del. br. 07-00-382/2013-02 datum: 23. 8. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela D. T. iz B. protiv M. J, koordinatorke rada u JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd, zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila D. T. iz B, zaposlena u JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd, zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.2. U pritužbi je navela sledeće:

– da je M. J, koordinatorka rada u JP „Poslovni prostor”, u izjavi koju je dala prilikom istupanja iz sindikata, navela da se podnositeljka pritužbe lažno predstavlja kao zastupnica sindikata, da krši statut i sva pravila sindikalnog organizovanja, kao i da su ovi navodi imali za cilj da se podnositeljka pritužbe smeni i da se uguši rad sindikalne organizacije;
– da joj M. J. daje specifične radne zadatke u rokovima koji su rezervisani samo za nju, a da je uzrok takvom ponašanju činjenica da je ukazala na nepravilnosti prilikom primene Odluke o načinu izdavanja tezgi, te je nakon toga dobila niz naloga sa kratko definisanim rokovima;
– da je jedini način komuniciranja sa M. J. pisanim putem, a da osim toga ne dobija radne zadatke;
– da smatra da je ovakvo postupanje M. J. posledica njenog sindikalnog delovanja i da je diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.3. Uz pritužbu i dopunu pritužbe je dostavila: izjavu o istupanju iz sindikata od 6. novembra 2012. godine, prijavu o nezakonitom postupanju poslodavca JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd koji je upućen Inspektoratu za rad od 11. decembra 2012. godine, službena beleška br. 6880 od 30. novembra 2012. godine, nalog br. 952 od 21. februara 2013. godine, dopis Javnog pravobranioca br. 841 od 20. februara 2013. godine, nalog D. T. br. 1524 od 12. marta 2013. godine, izveštaj D. T. br. 1575 od 14. marta 2013. godine, nalog D. T. br. 1724 od 20. marta 2013. godine, odgovor po nalogu br. 1732 od 21. marta 2013. godine, prijava za diskriminaciju br. 1801 od 22. marta 2013. godine, dopis S. k. B. od 21. marta 2013. godine, dopis koji je D. T. uputila direktoru br. 3232 od 2. oktobra 2009. godine i rešenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 110-00-372/2004-02 od 30. septembra 2009. godine.

1.4. U skladu sa članom 38. Zakona o zabrani diskriminacije, stranama u postupku ponuđeno je sprovođenje postupka mirenja, ali ovaj predlog nije prihvaćen.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka upućen zahtev M. J, koordinatorki rada u JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd, da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni na navode iz pritužbe.

1.6. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da su navodi iz pritužbe neosnovani, netačni i da nema elemenata za učinjenu diskriminaciju;
– da je ona žrtva raznih pritisaka, maltretiranja, mobinga i kleveta podnositeljke pritužbe;
– da je tri godine bila članica sindikalnog odbora i da za to vreme nijednom nije dobila informaciju o načinu funkcionisanja i aktivnostima rada sindikalne organizacije, što potvrđuje da sindikat ne ostvaruje rezultate;
– da jedino što je svim zaposlenima u vezi sindikata poznato jeste da njega reprezentuje D. T. i da tu funkciju koristi u ličnom interesu posredstvom rodbinskih veza u Republičkom sindikatu;
– da je zbog svih ovih okolnosti na sednici sindikata 22. oktobra 2012. godine, većina članova tražila informacije o aktivnostima sindikata koje nije dobila, nakon čega je sa pet članova istupila iz sindikata;
– da je iskoristila slobodu i pravo da istupi iz sindikata, kao i da nikakvim ličnim i samostalnim postupcima nije ugrozila rad sindikata;
– da povodom navoda da je uticala da dođe do smene podnositeljke pritužbe sa mesta predsednice sindikata, ističe da je više puta javno postavila pitanje da li je D. T. izabrana za predsednicu sindikata, jer je njoj poznato da se ona tako predstavlja ali da je poslednji put izabrana 2005. godine na mandat od četiri godine i da od tada nije bilo izbora;
– da je 2009. godine prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata D. T. određena za lice za zastupanje i predstavljanje, a ne za predsednika sindikata, kako se i predstavlja;
– da je direktor nedavno postavio za osobu koja je zadužena da vodi pregovore oko sklapanja kolektivnog ugovora sa sindikatom;
– da su na nju nakon što je istupila iz sindikata, predsednik Republičkog sindikata zaposlenih u stambeno – komunalnoj delatnosti, predsednik i sekretar S. k. B. i drugi, vršili razne vrste pritisaka, uvreda i kleveta;
– da nisu tačni navodi iz pritužbe da je samo D. T. dodeljivala određene radne zadatke, kao i da je sve radne zadatke davala pismenim putem i u skladu sa opisom poslova koji su definisani ugovorom o radu;
– da D. T. stalno opstruiše obavljanje redovnih radnih aktivnosti i postupanja u izvršavanju poslova, i da je sa tim upoznato sadašnje i prethodno rukovodstvo preduzeća;
– da je nalog i dopis Javnog pravobranilaštva koji je podnositeljka pritužbe dostavila promašena tema, s obzirom da to spada u redovne aktivnosti vezane za poslovnu politiku preduzeća;
– da u oba slučaja koja navodi u pritužbi D. T. nije postupila po nalozima i nije izvršila radne obaveze, što je nanelo štetu poslovanju preduzeća;
– da nakon davanja dva navedena naloga D. T. u dosadašnjem periodu, nijedan nalog više nije dala, dok je sve prethodne naloge upućivala u skladu sa nalozima direktora preduzeća;
– da je zbog višemesečnih pritisaka D. T. uputila zahtev direktoru da preduzme mere kako bi sačuvao njenu bezbednost;
– da je protiv nje i još nekoliko kolega u proteklih 8 meseci, podnositeljka pritužbe pokrenula nekoliko postupaka, i da po njima do sada nije bilo dokaza i utvrđenih okolnosti da je došlo do situacija koje ona navodi;
– da imajući u vidu veliki broj činjenica, dokaza i svedočenja koja se odnose na rad i ponašanje podnositeljke pritužbe, smatra da ne postoje elementi za postojanje diskriminacije i zlostavljanja, već na ovaj način pod plaštom sindikata, D. T. ostvaruje ličnu korist.

1.7. Uz izjašnjenje je dostavila: ostavku na mesto člana Odbora sindikata i izjavu o istupanju iz sindikata od 5. novembra 2012. godine, obaveštenje bivših članova sindikata o istupanju br. 6417 od 8. novembra 2012. godine, dopis Sindikatu komunalaca Beograda br. 3085 od 29. marta 2013. godine, nalog D. T. br. 1524 od 12. marta 2013. godine, izveštaj D. T. br. 1575 od 14. marta 2013. godine, nalog D. T. br. 1724 od 20. marta 2013. godine, odgovor po nalogu D. T. br. 1732 od 21. marta 2013. godine, obaveštenje o postupcima i ponašanju D. T. koje je upućeno direktoru br. 1838 od 254. marta 2013. godine, Aneks II ugovora o radu br. 5843 od 15. oktobra 2012. godine, zahtev direktoru br. 2369 od 17. aprila 2013. godine i izjašnjenje povodom predloga direktora za sprovođenje posredovanja radi mirnog razrešenja spora br. 7054 od 7. decembra 2012. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka je iz navoda iz pritužbe i dostavljenih dokaza, utvrđeno da je rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike br. 110-00-372/2004-02 od 30. septembra 2009. godine D. T. upisana u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje sindikalne organizacije JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd.

2.2. Daljim uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je M. J. 5. novembra 2012. godine podnela ostavku na mesto članice Odbora i istupila iz sindikata, a da je kao razlog navela nemogućnost obavljanja sindikalnih aktivnosti, kršenje svih pravila sindikalnog organizovanja, način rada i ponašanje pojedinih članova. Dalje je utvrđeno da je šestoro zaposlenih koji su istupili iz sindikata, među kojima i M. J, uputilo obaveštenje direktoru br. 6417 od 8. novembra 2012. godine u kojem su naveli da su istupili iz sindikalne organizacije JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd zbog samoinicijativnog i samovoljnog rada i ponašanja D. T, a ujedno su i pozvali direktora da obustavi eventualne aktivnosti D. T. koje sprovodi u ime većinskog članstva sindikata i većine zaposlenih u preduzeću.

2.3. Uvidom u dopis br. 7054 od 7. decembra 2012. godine, utvrđeno je da je M. J. uputila izjašnjenje direktoru i zameniku direktora povodom dopisa D. T. br. 6883 od 30. novembra 2012. godine, u kojem je navedeno da je D. T. iznela niz neistina i kleveta, da je iznenađena postupkom i smelošću D. T. da optuži Upravni odbor preduzeća za kršenje zakona, da optuži direktora i da se u ime sindikata lično obrati predsedniku Upravnog odbora kako bi uticao na donošenje kolektivnog ugovora. Iz izjašnjenja je utvrđeno da je M. J. navela da su netačne optužbe kako je zlostavljala na radu D. T, da se D. T. njoj na sastanku sindikalne organizacije obraćala povišenim tonom i vređala, i da kao njena pretpostavljena, već duže vreme od zaposlenih i od stranaka prima pritužbe na njen kvalitet rada. Utvrđeno je i da M. J. prihvata postupak posredovanja.

2.4. Daljim uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je D. T. 11. decembra 2012. godine podnela prijavu zbog nezakonitog postupanja poslodavca Inspekciji rada za opštinu Novi Beograd. U prijavi je navedeno da je kao zaposlena više puta ukazivala na nepravilnosti, da postoji potreba da se izmeni Odluka o načinu izdavanja tezgi u zakup jer su se tezge izdavale na osnovu usmenog naloga M. J. i pod različitim uslovima, da je poslodavac nakon donošenja nove sistematizacije radnih mesta i poslova rasporedio na mesto samostalnog referenta zakupa i da je poslodavac, suprotno Zakonu o radu, premestio u radni prostor koji se nalazi van sedišta preduzeća.

2.5. Uvidom u zahtev za zaštitu predsednika sindikata JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd od 21. marta 2013. godine koji je upućen S. k. B, utvrđeno je da D. T. moli za angažovanje ovog sindikata kako bi se sprečili pritisci i mobing na članove sindikata koji im ugrožavaju zdravlje. U istom dopisu navela je da je maltretiranje počelo nakon podnošenja zahteva za otpočinjanje pregovora u vezi zaključenja kolektivnog ugovora. U dopisu je D. T. navela i da je M. J. diskriminiše, kao i da je njeno radno mesto izmešteno iz sedišta preduzeća pa ima poteškoća prilikom obavljanja radnih zadataka.

2.6. Uvidom u prijavu za diskriminaciju protiv koordinatorke M. J. br. 1801 od 22. marta 2013. godine, utvrđeno je da je D. T. podnela prijavu zbog neposredne diskriminacije, koja se ogleda u davanju naloga br. 1524 i 1724, kao i u tome što su takvi nalozi upućeni samo njoj od svih zaposlenih, te je tako stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene.

2.7. Uvidom u zahtev br. 2369 od 17. aprila 2013. godine koji je M. J. uputila direktoru, utvrđeno je da u dopisu poziva direktora da preduzme odgovarajuće mere kako bi utvrdio činjenice da li je postojala diskriminacija i zlostavljanje na radnom mestu, za šta su je optužili D. T. i Z. I, jer već duže vreme trpi njihove uvrede i želi da se ovaj progon što pre okonča.

2.8. Uvidom u nalog br. 952 od 21. februara 2013. godine, utvrđeno je da je M. J, koordinatorka rada naložila D. T. da zbog zahteva Javnog pravobranilaštva Gradske opštine Novi Beograd, sačini izveštaj sa tačnim opisom i brojem kancelarija, površinom i delova prostora mesnih zajednica koje pripadaju fondu JP „Poslovni prostor”, kao i da je potrebno da dostavi izveštaj do 26. februara 2013. godine.

2.9. Uvidom u nalog br. 1524 od 12. marta 2013. godine, utvrđeno je da je M. J, koordinatorka rada naložila D. T. da zbog izrade izveštaja o poslovanju za 2012. godinu, pripremi sve podatke koji se odnose na domen poslova iz njenog delokruga za celokupnu 2012. godinu do 14. marta 2013. godine.

2.10. Uvidom u izveštaj br. 1575 od 14. marta 2013. godine, utvrđeno je da je povodom naloga br. 1524 od 12. marta 2013. godine, D. T. izvestila poslodavca o sledećem: da je nalogom br. 6885 od 30. novembra 2012. godine izmeštena u kancelarijski prostor u ulici Milutina Milankovića br. 120 i da se njene aktivnosti odvijaju tako što dobija radne naloge od šefice komercijalno finansijskih poslova M. P. i koordinatorke rada M. J, da poslovi koji su joj dati nalogom br. 952 od 21. februara 2013. godine nisu u opisu njenog radnog mesta a nisu ni srodni poslovi, da joj je otežano obavljanje poslova jer se sva dokumentacija nalazi u sedištu preduzeća, da je do sada na svaki nalog odgovorila, da u prostoru u kojem se sada nalazi poseduje samo kompjuter bez baze podataka o zakupcima, da je pored redovnog posla izvršavala poslove primopredaje poslovnog prostora i privremenih objekata.

2.11. Uvidom u nalog br. 1724 od 20. marta 2013. godine, utvrđeno je da je M. J, koordinatorka rada naložila D. T. da, imajući u vidu činjenicu da nije postupila po nalogu br. 1524 od 12. marta 2013. godine, umesto kojeg je dostavila izveštaj br. 1575 od 14. marta 2013. godine u kojem nije dat nijedan traženi podatak, da u najkraćem roku, odnosno do 21. marta 2013. godine u 16 časova u potpunosti postupi po nalogu, jer je potrebna hitnost u izradi izveštaja zbog usvajanja izveštaja o poslovanju za 2012. godinu.

2.12. Iz odgovora na nalog br. 1732 od 21. marta 2013. godine utvrđeno je da je D. T. dostavila podatke prema nalogu br. 1724 od 20. marta 2013. godine, a ujedno je obavestila koordinatorku rada da smatra da je diskriminisana jer se jedino od nje pisanim putem traži dostavljanje informacija, kao i da će pokrenuti postupak zaštite kod direktora.

2.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u toku postupka dostavljena i druga dokumentacija, ali da nije od značaja za odlučivanje u ovom predmetu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvu. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom čl. 55. st. 1. propisano je da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, čl. 25. zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

3.6. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta organizacija.

3.7. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je on član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, pristankom poslodavca za vreme radnih časova.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno utvrditi da li je M. J, koordinatorka rada kod poslodavca, različito tretirala D. T. u odnosu na druge zaposlene zbog njenog članstva u sindikalnoj organizaciji. Utvrđivanje da li je D. T. predsednica sindikalne organizacije, odnosi unutar sindikalne organizacije, kao ni navodi koji se odnose na zlostavljanje na radu, nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije.

3.9. Među stranama u postupku nije sporno da je M. J. bila članica sindikata iz kojeg je istupila, kao i da je D. T. dobila pisane naloge br. 952 od 21. februara 2013. godine, 1524 od 12. marta 2013. godine i 1724 od 20. marta 2013. godine od M. J, koordinatorke rada.

3.10. U pogledu tvrdnji podnositeljke pritužbe da joj je prilikom davanja radnih naloga M. J. odredila kratke vremenske rokove i da su samo njoj ti pisani nalozi bili upućeni, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije u njenoj nadležnosti da ceni da li su dati rokovi bili razumni ili previše kratki, kao ni da li je po tim nalozima postupljeno u skladu sa pravilima struke, s obzirom da je to u nadležnosti rukovodstva poslodavca. S druge strane, povodom navoda da je jedino D. T. dobijala ovakve pisane naloge, ni jedna od strana u postupku nije dostavila dokaze kojima bi to potvrdila ili opovrgla, te je ova činjenica ostala neutvrđena. Stoga se može konstatovati da na osnovu dostavljenih dokaza nije utvrđeno da li je davanje pisanih radnih naloga i definisanje vremenskih rokova za izvršenje naloga, motivisano sindikalnim delovanjem podnositeljke pritužbe.

3.11. Povodom navoda iz pritužbe da je M. J. uticala na smenu D. T. sa mesta predsednice sindikata i pokušala da ugasi rad sindikata, Poverenica konstatuje da podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze kojima bi potvrdila ove navode. Potrebno je, takođe, ukazati i na činjenicu da je sindikalno delovanje slobodno, da se predsednici sindikalne organizacije biraju na određeni vremenski period, kao i da je sasvim legitimno da članovi sindikata, u skladu sa propisanim procedurama, menjaju svoje predstavnike. Čak i da je postojao eventualni dokaz da je M. J. želela smenu D. T. sa mesta predsednice sindikata, to ne bi bio akt diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji, jer su obe strane bile članice istog sindikata.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je imala u vidu da i činjenicu da su odnosi među stranama u postupku narušeni, što proizlazi iz navoda iz pritužbe i izjašnjenja, jer su u ranijem periodu obe strane pokretale postupke zaštite protiv druge strane, međusobno se optužuju za prouzrokovanje sukoba, na osnovu čega se može zaključiti da postoje problemi u njihovom odnosu i komunikaciji. Međutim, diskriminacija je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu, te Poverenica ukazuje da za postojanje diskriminacije nisu dovoljne nesuglasice i sukobi između dve strane, već neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da na osnovu podnetih dokaza nije bilo moguće utvrditi da li su nesuglasice i sukobi koji postoje između D. T. i M. J, prouzrokovani ličnim svojstvom podnositeljke pritužbe – pripadnosti sindikalnoj organizaciji.

3.13. Na osnovu navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode da je koordinatorka rada M. J. različito tretirala podnositeljku pritužbe u odnosu na druge zaposlene, zbog njenog ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji.

4. MIŠLjENjE

U toku postupka koji je sproveden po pritužbi D. T. iz B, nije utvrđeno da je M. J, koordinatorka rada u JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd diskriminatorno postupala prema D. T. na osnovu njenog ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba D. T. protiv M. J. zbog diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapošljavanja