br. 021-01-488/2021-02 datum: 29.11. 2021.godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,  daje

MIŠLjENjE

na Predlog strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2021. do 2030. godine 

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dostavilo je 25. novembra 2021. godine Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, elektronskim putem, Predlog strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2021. do 2030. godine (u daljem tekstu: Predlog strategije) sa obrazloženjem i propratnim aktima, radi davanja mišljenja. U dopisu je navedeno da će materijal biti prosleđen i putem pošte, koji je Poverenik primio 28. novembra 2021. godine. Dopisom je zatraženo od Poverenika da mišljenje dostavi u što kraćem roku, kako bi ovaj strateški dokument bio usvojen na narednoj sednici Vlade. Nakon toga je Ministarstvo, 29. novembra 2021. godine uputilo još jedan elektronski dopis kojim je zatraženo da se skenirano mišljenje na dostavljeni tekst Predloga strategije dostavi u što kraćem roku.

S tim u vezi, Poverenik najpre ističe da je organima ostavljen prekratak rok za sagledavanje ovako važnog strateškog dokumenta. Na ovu činjenicu je Poverenik ukazivao i tokom postupka izrade Predloga strategije imajući u vidu materiju koju ovaj strateški dokument uređuje. Međutim, ova primedba Poverenika nije usvojena.

S obzirom na navedeno, dajemo načelne primedbe na Predlog strategije, sa aspekta delokruga rada ovog organa.

Imajući u vidu odredbe člana 13. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije[2], kojim su određeni obavezni elementi strategije, i navedeno da opšti i posebni ciljevi moraju biti jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je potrebno još jednom razmotriti deo Predloga strategije, pod nazivom Ciljevi i mere strategije, posebno sa aspekta metodološkog definisanja opšteg i posebnih ciljeva.

Predlogom strategije dat je opis stanja koji ukazuje na činjenicu da su pripadnici i pripadnice pojedinih grupa u većem riziku od diskriminacije, te da postoje problemi koji još uvek nisu rešeni a sa kojima se ove društvene grupe susreću. Međutim, kao pokazatelji rezultata za nemali broj mera navedeni su konkursi za različita istraživanja, broj sprovedenih obuka i sl. Postavlja se pitanje da li se efekti mera mogu meriti isključivo kroz navedene pokazatelje rezultata.

Takođe, Poverenik je tokom izrade Predloga strategije uputio zajednički predlog sa Fondacijom Centra za demokratiju da se u ovaj strateški dokument unese deo koji će se odnositi na Agendu održivog razvoja 2030. Naime, Agenda održivog razvoja 2030 fokusirana je na smanjenje nejednakosti i na to da niko ne bude izostavljen, integrišući principe ljudskih prava kao što su jednakost i nediskriminacija. Navedeni principi su uključeni u ciljeve i potciljeva Agende, a posebno na: jednaka prava na ekonomske resurse, osnovne usluge, tehnologiju i ekonomske resurse (potcilj 1.4) , eliminisanje svake diskriminacije u obrazovanju (potcilj 4.5), eliminisanje svih oblika nasilja i eksploatacije žena i devojčica (potcilj 5.2), vrednovati neplaćenu brigu i staranje i promovisati zajedničku odgovornost u domaćinstvu (potcilj 5.4), obezbediti puno učešće u rukovođenju i donošenju odluka (potcilj 5.5) , jednaka prava na ekonomske resurse, vlasništvo i finansijske usluge (potcilj 5.a), puna zaposlenost i jednaka plata za rad jednake vrednosti (potcilj 8.5), zaštitu radnih prava i promovisanje bezbednog radnog okruženja (potcilj 8.8) i osiguranje jednakih mogućnosti i eliminisanje diskriminacije (potcilj 10.3). Mišljenja smo da je Predlogom strategije potrebno detaljnije razraditi ove ciljeve i povezati ih sa postavljenim strateškim ciljevima. U Predlogu strategije izdvojeni su samo neki od ciljeva održivog razvoja, dok je Poverenik mišljenja da treba za implementaciju strategije uzeti u obzir sve ciljeve jer je načelo nediskriminacije prožimajući faktor svih, a ne samo nekih ciljeva.

Kada govorimo o opštem cilju, navedeni pokazatelji efekta se ne odnose na opšti cilj na način na koji bi pokazatelji efekata (odnosno pokazatelji učinaka) trebalo da se odnose, kako bi se njima merili efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika utvrđenih ovim dokumentom.

Napomena: Dopis potpisan po ovlašćenju, na osnovu člana 32. stav 6. Zakona o zabrani diskriminacije^[3]

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br.  22/09 i 52/21), član 1. i član  33. stav 1. tačka 7)

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 30/18

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

P.O. POVERENICE ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI  

Mirjana Kecman, pomoćnica poverenice  

Mišljenje na Predlog strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2021. do 2030. godine