br. 07-00-31/2013-02 datum: 12.6.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe S. K. iz N. S. protiv N. A. iz N. S. zbog predstavke koju je u ime E. p. N. S. podneo Uniji poslodavaca Srbije 19. decembra 2014. godine, kao i saopštenja za javnost E. p. N. S. od 7. oktobra 2014. godine. U pritužbi je navedeno da N. A, saopštenjem i dopisom E. p. N. S, diskriminisao S. K. na osnovu pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini. U ovim dokumentima, pored ostalog, navedeno je da „Hrvatsko nacionalno veće, sigurno nije osnovano radi širenja hrvatske kulture i da bi Unija poslodavaca Srbije trebalo da očisti svoje redove”, dok je u saopštenju za javnost poručio izvesnom hrvatskom privredniku „da može da obavesti „lijepu njegovu” da ga više niko ne reketira zato što je vijećnik Hrvatske za Vojvodinu”. U toku postupka je utvrđeno da se izneti stavovi odnose na S. K, iako nije naveden imenom i prezimenom, s obzirom da se iz sadržine dopisa nesumnjivo može utvrditi da je u pitanju S. K. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je N. A, direktor E. p. N. S. upućivanjem saopštenja za javnost i predstavke Uniji poslodavaca Srbije u kojima su izraženi stavovi i ideje koji su uznemiravajući i ponižavajući, povredio dostojanstvo S. K, kao i drugih pripadnika i pripadnica hrvatske nacionalne manjine, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je N. A. preporučeno da povodom navoda iznetih u saopštenju i predstavci E. p. N. S, uputi pismo izvinjenja S. K, da pozove na sastanak predstavnike i predstavnice Hrvatskog nacionalnog veća, kako bi se neposredno informisao o radu i nadležnostima veća, kao i da ubuduće ne daje saopštenja i izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica hrvatske ili bilo koje druge nacionalne manjine.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se S. K. iz N. S, pritužbom koju je podneo protiv N. A. iz N. S, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da N. A, kao direktor E. p, već duži vremenski period plaši građane N. S. pričama da S. K. radi za hrvatsku obaveštajnu službu i da je po zadatku došao da truje građane N. S, žene decu, ali i golubove i pse;

– da N. A, posredstvom E. p. N. S, a nekada lično i na otvoren način, želi da ga ograniči i isključi iz redovnih tokova života u Srbiji i to zbog pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini;

– da je svoje namere jasno iskazao u dopisu E. p. N. S, koji je Unija poslodavaca Srbije primila 23. decembra 2014. godine, u kojem je naveo da Unija poslodavaca Srbije ima u sopstvenim redovima hrvatske kadrove, da je predsednik Unije hrvatski vijećnik Hrvatskog nacionalnog vijeća za Vojvodinu, da navedeno vijeće sigurno nije osnovano radi širenja hrvatske kulture i da bi se uspešno izborili protiv nelojalne konkurencije u sopstvenoj zemlji, Unija poslodavaca Srbije treba prvo da očisti svoje redove;

– da je N. A. držao govore protiv njega na tribinama u mesnoj zajednici S. i pisao „naučne radove”, krijući svoje prave namere navodno iza ekologije i brige o građanima;

– da je razlog takvom postupanju N. A, nacionalna pripadnost podnosioca pritužbe, odnosno to što je Hrvat. Napomenuo je da je građanin Republike Srbije, da je rođen u Odžacima kao i da su njegovi preci generacijama građani Republike Srbije koji su rođeni u Srbiji;

1.3. Uz pritužbu je, između ostalog, dostavio: 1) predstavku E. p. N. S od 19. decembra 2014. godine, koja je upućena Uniji poslodavaca Srbije, 2) saopštenje za javnost E. p. N. S od 7. oktobra 2014. godine, 3) fotokopiju novinskog članka „nsreporter” pod nazivom „Salajačka zona smrti – truju nas. Zato sve češće obolevamo od raka”, 4) više rešenja Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, 5) zapisnik sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 9. jula 2008. godine o izvršenom inspekcijskom nadzoru, 6) rad E. p. N. S, autora B. I, M. P. i N. A. pod nazivom „Korupcija kao osnov zagađenja životne sredine urbanog dela naselja”, 7) snimak ekrana internet stranice Hrvatskog nacionalnog vijeća na kome je kratka biografija i fotografija S. K. koji se nalazi na listi vijećnika, 8) vest sa iste internet stranice „S. K. darovao 100 tisuća dinara HNV-u” i 9) više fotografija ispod kojih je napisano „da li prepoznajete (ne)poznatog „uglednog” noćnog posetioca?”

