br. 07-00-428/2014-02 datum: 17. 12. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. M. iz N. S, koju je izjavila protiv M. M, voditelja emisije „U. d”. U pritužbi je navela da se sa M. M. dogovorila da će je 24. septembra 2014. godine pozvati i uživo uključiti u program, kako bi najavila filmski festival na temu invaliditeta, pod nazivom „U. d.- U. f”. Međutim, nakon telefonskog razgovora sa podnositeljkom pritužbe, voditelj emisije je pozvao njenog kolegu N. V. C. i zahtevao da se on uključi u program, rekavši mu da nije znao da M. M. ima problem sa govorom. U toku postupka utvrđeno je da je N. V. C. uključen u emisiju 24. septembra 2014. godine i da je umesto M. M. najavio filmski festival „U. d. -U. f.”. M. M. je u izjašnjenju naveo da kao voditelj ne može na bilo koji način da odlučuje o tome ko će se uključiti u emisiju, već da je uredništvo nakon razgovora sa članovima udruženja odlučilo da se N. V. C. uključi u program. Do okončanja postupka, M. M. nije dokazao da su postojali objektivni razlozi zbog kojih je odlučio da se u program emisije umesto M. M. uključi N. C, što je bio dužan da učini, shodno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je M. M, odlukom da M. M. ne uključi u program samo zato što je osoba sa invaliditetom, povredio njeno dostojanstvo. Naime, odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je odlukom da se u program emisije „U. d.”, telefonskim putem uključi N. V. C, a ne M. M, kako je prethodno dogovoreno, M. M. prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je izdate preporuka M. M. da uputi pisano izvinjenje M. M, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova svog radnog mesta, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti primila je 26. septembra 2014. godine pritužbu M. M, izjavljenu protiv M. M, voditelja emisije „U.d.”, Radio Beograda 1, Radio televizije Srbije. U pritužbi je navedeno:

– da je 23. septembra 2014. godine M. M, voditelj emisije, pozvao M. M. radi najave festivala „U. d.-U. f.”, čija je direktorka. Tada su se dogovorili da će je 24. septembra ponovo pozvati, kako bi se uključila u program i najavila festival;
– da ju je nešto kasnije tog dana, njen kolega N. V. C. obavestio da ga je M. M. takođe pozvao, zahtevajući da se on uključi u program, i da mu je rekao da „nije znao da M. M. ima problem sa govorom, da je video nešto na youtube i da se boji da neće biti razumljiva”;
– da iako je N. V. C. obavestio M. M. da je M. M. razumljiva i da je već imala gostovanja na televiziji, u program emisije 24. septembra uključen je N. V. C, dok M. M. nije ni obavestio M. M. da je neće uključiti u program;

1.2. U pritužbi je naveden link emisije, kao dokaz uključenja N. V. C. u program emisije.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje M. M, voditelja emisije „U. d.”.

1.4. U izjašnjenju, koje je M. M. dostavio preko punomoćnika, advokata N. K, navedeno je:

– da u radnjama M. M. ne postoji nijedan akt diskriminacije, po bilo kom osnovu;
– da je M. M. voditelj na RTS-u i da se u opisu njegovog radnog mesta ne nalazi uređivačka politika emisije „U. d.”, zbog čega nije u poziciji da na bilo koji način odlučuje o tome ko će gostovati u emisiji, odnosno, ko će se uključiti u program;
– da prilikom razgovora M. M. i N. V. C. nije bilo reči o gostovanju već o telefonskom uključenju nekog iz organizacije festivala „U. d. – U. f.”;
– da u konkretnom slučaju diskriminacija nije izvršena, jer su pozvani članovi udruženja M. M. i prikupljena su obaveštenja kako bi se napravila „pozitivna diskriminacija” osoba sa invaliditetom;
– da je uređivačka politika RTS-a zasnovana na promovisanju osoba sa invaliditetom, a gosti su birani iz redova osoba sa invaliditetom, čija je članica i M. M;
– da je uredništvo, nakon razgovora sa članovima udruženja, odlučilo da se N. V. C. uključi u program, a taj akt se ne može podvesti pod neopravdano pravljenje razlike, jer je on opravdano izabran za konkretnu emisiju upravo u cilju promovisanja udruženja osoba sa invaliditetom, po izboru uredništva;
– da se iz pritužbe M. M. može zaključiti da se osetila povređenom zato što ona nije uključena u program, te je reč o subjektivnom osećaju odbačenosti, a ne o bilo kom vidu diskriminacije;
– da u postupanju M. M. ne postoji akt diskriminacije, najpre iz razloga što on nije u mogućnosti da bira ko će se uključiti u program, kao i zbog činjenice da je u konkretnom slučaju radio upravo u cilju afirmacije osoba sa invaliditetom.

1.5. Uz izjašnjenje je dostavljen ugovor o radu zaključen između M. M. i Radiodifuzne ustanove Radio televizije Srbije od 20. januara 2014. godine.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u toku postupka, u cilj utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije , zatražila izjašnjenje i od N. V. C, koji je u pisanoj izjavi naveo:

– da ga je M. M. pozvao radi najave festivala „U. d.” i da ga je pitao da li bi mogao da se uključi u program, jer dok se dogovarao sa M. M. nije znao da ona ima problem sa govorom;
– da je M. M. napomenuo da je ipak bolje da se M. M. uključi u program, jer se ona bavi promocijom festivala i ima više informacija od njega, kao i da je i ranije gostovala u TV i radio emisijama i da je njen govor razumljiv;
– da se M. M. nije složio sa njim i rekao mu da nije stekao takav utisak gledajući snimke M. gostovanja na youtube-u;
– da je pristao da se uključi u program umesto M, kako RTS ne bi odustao od najave festivala, jer je generalno slaba zainteresovanost medija za aktivnosti osoba sa invaliditetom;
– da su ovakvim postupanjem M. M. svi bili na gubitku, a M. M. bi se svakako bolje od njega snašla u javnom nastupu.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i iskaza svedoka utvrđeno je da je M. M, voditelj emisije „U. d.” pozvao M. M, kako bi se dogovorili da se uživo uključi u emisiju i najavi festivala „U. d. – U. f.”.

2.2. Utvrđeno je, takođe, da je M. M, nakon što je saznao da M. M. ima problem sa govorom, pozvao N. V. C. i zahtevao da se on uključi u program i najavi festival. U program emisije „U. d.” uključen je 24. septembra 2014. godine N. V. C, koji je umesto M. M. najavio filmski festival „U. d.- U. f.”.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, dostavljene dokaze, izjavu svedoka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.

3.4. Ustav Republike Srbije odredbom čl. 21. Zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.6. Odredbom čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, dok je čl. 26. st. 1. propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva se na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve oblasti društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese odlučivanja o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno da su se M. M, voditelj emisije „U. d.” i M. M. dogovorili da se M. M. 24. septembra 2014. godine uživo uključi u emisiju, kako bi najavila filmski festival. Nesporno je, takođe, da M. M. tog dana nije pozvao M. M. kako bi se uključila u program i najavila festival, već njenog kolegu N. V. C, koji se 24. septembra 2014. godine uživo uključio u emisiju i najavio festival.

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi iz kojih razloga M. M, nakon prethodnog dogovora sa M. M. da se uključi u program i najavi festival, nije pozvao nju, već njenog kolegu N. V. C, koji je i najavio festival. Dakle, potrebno je utvrditi da li je odluku da M. M. ne uključi u program, M. M. doneo isključivo zbog saznanja da M. M. otežano govori.

3.10. Poverenica ukazuje da je s aspekta utvrđivanja diskriminacije od ključne važnosti pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno, prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Saglasno ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je M. M. izvršio akt diskriminacije na osnovu njenog invaliditeta, a ukoliko to učini, na M. M. je teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza.

3.11. Prema navodima iz pritužbe, M. M. i M. M. su se telefonom dogovorili da će se M. M. uživo uključiti u emisiju 24. septembra 2014. godine i najaviti festival „U. d.-U. f.”. Međutim, u program se nije ona uključila, već je od kolege N. V. C. saznala da je voditelj emisije zahtevao da se on uključi u program, uz obrazloženje da ona ima problem sa govorom i da, po oceni voditelja emisije, neće biti razumljiva. Istinitost ovih činjenica utvrđena je na osnovu pisanog iskaza svedoka N. V. C.

3.12. S obzirom da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, na M. M. je teret dokazivanja da su postojali objektivni razlozi zbog kojih M. M. nije uključena u program. U izjašnjenju na pritužbu M. M. navodi da je voditelj na RTS-u, da nije u poziciji da na bilo koji način odlučuje o tome ko će se uključiti u emisiju, kao i da je „uredništvo nakon razgovora sa članovima udruženja odlučilo da se N. V. C. uključi u program”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su ovi navodi paušalni, jer nisu potkrepljeni dokazima i u suprotnosti su sa utvrđenim činjeničnim stanjem u ovom predmetu. Naime, iz navoda iz pritužbe, iskaza svedoka, kao i izjašnjenja na pritužbu utvrđeno je da osim M. M, niko iz uredništva RTS nije razgovarao sa M. M. i N. V. C, povodom uključenja u emisiju zbog najave festivala. Stoga se ne mogu uzeti kao tačni navodi da je uredništvo, nakon razgovora sa članovima udruženja, odlučilo da se N. V. C. uključi u program. S druge strane, čak i ukoliko bi se pošlo od pretpostavke da je uredništo RTS-a donelo odluku da se u program uključi N. V. C, a ne M. M, evidentno bi bilo da je ovakva odluka uredništva zasnovana na predlogu M. M, koji je razgovarao sa M. M. i N. V. C.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara – Smernice, navedeno je da novinar treba da izvesti urednika ukoliko se njegovi lični, ekonomski, politički i drugi interesi prepliću sa profesionalnim dužnostima, a da predrasude koji novinari privatno imaju ne smeju da budu emitovane/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno.

3.14. Povodom navoda M. M. da u konkretnom slučaju ne postoji ni jedan akt diskriminacije, s obzirom da je uređivačka politika RTS-a bila zasnovana na promovisanju osoba sa invaliditetom, Poverenica ukazuje da se u ovom postupku ispituje samo konkretno postupanje M. M. prema M. M. Predmet procene jeste samo manifestovano ponašanje, u pogledu koga se ispituje da li je, s obzirom na sve okolnosti, dopušteno ili nije dopušteno, tj. da li je suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da M. M. nije pružio dokaze da su postojali objektivni razlozi zbog kojih je odlučio da M. M. ne uključi u program emisije, a koji nisu u vezi sa njenim invaliditetom. Zbog toga, ovakvo njegovo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva M. M, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Pri tome, treba imati u vidu da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica. S druge strane, činjenica da je tokom trajanja ove emisije najavljen festival „U. d. – U. f.”, nije od uticaja na donošenje mišljenja u konkretnom slučaju, jer nije u vezi sa predmetom pritužbe.

3.15. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da M. M. u program emisije nije uključio M. M, već njenog kolegu N. V. C, zbog ličnog svojstva M. M. – invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Odlukom da se u program radio emisije RTS-a „U. d.”, telefonskim putem uključi N. V. C, a ne M. M, kako je prethodno dogovoreno, voditelj emisije M. M. prekršio je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje M. M. da uputi pisano izvinjenje M. M. iz N. S, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova svog radnog mesta, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

M. M. iz Beograda obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. M. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. M. protiv voditelja M. M. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti javnog informisanja