br. 07-00-345/2014-02 datum: 20. 11. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi koje su Č. K, M. Đ, M. J. i V. T. iz P. podneli protiv Skupštine grada i Gradskog veća Pančeva, povodom saznanja da će gradske vlasti usvojiti novu Odluku o davanju u zakup ateljea. U pritužbama je navedeno da će glavni kriterijum za davanje u zakup ateljea biti aktivnosti umetnika u poslednjih 5 godina, čime su umetnici stariji od 30 godina stavljeni u znatno nepovoljniji položaj od mlađih umetnika. J. V, članica Gradskog veća grada Pančeva zadužena za kulturu, navela je u izjašnjenju da je Skupština grada usvojila odluku koju je predložilo Gradsko veće. Navela je da je od relevantnih udruženja u kulturi zatraženo da predlože prioritetne liste umetnika/ca za dodelu ateljea, na osnovu postojećih pravilnika udruženja, ali da je gradska vlast na kraju samostalno formirala kriterijume, jer su udruženja izrazila negativan i neodgovarajući stav. Naglasila je da se prilikom definisanja kriterijuma imalo u vidu da su ateljei prostori koji se koriste za rad, pa je iz tog razloga bodovanje aktivnosti ograničeno na poslednjih 5 godina, a posebna pažnja je posvećena balansiranju mogućeg broj bodova dobijenih na osnovu aktivnosti i nagrada i otkupljenih radova umetnika. F. M, predsednik Skupštine grada, ponovio je ove navode i napomenuo da umetnici dobijaju veći broj bodova po osnovu aktivnosti u inostranstvu, imajući u vidu da je njih teže organizovati. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da Odluka o davanju u zakup ateljea broj: II-04-06-17/2014-6 od 14. avgusta 2014. godine nije u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije jer postoji objektivni i opravdani razlozi zbog kojih se aktivnosti umetnika boduju u proteklih pet godina, kao i da se, imajući u vidu druge kriterijume odluke, propisivanjem ovakvih uslova ne pravi neopravdana razlika između mlađih i starijih umetnik/ca.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbama su se obratili Č. K, M. Đ, M. J. i V. T, umetnici iz P, povodom Nacrta odluke o davanju u zakup ateljea u gradu Pančevu. U pritužbi je navedeno:

– da je razlog za obraćanje Poverenici saznanje iz nedeljnih novina „Pančevac” da gradska vlast planira da, treći put u 2014. godini, donese Odluku o davanju u zakup ateljea;
– da se u tekstu Nacrta odluke mogu videti brojne nelogične i nezakonite odredbe;
– da je odredba člana 8. Nacrta odluke diskriminatorna prema osobama starijim od 30 godina jer je „glavni kriterijum za davanje u zakup ateljea aktivnost umetnika u poslednjih 5 godina”;
– da su se oni, povodom problema prilikom dodele ateljea, nekoliko puta obraćali J. V, članici Gradskog veća grada Pančeva zaduženoj za kulturu i P. R, gradonačelniku Pančeva;

1.2. Uz pritužbe su dostavljeni Nacrt odluke o davanju u zakup ateljea i kopije pisama koje su uputili J. V. i P. R.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u skladu sa čl. 40. st. 4 Zakona o zabrani diskriminacije, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku, sprovela jedinstven postupak kako bi se utvrdile pravno relevantne činjenice i okolnosti.

1.4. U toku postupka, u skladu sa čl. 35. st. 4 i čl. 37. st. 2 Zakona o zabrani diskriminacije od J. V, članice Gradskog veća grada Pančeva zatraženo je da se izjasni na navode iz pritužbi. Nakon analize ovog izjašnjenja, od F. M, predsednika Skupštine grada Pančeva i P. R, gradonačelnika Pančeva zatraženo je da obrazlože razloge i motive za usvajanje ove odluke.

1.5. U izjašnjenju J. V. navedeno je:

– da je Odluku o davanju u zakup ateljea Skupština grada Pančeva donela na sednici održanoj 14. avgusta 2014. godine;
– da je prilikom pripreme teksta odluke od svih reprezentativnih udruženja u kulturi iz oblasti likovnih umetnosti, i to: „Ulus”, „Ulupudis”, „Uluv” i „Upidiv”, zatraženo da predlože prioritetne liste umetnika/ca za dodelu ateljea, na osnovu postojećih pravilnika udruženja, ali da su udruženja izrazila negativan i neodgovarajući stav;
– da su nakon toga samostalno formirani kriterijumi za rangiranje umetnika/ca;
– da je prilikom definisanja kriterijuma za bodovanje korišćen Pravilnik o načinu i postupku raspodele radnog prostora – ateljea članovima udruženja likovnih umetnika Srbije;
– da se posebno vodilo računa o tome da je atelje radni prostor koji koriste umetnici/ce za svoju delatnost a da nije u pitanju izlagački prostor;
– da se isticanjem aktivnosti umetnika/ca u poslednjih 5 godina u prvi plan stavlja njihova aktuelna stvaralačka aktivnost;
– da preostala dva kriterijuma „nagrade umetnika” i „otkupljeni radovi umetnika”, nisu vezani za određeni vremenski period, te da na taj način pogoduju umetnicima sa dužom umetničkim stvaralaštvom;
– da svaki od zadatih kriterijuma nosi određeni broj bodova i da su tako izbalansirani da ni jedan ne može imati prevagu u odnosu na ostale kriterijume.

1.6. U izjašnjenju F. M. ponovljeni su ovi navodi i dodato je:

– da je iskustvo u umetničkoj praksi pokazalo da je umetnicima teže da organizuju i prezentuju svoje aktivnosti u inostranstvu nego u Republici Srbiji, te da iz tog razloga umetnici dobijaju i veći broj bodova po ovom osnovu.

1.7. P. R, gradonačelnik Pančeva, nije se izjasnio na navode pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Odluku o davanju u zakup ateljea broj: II-04-06-17/2014-6 od 14. avgusta 2014. godine, utvrđeno je da su ovim aktom propisani kriterijumi za davanje u zakup ateljea na kojima je grad Pančevo nosilac prava svojine ili prava korišćenja i koji su namenjeni za obavljanje umetničke delatnosti umetnika koji se bave likovnom, primenjenom umetnosti i dizajnom, kao i interdisciplinarnom, multidisciplinarnom i transdisciplinarnom umetnošću. Odredbama člana 8. ove odluke propisano je da su kriterijumi za davanje u zakup ateljea: aktivnosti umetnika u poslednjih 5 godina, nagrade umetnika i otkupljeni radovi umetnika, dok je odredbama člana 9. propisan način bodovanja propisanih kriterijuma.

2.2. Aktivnosti umetnika boduju se tako da se za svaku samostalnu izložbu, performans produkciju ili po objavljenom radu u samostalnoj publikaciji u Republici Srbiji dodeljuje 4, a u inostranstvu 5 bodova. Za učešće na svakoj grupnoj izložbi, festivalu i manifestacijama iz oblasti izvođačkih umetnosti (performans art, akciona umetnost, aktivistička umetnost) i novih medija ili po objavljenom radu u grupnoj publikaciji u Republici Srbiji dobija se 2 boda, a u inostranstvu 3 boda. Za učešće na umetničkim kolonijama i umetničkim radionicama čiji je rezultat umetnička produkcija ili po svakom programu umetničke razmene, odnosno boravku (rezidencijalni program) u Republici Srbiji dodeljivaće se 2 a u inostranstvu 3 boda, dok će se socijalno-društvena angažovanost umetnika nagrađivati po pojedinačnom projektu/angažmanu (rad sa osetljivim grupama, ekološki angažman, rad sa decom, doniranje radova u humanitarnim akcijama) sa 3 boda. Svakom članu ili članici reprezentativnog udruženja u kulturi na konkursu biće dodeljeno 2 boda, dok će se za članstvo u neformalnog grupi dodeliti 1 bod. Za nagrade međunarodnih institucija umetnici će dobijati 5 bodova, od republičkih i pokrajinskih institucija 4 boda, dok će nagrade institucija lokalne samouprave nositi 3 boda. Za svaki otkupljeni rad u inostranstvu umetnika/ca će na konkursu dobiti 4 boda, u Republici Srbiji 3, a putem gradskog otkupa 2 boda.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je odredba člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Odredbama člana 23. zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba i propisano da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije.

3.5. Zakonom o lokalnoj samoupravi grad je nadležan da uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za korišćenje i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnih prostora .

Analiza navoda iz pritužbi, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je ispitati da li su Gradsko veće predlaganjem i Skupština grada Pančeva usvajanjem Odluke o davanje u zakup ateljea, diskriminisali podnosioce pritužbi na osnovu njihovog ličnog svojstva – starosnog doba.

3.7. Da bi se to utvrdilo, najpre je potrebno razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje za donošenje Odluke o davanju u zakup ateljea, zatim da li je legitimno da se bodovanje umetnika i umetnica za njihove aktivnosti ograniči na aktivnosti sprovedene u poslednjih pet godina od dana raspisivanja konkursa, kao i da li se propisivanjem ovakvog načina bodovanja pravi neopravdana razlika na osnovu starosnog doba.

3.8. Imajući u vidu da je grad, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, nadležan da uređuje uslove za korišćenje i kriterijume za davanje u zakup poslovnih prostora, nesporno je da grad Pančevo ima pravo da upravlja svojim poslovnim prostorima, odnosno, da se opredeli da pojedine poslovne i stambene prostore odredi kao ateljee i da ih u zakup umetnicima. Kako je u izjašnjenju navedeno, gradske vlasti su kontaktirale sva reprezentativna udruženja u kulturi iz oblasti likovnih umetnosti (ULUS, ULUPUDIS, ULIV, UPIDIV) i zamolili ih da sačine prioritetne liste umetnika i umetnica za dodelu ateljea, na osnovu pravilnika svojih udruženja. Kako ova inicijativa nije dovela do željenih rezultata, grad Pančevo doneo je Odluku o davanju u zakup ateljea, čiji je cilj uspostavljanje kriterijuma i uslova koji bi svim umetnicima omogućila da pod jednakim uslovima konkurišu za zakup ateljea. Zbog toga Poverenica konstatuje da je cilj donošenja ove odluke zakonit.

3.9. Dalje je potrebno analizirati kriterijum prema kojem se aktivnosti boduju u poslednjih pet godina od dana raspisivanja konkursa. U izjašnjenju je navedeno da se aktivnosti umetnika/ca boduju samo u poslednjih pet godina jer se imalo u vidu da su ateljei radni prostori koje umetnici koriste za svoje delatnosti (realizovanje umetničkih radova), a da ateljei nisu izlagački prostori ili prostori za reprezentaciju umetničkih radova. Takođe, naglašeno je da umetnici/ce koji podnose zahteve na konkursu treba da pokažu da su aktivni stvaraoci i da imaju stvarnu potrebnu za korišćenjem ateljea.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se ovi argumenti mogu prihvatiti kao opravdani. Odredbama člana 2. Odluke o davanju u zakup ateljea propisano je da je atelje posebna građevinska celina koje se koristi isključivo kao radni prostor umetnika, u cilju obavljanja umetničke delatnosti, te se na ovaj način vodi računa da ateljei budu dodeljeni najaktivnijim umetničkim stvaraocima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ovakvo postupanje grada Pančeva predstavlja primer pozitivne prakse. Naime, ako se ima u vidu nepostojanje dovoljnog broja prostora koji se dodeljuju umetnicima, kao i da ovo pitanje u mnogim gradovima i opštinama nije rešeno i da umetnici imaju problem sa dobijanjem adekvatnih prostora za svoje stvaralaštvo, ideju da se ateljei dodele najaktivnijim stvaraocima, i to na određeno vreme, svakako treba pozdraviti.

3.10. U odnosu na navode iz pritužbi da se ovakvim bodovanjem u nepovoljan položaj dovode umetnici/ce stariji od 30 godina, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno utvrditi „uporednika”, odnosno, osobu koja se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji u kojoj se nalaze podnosioci pritužbi, a koja se od podnosilaca pritužbe razlikuje po godinama života. Dakle, u konkretnom slučaju, adekvatan uporednik je umetnik/ca mlađi od 30 godina.

3.11. Odredbama člana 8. Odluke o davanju u zakup ateljea propisano je da su kriterijumi za davanje u zakup ateljea: aktivnosti umetnika u poslednjih 5 godina, nagrade umetnika i otkupljeni radovi umetnika, dok je odredbama člana 9. propisan način bodovanja propisanih kriterijuma. Aktivnosti umetnika boduju se na sledeći način:

a) za svaku samostalnu izložbu, performans produkciju ili po objavljenom radu u
samostalnoj publikaciji u Republici Srbiji – 4 boda, a u inostranstvu 5 bodova;
b) učešće na svakoj grupnoj izložbi, festivalu i manifestacijama iz oblasti
izvođačkih umetnosti i novih medija ili po objavljenom radu u grupnoj
publikaciji u Republici Srbiji – 2 boda, a u inostranstvu 3 boda;
v) učešće na umetničkim kolonijama i umetničkim radionicama čiji je rezultat
umetnička produkcija ili po svakom programu umetničke razmene, odnosno
boravku (rezidencijalni program) u Republici Srbiji – 2 boda, a u inostranstvu
3 boda;
g) socijalno-društvena angažovanost umetnika nagrađivati po pojedinačnom
projektu/angažmanu – 3 boda.
d) članstvo u reprezentativnom udruženju u kulturi – 2 boda, a članstvo u
neformalnog grupi – 1 bod;
đ) nagrade međunarodnih institucija – 5 bodova, od republičkih i pokrajinskih
institucija – 4 boda, a nagrade institucija lokalne samouprave – 3 boda;
e) otkupljeni rad u inostranstvu – 4 boda, u Republici Srbiji – 3 boda, a gradski
otkup – 2 boda.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se formalno visoko obrazovanje, u redovnom roku, u Republici Srbiji završava sa 23 godine. To znači da bi u momentu prijave na konkurs za dodelu ateljea, umetnik od 28 godina mogao da stvara pet godina od završenog obrazovanja, dok bi se umetnik od 50 godina bavio umetničkim stvaralaštvom 27 godina. Pri tome, treba imati u vidu da za bodovanje nagrada i otkupljenih radova umetnika nije od značaja kada je otkup učinjen ili nagrada dodeljena, odnosno, nije propisano ograničenje da ova postignuća moraju biti ostvarena u poslednjih pet godina. Takođe, treba imati u vidu da ne postoji ograničenje za broj dodeljenih poena po bilo kom osnovu.

Ukoliko pretpostavimo da je umetnik koji ima 50 godina u momentu konkurisanja, odnosno, potencijalno 27 godina umetničkog staža, dobio samo po jednu nagradu međunarodne institucije i lokalne samouprave, kao i da mu je grad otkupio jedan rad, na konkursu bi dobio 10 bodova. S druge strane, mlađem umetniku, koji je zbog kraćeg umetničkog staža imao manje prilika za učestvovanje na konkursima za otkupe i nagrade, za dobijanje 10 bodova bilo bi neophodno da u poslednjih pet godina u Republici Srbiji organizuje samostalnu izložbu, izlaže na grupnoj izložbi, učestvuje u radu umetničke kolonije i društveno se angažuje u radu sa npr. osetljivim društvenim grupama.

Pri tome, verovatno je da će i stariji umetnici, koji su veći umetnički opus ostvarili u periodu od pre 5 godina od dana raspisivanja konkursa, organizovati samostalnu i/ili izlagati na grupnoj izložbi, učestvovati u radu umetničkih kolonija i socijalno-društveno se angažovati, čime mogu da povećaju ukupan broj bodova potrebnih za dodelu ateljea. Prilikom ove analize, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti naročito je imala u vidu da grad Pančevo kontinuirano organizuje otkup umetničkih dela iz oblasti likovnog i primenjenog stvaralaštva i da je takva višedecenijska praksa nastavljena i u prethodnim godinama.

3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da stav koji je iznet u pritužbama, da mlađi umetnici stvaraju više od starijih, nije utemeljen na činjenicama, te da prestavlja predrasudu. Postojanje ovakve predrasude doprinosi isključivanju starijih osoba iz društvenih procesa i njihove marginalizacije, što se ne bi smelo činiti, imajući u vidu da se starosni vek produžio i da ljudi mogu duže raditi, stvarati i doprinositi društvu.

3.14. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Gradsko veće i Skupština grada Pančeva nisu povredili načelo jednakih prava i obaveza, odnosno, usvajanjem Odluke o davanju u zakup ateljea grada Pančeva nisu stavili u povoljniji položaj umetnike/ce mlađe od 30 godina, u odnosu na umetnike/ce starije od 30 godina.

4. MIŠLjENjE

Odluka o davanju u zakup ateljea broj: II-04-06-17/2014-6 od 14. avgusta 2014. godine nije u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba Č. K, M. Đ, M. J. i V. T. protiv Skupštine grada Pančeva zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba u postupanju organa javne vlasti