim, ustanova mora da vodi računa i o tome koliko će ustanova imati vremenski obezbeđenog specijalistu, imajući u vidu da ste se udali u Beogradu i da će te sigurno biti zainteresovani za dobijanje radnog mesta u Beogradu posle završene specijalizacije..”. Direktor DZ „V.” potvrdio je ove stavove i u izjašnjenju, tako što je naveo da je u obaveštenju povodom žalbe našao za shodno da podnositeljki pritužbe ukaže na neke činjenice kojima se rukovodio pri donošenju odluke o kandidatu za specijalizaciju.

Pored činjenice da je konkurs sproveden bez jasnih kriterijuma, što je samo po sebi nedopustivo i protivzakonito, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da izjave i komentari koje se tiču porodičnog života podnositeljke pritužbe jasno pokazuju da je direktor Doma zdravlja „V.”, prilikom donošenja odluke o odabiru kandidata za specijalizaciju, stavio u nejednak položaj podnositeljku pritužbe, na osnovu ličnog svojstva člana njene porodice – mesta prebivališta supruga.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla, kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u članu 22. stav 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Specijalizacija i uža specijalizacija definisana je kao sticanje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika , te se može konstatovati da je svrha specijalizacije upravo sticanje novih znanja i savladavanje konkretnih veština iz određene grane medicine ili stomatologije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da za sticanje specijalističkog staža iz medicine ili stomatologije, kao i za druge vidove stručnog usavršavanja, nije od odlučujućeg značaja mesto prebivališta kandidata ili zaposlene osobe. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da Ustav RS i relevantni zakonski propisi zabranjuju pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom propisivanja uslova za zapošljavanje i izbor kandidata i kandidatkinja za obavljanje određenog posla na osnovu njihovih ličnih svojstava, tako da se izuzeci od ovog pravila moraju veoma restriktivno tumačiti i prihvatati kao opravdani samo u situacijama kada je lično svojstvo stvarni i odlučujući faktor za mogućnost, odnosno, nemogućnost obavljanja određenog posla, imajući u vidu njegovu prirodu i osobenosti.

3.9. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća na činjenicu da zdravstveni radnik može da upiše specijalizaciju pod uslovom da je zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i ako mu zdravstvena ustanova odobri specijalizaciju, uz saglasnost Ministarstva zdravlja. S obzirom na specifičnost ovog vida usavršavanja, odnosno, nemogućnost da se specijalistički staž ostvari samostalno i nezavisno od zdravstvene ustanove, kao što je to slučaj sa master ili doktorskim studijama, zdravstvena ustanova prilikom propisivanja kriterijuma i donošenja odluke mora svim kandidatima i kandidatkinjama omogućiti da na jednakoj osnovi budu vrednovani. Potrebno je napomenuti i da je odredbom člana 184. st. 9. i 10. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstveni radnik dužan da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije i uže specijalizacije, a dužan je da u zdravstvenoj ustanovi provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije. Imajući u vidu da je samim zakonom propisano da se ugovorom regulišu međusobna prava i obaveze zdravstvenog radnika i zdravstvene ustanove, uz obavezu zdravstvenog radnika da u zdravstvenoj ustanovi provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ove odredbe pružaju dovoljno garancije zdravstvenoj ustanovi da će imati koristi od ulaganja u zdravstvenog radnika kome odobri specijalizaciju, bez obzira na njegove/njene mogućnosti za zaposlenje u drugoj zdravstvenoj ustanovi.

3.10. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Dom zdravlja „V.” ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će uputiti na specijalizaciju, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Ono što Dom zdravlja „V.” ne sme da čini jeste da odluku o izboru kandidata i kandidatkinja zasniva na njihovim ličnim svojstavima, ako oni nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

3.11. Saglasno navedenom, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da DZ „V.” nije pružio objektivno i razumno opravdanje za izbor kandidatkinje koja je upućena na specijalizaciju iz ginekologije, odnosno, nije ponudio činjenice i dokaze na osnovu kojih se može zaključiti da J.H.V. nije odobrena specijalizacija iz razloga koji nisu u vezi sa činjenicom da je prebivalište njenog supruga u Beogradu.

4. MIŠLjENjE

Prilikom izbora kandidata za upućivanje na specijalizaciju, odnosno, donošenjem odluke o odobravanju specijalizacije iz ginekologije br. 442 od 5. novembra 2014. godine, Dom zdravlja „V.” diskriminisao je J. H. V. na osnovu ličnog svojstva člana njene porodice – mesta prebivališta supruga.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja „V.” iz Š. da:

5.1. Preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema J. H. V.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja „V.”, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja „V.”.

5.3. Ubuduće vodi računa da prilikom donošenja odluke o dodeli specijalizacije ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži da od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na starosnom dobu ili bilo kom drugom ličnom svojstvu.

Potrebno je da Dom zdravlja „V.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja „V.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba J. H. V. protiv Doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada