br. 011-00-26/2021-02 datum: 13.9. 2021. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,  daje

MIŠLjENjE

na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika

Ministarstvo odbrane je dopisom broj 2504 – 4, od 24.08.2021. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, sa obrazloženjem (u daljem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišljenja.

Postupajući po ovom dopisu, dajemo mišljenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbom člana 17. stav 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbom člana 27. stav 1. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje sledeće mišljenje:

1. 1. Članom 2. stav 1. Nacrta zakona dato je značenje pojmova i navedena lica koja ostvaruju prava po ovom zakonu, pri čemu nisu obuhvaćena lica koja imaju status ratnih vojnih invalida, mirnodopskih vojnih invalida i civilnih invalida rata. Imajući u vidu da se radi o licima koja su invaliditet stekla na služenju vojnog roka, u vezi sa vojnim dejstvima ili na drugi način učešćem u oružanim akcijama, da su ova lica u najvećem broju slučajeva lečenje započela u okviru vojne zdravstvene službe, kao i da je njihovo zdravstveno stanje često dugotrajno narušeno usled stečenog invaliditeta, Poverenik je mišljenja da je potrebno još jednom razmotriti navedenu odredbu u cilju obuhvatanja i ovih kategorija lica, posebno imajući u vidu da Nacrt zakona predstavlja sveobuhvatni propis (kojim je obuhvaćena i zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje) koji prvi put, na ovakav način, reguliše ovu materiju.

2. 2. Članom 5. Nacrta zakona uređuje se zaštita mentalnog zdravlja, tako što se, između ostalog, navodi i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove. Poverenik podseća da je Komitet za prava osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija, u svojim Zaključnim zapažanjima u vezi sa inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[3], ukazao na potrebu zabrane prisilnog zadržavanja dece i odraslih po osnovu invaliditeta, uključujući prisilnu hospitalizaciju i institucionalizaciju, kao i ukidanje Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i usklađivanje zakonodavstva i politika u ovoj oblasti sa odredbama Konvencije. Imajući u vidu navedeno, odredba člana 5. Nacrta zakona bi trebalo samo da upućuje na propise kojima se uređuje oblast zaštite lica sa mentalnim smetnjama, bez navođenja sadržaja samog zakona, posebno u delu prisilnog smeštaja.

3. U vezi sa odredbama čl. 22-24. Nacrta zakona, kojima se propisuje stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, prema planu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, Poverenik je mišljenja da je potrebno predvideti da ministar nadležan za donošenje ovog plana, u skladu sa članom 22.stav 2. Nacrta zakona, preduzme sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u programu stručnog usavršavanja i kriterijumima i bližim uslovima za odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija.

4. 4. Određeni broj odredaba Nacrta zakona (čl. 33 i 35-37.) uređuje pitanja organa i unutrašnje organizacije vojne zdravstvene ustanove i sastava pojedinih organa u sistemu vojnog osiguranja (čl. 166,167,168,170. i 173.), kao što su, primera radi Upravni odbor, Nadzorni odbor, razne komisije sl, a odredba člana 33. stav 3. Nacrta zakona posebno upućuje da sastav, način rada i druga pitanja od značaja za rad relevantnih stručnih organa uređuje ministar odbrane. Zakonom o rodnoj ravnopravnosti između ostalog je propisano da se posebnim merama mora obezbediti uravnotežena zastupljenost polova u upravnim i nadzornim telima i na položajima. Mišljenja smo da prilikom određivanja sastava organa koji su predviđeni Nacrtom zakona treba voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti polova (a imati u vidu i predstavnike drugih osetljivih grupa) u svim fazama izbora.

5. U članu 74. Nacrta zakona, (st. 3. i 4.) uređena su prava na zdravstveno osiguranje deteta koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Praksa Poverenika je pokazala da je Fond SOVO u cilju ostvarivanja prava deteta vojnog osiguranika, koje je nesposobno za samostalan život i rad, tumačio tako da je dete moglo da ostvari pravo na osiguranje pod uslovom produženja roditeljskog prava ili potpunim lišenjem poslovne sposobnosti. Imajući u vidu ovakvo stanje, smatramo da je potrebno u Obrazloženju Nacrta zakona dodatno pojasniti da pravo deteta i lica iz člana 74. ovog zakona nikako nisu uslovljena produženjem roditeljskog prava ili lišenjem poslovne sposobnosti, posebno što u Obrazloženju koje je u prilogu ovog Nacrta zakona ne postoje nikakva preciznija objašnjenja u vezi sa ovom odredbom.

6. Odredbom člana 76. Nacrta zakona propisano je pravo na zdravstvenu zaštitu drugih lica, kao i obim te zaštite. Druga lica, u skladu sa ovim Nacrtom zakona (član 2.stav 1. tačka 4.) su vojnik na služenju vojnog roka, lice u rezervnom sastavu dok se nalazi na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije, učenik i kadet vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire. Imajući u vidu odredbu člana 81. Nacrta zakona (šta obuhvata zdravstvena zaštita koja se ovim zakonom obezbeđuje), i nedostajuće obrazloženje člana 76. Nacrta zakona, postavlja se pitanje zašto druga lica nemaju sve oblike zdravstvene zaštite nabrojane u članu 81. stav 1. Nacrta zakona. Poverenik skreće pažnju na načela zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i na neophodnost ravnopravnog tretmana drugih lica u odnosu na korisnike prava, a sve to u pružanju zdravstvenog osiguranja i zaštite koja bi se obezbeđivala ovim zakonom. S tim u vezi, u članu 77. stav 1. Nacrta zakona propisano je da druga lica po otpuštanju iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za povrede ili oboljenja koja su dobili za vreme službe u Vojsci Srbije, koja su neposredna posledica vršenja vojne službe, ako to pravo ne ostvaruju po drugom osnovu. Smatramo da ovu odredbu treba precizirati u smislu da prava koja bi druga lica ostvarila po drugom osnovu moraju biti istog obima i kvaliteta. U istom smislu treba razmotriti i odredbu člana 78. Nacrta zakona.

7. Članom 86. stav 1. Nacrta zakona propisano je da korisnik prava za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.) ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život korisnika prava. Stavom 2. ovog člana propisano je da pravo na korišćenje zdravstvene zaštite iz stava 1. ovog člana ima korisnik prava ako je pre odlaska u inostranstvo dobio potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu. U vezi sa ovom odredbom ukazujemo da je u postupku po pritužbi osiguranog lica u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju uočen problem kod omogućavanja usluga dijalize u inostranstvu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tokom privatnog boravka građana koji boluju od hronične bubrežne insuficijencije i koji zbog održavanja života hemodijalizu moraju da obavljaju doživotno bez obzira da li se nalaze u Republici Srbiji ili u inostranstvu. Republički fond za zdravstveno osiguranje obratio se Narodnoj skupštini, Odboru za zdravlje i porodicu, u vezi predstavke Udruženja bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi RS – RENALIS, kojom je traženo da se pacijentima na hemodijaliznom programu omoguće usluge hemodijalize u inostranstvu, tokom privatnog boravka, na teret RFZO-a, sa navodom da ne postoji zakonska obaveza da RFZO obezbedi i snosi troškove osiguranim licima za obavljanje hemodijalize u inostranstvu, ali da je RFZO na dobrovoljnoj osnovi doneo Uputstvo o obavljanju hemodijalize u inostranstvu u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i da su ove aktivnosti preduzete „dok Zakonom o zdravstvenom osiguranju ne bude regulisana navedena pravna situacija“. Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da je prilikom uređivanja pitanja prava korisnika prilikom privatnog boravka u inostranstvu potrebno i navedeno imati u vidu.

8. Povodom odredbe čl. 94. i 103. Nacrta zakona, Poverenik ukazuje da su sa malim izmenama ove odredbe sadržane i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju (član 78. i 95. Zakona). Povodom primene odredaba čl. 78. i 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju Povereniku se obratila organizacija civilnog društva navodeći da se nejednakom primenom navedenih članova u praksi, roditelji dece obolelih od retkih bolesti nalaze u pravnom vakumu i dovode u stanje pravne nesigurnosti. U dopisu je takođe navedeno da se kao problem sa primenom člana 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju javlja činjenica da ni jedna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ne primenjuje navedenu odredbu na jedinstven način. Pojašnjeno je da pojedine filijale fonda upućuju roditelje da se postupak po članu 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju pokreće prvo pred izabranim lekarom, zatim pred prvostepenom komisijom RFZO-a i na kraju pred drugostepenom komisijom, dok je članom definisano samo postupanje pred drugostepenom komisijom RFZO-a. Dopisom je ukazano da je članom 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano da se naknada zarade roditeljima isplaćuje u iznosu od 100%, dok prema informacijama kojima raspolaže ova organizacija roditelji i dalje primaju naknadu zaradu u visini od 65%. Iako su odredbe čl. 94. i 103. Nacrta zakona na neznatno drugačiji način uredile ove pravne situacije s obzirom na materiju koju uređuje Nacrt zakona, opreza radi, ukazujemo na probleme koje je Zakon o zdravstvenom osiguranju, na početku svoje primene izazvao u praksi, kako biste, pre utvrđivanja konačnog teksta Nacrta zakona dodatno posvetili pažnju njihovom formulisanju, odnosno njihovom obrazloženju.

Takođe, iako je ovakva odredba sadržana u pojedinim zakonima kao što je Zakon o zdravstvenom osiguranju Poverenik smatra da je umesto termina: „telesno ili duševno ometeno u razvoju“ adekvatnija upotreba termina: „lice sa fizičkim i mentalnim invaliditetom“. Formulacija „telesno ili duševno ometeno u razvoju“ je neadekvatna i nije u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima, te je treba u budućnosti napuštati, odnosno izbegavati. S obzirom da je navedeni termin upotrebljen u više odredaba Nacrta zakona, navedeno treba imati u vidu ukoliko se vrši njegova izmena.

Pored toga, ukazujemo i na odredbu člana 94. stav 5. kojom je propisano naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege deteta pripada profesionalnom vojnom licu ako su oba roditelja deteta zaposlena, ako dete ima samo jednog roditelja ili ako jedan od roditelja nije zaposlen, ali je iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete. Poverenik je mišljenja da treba razmotriti da se ovom odredbom obuhvate i roditelji koji samostalno vrše roditeljsko pravo.

9. Članom 98. Nacrta zakona uređuje se upućivanje na ocenu radne sposobnosti, odnosno sposobnosti za profesionalnu vojnu službu ukoliko se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika. Članom 136. Nacrta zakona uređeno je da viša vojnolekarska komisija, između ostalog, daje, za profesionalna vojna lica, ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu (kada je predlog ocene sposoban i ograničeno sposoban), kao i da daje predlog u vezi sa ocenom sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i upućuje na dalju nadležnost u organizaciju nadležnu za penzijsko i invalidsko osiguranje u slučajevima kada je predlog ocene nesposoban za profesionalnu vojnu službu. S obzirom da u dostavljenom Obrazloženju ne postoje preciznija pojašnjenja, a imajući u vidu da lica mogu biti delimično sposobna za rad, bez obzira da li se radi o vojnoj službi ili ne, postavlja se pitanje da li se ovim licima procenjuje radna sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa propisima o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom radi ostvarivanja prava na rad (u vojnoj službi ili van nje) ili se radi isključivo o veštačenju gubitka radne sposobnosti u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju i ostvarivanju prava na penziju. Posebno napominjemo da je potrebno voditi računa o činjenici da se procena radne sposobnosti i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuju sposobnosti osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova samostalno ili uz službe podrške, kao i da se pri tome sagledavaju telesne funkcije i stepen oštećenja tih funkcija kao i ocena socijalnih, psiholoških i drugih faktora koji utiču na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja svakog pojedinca radi uključivanja na tržište rada. Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da je i ovu odredbu potrebno još jednom razmotriti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09 i 52/21, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) član 21.

[3] Dostupno na internet stranici: https://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/node/155

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika