br. 07-00-586/2021-02 datum: 22.2.2022.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradu Beogradu da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti u okviru svoje nadležnosti kojima će obezbediti ujednačavanje položaja dece koja pohađaju predškolsku ustanovu koju je osnovao Grad Beograd i dece koja su prinuđena da pohađaju privatnu predškolsku ustanovu zbog nedovoljnih kapaciteta ustanova čiji je osnivač Grad Beograd, i to:

• u pogledu nesrazmernog prevaljivanja ekonomskog tereta za periode odsustvovanja u slučaju bolesti dece koja pohađaju javne predškolske ustanove i one koje moraju da pohađaju privatne predškolske ustanove zbog nedovoljnih kapaciteta javnih ustanova čiji je osnivač Grad Beograd, kao i u pogledu kontrole i nadzora nad radom ovih ustanova;

• subvencionisanja boravka trećeg deteta u predškolskoj ustanovi u slučajevima kada dete zbog nedostatka mesta u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd nije moglo da pohađa ovu ustanovu;

Grad Beograd obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se više stotina zakonskih zastupnika dece koja pohađaju privatne predškolske ustanove navodeći da je Skupština grada Beograda donela Odluku o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u privatnim predškolskim  ustanovama koja iznosi 80% od ekonomske cene i koja se isplaćuje roditeljima čija se deca nisu upisala u državne predškolske ustanove zbog manjka kapaciteta, odnosno iz drugih opravdanih razloga. Ukazano je da ekonomsku cenu donosi gradonačelnik grada Beograda svojom odlukom za svaku školsku godinu, te ona u ovom trenutku iznosi 28.015,00 RSD. Od utvrđene ekonomske cene, 80% se regresira roditelju – zakonskom zastupniku na tekući račun, dok roditelj – zakonski zastupnik učestvuje sa 20%. Prema daljim navodima, u proteklih pet godina krše se prava dece koja borave u privatnim predškolskim ustanovama stavljanjem u podređeni položaj u odnosu na decu koja pohađaju državne ustanove i to u delu obračuna naknade dela troškova koji se regresiraju roditelju odnosno zakonskom zastupniku deteta. zakonski zastupnici dece smatraju da je naknada dela troškova boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama sadržana u odluci grada Beograda jer se nejednako postupa u obračunu iznosa naknade. Kako je precizirano, za decu u državnim predškolskim ustanovama učešće roditelja je 20% od ekonomske cene, odnosno 5.600,00 RSD, dok za dane kada je dete bolesno, roditelj na mesečnom nivou plaća oko 2.800,00 RSD. Istaknuto je da roditelji odnosno zakonski zastupnici dece koja zbog nedostatka kapaciteta u državnim predškolskim ustanovama pohađaju privatne predškolske ustanove, učestvuju sa mnogo više od 20% od utvrđene ekonomske cene jer se za svaki dan kada dete odsustvuje iz privatne predškolske ustanove naknada dela troškova koju roditelj dobija od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda umanjuje za 50%, čime se učešće roditelja drastično povećava. U slučaju da je dete koje pohađa privatnu predškolsku ustanovu bolesno ceo mesec, zakonski zastupnik ne može dobiti umanjenje propisano pravilnikom koji se primenjuje na državne predškolske ustanove, već će u privatnoj predškolskoj ustanovi za taj mesec dobiti naknadu dela troškova u iznosu od 11.200,00 RSD, te će ga pohađanje privatne predškolske ustanove tog meseca koštati 16.800,00 RSD. Kako je dalje navedeno, „za svaki izostanak u državnom vrtiću teret koji nosi roditelj se umanjuje, dok se za svaki izostanak u privatnom vrtiću teret koji nosi roditelj povećava. Kada je dete prisutno svakog dana, razlike između privatnog i državnog vrtića nema. Kada je dete odsutno svakog dana, razlike na teret roditelja za decu iz privatnog je 14.000,00 RSD.”

U svom obraćanju Povereniku, zakonski zastupnici su dalje naveli da se razlika pravi i prilikom upisa trećeg deteta. Naime, prilikom upisa trećeg deteta u državne predškolske ustanove kada je roditelj u potpunosti oslobođen plaćanja dela naknade, dok to nije slučaj kada se radi o upisu trećeg deteta u privatne predškolske ustanove.

Pored zakonskih zastupnika roditelja čija deca pohađaju privatnu predškolsku ustanovu iz razloga što zbog nedovoljnih kapaciteta nisu mogla da budu upisana u predškolsku ustanovu čije je osnivač Grad Beograd, Povereniku se obratila i Asocijacija privatnih predškolskih ustanova Srbije. Asocijacija je navela da je Skupština grada Beograda donela Odluku o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj  ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice na teritoriji grada Beograda. U pritužbi je navedeno da su sporne odredbe člana 1, člana 4. stav 3, člana 6. stav 4. i člana 9. Odluke. Smatraju da navedene odredbe propisuju dodatne obaveze za ustanove čiji su osnivači druga fizička ili pravna lica u odnosu na one čiji je osnivač grad Beograd, ali i dodatne obaveze i manji obim prava za roditelje čija deca pohađaju privatne ustanove u odnosu na one čija deca pohađaju državne ustanove. Dalje navode da su roditelji dece koja pohađaju ustanove čiji je osnivač grad Beograd već privilegovani, zato što se naknada dela troškova boravka dece u državnim ustanovama isplaćuje samim ustanovama, a ne roditeljima. Takođe su ukazali na različiti obračun naknade u slučaju odsustva deteta, kao i različitu obavezu vođenja evidencije prisutnosti putem Platforme za sistem kontrole prisutnosti dece.

Imajući u vidu da navedeno različito postupanje nije u uzročnoj vezi ni sa jednim ličnim svosjtvom propisanim Zakonom o zabrani diskriminacije, Poverenik je obustavio postupke po pritužbi. Međutim, sagledavajući važnost pitanja na koje je ukazano, Poverenik se obratio Gradu Beogradu, i nakon dobijanja odgovora i sagledavanja stanja, Gradu Beogradu uputio ovu preporuku mera u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije.

U izjašnjenju Grada Beograda – Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu je ukazao da zakonom nije propisana visina cene usluge, učešće roditelja u ceni usluge, kao ni izuzimanje od obaveze plaćanja za pojedine kategorije dece u privatnim predškolskim ustanovama, već se navedeno odnosi samo na predškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Navedene kategorije bliže su određene Pravilnikom o merilima za utvrđivanje ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama, koji ne obavezuje privatne predškolske ustanove, kako po pitanju utvrđivanja visine cene usluga, tako ni po pitanju učešća korisnika za dane odsustva deteta, već je isto predmet regulisanja ugovornih odnosa između privatne predškolske ustanove i korisnika usluga. Posebno su apostrofirane odredbe člana 12. navedenog pravilnika, kojima je propisano da pojedinačno učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika deteta kao korisnika usluga u mesečnoj ekonomskoj ceni programa po detetu, u skladu sa zakonom utvrđuje nadležni organ lokalne samouprave; za dane odsustva deteta korisnik plaća iznos od 100% navedenog iznosa, a u slučaju odsustva deteta zbog bolesti, a na osnovu dostavljene potvrde izabranog lekara – pedijatra; u vreme korišćenja godišnjeg odmora roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika deteta na osnovu uvida u rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i zbog iskazane potrebe porodice da dete ne pohađa vrtić u trajanju ne dužem od deset radnih dana u toku radne godine, učešće korisnika u mesečnoj ekonomskoj ceni programa iznosi 50%. Prema daljim navodima Sekretarijata, donošenjem Odluke o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice na teritoriji grada Beograda, Skupština grada Beograda je dala mogućnost, koja nije propisana bilo kojim pozitivno-pravnim propisom kao obaveza, da svi roditelji koji nisu upisali dete u jednu od predškolskih ustanova čiji je osnivač grad Beograd, mogu da upišu dete u privatnu predškolsku ustanovu i da ostvare pravo na naknadu dela troškova, najviše do 80% ekonomske cene, iz sredstava budžeta grada, kao i kod predškolskih ustanova čiji je osnivač grad Beograd. Navedenom odlukom propisani su uslovi i način ostvarivanja ovog prava. Odredbom člana 6. stav 4. Odluke propisano je da se za dane odsustva deteta, priznaje 50% od dnevnog iznosa. Kako je Sekretarijat ukazao, to iz razloga što plaćanje troškova u privatnim predškolskim ustanovama za dane odsustva deteta, zavisi od utvrđene cene usluga u privatnim predškolskim ustanovama, ali i od ugovorenih uslova za plaćanje. Pojedine privatne predškolske ustanove naplaćuju pun dnevni iznos u slučaju odsustva deteta, dok pojedine umanjuju isti za određeni procenat, pod određenim uslovima, a što je predmet regulisanja ugovornih odnosa između privatne predškolske ustanove i korisnika usluga. Za razliku od javnih predškolskih ustanova, privatne predškolske ustanove su samostalne u određivanju cene usluga za svoje korisnike (koje idu i do 500 evra mesečno), kao i načina plaćanja. Kako je Sekretarijat naglasio, shodno navedenim pozitivno-pravnim propisima koji ne regulišu na jedinstven način plaćanje troškova boravka dece u javnim i u privatnim predškolskim ustanovama, ne postoji nijedan pravni osnov po kome bi se moglo razmatrati pitanje diskriminacije dece u slučaju naknade dela troškova boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama iz sredstava budžeta grada Beograda, koje je uvedeno kao dodatno pravo.

S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da je ovlašćenje grada da propiše dodatna uslove, kao što je u konkretnom slučaju subvencija troškova boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama zbog nedostatka kapaciteta u ustanovama čiji je osnivač grad, zakonom propisano pravo grada.

Poverenik dalje podseća da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, te da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje.[2]

Zakon o finansijskoj podršci porodici[3] sa decom propisano je u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se obezbeđuje naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom, za decu korisnika novčane socijalne pomoći, kao i regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Članom 11. ovog zakona propisana su prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona. Ovim članom propisano je da AP Vojvodina, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[4] propisano je da delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja je delatnost od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u smislu ovog zakona, jeste vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta. Pod predškolskim uzrastom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uzrast dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Članom 4. ovog zakona propisani su ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja kao podrška celovitom razvoju i dobrobiti deteta predškolskog uzrasta, pružanjem uslova i podsticaja da razvija svoje kapacitete, proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu; vaspitnoj funkciji porodice; daljem vaspitanju i obrazovanju i uključivanju u društvenu zajednicu i razvijanju potencijala deteta kao pretpostavke za dalji razvoj društva i njegov napredak.

Članom 35. stav 2. Zakona o društvenoj brizi o deci[5] propisano je da regresiranje troškova celodnevnog i poludnevnog boravka dece predškolskog uzrasta obezbeđuje se u ukupnom iznosu od 80% od ekonomske cene prosečno po detetu, u predškolskim ustanovama koje se nalaze u mreži ustanova koju utvrdi opština.

Članom 1. Uredbe o kriterijumima za donošenje akata o mreži javnih predškolskih ustanova i akata o mreži javnih osnovnih škola[6] propisano je da se ovom uredbom utvrđuju kriterijumi za donošenje akta o mreži javnih predškolskih ustanova i akta o mreži javnih osnovnih škola, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Stavom 2. istog člana propisano je da se predškolske ustanove i osnovne škole iz stava 1. ovog člana osnivaju i prostorno raspoređuju na način koji će osigurati širu dostupnost kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja i potpuni obuhvat učenika kvalitetnim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem.

Grad Beograd je doneo Odluku o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice na teritoriji grada Beograda,[7] kojom je priznato pravo na naknadu dela troškova roditeljima čija deca nisu mogla da upišu neku od predškolskih ustanova čiji je osnivač grad Beograd.

Članom 10. stav 1. Odluke o pravima deteta u oblasti finansijske podrške porodici sa decom na teritoriji grada Beograda propisana je posebna mera, odnosno ovim članom propisano je da pravo na naknadu ukupnih troškova u predškolskoj ustanovi ostvaruje treće i svako naredno dete u porodici sa troje i više dece, dok je članom 18. iste odluke propisano da prava iz člana 10. i 11. ove odluke ima dete koje koristi usluge predškolske ustanove čiji je osnivač grad Beograd.

Dakle, legitimna je odluka Grada Beograda da se opredeli za različite načine rešavanja brige o deci, uključujući i javno-privatna partnerstva, odnosno da, umesto da gradi predškolske ustanove, osniva nove ili proširuje kapacitete već postojećih ustanova čiji je osnivač grad, subvencioniše boravak dece u predškolskim ustanovama čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice na teritoriji grada Beograda koja zbog nedostatka kapaciteta nisu mogla da se upišu u predškolsku ustanovu čiji je osnivač lokalna samouprava.