1.4. Ocenjujući da postoje izgledi da se situacija na koju je S. K. ukazao u svojoj pritužbi razreši mirnim putem, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predložila je sprovođenje postupka medijacije, pa je u skladu sa članom 38. Zakona o zabrani diskriminacije N. A. uputila poziv za sprovođenje postupka mirenja 4. marta 2015. godine. Međutim, kako ni nakon proteka ostavljenog roka N. A. nije odgovorio na poziv za sprovođenje postupka mirenja, postupak po pritužbi je nastavljen.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. N. A. je upućen zahtev da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti pritužbe. Kako se N. A. u ostavljenom roku nije izjasnio, a zahtev mu je prema odredbama Zakona o opštem upravnom postupku uredno dostavljen, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritužbe i dostavljeni pisani dokazi.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U predstavci E. p. N. S. od 19. decembra 2014. godine, koju je Unija poslodavaca Srbije primila 23. decembra 2014. godine, između ostalog, navedeno je: „Povodom javnog protestnog oglašavanja Naslova u vezi protežiranja hrvatskih poslodavaca u Srbiji, dužni smo da obavestimo naslov da u sopstvenim redovima ima hrvatske kadrove koji rade na tome i koji su dospeli do samog vrha Unije poslodavaca Vojvodine… Predsednik Unije je hrvatski vjećnik Hrvatskog nacionalnog vijeća za Vojvodinu, naveden na 12. mestu spiska hrvatskih vjećnika u Republici Srbiji. Navedeno vijeće sigurno nije osnovano radi širenja hrvatske kulture u Srbiji… Posebno je za osudu njegova privredna delatnost koja se obavlja na zabranjenom mestu… isti državni organi koji od 2006. godine štite privrednu delatnost navedenog hrvatskog vjećnika na zakonom zabranjenoj lokaciji, uprkos trovanju građana, protežiraju hrvatske poslodavce u Srbiji i ustupaju hiljade i hiljade hektara najplodnije zemlje u Vojvodini, tajkunima iz Hrvatske. Da bi se uspešno izborili protiv nelojalne konkurencije u sopstvenoj zemlji, u čemu Naslov u potpunosti podržavamo, smatramo da bi Naslov prvo trebao da očisti svoje redove.” Predstavku je potpisao direktor N. A.

2.2. Uvidom u saopštenje za javnost i javni poziv inspekcijskim organima povodom protesta jednog „privrednika” pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, koje je izdao E. p. N. S. od 7. oktobra 2014. godine, utvrđeno je se da se saopštenje odnosi na izvesnog privrednika koji, kako se navodi, ilegalno uvozi opasan hemijski otpad, truje Novosađane kancerogenim isparenjima… godinama korumpira sudije i inspekcijske organe…da je na 12. mestu hrvatskih vijećnika u Vojvodini, da se infiltrirao u sam vrh Društva privrednika Vojvodine… i da može da obavesti „lijepu njihovu” da ga više niko ne reketira zato što je vijećnik Hrvatske za Vojvodinu”

2.3. Uvidom u odštampani snimak stranice internet sajta Hrvatskog nacionalnog vijeća, utvrđeno je da je S. K. na 12. mestu na listi vijećnika Hrvatskog nacionalnog vijeća u Republici Srbiji.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, pisane dokaze koji su priloženi, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, koja u čl. 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 75. pripadnicima nacionalnih manjina je omogućeno pravo da biraju nacionalne savete, radi ostvarivanja samouprave u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, dok se odredbama čl. 76. Ustava Republike Srbije garantuje ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina reguliše pravo na manjinsku samoupravu u oblastima značajnim za očuvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina (kultura, obrazovanje, obaveštavanje i službena upotreba jezika i pisma) kao i postupak izbora članova saveta nacionalnih manjina.

Analiza navoda iz pritužbe i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li su u predstavci E. p. N. S. od 19. decembra 2014. godine i saopštenju za javnost od 7. oktobra 2014. godine, izneti uznemirujući i ponižavajući stavovi koji vređaju dostojanstvo S. K. na osnovu njegovog ličnog svojstva – nacionalne pripadnosti, odnosno, da li se njima stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Da bi se odgovorilo na pitanje da li je direktor E. p. N. S. N. A. izneo diskriminatorne stavove, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je N. A. izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na N. A.

3.9. S. K. je učinio verovatnim akt diskriminacije, s obzirom da je, pored ostalog, dostavio predstavku E. p. N. S. od 19. decembra 2014. godine i saopštenje za javnost od 7. oktobra 2014. godine, u kojima su izraženi stavovi koji mogu za posledicu imati povredu dostojanstva lica i stvaranje neprijateljskog okruženja, i to na osnovu pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini. Takođe, podneo je i dokaze koje sadržinu ovih dokumenata dovode u vezu sa ličnošću S. K, iako se on u njima ne pominje direktno, imenom i prezimenom.

3.10. N. A, direktoru E. p. N. S. upućen je najpre poziv za sprovođenje postupka mirenja 4. marta 2014. godine, na koji nije odgovorio u ostavljenom roku, pa mu je zatim upućen zahtev da se izjasni o navodima i osnovanosti pritužbe. N. A. se nije izjasnio o navodima i osnovanosti pritužbe u ostavljenom roku, iako mu je zahtev uredno dostavljen 27. aprila 2015. godine.

Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz pritužbe i podnete pisane dokaze. U toku postupka je utvrđeno da je u saopštenju za javnost E. p. N. S. izdao saopštenje za javnost 7. oktobra 2014. godine, u kojem je navedeno da izvesni samozvani privrednik ilegalno uvozi hemijski otpad iz Nemačke, truje Novosađane kanceroznim isparenjima, korumpira sudije i inspekcijske organe. Iz sadržine saopštenja može se zaključiti da se privrednik na koga se tekst odnosi, nalazi na 12. mestu liste hrvatskih vjećnika za Vojvodinu. Tekst saopštenja za javnost završava se porukom navedenom privredniku da može da obavesti „lijepu njegovu” da ga više niko ne reketira zato što je vjećnik Hrvatske za Vojvodinu.

U predstavci koja je 19. decembra 2014. godine upućena Uniji poslodavaca Srbije, navedeno je da je E. p. N. S. dužan da obavesti naslov (Uniju poslodavaca Srbije) da u sopstvenim redovima ima hrvatske kadrove koji su dospeli do samog vrha Unije poslodavaca Vojvodine… Predsednik Unije je hrvatski vjećnik Hrvatskog nacionalnog vijeća za Vojvodinu naveden na 12. mestu spiska hrvatskih vjećnika u Republici Srbiji. Da bi se uspešno izborili protiv nelojalne konkurencije u sopstvenoj zemlji, u čemu Naslov u potpunosti podržavamo, smatramo da bi Naslov prvo trebao da očisti svoje redove.”

Uvidom u odštampani snimak internet stranice Hrvatskog nacionalnog vijeća, utvrđeno je da se na 12. mestu liste vijećnika nalazi S. K. Imajući to u vidu, nedvosmisleno se može zaključiti da se saopštenje za javnost E. p. N. S. i predstavka upućene Uniji poslodavaca Srbije odnosi na S. K.

S obzirom na sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je S. K. učinio verovatnim akt diskriminacije, zbog čega je teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, prebačen na N. A. Kako se N. A. nije izjasnio na navode iz pritužbe, niti je osporio autentičnost ovih dopisa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je ove činjenice prihvatila kao dokazane, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je N. A. u predstavci upućenoj Uniji poslodavaca, na negativan način ocenio postojanje i rad Hrvatskog nacionalnog vijeća, rekavši, između ostalog, da ono sigurno nije osnovano radi širenja hrvatske kulture u Srbiji. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je pravo na osnivanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji predstavlja jedno od ustavnih kolektivnih prava koja se garantuju nacionalnim manjinama. Pravo na manjinsku samoupravu, na ovaj način, ostvaruje se u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika pisma, pa je samim tim od izuzetne važnosti za očuvanje multikulturalnosti u Srbiji.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala navode iz pritužbe koji se odnose na izjave N. A. da S. K. radi za hrvatsku obaveštajnu službu i da je po zadatku došao da truje građane N. S, kao i da je držao govore protiv njega na tribinama u mesnoj zajednici S, s obzirom da ovi navodi nisu bili potkrepljeni dokazima.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su u saopštenju za javnost E. p. N. S. od 7. oktobra 2014. godine i predstavci upućenoj Uniji poslodavaca Srbije od 19. decembra 2014. godine, na više mesta izraženi stavovi koji vređaju dostojanstvo pripadnika i pripadnica hrvatske nacionalne manjine. Pojedine izjave direktno se odnose na S. K, bez obzira što nije naveden imenom i prezimenom, jer je evidentno da se može zaključiti o kome se radi kroz navođenje privredne delatnosti kojom se bavi i pozicije u Hrvatskom nacionalnom vijeću. Ovi stavovi su vređaju dostojanstvo S. K. i stvaraju uvredljivo i neprijateljsko okruženje.

3.14. Predmet velike zabrinutosti Poverenice za zaštitu ravnopravnosti je stav N. A. da bi „Unija poslodavaca Srbije trebalo prvo da očisti svoje redove”, s obzirom da je stavljen u kontekst učešća pojedinih pripadnika nacionalnih manjina u telima i organizacijama Republike Srbije. U konkretnom slučaju, to je nedvosmisleno bio poziv Uniji poslodavaca Srbije da isključi pripadnike hrvatske nacionalne manjine iz svojih redova, odnosno da isključi S. K. koji je predsednik Unije poslodavaca Vojvodine i vijećnik hrvatskog nacionalnog vijeća. Izražavanjem takvih stavova i ideja podstiče se diskriminacija i netrpeljivost prema licima zbog njihovog ličnog svojstva, u ovom slučaju nacionalne pripadnosti. Ovakve pojave u društvu, višestruko su opasne i mogu dovesti do nesagledivih posledica.

3.15. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je N. A, u saopštenju za javnost E. p. N. S. od 7. oktobra 2014. godine i predstavci upućenoj Uniji poslodavaca Srbije od 19. decembra 2014. godine, izrazio ideje i stavove koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo S. K, kao i drugih pripadnika i pripadnica hrvatske nacionalne manjine.

4. MIŠLjENjE

N. A, direktor E. p. N. S, upućivanjem saopštenja za javnost E. p. N. S. od 7. oktobra 2014. godine i predstavke Uniji poslodavaca Srbije od 19. decembra 2014. godine, u kojima je izrazio ideje i stavove koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo S. K, kao i drugih pripadnika i pripadnica hrvatske nacionalne manjine, prekršio je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje N. A, direktoru E. p. N. S:

5.1. Da uputi pismo izvinjenja S. K. povodom stavova iznetih u tekstu saopštenja za javnost od 7. oktobra 2014. godine i predstavke od 19. decembra 2014. godine, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Da pozove na sastanak predstavnike i predstavnice Hrvatskog nacionalnog vijeća kako bi se neposredno informisao o aktivnostima i nadležnostima Hrvatskog nacionalnog vijeća, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.3. Da ubuduće ne daje saopštenja i izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica hrvatske ili bilo koje druge nacionalne manjine.

Potrebno je da N. A. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko N. A. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba S.K. protiv A.N. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti