br. 021-01-735/2021-02 datum: 7.2.2022.
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
Vladimir Kostić, predsednik
11000 BEOGRAD
Kneza Mihaila 35
Poštovani gospodine Kostiću,
Poslednji izbori za članove Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izazvali su veliku pažnju javnosti zbog značaja koji ova institucija ima u našem društvu, ali su istovremeno bili osnov za brojne kritike usled činjenice da u članstvo nije primljena ni jedna jedina žena. Tim povodom, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se i jedna kandidatkinja, izražavajući nezadovoljstvo ovakvim ishodom.
Poverenik je izvršio uvid u dostupnu statistiku na zvaničnom sajtu SANU, na osnovu koje se može zaključiti da veliku većinu članova SANU čine muškarci. Prema tim podacima, redovnih članova (Akademika) ima 100, a među njima je devet žena. Dopisnih članova je 19, od kojih su četiri žene. Slaba zastupljenost žena je očigledna i u organima upravljanja SANU. Prema dostupnim podacima, u Predsedništvu koje trenutno broji 13 članova, samo je jedna žena, dok petočlani Izvršni odbor u ovom trenutku čine isključivo muškarci.
Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da dostignuća žena u naučnom i umetničkom stvaralaštvu treba da se reflektuju i na njihovo članstvo u najvišoj naučnoj i umetničkoj ustanovi u Republici Srbiji.
Napominjemo da je članom 15. Ustava Republike Srbije[1] propisano da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.
Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena kojom je propisano da države članice preduzimaju u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uključujući zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima[2], kao i da preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u drugim oblastima privrednog i društvenog života kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca, obezbedila jednaka prava, a posebno, između ostalog, pravo na učešće u svim oblicima kulturnog života[3].
Ratifikacijom Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu[4], kao i da priznaje svakom pravo da učestvuje u kulturnom životu[5].
Savet Evropske unije je u Zaključku o unapređenju ravnopravnosti polova u evropskom istraživačkom prostoru koji je usvojen 2015. godine ukazao da su žene i dalje nedovoljno zastupljene na najvišim akademskim pozicijama na kojima se donose odluke, bilo kao članice naučnih i upravnih odbora, ili kao rukovoditeljke visokoškolskih ustanova.[6] Obezbeđivanje ravnomerne rodne zastupljenosti na pozicijama donošenja odluka, jedan je od tri glavna cilja definisana Uputstvima za rodnu ravnopravnost Horizonta 2020[7], Okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije, kojem se Republika Srbija priključila 2014. godine.
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.[8] Prema odredbi člana 43. st. 2. tač. 2) Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jedna od posebnih mera koje se određuju i sprovode u oblasti kulture obuhvata uspostavljanje uravnotežene zastupljenosti polova u organima upravljanja i nadzora u ustanovama kulture koje te organe imaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture.
Prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.[9]
Nauka i istraživanje se zasnivaju na načelu rodne ravnopravnosti u nauci i istraživanjima, kao i u organima odlučivanja, prema odredbama matičnog zakona u ovoj oblasti.[10]
Rodne razlike u nauci su i dalje izražene kao i u mnogim drugim profesijama i segmentima društva. Mnoge kulturološke prepreke ženama i dalje stoje na putu ka nauci, od usmeravanja devojčica ka drugim zanimanjima, stereotipa i predrasuda o „muškim“ i „ženskim“ profesijama, seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do prepreka u napredovanju zbog rađanja dece. Doprinos žena nauci je u mnogim slučajevima ostao i nezabeležen, pogotovo jer naučnice, uz značajne izuzetke, često nisu dobijale zasluge za svoj rad.
Procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2020. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku je 6.899.126, od čega 51,3% čine žene (3.538.820), a 48,7% muškarci (3. 360.306)[11]. U publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ Republičkog zavoda za statistiku navedeno je da podaci za 2019. godinu pokazuju da visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene (57% upisanih i 59% diplomiranih činile su žene), kao i da je doktoriralo više žena (57%) nego muškaraca (47%)[12]. Takođe, u kalendarskoj 2020. godini u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomiralo je 41.331 studenata i studentkinja. Od ukupnog broja diplomiranih 16.488 ili 39,9% su muškarci, a 24.843 ili 60,1% su žene[13]. U odnosu na navedenu, statistika koja se može izvući sa zvaničnog sajta SANU, ukazuje da od ukupno 119 članova (100 redovnih i 19 dopisnih) žene čine samo 10,9% (devet redovnih članica i četiri dopisne članice), što predstavlja znatnu rodnu neravnotežu.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je ove godine objavila Izveštaj o nauci, kojim je između ostalog ukazala na rodnu neravnotežu nacionalnih akademija nauka širom sveta. Kako je u izveštaju navedeno, članovi akademija nauka biraju se na osnovu usaglašenih akademskih kriterijuma naučne izvrsnosti. Međutim, broj žena među članovima nacionalne akademije nauka takođe može da posluži kao svojevrsni test za percepciju i status žena naučnica u određenoj zemlji. U oktobru 2015. godine, globalna mreža InterAcademy Partnership[14] objavila je rezultate prvog sveobuhvatnog istraživanja među svojim članicama, čiji je cilj bio da se utvrdi stepen uključenosti i učešće žena naučnica u radu naučnih akademija. Od 69 nacionalnih naučnih akademija za koje su bili dostupni podaci, u skoro polovini zemalja (30), žene su činile do 10% članova. U istraživanju je navedeno da veoma izražena nezastupljenost žena u nacionalnim naučnim akademijama predstavlja veliki izazov, s obzirom na to da ove akademije često čine okosnicu napora za razvoj nacionalnih inovacionih sistema. U godini nakon objavljivanja izveštaja, Kraljevska holandska akademija umetnosti i nauka preduzela je revolucionaran korak kada je odlučeno da za članstvo mogu biti kandidovane samo žene, kako bi se smanjio rodni jaz koji je oduvek postojao u akademiji: u to vreme muškarci su činili 87% od 556 članova akademije.[15]
Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i savremeno međunarodno antidiskriminaciono pravo, poznaju institut posebne, odnosno afirmativne mere kao instrument koji se uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Dakle, moguće je da se, poput recimo holandskog primera, uvođenjem mera dostigne ravnomernija i ravnopravnija zastupljenost žena, kako bi se time pokazala njihova stvarna naučna i umetnička postignuća i doprinos, odnosno realnije prikazalo stanje u našem društvu.
Prema Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uloga SANU je da razvija i podstiče nauku, organizuje i unapređuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapređuje umetničku delatnost i time doprinosi opštem dobru naroda Republike Srbije i države.[16]
Poverenik ukazuje da je nedovoljna zastupljenost žena u SANU prepoznata u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. Kako je strategijom ukazano, među članovima Srpske akademije nauka i umetnosti dominiraju muškarci. U 2020. godini 90% svih članova su muškarci. Najveće učešće žena je u Odeljenju jezika i književnosti i Odeljenju istorijskih nauka, dok je samo po jedna članica u odeljenjima društvenih nauka, tehničkih nauka i matematike, fizike i geo-nauke.
Ističemo i da je SANU institucija od posebnog nacionalnog značaja za nauku i umetnost, pa i razvoj celokupnog društva, odnosno da je najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji čija je uloga da razvija i podstiče nauku i unapređuje umetničku delatnost, kao i da doprinosi opštem dobru. U tom smislu, SANU treba da bude vodeća institucija i pokretač razvoja i treba da prepozna svoju ulogu u postizanju uravnotežene zastupljenosti žena i muškaraca u ovim oblastima društvenog života.
Statutom SANU-a propisana su merila za utvrđivanje izuzetnog doprinosa nauci i umetnosti kao uslova za izbor članova (član 11. Statuta SANU). Istim članom je propisano i da Predsedništvo na predlog Komisije za Statut u godini koja prethodi izborima donosi posebno Uputstvo sa kriterijumima za svaki ciklus izbora. Deo uputstva čini spisak i definicija obaveznih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma koji moraju biti u skladu sa važećim standardima u svetu, prilagođeni uslovima u Srbiji i odgovarajućim naučnim i umetničkim oblastima[17]. S obzirom na navedeno, odnosno činjenicu da SANU svojim aktima uređuje kriterijume za svaki ciklus izbora, neophodno je da SANU prilikom uređivanja ovih kriterijuma posebnu pažnju, između ostalog, posveti unapređivanju rodne ravnopravnosti. Poverenik razume da je viševekovno odsustvo žena iz oblasti nauke zbog različitih vrsta barijera uzrokovanim duboko ukorenjenim patrijarhalnim obrascima i „vrednostima“, međutim manja zastupljenost žena u članstvu SANU danas se više ne može pravdati zaostalim tekovinama prošlosti. Nesporan doprinos žena u nauci i u umetnosti trebalo bi da se odražava i na broj žena u SANU. Statistički podaci nesumnjivo pokazuju da žene danas čine većinu opšte populacije, kao i većinu visokoobrazovanog dela populacije.
Prema relevantnim podacima sa zvaničnog sajta SANU, kada se posmatraju poslednja dva održana izbora za članstvo u ovoj instituciji, u 2018. godini bilo je 26 kandidata za dopisne članove od čega šest žena, te je od navedenog broja kandidata izabrano 14 novih dopisnih članova od čega su četiri bile žene. Na poslednjim izborima održanim 2021. godine, od ukupno 36 kandidata za dopisne članove bilo je 12 žena, ali nijedna od njih nije primljena u članstvo. Kako izbor redovnih članova predstavlja refleksiju prethodnih izbora dopisnih, u 2018. godini od 16 izabranih redovnih članova izabrane su tri žene, a u 2021. godini među 13 kandidata uopšte nije bilo žena.
Daljom analizom izbora održanih 2021. godine, uočava se da među pet kandidata za dopisne članove Odeljenja istorijskih nauka, četiri su bile žene a jedan muškarac, koji je jedini i primljen za dopisnog člana za razliku od preostale četiri kandidatkinje. Ovo odeljenje jedino je imalo veći broj žena kandidatkinja za članstvo, dok su u ostalim odeljenjima (osim Odeljenja medicinskih nauka), većinu kandidata činili muškarci. To govori da već u fazi kandidovanja postoji značajna disproporcija u vrednovanju muškog i ženskog naučnog i umetničkog stvaralaštva. Razlika je postala još očiglednija na poslednjem stepeniku, izjašnjavanju skupštine SANU, na kojoj nijedna od 12 kandidatkinja nije dobila podršku za dobijanje statusa dopisnog člana. Istovremeno, od ukupno 24 muških kandidata, njih 13 je izabrano za dopisne članove. Ovakva statistika ne može da dovede do drugačijeg zaključka od onog da pol ipak igra određenu ulogu u procesu kandidovanja i izbora za članstvo u SANU.
O barijerama na koje su žene nailazile govori i činjenica da, primera radi, neke od najznačajnijih žena srpske nauke i umetnosti, poput prve žene doktora nauka Ksenije Atanasijević, arhitektinje Jelisavete Načić ili slikarke Nadežde Petrović nisu bile članice SANU. Srpska akademija nauka i umetnosti danas ne može da se pohvali ni podatkom da su njene članice bile recimo prof. dr Mirjana Nešković, doajenka bioloških nauka i istaknuta profesorka Fiziologije biljaka na Biološkom fakultetu, direktorka Instituta za botaniku i direktorka botaničke bašte „Jevremovac“, jedna od suosnivačica katedre za Fiziologiju biljaka na Institutu za biloška istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu, kao ni Jelena Jelka Bojkić, prva žena koja je u Kraljevini Jugoslaviji, a verovatno i na Balkanu, diplomirala na veterinarskom fakultetu. Zahvaljujući njenim naporima i naučnim dostignućima, proizvedeni su mnogi veterinarski serumi i vakcine na Institutu „Torlak“.
Ističemo da je monografsko izdanje pod nazivom „Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti“ korak u dobrom pravcu ka promociji ženskih naučnih i umetničkih dostignuća. Međutim, na zvaničnoj internet prezentaciji SANU[18], prilikom nabrajanja istaknutih članova u istoriji dugoj 180 godina, navedeni su samo naučnici i umetnički stvaraoci muškog pola, a nije pomenuta nijedna žena. S tim u vezi može se zaključiti da na više polja ima prostora za unapređenje, kako prilikom izbora u članstvo SANU tako i u promociji naučnika i naučnica i umetničkih stvaralaca oba pola.
Republika Srbija ulaže napore da se višedecenijski rodni jaz prevaziđe, kako unapređenjem normativnog okvira tako i kroz podsticanje i stipendiranje posebno mladih u cilju njihovog daljeg usavršavanja i ostanka u svojoj zemlji, poput nacionalnih stipendija najboljim mladim naučnicama iz oblasti hemijskih, bioloških i inženjerskih nauka. Program nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ sprovodi se u partnerstvu Nacionalne komisije za UNESCO, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i L’Oréala Balkan. Ovaj program je deo međunarodnog programa „Za žene u nauci“ (“For Women in Science”), koji postoji od 1998. godine kada je UNESCO prepoznao potencijal žena u svetu nauke i nastoji da na ovaj način promovše njihovu ulogu u društvu. Do sada su nacionalnu nagradu/stipendiju u Srbiji dobile 32 naučnice zbog svog rada u različitim naučnim oblastima (medicina, fizika, matematika, hemija, genetika, astronomija i dr.)[19].
Imajući u vidu navedene podatke, kao i domaći i međunarodni pravni okvir i ciljeve koje postavljaju programska dokumenta u ovoj oblasti, nedvosmisleno se dolazi do zaključka da poslednji izbori za nove članove i članice SANU, umesto da približe, dodatno udaljavaju od ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti.
Promovisanje rodne ravnopravnosti i njeno jačanje na svim poljima, značajno doprinosi daljoj izgradnji demokratskih vrednosti i razvoju svih segmenata našeg društva. Stoga se štetnost opisanog stanja ne iscrpljuje samo činjenicom da rad naučnica i umetnica ne biva prepoznat i vrednovan na adekvatan način, već i time što najviša naučna i i umetnička ustanova u državi šalje neodgovarajuću poruku društvu u celini.
S tim u vezi, bez ulaženja u kriterijume za odabir članova/članica SANU, kao i garantovanu autonomiju ove institucije, a polazeći od propisane nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti upućujemo preporuku da, prilikom održavanja narednih izbora za članstvo, preduzme odgovarajuće mere u cilju ostvarivanja načela rodne ravnopravnosti, kao i da uloži dodatne napore u promociju ženskog naučnog i umetničkog doprinosa.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06
[2] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 3.
[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 13.
[4] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71), član 3.
[5] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71), član 15. st. 1. tač. a)
[6] Dostupno na: https://eige.europa.eu/sites/default/files/council_conclusions_2015_2.pdf
[7] Dostupno na: https://eige.europa.eu/sites/default/files/h2020-hi-guide-gender_en.pdf
[8] Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, br. 52/21), član 3.
[9] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), član 20. st. 1.
[10] Zakon o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 49/19), član 4. st. 1. tač. 8.
[11] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20210701-procenjen-broj-stanovnika-2020/?s=1801
[12] publikacija „Žene i muškarci u Republici Srbiji“, RZS, Beograd, 2020.
[13] https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20210624-diplomirani-studenti-2020-visoko-obrazovanje/?s=1104
[14] Interacademy Partnership je globalna mreža koju čini preko 140 nacionalnih i regionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine, među kojima je i SANU.
[15] Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (2021), Izveštaj o nauci, str. 127. Dostupno na: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000377433
[16] Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti („Službeni glasnik RS“, br. 18/10), član 2. st. 1.
[17] Član 11. stav 4. Statuta SANU, br. 367/9 -019 od 5. oktobra 2020. godine, dostpno na https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/10/statut-SANU-2020.pdf
[18] https://www.sanu.ac.rs/o-akademiji/clanstvo/
[19] https://www.zeneunauci.co.rs/program.html
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Preporuka mera Srpskoj akademiji nauke i umetnosti 