Poverenik pohvaljuje intenciju grada da na ovaj način obuhvati što veći broj dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem i na taj način doprinese jačanju društvene brige o deci, podsticanju zapošljavanja, usklađivanju rada i roditeljstva, kao i unapređenju populacione politike.

S obzirom da je opredeljenje grada u poslednjih nekoliko godina, da obavezu društvene brige o deci postiže subvencijama a ne širenjem sopstvenih kapaciteta, Poverenik je mišljenja da je u tom slučaju potrebno detaljnije sistemski urediti odnose između grada i ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice. Naročito je važno da na isti način bude uređen položaj dece koja borave u predškolskim ustanovama čiji je osnivač grad i dece koja borave u privatnim predškolskim ustanovama zbog nedostatka kapaciteta u javnim ustanovama, posebno imajući u vidu da je dobijanje subvencije za pohađanje privatne predškolske ustanove upravo uslovljeno pribavljanjem odbijenice koja je i formalni dokaz o nemogućnosti jedinice lokalne samouprave da omogući detetu upis u predškolsku ustanovu čiji je osnivač lokalna samouprava.

Standardi koje u oblasti zaštite prava deteta postavlja Ustav Republike Srbije, pokazuju jasnu težnju za obezbeđivanjem dostupnosti svih nivoa obrazovanja. Ograničeni kapaciteti predškolskih ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave često dovode do uskraćivanja mogućnosti za predškolsko obrazovanje i vaspitanje deci koja se kroz konkursne procedure ne kvalifikuju za upis, imajući u vidu visoke cene boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama u slučaju odsustva subvencije. Grad Beograd prepoznao je ovakvo stanje, te je donošenjem Odluke o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice značajno unapredio položaj dece koja pohađaju privatne predškolske ustanove propisujući subvenciju u istom iznosu. Iako je ovakvim postupanjem položaj dece u javnim i privatnim ustanovama u najvećoj meri izjednačen, i dalje su prisutne određene razlike koje se posebno odnose na period odsustva dece iz predškolskih ustanova.

U izjašnjenju Grada Beograda, navodi se da se 22.300 dece nalaze van sistema predškolskog obrazovanja i vaspitanja u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd, bez njihove volje, što ukazuje na širi značaj ovog pitanja i njegov uticaj na ravnopravan položaj velikog broja predškolske dece. Ona se u tom položaju nisu našla svojom izborom, već odlukom jedinice lokalne saouprave da unapredi ostvarivanje prava iz svoje osnovne nadležnosti u oblasti vaspitanja i obrazovanja na način da subvencioniše boravak ove dece u privatnim predškolskim ustanovama, pa samim tim ne bi bilo opravdano na roditelje dece prevaljivati nesrazmeran ekonomski teret u odnosu na one roditelje čija deca pohađaju neke od predškolskih ustanova čiji je osnivač Grad Beograd, za vreme bolesti deteta.

Na jednak način trebalo bi pristupiti i problemu punog subvencionisanja boravka trećeg deteta u porodici u privatnim predškolskim ustanovama koja zbog nedostatka kapaciteta nisu našla mesto u javnim predškolskim ustanovama, iako relevantni propisi u ovom trenutku punu subvenciju propisuju samo za javne predškolske ustanove. Samo na taj način mogu da se ispune i suštinski ciljevi zakona i odluka koji se odnose na finansijsku podršku porodicama sa decom, a koji su doneti usled izuzetno negativnih demografskih tendencija u Republici Srbiji.

Ne treba zaboraviti činjenicu da je omogućavanje boravka dece u predškolskim ustanovama nužna pretpostavka radnog angažovanja roditelja, a u slučaju da dete ne uspe da ostvari to pravo, u najvećem broju slučajeva će se to negativno odraziti na radni status majke, odnosno u širem smislu negativno uticati na položaj žena u društvu i na tržištu rada. Uspostavljanje standarda prema kome je predškolsko obrazovanje i vaspitanje bilo dostupno svoj deci pod jednakim uslovima, imalo bi pozitivne implikacije između ostalog i na populacionu politiku i generalno loše demografske tendencije.

Usklađivanje rada i roditeljstva, kao i potreba za obezbeđivanjem dovoljnog broja mesta u vrtićima i predškolskim ustanovama uz usklađivanje radnog vremena ovih ustanova sa promenama na tržištu rada, važan su preduslov za unapređenje i položaja žena na tržištu rada.

Pored činjenice da je društvena briga o deci zakonska obaveza, važan motiv za donošenje ove preporuke Poverenika je osiguravanje najboljeg interesa deteta u pogledu psiho-socijalnog razvoja, gde pored porodice, upravo vrtić i vršnjačka grupa predstavljaju najvažnije činioce socijalizacije, naročito u ovom uzrastu.

O značaju i učešću dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju svedoči studija UNICEF-a iz 2018. godine[8] u kojoj je navedeno: „Predškolsko vaspitanje i obrazovanje (PVO) ima važan uticaj na razvoj deteta i predstavlja osnov za kasniji uspeh u životu u pogledu daljeg obrazovanja, dobrobiti, zapošljivosti i socijalnog uključivanja, naročito za decu nepovoljnog socio-ekonomskog statusa. Javna ulaganja u ove programe donose visok povraćaj ulaganja i predstavljaju sigurnu stratešku intervenciju usmerenu na opšti razvoj društva. Programi PVO imaju najveći uticaj na decu iz depriviranih zajednica i porodica, i nadoknađuju nedostatak podrške za rano učenje u najbližem okruženju deteta. Međutim, važno je naglasiti da samo kvalitetni programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja mogu da proizvedu pozitivan uticaj – u suprotnom nemaju veliki značaj za rani razvoj deteta. Uprkos očiglednim pozitivnim efektima programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i povoljnom strateškom okviru, Srbija ima jednu od najnižih stopa učešća dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u poređenju sa državama članicama EU – pohađa ga svega oko 50% sve dece uzrasta 3 do 5 godina. Ova stopa je značajno niža za neke od ugroženih grupa, kao što su deca romske nacionalnosti ili deca sa invaliditetom. Srbija bi trebalo da iskoristi potencijale koje predškolsko vaspitanje i obrazovanje nudi za dalji ekonomski rast i razvoj. To podrazumeva realizaciju niza važnih zadataka: obezbeđivanje pristupačnosti i kvaliteta programa, razvijanje osnova programa PVO zasnovanog na savremenoj pedagogiji, podrška zaposlenima u sistemu PVO, uspostavljanje odgovarajućih metoda finansiranja i upravljanja i razvijanje delotvornog i pouzdanog sistema praćenja i vrednovanja. Time bi se ostvarili značajni dobici, pošto kvalitetni programi sami sebe višestruko isplaćuju. Cena neaktivnosti je tragičan gubitak ljudskog i ekonomskog potencijala koji ne možemo sebi da priuštimo“.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u školskoj 2020/21. godini 216 570 dece pohađalo je predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Dece uzrasta od šest meseci do tri godine bilo je 50 635 (23,4%), a dece od navršene tri godine do polaska u školu 165 935 (76,6%).[9] Stopa obuhvata predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u Srbiji raste za sve starosne grupe, ali je i dalje ispod ciljeva EU za 2030. godinu, a situacija se dodatno pogoršala tokom pandemije kovida-19.[10]

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2021. godini u Srbiji je rođeno 62.062 dece, dok je preminulo 135.901 osoba.[11] Jedan od faktora kojima je moguće uticati na ove izuzetno negativne demografske tendencije su i mere kojima bi se omogućio pristup predškolskim ustanovama svoj deci pod jednakim uslovima. Naknada troškova boravka dece u predškolskim ustanovama uvedena je neposredno posle Drugog svetskog rata. U periodu od 1992-2002. godine subvencija je iznosila 80% ekonomske cene boravka. Boravak za treće dete je bio besplatan u periodu od 1974-1990 i od 1992-2002 godine (u opštinama sa negativnim prirodnim priraštajem)[12]. Kada vidimo da je mera subvencionisanja boravka dece u predškolskim ustanovama nastala još u teškim vremenima nakon okončanja rata, jasno je da ne može da postoji valjano opravdanje da ne bude sveobuhvatno primenjena i danas u neuporedivo boljem socijalno-ekonomskom okruženju. Takođe, ona kao način investiranja u ljudski kapital može da ima isključivo pozitivne efekte kako na demografske, tako i na ekonomske tendencije. Prema istraživanjima UNICEF-a, jedna od najdelotvornijih i najefikasnijih javnih politika za sveopšti razvoj društva, jeste politika ranog razvoja dece. Investiranje u programe ranog razvoja dece osigurava povraćaj sredstava koji je 4 do 5 puta viši od uloženih sredstava[13].

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti kako bi se ujednačio položaj dece koja su nevoljno ostala van sistema javnih ustanova obrazovanja i vaspitanja i onih koja su u sistemu javnih ustanova, a naročito:

• u pogledu nesrazmernog prevaljivanja ekonomskog tereta za periode odsustvovanja u slučaju bolesti dece koja pohađaju javne predškolske ustanove i one koje moraju da pohađaju privatne predškolske ustanove zbog nedovoljnih kapaciteta javnih ustanova čiji je osnivač Grad Beograd, kao i u pogledu kontrole i nadzora nad radom ovih ustanova;

• subvencionisanja boravka trećeg deteta u predškolskoj ustanovi u slučajevima kada dete zbog nedostatka mesta u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd nije moglo da pohađa ovu ustanovu;

Grad Beograd je slobodan da iznađe najekonomičniji i najefikasniji model, odnosno način uključivanja privatnih predškolskih ustanova u sistem javnog obrazovanja i vaspitanja dece kako bi se obezbedio njihov jednak tretman, koristeći se i iskustvom drugih lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije u kojima se činjenica da je dete odsutno zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga ne utiče na povećanje dela naknade koju roditelj snosi.

Poverenik je svestan kompleksnosti pravnih odnosa koje proizlaze iz ovog oblika javno-privatnog partnerstva u cilju ostvarivanja zakonskih obaveza lokalne samouprave, s obzirom na činjenicu da društvena briga o deci nije u nadležnosti samo lokalnih samouprava. S tim u vezi, potrebno je uspostaviti adekvatnu saradnju sa nadležnim ministratsvima ali i drugim društvenim akterima u cilju prevazilaženja postojećih problema i različitog položaja dece i njihovih zakonskih zastupnika u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd i onih koji su ostali van tog sistema zbog nedovoljnih kapaciteta.

Navedeno stanovište Poverenika u ovoj preporuci, ne treba tumačiti na način da bi trebalo obezbediti subvencionisanje boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama čak i u onim situacijama kada se za pohađanje tih ustanova optira dobrovoljno iako postoje odgovarajući smeštajni kapaciteti u javnim ustanovama, već se ono odnosi na situacije u kojima jedinica lokalne samouprave ne može da obezbedi dovoljne smeštajne kapacitete u sopstvenim predškolskim ustanovama.

Grad Beograd, obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20), član 3.

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 50/18, 46/21 – odluka US, 51/21 – odluka US, 53/21 – odluka US, 66/21 i 130/21

[4] „Službeni glasnik RS“, 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 10/19, 86/19 – dr. zakon, 157/20 – dr. zakon, 123/21 – dr. zakon i 129/21

[5] „Službeni glasnik RS“ br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispr. dr. zakona,101/05 – dr. zakon,18/10 – dr. zakon i 113/17 – dr. zakon)

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 21/18

[7] „Službeni list Grada Beograda“, br. 89/20

[8] Dostupno na:  https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-07/Predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje.pdf

[9] Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/vesti/20210416-predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje-2020/?s=1101

[10] Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/kvalitetno-i-inkluzivno-pred%C5%A1kolsko-vaspitanje-i-obrazovanje

[11] Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/vesti/20220125-zivorodjeni-i-umrli-januar-decembar-2021/?s=1803

[12] Mirjana Rašević, Petar Vasić, „Obrazovanje kao faktor fertiliteta i populacione politike u Srbiji“, (2017). Dostupno na: http://iriss.idn.org.rs/39/1/Obrazovanje%20kao%20faktor%20fertiliteta%20i%20populacione%20politike%20u%20Srbiji.pdf

[13] UNICEF website (2017), ECD in Post-2015 Development Agenda and Why Early Childhood Development

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera Gradu Beogradu radi ujednačavanja položaja dece koja pohađaju predškolsku ustanovu