br. 011-00-17/2024-02 datum: 5.2024.

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA

Nemanja Starović, ministar

11000 BEOGRAD

Nemanjina br. 22-26

PREDMET: Inicijativa za dopunu odredaba članova 66 – 73. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica

Poštovani gospodine Staroviću,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je više dopisa ratnog vojnog invalida, korisnika penzije, koji je mlađi od 65 godina. U dopisima je istaknuto da  odredbe Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica[1], kojima su propisani uslovi za ostvarivanje prava na invalidski dodatak za ratne vojne invalide, kako je navedeno, „izostavljaju grupu ratnih vojnih invalida koji su u penziji, a imaju manje od 65 godina“, odnosno da zakon ovoj grupi građana ne priznaje pravo na invalidski dodatak.

Isto lice obratilo se Povereniku elektronskim dopisom povodom iste stvari 11.3.2020. godine, sa molbom za podnošenje inicijative za izmenu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kako bi ratni vojni invalidi koji su mlađi od 65 godina, a ostvarili su pravo na penziju, imali pravo i na invalidski dodatak za ratne vojne invalide.

Nakon toga, Poverenik se obratio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dopisom br. 07-00-176/2020-02 od 8.2.2021. godine, sa molbom da nam ovo ministarstvo kao ovlašćeni predlagač navedenog zakona, pojasni razloge kojima se rukovodilo prilikom izrade zakonskih rešenja kojima su propisani uslovi i krug lica koji mogu ostvariti pravo na invalidski dodatak ratnih vojnih invalida.

S tim u vezi, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo je odgovor Povereniku br. 011-00-00058/221-11 od 24.2.2021. godine, u kojem je između ostalog navedeno da je pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida propisano odredbama čl. 66-70. Zakona, tj. pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida u radnom odnosu, pravo na invalidski dodatak nezaposlenog ratnog vojnog invalida, kao i pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života. U dopisu je dalje navedeno da je namera predlagača Zakona bila da se propisivanjem ovog prava i na navedeni način poveća zaštita najtežih i istovremeno i najstarijih ratnih vojnih invalida, odnosno da se njihova primanja ne umanjuju u znatnoj meri, već da ostanu na približno istom nivou kao i pre navršene 65 godine života. Kao razlog za ovakvo rešenje Ministarstvo je navelo da je usled starosti povećana potreba za lečenjem i negom starijih ratnih vojnih invalida, zbog daljeg pogoršanja njihovog narušenog zdravstvenog stanja. Pored navedenog, Ministarstvo je istaklo da će razmotriti mogućnost da, kada se za to steknu finansijske mogućnosti u budžetu Republike Srbije, proširi korpus prava i ostalih korisnika prava iz oblasti boračko – invalidske zaštite civilnih invalida rata.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti se ponovo obratio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dopisom br. 07-00-643/2022-02 od 27.12.2022. godine, sa inicijativom da se razmotre dopune relevantnih odredaba Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kako bi i osobe sa statusom ratnih vojnih invalida, koje nisu navršile 65 godina života, a ostvarile su pravo na penziju, mogle da ostvare pravo na invalidski dodatak, s obzirom da ova lica nemaju status ratnog vojnog invalida u radnom odnosu, kao ni nezaposlenog ratnog vojnog invalida, niti status ratnog vojnog invalida koje ima navršenih 65 godina života, a koja sva lica ostvaruju pravo na invalidski dodatak.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavestilo je Poverenika dopisom br. 07-00-35/2023-11 od 20.1.2023. godine da će ponovo razmotriti mogućnost da, kada se za to steknu finansijski uslovi u budžetu Republike Srbije, ratni vojni invalidi mlađi od 65 godina, a koji su korsnici penzije, mogu ostvariti pravo na invalidski dodatak.

Imajući u vidu da je izabrana nova Vlada, a da Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica nije izmenjen, ponovo podnosimo ovu inicijativu.

Odredbama članova 66. do 73. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica određeni su uslovi pod kojima Zakonom definisane kategorije ratnih vojnih invalida mogu ostvariti pravo na invalidski dodatak ratnih vojnih invalida. Kategorije ratnih vojnih invalida koje mogu ostvariti pravo na invalidski dodatak su: 1) Ratni vojni invalidi u radnom odnosu; 2) Nezaposleni ratni vojni invalidi i 3) Ratni vojni invalidi koji su navršili 65 godina života.

Odredbama člana 72. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica propisano je da ratni vojni invalid od 1. do 4. grupe koji je navršio 65 godina života ima pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, da se invalidski dodatak iz stava 1. ovog člana za ratnog vojnog invalida koji je ostvario penziju, određuje u mesečnom iznosu razlike između osnovice i ostvarene penzije u mesecu za koji se priznaje pravo, kao i da se invalidski dodatak iz stava 1. ovog člana za ratnog vojnog invalida koji nije ostvario pravo na penziju, određuje u mesečnom iznosu 100% od osnovice. Odredbama člana 73. istog Zakona propisano je da se pravo na invalidski dodatak iz člana 72. ovog zakona može ostvariti ukoliko ratni vojni invalid od 1. do 4. grupe koji je navršio 65 godina života ispunjava i uslove propisane članom 70. tač. 5) do 9) ovog Zakona (da ne obavlja poslove po osnovu ugovora van radnog odnosa u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i ne obavlja poslove po osnovu drugih ugovora za koje ostvaruje naknadu, da nije član privrednog društva, da nije osnivač ili član zadruge ili druge profitabilne organizacije, da nije preduzetnik, da nije korisnik prava na mesečno novčano primanje po ovom zakonu ili drugim propisima).

Takođe, neophodno je ukazati da je odredbama člana 2. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, propisano da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete za telesno oštećenje, odnosno gubitak života bliskog srodnika, a prava koja pripadaju borcima, ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima, članovima porodica palih i umrlih boraca i umrlih vojnih invalida zasnivaju se i na principu nacionalnog priznanja.

Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.^[2]

Polazeći od navedenih odredaba očigledno se pravi razlika po osnovu starosnog doba, i to između ratnih vojnih invalida – korisnika penzije koji su navršili 65 godina života i ratnih vojnih invalida – korisnika penzije koji su mlađi od 65 godina života.

Polazeći od toga da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u svom dopisu od 24.2.2021. godine, navelo da je cilj predlagača Zakona bio da se „propisivanjem ovog prava na navedeni način poveća zaštita najtežih i istovremeno i najstarijih ratnih vojnih invalida, odnosno da se njihova primanja ne umanjuju u znatnoj meri, već da ostanu na približno istom nivou kao i pre navršene 65 godine života… te da usled starosti postoji povećana potreba za lečenjem i negom starijih ratnih vojnih invalida, zbog daljeg pogoršanja njihovog narušenog zdravstvenog stanja“, a uzimajući u obzir da je članom 2. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica propisano prevashodno da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete za telesno oštećenje, kao i da pravo na invalidski dodatak mogu ostvariti i ratni vojni invalid u radnom odnosu, kao i nezaposleni ratni vojni invalid, Poverenik ukazuje da se navedeno pravljenje razlike u odnosu na lica koja su ostvarila pravo na penziju a imaju manje od 65 godina ne može smatrati opravdanim.

Uzimajući u obzir sve navedeno, a polazeći od odredaba člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik podnosi ovu inicijativu u cilju dopune čl. 66 – 73.  Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica na način da i ratni vojni invalidi – korisnici penzije koji nisu navršili 65 godina života, mogu ostvariti pravo na invalidski dodatak.

Neophodno je da o preduzetim radnjama obavestite Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 18/20

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), član 2.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Inicijativa za dopunu odredaba članova 66 – 73. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica