„Više od petine predstavnika organa javne vlasti ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom, a čak trećina ne zna ili misli da govor mržnje nije zakonom zabranjen” naglasila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić na predstavljanju rezultata istraživanja „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji”, koje je za potrebe Poverenika, a uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), sproveo Ipsos Strategic marketing.
Istraživanjem su obuhvaćeni predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti – od Vlade Republike Srbije, preko lokalnih organa vlasti, do sudova, na svim nivoima. Reč je o predstavnicima iz 10 institucija: Narodne skupštine Republike Srbije, Skupštine AP Vojvodine, skupština gradova, skupština opština, Vlade Republike Srbije, Pokrajinske vlade, gradskih veća, opštinskih veća, sudova i tužilaštva.
Poverenica je istakla da je visok procenat iznošenja diskriminatornih stavova među predstavnicima organa javne vlasti i visok je procenat onih koji tolerišu diskriminatorno ponašanje. Osim toga, mnogo je onih koji smatraju da su diskriminisane grupe same odgovorne za svoj položaj i da je odgovornost za borbu protiv diskriminacije na samim građanima i građankama, a ne na nadležnim institucijama, odnosno državi, dodala je poverenica.
Oko dve trećine predstavnika organa javne vlasti smatra da u oblasti zapošljavanja ima najviše diskriminacije.
Poslanici i poslanice u Narodnoj skupštini Republike Srbije su senzibilisaniji od ostalih na diskriminaciju po osnovu pola. Čak 70 odsto smatra da žene nisu jednako tretirane u društvu.
Prema viđenju samih predstavnika organa javne vlasti, među njihovim kolegama postoje predrasude prema LGBT osobama, obolelim od HIV-a, Romima i deci sa smetnjama u razvoju. Čak 40% smatra da bi se većina njihovih kolega složila sa tvrdnjom da je homoseksualnost bolest, a to mišljenje je posebno izraženo među predstavnicima opštinskih uprava.
Više od polovine ispitanih smatra da su se u institucijama u kojima rade iznosili diskriminišući stavovi ili sprovodilo diskriminišuće ponašanje. Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji samo deklarativna spremnost predstavnika organa javne vlasti da se aktivno suprotstave kolegama koje diskriminišu i da ih prijave nadležnim organima. Dve trećine ispitanih izjavilo je da se verbalno suprotstave svojim kolegama koji čine diskriminaciju na radnom mestu ili iznose diskriminatorne stavove, ali je samo 4% to prijavilo odgovornoj osobi, odnosno instituciji.
Na predstavljanju izveštaja govorili su i Irena Vojackova Solorano, direktorka Programa UN za razvoj u Srbiji (UNDP), Marko Uljarević, istraživač Ipsos Strategic marketinga i Ivana Krstić, stručna konsultantkinja na projektu.
Istraživanje „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji“ možete pronaći na sajtu Poverenika, u odeljku Izveštaji i publikacije, a video materijal sa konferencije možete pogledati na zvaničnom You Tube kanalu.
