br. 07-00-122/2015-02  datum: 27.7.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi D. S. protiv Kazneno-popravnog zavoda u S. M, u kojem se nalazi na izdržavanju kazne zatvora. U pritužbi je navedeno da se više puta prijavio da bude radno angažovan u Kazneno-popravnom zavodu na poslovima izrade koverti, ali da ga je stručni tim odbio. Smatra da je diskriminisan zbog invaliditeta i starosnog doba. U izjašnjenju Kazneno-popravnog zavoda u S. M. navedeno je da se upošljavanje osuđenih lica vrši prema psihičkim i fizičkim sposobnostima osuđenih, stručnim kvalifikacijama i mogućnostima KPZ. Između ostalog, navedeno je da je D. S. odbijen zbog invaliditeta i činjenice da u odeljenju ima lica koja su sposobna za rad, u teškoj materijalnoj situaciji i nisu radno angažovana, s obzirom da je broj osuđenih veći u odnosu na broj radnih mesta koje je potrebno popunjavati. U postupku je utvrđeno da stručni tim Kazneno-popravnog zavoda nije vršio ocenu radnih sposobnosti D. S. u odnosu na konkretan posao izrade koverti, već ga je odbio zbog činjenice da je osoba sa invaliditetom lošeg zdravstvenog stanja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je Kazneno-popravni zavod u S. M. prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odbijajući zahtev D. S. za radnim angažovanjem zbog invaliditeta, bez prethodne provere njegovih radnih sposobnosti u odnosu na potrebe konkretnog posla. Zbog toga je dala preporuku Kazneno-popravnom zavodu u S. M. da ponovo razmotri zahtev D. S. za angažovanjem na poslovima za koje se prijavio, procenjujući pri tome njegove radne sposobnosti i mogućnost obavljanja konkretnog posla. S druge strane, Kazneno-popravni zavod u S. M. pružio je dovoljno dokaza da D. S. nije diskriminisan zbog starosnog doba, s obzirom da starosna struktura osuđenih lica koja su angažovana na poslovima izrade koverti, odgovara starosnoj strukturi osuđenih lica u Kazneno-popravnom zavodu u S. M.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio D. S, trenutno na izdražavanju kazne zatvora u S. M, pritužbom koju je podneo protiv Kazneno-popravnog zavoda u S. M. (u daljem tekstu: KPZ).

1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

– da mu je utvrđen invaliditet III kategorije i da zbog toga nije ravnopravan sa ostalim osuđenim licima;

– da je na izdržavanje kazne zatvora stupio 14. aprila 2014. godine, kada je raspoređen u poluotvoreno odeljenje „Z.”;

– da se u junu 2014. godine prijavio za rad na izdradi koverti u „Kartonaži”, te da je obavešten da ne može odmah da bude radno angažovan ali da može da volontira;

– da je nakon mesec dana volontiranja predložen za radno angažovanje, ali ga je stručni tim za zapošljavanje odbio. Nakon toga, šefovi su ga još tri puta predložili za radno angažovanje ali ga je stručni tim za zapošljavanje odbio svaki put;

– da je zbog toga pisao pritužbu Upravniku KP zavoda i Ministarstvu pravde, ali je njegov zahtev odbijen, s obrazloženjem da je razlog odbijanja njegovo loše zdravstveno stanje i privremena naknada koju ostvaruje po osnovu invaliditeta;

– da se oseća potpuno sposobnim za rad na izradi koverti, da mu je to preporučio i lekar internista, kao i da je uspešno volontirao sedam meseci;

– da smatra da je odbijen zato što je „invalid rada III kategorije” i zato što ima 56 godina;

– da se obraćao i Zaštitniku građana i da je obavešten da ukoliko želi radno angažovanje u KPZ, izgubiće pravo na 50% invalidske penzije, odnosno, moraće da je se odrekne. Tim povodom obratio se direktoru PIO fonda u Z. i dobio obaveštenje da samo u slučaju da stekne pravo osiguranika radnim angažovanjem u KPZ, gubi pravo na isplatu novčane naknade po osnovu invaliditeta;

– da naknada po osnovu invaliditeta iznosi 13.000,00 dinara a plata u kartonaži 2.000,00 dina, te da mu nije jasno zašto mora da se odriče naknade koju prima, s obzirom da je i 1998. godine bio na izdržavanju zatvorske kazne, kao i 2004. godine i nije morao da se odriče naknade na osnovu invaliditeta kada je bio radno angažovan.

