br. 07-00-130/2014-02 datum: 9. 6. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženje žena F. iz S. P. protiv privrednog društva „A.” a.d. B, zbog onlajn formulara za zaposlenje koji je postavljen na sajtu ovog privrednog društva, s obzirom da se pojedina pitanja odnose na osetljive podatke i lična svojstava kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca, i to: a) bračni status, b) deca i c) slika. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije i da lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Utvrđeno je, takođe, da je privredno društvo „A.” a.d. B, nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, uklonilo iz formulara za zaposlenje sporna pitanja koja su bila predmet ove pritužbe. Poverenica je dala mišljenje da je postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje na svom sajtu, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, „A.” a.d. B. izvršila akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu bračnog i porodičnog statusa i izgleda. Imajući u vidu da su navedena pitanja tokom postupka uklonjena iz formulara za zaposlenje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je preporučila privrednom društvu „A.” a.d. B. da ubuduće, prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopuštenih pitanja koja se tuču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje žena F. iz S. P, protiv privrednog društva „A.” a.d. iz B.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da se u onlajn formularu za zaposlenje na sajtu privrednog društva „A.” a.d. iz B, pojedina pitanja odnose na osetljive podatke i lična svojstva kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca;

– da su posebno osetljiva pitanja: datum i mesto rođenja, bračni status, deca i slika.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija onlajn formulara za zaposlenje, postavljenog na sajtu www…

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva „A.” a.d. B.

1.5. U izjašnjenju B. R, direktora „A.” a.d. B, navedeno je:

– da je ovo privredno društvo, postupajući u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, uklonilo iz onlajn formulara za zaposlenje sporna pitanja koja se odnose na sledeće podatke: bračni status, deca i slika;
– da je podatak o godini rođenja i dalje ostao u upitniku za zaposlenje, s obzirom da poslodavac ima pravo, u skladu sa drugim zakonima Republike Srbije, da koristi određene povlastice za prijem u radni odnos osoba koje su npr. mlađe od 30 godina, zbog čega se datum rođenja ne može smatrati diskriminatornim pitanjem.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i onlajn formulara za zaposlenje privrednog društva „A.” a.d. B, utvrđeno je da su u formularu, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja: datum i mesto rođenja, bračni status, deca i slika.

2.2. Uvidom u onlajn formular za zaposlenje privrednog društva „A.” ad. B, na sajtu www…, utvrđeno je da su iz formulara, nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, uklonjena pitanja koja se odnose na mesto rođenja, bračni status, decu i slika.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 4. propisano je načelo jednakosti, tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Odredbama čl. 16. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno, narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Odredbom čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova, propisano je da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Navedena odredba čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova u vezi je sa čl. 26. st. 2. Zakona o radu , prema kojem poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.4. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je formular za zaposlenje, postavljen na sajtu privrednog društva „A.” a.d. B, između ostalih, sadržao i pitanja: datum i mesto rođenja, bračni status, deca i slika.

3.5. Utvrđeno je, takođe, da je u međuvremenu, u periodu nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, izmenjen formular za zaposlenje koji je bio postavljen na sajtu ovog privrednog društva, i to tako što su pitanja: mesto rođenja, bračni status, deca i slika uklonjena iz formulara za zaposlenje.

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su pitanja u formularu za zaposlenje koja su se nalazila na sajtu ovog privrednog društva, i to: bračni status, deca i slika nedozvoljena, jer se odnose na lična svojstava kandidata i kandidatkinja i nemaju neposrednog značaja za obavljanje posla, s obzirom na delatnost ovog privrednog društva.

3.7. Formulisana pitanja koja glase: bračni status i deca, ukazuju da poslodavac u konkretnom slučaju, pre svega od kandidatkinja koje konkurišu za posao, zahteva da se izjasne o bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice, što je izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica napominje da je poslodavac dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa, zabranjen čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Postavljanjem uslova da kandidati uz biografiju dostave i fotografiju, poslodavac zapravo poručuje kandidatima koji konkurišu za posao da će i njihov fizički izgled biti vrednovan kao uslov za zaposlenje. Postavljanje ovakvog uslova, koji se odnosi na fizički izgled za obavljanje radnih zadataka bilo kog posla je krajnje neprimereno i nedopušteno, a predstavlja i posrednu diskriminaciju svih onih koji po mišljenju poslodavca nisu „prijatnog izgleda”. Stoga, ne postoji opravdan razlog da se traži dostavljanje fotografije, jer fizički izgled nije relevantan za dobro obavljanje posla, niti je stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost zasnivanja radnog odnosa i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima, ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Prema odredbama čl. 16. st. 3 Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. st. 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. U konkretnom slučaju, lična svojstva osoba koje žele da konkurišu kod ovog poslodavca, koja se odnose na bračni status, decu i izgled, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Poverenica napominje da „A.” a.d. B, prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom statusu, planiranju porodice i izgledu kandidata.

3.10. U vezi pitanja iz formulara za zaposlenje koji se odnose na datum i mesto rođenja, može se konstatovati da ovi podaci, takođe, ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, ali samo postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje nije izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica je pri tome imala u vidu da za ostvarivanje određenih povlastica prilikom zapošljavanja novih radnika, poslodavcu može biti bitno starosno doba osoba koje konkurišu, ali samo u smislu posebnih mera koje se primenjuju na određene, teže zapošljive kategorije stanovništva.

3.11. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: bračni status, deca i slika, Privredno društvo „A.” a.d. B. prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da je privredno društvo „A.” a.d. B. uklonilo pitanja iz formulara koja su bila predmet ove pritužbe, daje sledeću preporuku:

5. PREPORUKA

Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, privredno društvo „A.” a.d. B. ubuduće neće postavljati nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, a koja nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba Udruženja žena F. protiv privrednog društva A. zbog diskriminacije po više osnova u oblasti rada i zapošljavanja