1.3.  Uz pritužbu su dostavljeni sledeći prilozi: 1) rešenje upravnika KPZ S. M. od 25. septembra 2014. godine, 2) rešenje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija od 27. oktobra 2014. godine i 3) dopis Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 24. marta 2015. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje upravnika KPZ S. M.

1.5. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, N. D, zamenik upravnika KPZ S. M. dostavio je izveštaje nadležnih službi KPZ. U izveštaju savetnice za upošljavanje osuđenih lica Z. M, između ostalog, navedeno je:

– da prema uputstvu o radnom angažovanju osuđenih lica, u poluotvorenom odeljenju „Z.” osuđena lica mogu raditi u sledećim odeljenjima: 1) farma krava, 2) kartonaža, 3) kotlarnica, 4) elektro odeljenje, 5) u okviru paviljona i 6) vatrogasci;

– da je za radno mesto – izrada koverti predviđeno 35 izvršilaca, ali zbog smanjenog obima posla ne popunjavaju se sva radna mesta;

– da su popunjena 24 radna mesta na osnovu odluka od 2. oktobra 2013. godine i 19. marta 2015. godine;

– da ja starosna struktura radno angažovanih na izradi koverti sledeća: 1973, 1952, 1980, 1982, 1988, 1982, 1980, 1967, 1980, 1980, 1981, 1969, 1961, 1982, 1988, 1979, 1980, 1985, 1975, 1983, 1984, 1986, 1979, 1970;

– da se upošljavanje osuđenih vrši razvrstavanjem iz prijemnog odeljenja, kroz redovno preispitivanje programa postupanja, u skladu sa potrebama posla. Vrsta posla određuje se prema psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama i mogućnostima KPZ;

– da je prema podacima Centra za socijalni rad, D. S. ostvario pravo na invalidsku penziju;

– da je po nalazu Službe za zdravstvenu zaštitu on ograničeno sposoban za rad, bez većeg fizičkog napora;

– da je D.S. iz prijemnog odeljenja razvrstan u POO „Z.” 13. maja 2014. godine i da mu je određen individualni cilj – aktivno traženje posla u skladu sa zdravstvenim stanjem;

– da su inicijative za radno angažovanje na izradi koverti razmatrane na sastancima stručnog tima nekoliko puta, pa je 8. jula 2014. godine odbijen zbog zdravstvenih problema, a 12. avgusta 2014. godine je odbijen zbog invaliditeta i činjenice da u odeljenju ima lica koja su sposobna za rad, u teškoj materijalnoj situaciji i nisu radno angažovana s obzirom da je broj osuđenih veći u odnosu na broj radnih mesta koje je potrebno popunjavati. Dana 18. oktobra 2014. godine odbijen je jer od prethodne inicijative nije bilo drugih podataka koji bi uticali na promenu predloga stručnog tima;

– da je D. S. naveo da je spreman da se odrekne plate koju bi sticao radnim angažovanjem u humanitarne svrhe i da mu je potrebno radno angažovanje radi ostvarivanja prava na godišnji odmor. Naveo je da bi godišnji odmor koristio u N. B, ali mu je pojašnjeno da bi navedene pogodnosti mogao ostvarivati samo u mestu prebivališta i da se napuštanje smatra zloupotrebom.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen i dopis Službe za obuku i upošljavanje KPZ S. M. u kojoj je navedeno da D. S. nije bio volonterski angažovan, ali da je dobrovoljno obavljao poslove na savijanju koverti tokom 2014. godine. Dalje, navedeno je da je poslove obavljao savesno i pošteno i da rad na savijanju koverti ne snosi nikakve rizike i posledice po zdravlje.

1.7. Uz izjašnjenje je dostavljen i tabelarni prikaz godina starosti svih osuđenih lica.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Između strana u postupku nije sporno da se D. S. nalazi na izdržavanju kazne zatvora u KPZ S. M, da nije radno angažovan, kao i da je korisnik novčane naknade u visini 50% invalidske penzije, zbog utvrđenog invaliditeta III kategorije.

2.2. Uvidom u rešenje upravnika KPZ S. M. od 25. septembra 2014. godine, utvrđeno je da je odbijena pritužba D. S. od 11. septembra 2014. godine, u kojoj je naveo da su mu povređena osuđenička prava jer mu nije omogućeno radno angažovanje. U obrazloženju rešenja navedeno je da se tri puta prijavljivao za radno angažovanje i da je njegov zahtev odbijen zbog toga što je bilo nemoguće uposliti sve osuđene koji su se prijavili za rad na izradi koverti a posebno što bi upošljavanje osuđenog sa ozbiljnim zdravstvenim problemima nosilo rizik od pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

2.3. Uvidom u rešenje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je odbijena žalba D. S, izjavljena protiv rešenja upravnika KPZ S. M. od 25. septembra 2014. godine i potvrđeno prvostepeno rešenje.

2.4. Uvidom u dopis Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđeno je da je D. S. obavešten da ukoliko radnim angažovanjem u KPZ S. M. stiče svojstvo osiguranika penzijsko-invalidskog osiguranja, gubi pravo na isplatu novčane naknade u visini 50% invalidske penzije.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje, priloge kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, obavezuje države potpisnice da priznaju pravo osobama sa invaliditetom na rad ravnopravno sa drugima, da preduzmu odgovarajuće mere usmerene na zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta u odnosu na sva pitanja u vezi sa svim oblicima zapošljavanja, uključujući uslove zapošljavanja i primanja na posao, napredovanje u službi, uslove rada, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.6. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, a odredbama čl. 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lica u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom ili radnjom, stavljaju u nepovoljniji položaj zbog njihovog invaliditeta.

3.7. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija propisuje zabranu diskriminacije osuđenih lica na osnovu rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, društvenog položaja ili bilo kog drugog ličnog svojstva. Odredbama člana 100. propisano je da se vrsta posla osuđenih lica određuje prema psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama, izraženim željama osuđenog i prema mogućnostima zavoda. Psihičke i fizičke sposobnosti za rad osuđenog procenjuje stručni tim zavoda. Rad osuđenih lica se ne uračunava u staž osiguranja. Osuđeni ima pravo na naknadu za rad, koja iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u Republici Srbiji. Osuđena lica uživaju zaštitu na radu shodno propisima koji uređuju zaštitu na radu i imaju pravo na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, shodno propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je KPZ u S. M. različito tretirao podnosioca pritužbe zbog godina starosti i invaliditeta, u odnosu na ostala osuđena lica, prilikom odlučivanja o njegovom radnom angažovanju. To znači da je potrebno utvrditi da li su invaliditet i starosno doba D. S. bili od uticaja prilikom donošenja odluke o radnom angažovanju u KPZ. S obzirom da je u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom postupku ograničen je na one delove pritužbe koji se odnose na povredu propisa o zabrani diskriminacije. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice i dokazi koji su relevantni za ispitivanje povrede ovih propisa.

3.9. Imajući u vidu da je podnosilac pritužbe više puta podnosio zahtev da bude radno angažovan i da ga je stručni tim za zapošljavanje odbijao, potrebno je utvrditi kojim se razlozima rukovodio stručni tim KPZ prilikom odlučivanja. U obrazloženju rešenja upravnika KPZ od 15. septembra 2014. godine navedeno je da D. S. nije radno angažovan jer nije bilo moguće uposliti sve osuđene koji su se prijavili za izradu koverti, a posebno iz razloga što bi radno angažovanje osuđenog sa ozbiljnim zdravstvenim problemima nosilo rizik od pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. U izjašnjenju savetnice za upošljavanje osuđenih lica navedeno je da je D. S. odbijen zbog zdravstvenih problema 8. jula 2014. godine, a 12. avgusta 2014. godine, odbijen je zbog invaliditeta i činjenice da u odeljenju ima lica koja su sposobna za rad, u teškoj materijalnoj situaciji i nisu radno angažovana. Ovakvo obrazloženje uprave KPZ o razlozima zbog kojih D. S. nije radno angažovan, formalno je zasnovano na odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji propisuje da se o radnom angažovanju osuđenih lica odlučuje ne samo na osnovu želje osuđenih, već i na osnovu njihovih psihofizičkih sposobnosti i mogućnosti zavoda. Međutim, u konkretnom slučaju, potrebno je analizirati razloge odbijanja zahteva D. S. da bude radno angažovan u KPZ sa aspekta antidiskriminacionih propisa, s obzirom da su ovi propisi imperativnog karaktera i da su obavezujući za sve.

3.10. Stručni tim KPZ odbio je zahtev D. S. za radnim angažovanjem, kako zbog mogućnosti zavoda, tako i zbog njegovog zdravstvenog stanja i invaliditeta. Međutim, u rešenju upravnika KPZ od 15. septembra 2014. godine, kao ni u izjašnjenju uprave KPZ na navode iz pritužbe, nije navedeno na koji način je izvršena procena psihičkih i fizičkih sposobnosti osuđenog D. S. za rad, u kakvoj je vezi invaliditet D. S. sa mogućnostima obavljanja poslova za koji se prijavio, niti kakav rizik po zdravstveno stanje D. S. nosi obavljanje poslova savijanja koverti. Dakle, nesporno je da je stručni tim zavoda ovlašćen da vrši procenu psihofizičkih sposobnosti osuđenih lica i da, u skladu sa tim, odbije zahtev osuđenog lica ukoliko ne ispunjava ove uslove. Međutim, u konkretnom slučaju nije jasno zbog čega je zdravstveno stanje i invaliditet D. S. smetnja za obavljanje konkretnog posla za koji se prijavio i koji su rizici tog posla po njegovo zdravstveno stanje. Pri tome, iz izjašnjenja šefa Odseka za opšte poslove, utvrđeno je da je D. S. već radio na savijanju koverti u drugoj polovini 2014. godine, da je posao obavljao savesno i pošteno i da rad na savijanju koverti ne nosi nikakve rizike i posledice po zdravlje. Imajući to u vidu, sasvim je izvesno da je stručni tim KPZ odbio zahtev D. S. zbog činjenice da ima invaliditet, bez prethodne provere njegovih sposobnosti za obavljanje poslova savijanja koverti.

3.11.  Zakon o izvršenju krivičnih sankcija propisuje da je rad osuđenih lica sastavni deo programa postupanja. Malobrojni stručni tekstovi iz ove oblasti ukazuju da se rad osuđenih lica u našem pravu ne može smatrati radnim odnosom. Cilj rada osuđenih lica nije sticanje sredstava za život, već prevashodno rehabilitacija. Pojedini autori ozbiljno kritikuju ovakvo rešenje, po kome rad osuđenih lica ne predstavlja radni odnos i smatraju da je suprotno ideji ljudskih prava a i logici krivičnog prava, da osuđenim licima, kojima je već izrečena kazna, bude ukinuta i sloboda ugovaranja, odnosno, da budu lišeni prava na zaključivanje ugovora o radu. Međutim, i u trenutnoj situaciji u Srbiji, rad osuđenih osoba nije potpuno van opštih propisa kojima su regulisani rad i radni odnosi. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Zakon o izvršenju krivičnih sankcija upućuje direktno na propise o zaštiti na radu, kao i na propise kojima se uređuju radni odnosi u vezi sa ostvarivanjem prava na odmor. Imajući u vidu da su antidiskriminacioni propisi imperativnog karaktera i da su obavezujući za sve, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se prilikom radnog angažovanja osuđenih lica ne sme praviti razlika na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva. Zbog toga treba podsetiti, uz uvažavanje činjenice da je radni angažman osuđenih lica regulisan posebnim zakonom, da Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom propisuje da procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom za obavljanje konkretnih poslova. Pored toga, Zakonom o radu, na koji, u određenim oblastima regulisanja, upućuje Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, zabranjena je diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja, na osnovu bilo kog ličnog svojstva, među kojima je i invaliditet.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno ukazuje na činjenicu da je D. S. posao izrade koverti obavljao bez ikakvih poteškoća, što je potvrđeno i u dopisu Službe za obuku i upošljavanje KPZ S. M. u kome je navedeno da je on dobrovoljno obavljao poslove na savijanju koverti tokom 2014. godine, da je ove poslove obavljao savesno i pošteno, kao i da rad na savijanju koverti ne nosi nikakve rizike i posledice po zdravlje.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je odbijanje zahteva za radnim angažovanjem D. S. zbog zdravstvenog stanja i invaliditeta, bez prethodnog utvrđivanja od kakvog su uticaja ove činjenice na mogućnosti podnosioca pritužbe da obavlja konkretan posao, u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima. Isticanje činjenice da je D. S. osoba sa invaliditetom i lošeg zdravstvenog stanja, odnosno, odbijanje njegovog zahteva bez adekvatne procene njegove radne sposobnosti u odnosu na posao za koji se prijavio, predstavlja akt diskriminacije.

3.14.  U odnosu na navode iz pritužbe koji se odnose na diskriminaciju na osnovu starosnog doba, Poverenica konstatuje da je uz izjašnjenje dostavljena tabela sa starosnom strukturom osuđenih lica koja su angažovana na poslovima izrade koverti. Ove poslove obavlja 24 izvršilaca, različitog starosnog doba, koji su rođeni od 1952. do 1988. godine. Dostavljen je i tabelarni prikaz starosne strukture svih osuđenih lica koja se trenutno nalaze na izdržavanju kazne zatvora u KPZ S. M. Starosna struktura osuđenih lica u KPZ odgovara starosnoj strukturi osuđenih lica koja su angažovana na poslovima izrade koverti u odeljenju Kartonaža. Zbog toga Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je uprava KPZ S. M. pružila dovoljno dokaza da nije povređeno načelo jednakosti prilikom radnog angažovanja osuđenih lica kada je u pitanju njihovo starosno doba, odnosno, da godine života D. S. nisu bile od uticaja prilikom odlučivanja o njegovom radnom angažovanju.

3.15.  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na težak društveno ekonomski položaj osoba sa invaliditetom. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji diskriminacija osoba sa invaliditetom, neposredna i posredna, široko rasprostranjena pojava u svim oblastima društvenog života, a posebno u oblastima obrazovanja, rada i zapošljavanja, života u zajednici, jednakosti pred zakonom, pristupu uslugama i informacijama. Društveni i pravni položaj osoba sa invaliditetom je, pre svega, pitanje ljudskih prava, što podrazumeva obavezu organa javne vlasti i drugih društvenih aktera, da obezbede poštovanje, ostvarivanje i zaštitu prava ove grupe građana, uključujući i pravo na ravnopravnost. Pri tome, Poverenica ukazuje da je položaj osoba sa invaliditetom dodatno otežan u specifičnim uslovima izdržavanja zavodskih sankcija, te da KPZ ima dodatnu odgovornost da vodi računa o ostvarivanju svih prava koje osuđenici imaju, bez diskriminacije.

3.16. Ocenom utvrđenih činjenica i analizom pravnih propisa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje su prilikom odlučivanja o radnom angažovanju D. S. prekršeni propisi o zabrani diskriminacije, s obzirom da je invaliditet podnosioca pritužbe bio jedan od razloga za odbijanje zahteva za radnim angažovanjem, bez procene njegovih radnih sposobnosti u odnosu na mogućnosti obavljanja konkretnog posla.

4.   MIŠLjENjE

4.1. Odbijanjem zahteva D. S. za radnim angažovanjem u KPZ S. M, zbog činjenice da je osoba sa invaliditetom, bez adekvatne procene njegovih radnih sposobnosti i mogućnosti za obavljanje konkretnog posla, uprava KPZ u S. M. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. KPZ u S. M. nije diskriminisao D. S. na osnovu njegovog starosnog doba, imajući u vidu činjenicu da starosna struktura osuđenih lica koja su angažovana na poslovima izrade koverti, odgovara starosnoj strukturi osuđenih lica u KPZ u S. M.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje upravi Kazneno-popravnog zavoda S. M. da ponovo razmotri zahtev D. S. da bude radno angažovan, procenjujući pri tome njegov invaliditet i zdravstveno stanje isključivo sa aspekta psihofizičkih sposobnosti koje su u neposrednoj vezi sa konkretnim poslom za koji se prijavio.

Potrebno je da uprava Kazneno-popravnog zavoda S. M. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko KPZ S. M. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA

ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba D. S. protiiv kazneno popravnog doma u S.M. na osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti