87-26 Nije utvrđeno da je zaposleni diskriminisan na osnovu starosnog doba • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-77/2026-02 datum: 14.8. 2026.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da postupa po pritužbama zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije^[1], daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), povodom pritužbe koju je podneo AA iz grada B, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

Nakon sprovedenog postupka po pritužbi AA iz grada B, utvrđeno je da privredna društva VV i GG nisu povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije prilikom odlučivanja o radnom angažovanju podnosioca pritužbe.

Postupak protiv privrednog društva BB obustavljen je po zahtevu podnosioca pritužbe.

O b r a z l o ž e nj e

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti prvobitno pritužbom se obratio AA protiv privrednog društva BB i privrednog društva VV, zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.

U pritužbi i dopuni pritužbe podnosilac je, između ostalog, naveo:

da je bio u radnom odnosu u privrednom društvu BB u kontinuitetu oko 20 godina, na poslovima obezbeđenja, od čega je poslednjih šest godina obavljao dužnost komandira obezbeđenja;
da je sve radne zadatke obavljao savesno, odgovorno i profesionalno, bez povreda radne discipline, propusta u radu ili primedbi poslodavca;
da je privredno društvo koje je do tada obavljalo poslove obezbeđenja na objektima GG prestalo sa radom na tim objektima 26. jula 2025. godine, nakon čega je dogovoreno da se obezbeđenje objekata vrši do 4. avgusta 2025. godine;
da u tom periodu nije bilo angažovano drugo preduzeće za obavljanje poslova obezbeđenja, zbog čega je, nakon razgovora sa direktorom GG i ukazivanja na potrebu da se obezbeđenje nastavi, organizovao rad i obezbeđenje objekata u periodu od 4. avgusta do 15. septembra 2025. godine, zajedno sa još deset kolega;
da su u navedenom periodu radili bez zaključenog ugovora o radu, bez uniforme i oružja, odnosno bez formalnog radnog statusa, kao i da im je tom prilikom obećano da će imati određene pogodnosti prilikom zasnivanja radnog odnosa kod budućeg poslodavca;
da je njegov radni odnos kod prethodnog poslodavca BB prestao 4. septembra 2025. godine;
da je na sastanku održanom u novembru 2025. godine u gradu B, kojem je prisustvovao i direktor privrednog društva VV sa saradnicima, svim prisutnim radnicima, uključujući i podnosioca pritužbe, jasno saopšteno da će svi radnici koji su do tada radili na obezbeđenju objekata GG biti primljeni u radni odnos u ovom privrednom društvu;
da su krajem novembra 2025. godine svi radnici, uključujući i podnosioca pritužbe, predali kompletnu dokumentaciju koju je VV zahtevao radi zasnivanja radnog odnosa i da su ispunjavali propisane uslove;
da mu je krajem novembra 2025. godine usmeno saopšteno od lica koje je kasnije počelo da obavlja funkciju komandira obezbeđenja da sa njim neće biti zaključen ugovor o radu, a da mu je, kada je zatražio obrazloženje, rečeno da je takva informacija dobijena iz VV i da ne može da mu da kontakt telefon nadležnih lica;
da je nakon toga kontaktirao pravnu službu privrednog društva VV, gde mu je rečeno da su dobili instrukciju da sa njim ne zaključuju ugovor o radu i da je spisak radnika dostavljen iz grada B;
da je četiri do pet dana pokušavao da stupi u kontakt sa direktorom, ali bezuspešno;
da je 18. decembra 2025. godine uputio zvaničan dopis privrednom društvu VV, sa povratnicom, kojim je zatražio obrazloženje odluke, ali da do podnošenja dopune pritužbe nije dobio odgovor;
da se 28. januara i 28. februara 2026. godine obraćao inspekciji rada, kao i da se njegov advokat 13. marta 2026. godine takođe obratio inspekciji rada, ali da do dana sačinjavanja dopune pritužbe nije dobio odgovor;
da je u trenutku donošenja odluke da sa njim ne bude zasnovan radni odnos imao još oko 18–19 meseci do ispunjenja uslova za penziju;
da su u radni odnos primljena lica koja su, prema njegovim navodima, bila značajno mlađa od njega, uključujući i lica primljena krajem decembra 2025. godine, odnosno početkom januara 2026. godine;
da je, kako je naveo, bio jedini među radnicima koji su ispunjavali uslove, a koji nije primljen u radni odnos, iako je imao dugogodišnje iskustvo i organizovao rad obezbeđenja u periodu kada nije bilo drugog angažovanog preduzeća;
da smatra da navedene okolnosti, a naročito činjenica da je bio pred penzijom, da su u radni odnos primljena mlađa lica i da mu nikada nisu saopšteni jasni i objektivni razlozi zbog kojih sa njim nije zaključen ugovor o radu, ukazuju da je stavljen u nepovoljniji položaj na osnovu starosnog doba.

U dopuni pritužbe od 15. aprila 2026. godine podnosilac pritužbe je, između ostalog, naveo da privredno društvo BB nije povezano sa činjeničnim navodima iz pritužbe, niti je bilo u bilo kakvom odnosu sa njim u vezi sa spornim događajima, te je precizirao da se pritužba odnosi isključivo na GG i privredno društvo VV. Takođe je naveo da je u spornom periodu obavljao poslove obezbeđenja bez zaključenog ugovora o radu, po nalogu odgovornih lica povezanih sa GG.

U dopuni pritužbe od 10. juna 2026. godine podnosilac je, između ostalog, naveo da:

– da pritužbu proširuje i na GG, jer smatra da su njihovo rukovodstvo i predstavnici bili neposredno uključeni u događaje koji su prethodili odluci da sa njim ne bude zasnovan radni odnos u privrednom društvu VV;

– da je ugovor o pružanju usluga obezbeđenja između privrednog društva BB i GG prestao 27. jula 2025. godine, ali da je, prema navodima iz izjašnjenja privrednog društva BB, rad nastavljen do 4. avgusta 2025. godine na osnovu dogovora između ova dva pravna lica;

– da nakon 4. avgusta 2025. godine više nije postojao važeći ugovor o obezbeđenju između navedenih subjekata, ali da su on i ostali radnici nastavili da obezbeđuju objekte GG do 15. septembra 2025. godine;

– da su u tom periodu formalno bili u radnom odnosu u privrednom društvu BB, ali da su faktički poslove obezbeđenja obavljali isključivo na objektima GG i u njihovu neposrednu korist;

– da je 18. avgusta 2025. godine svih 41 radnika obezbeđenja sa područja grada B pozvano u prostorije GG, gde su im, u prisustvu rukovodstva GG, podeljeni formulari za otkaz kod dotadašnjeg poslodavca BB;

– da im je tom prilikom saopšteno da je podnošenje otkaza neophodno kako bi prešli kod novog izvršioca poslova obezbeđenja, nakon čega je svih 41 radnika dalo otkaz kod dotadašnjeg poslodavca;

– da je 19. novembra 2025. godine u prostorijama GG održan sastanak kojem su prisustvovali predstavnici privrednog društva VV, rukovodstvo GG i radnici obezbeđenja, na kojem im je saopšteno da će biti primljeni kod novog izvršioca poslova obezbeđenja (VV);

– da su GG bile mesto i centar ključnih događaja koji su prethodili prelasku radnika kod novog izvršioca poslova obezbeđenja, da je u njihovim prostorijama organizovano davanje otkaza i održan sastanak sa predstavnicima privrednog društva VV, kao i da je predmet celog postupka bilo obezbeđenje njihovih objekata;

– da su na području GG u gradu B poslovi obezbeđenja obavljani na deset objekata, na kojima je bilo angažovano 40 izvršilaca obezbeđenja, dok je podnosilac obavljao poslove komandira obezbeđenja;

– da su, nakon što je privredno društvo VV preuzelo poslove obezbeđenja, svi radnici koji su do tada radili na tim poslovima nastavili rad kod novog poslodavca, dok jedino sa njim nije zasnovan radni odnos;

– da ima oko 20 godina radnog staža u sistemu obezbeđenja i šest godina iskustva na poslovima komandira obezbeđenja;

– da je i nakon prestanka ugovora između GG i privrednog društva BB nastavio da obezbeđuje objekte GG do 15. septembra 2025. godine i da smatra da je time pokazao stručnost, odgovornost i podobnost za obavljanje tih poslova;

– da se 18. decembra 2025. godine pisanim putem obratio privrednom društvu VV i zatražio obrazloženje zbog čega nije primljen u radni odnos, ali da na taj zahtev nije dobio odgovor;

– da ni u postupku pred Poverenikom, odnosno u izjašnjenju privrednog društva VV, prema njegovim navodima, nisu navedeni jasni, objektivni i proverljivi kriterijumi na osnovu kojih je izvršen izbor radnika koji će biti primljeni u radni odnos;

– da su, nakon što sa njim nije zasnovan radni odnos, naknadno primana nova lica tokom decembra 2025. godine, januara 2026. godine, marta 2026. godine i maja 2026. godine, dok njemu zaposlenje nije ponuđeno niti mu je saopšten razlog zbog kojeg je isključen iz procesa u kojem su ostali radnici nastavili rad;

– da smatra da se diskriminacija ogleda u tome što je, nakon organizovanog procesa prelaska radnika kod novog izvršioca poslova obezbeđenja (VV), jedino on ostao bez mogućnosti da nastavi rad, iako se nalazio u istoj ili povoljnijoj poziciji u odnosu na ostale radnike koji su primljeni;

– da smatra da postoji osnovana sumnja da su GG imale ulogu u okolnostima koje su dovele do toga da sa njim ne bude zasnovan radni odnos, imajući u vidu njihovu neposrednu uključenost u proces davanja otkaza, organizaciju sastanaka sa radnicima i predstavnicima novog izvršioca poslova obezbeđenja i interes da se obezbedi kontinuitet obezbeđenja njihovih objekata.

U prilogu pritužbe dostavljeni su prilozi: 1) aneks br. 1 ugovora o radu broj 2-73/2021 od 4.11.2021. godine zaključen sa poslodavcem BB; 2) rešenje Ministarstva unutrašnjih kojim je podnosiocu pritužbe izdata licenca za vršenje poslova službenika obezbeđenja; 3) aneks br. 4 ugovora o radu broj 2-214/2023. od 28.9.2023. godine zaključen sa poslodavcem BB; 4) rešenje o prestanku radnog odnosa broj 1-419/2025 od 1.9.2025. godine; 5) obrazac „Dokumenta potrebna za zasnivanje radnog odnosa“; 6) povratnica; 7) skrinšot sms poruka i raspored smena.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je od privrednog društva BB, privrednog društva VV i GG, zatražio izjašnjenja o osnovanosti navoda pritužbe i dopuna pritužbe.

Imajući u vidu da je podnosilac pritužbe u prvobitno podnetoj pritužbi kao jedno od lica protiv kojih je pritužba podneta označio i privredno društvo BB, Poverenik je ovom privrednom društvu dostavio pritužbu na izjašnjenje. Nakon upućivanja zahteva za izjašnjenje, podnosilac pritužbe je obavestio Poverenika da ne želi da se postupak vodi protiv navedenog privrednog društva. Navodi iz dostavljenog izjašnjenja stoga su cenjeni kao dokaz od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku.

U izjašnjenju direktora privrednog društva BB, između ostalog, navedeno je:

da se pitanja koja je Poverenik postavio u pretežnom delu odnose na postupanje drugih pravnih lica, odnosno na odluke u vezi sa daljim angažovanjem lica kod drugog poslodavca;
da privredno društvo BB nije donosilo odluke o tome koji će zaposleni biti angažovani kod drugih poslodavaca, niti je vršilo selekciju zaposlenih za takvo angažovanje;
da je ovo privredno društvo izgubilo angažovanje po osnovu tendera 27. jula 2025. godine;
da je nakon toga, 19. avgusta 2025. godine, veći broj zaposlenih podneo zahteve za otkaz ugovora o radu, dok su rešenja o prestanku radnog odnosa doneta 4. septembra 2025. godine;
da privredno društvo BB nije učestvovalo u utvrđivanju kriterijuma za izbor lica koja će biti angažovana kod drugih poslodavaca, niti ima saznanja o kriterijumima na osnovu kojih je eventualno vršena selekcija;
da smatraju da ne postoji uzročno-posledična veza između postupanja privrednog društva BB i činjenice da podnosilac pritužbe nije zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca;
da ovo privredno društvo nije donosilo odluke niti preduzimalo radnje koje bi se odnosile na izbor kandidata za zaposlenje kod drugog pravnog lica;
da, imajući u vidu navedeno, smatraju da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti ni ti do diskriminacije i da su navodi pritužbe u odnosu na ovo privredno društvo neosnovani.

Zatim, u izjašnjenju direktora privrednog društva VV, između ostalog, navedeno je:

da je privredno društvo VV preuzelo obavljanje poslova obezbeđenja objekata GG u gradu B, koje je prethodno obavljalo privredno društvo BB, kao i poslove obezbeđenja za još šest radnih jedinica ovog privrednog društva, ne samo za radnu jedinicu u gradu B;
da nije postojao pisani sporazum, dogovor ili obaveza prema kojoj je privredno društvo VV prilikom preuzimanja poslova obezbeđenja bilo dužno da primi u radni odnos sve zaposlene privrednog društva BB;
da je, imajući u vidu da je preuzimanje poslova moglo dovesti do gubitka radnih mesta za određene zaposlene kod prethodnog poslodavca, postojala namera da se u radni odnos primi što veći broj tih lica;
da nemaju saznanja o razgovorima koji su prethodili preuzimanju poslova i koji su vođeni neposredno između rukovodstva privrednog društva BB i njegovih zaposlenih;
da je postojala namera, ali ne i pravna obaveza, da se u radni odnos primi što veći broj zaposlenih kod prethodnog poslodavca, zbog čega su zainteresovana lica dostavljala dokumentaciju potrebnu za zasnivanje radnog odnosa;
da ne postoji pisana dokumentacija na osnovu koje bi se određivali konkretni spiskovi lica koja treba ili ne treba da budu primljena u radni odnos;
da je odluku o prijemu zaposlenih donosio direktor privrednog društva VV, uz konsultacije sa saradnicima i na osnovu informacija dobijenih na licu mesta u gradu B od samih zaposlenih koji su iskazali nameru da nastave radni odnos kod novog poslodavca;
da su neosnovani i netačni navodi podnosioca pritužbe da su godine života imale uticaja prilikom izbora lica sa kojima će biti zasnovan radni odnos;
da je podnosilac pritužbe naveo da mu je do sticanja uslova za penziju preostalo oko 18 meseci, ali da su prilikom zasnivanja radnog odnosa sa bivšim zaposlenima privrednog društva BB primljena i dva lica koja su uslov za starosnu penziju sticala pre podnosioca pritužbe, odnosno lica koja su starija od njega;
da su kao dokaz za navedeno dostavili ugovore o radu zaključene sa DD i ĐĐ;
da činjenica da prilikom zasnivanja radnog odnosa ne vrše diskriminaciju po osnovu starosnog doba, prema njihovim navodima, proizlazi i iz toga što su u trenutku davanja izjašnjenja u radnom odnosu imali tri penzionera koji rade u ovom privrednom društvu, i to u gradovima G i D;
da su kao dokaz za navedeno dostavili ugovore o radu sa EE, ŽŽ i ZZ;
da je tačno da su nakon preuzimanja poslova obezbeđenja u GG radno angažovali još dva lica na određeno vreme;
da usled sezonskih potreba ili varijacija u obimu posla povremeno postoji potreba za povećanjem broja zaposlenih angažovanjem lica na određeno vreme, u zavisnosti od organizacije rada i obima poslova;
da su poslovi obezbeđenja zahtevni i da kandidati za njihovo obavljanje moraju posedovati odgovarajuće licence;
da broj zaposlenih može da varira u skladu sa potrebama poslodavca i da privredno društvo nastoji da zadrži broj zaposlenih, kao i da angažuje nova lica kada za tim postoje mogućnosti ili potrebe;
da se, pored ispunjenosti formalnih uslova i profesionalne reputacije neophodnih za obavljanje poslova obezbeđenja, u procesu zasnivanja radnog odnosa ne prave razlike niti se vrši diskriminacija po bilo kom osnovu;
da smatraju da u konkretnom slučaju nije prekršena nijedna odredba Zakona o zabrani diskriminacije.

U prilogu izjašnjenja dostavljeni su ugovori o radu zaključeni sa DD i ĐĐ, kao dokaz navoda da su u radni odnos primljena lica koja su uslov za starosnu penziju stekla pre podnosioca pritužbe, kao i ugovori o radu sa EE, ŽŽ i ZZ, kao dokaz navoda da su u radnom odnosu imali i lica koja su već ostvarila pravo na penziju.

Konačno, u izjašnjenju direktora GG iz jula 2026. godine, između ostalog, navedeno je:

da GG nisu učestvovale u organizaciji zasnivanja radnog odnosa izvršilaca koji su bili angažovani preko uslužnog preduzeća BB kod drugog poslodavca za pružanje usluga, konkretno privrednog društva VV;
da su GG privrednom društvu VV dostavile spisak svih izvršilaca koji su bili angažovani na poslovima fizičko-tehničke zaštite preko uslužnog preduzeća BB;
da je direktor GG 18. avgusta 2025. godine koristio godišnji odmor i da nije učestvovao u organizaciji sastanka održanog tog dana u GG i da, s obzirom na to, nije mogao izvršiocima usluga da saopšti da je potrebno da podnesu otkaze ugovora o radu radi njihovog angažovanja kod novog izvršioca poslova obezbeđenja;
da je opšte poznata činjenica da je za zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca potreban prestanak radnog odnosa kod prethodnog poslodavca;
da je 19. novembra 2025. godine u prostorijama GG održan sastanak kojem su prisustvovali predstavnici privrednog društva VV i predstavnici GG – šef Službe za korporativnu bezbednost i izvršioci usluga na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja;
da je na navedenom sastanku predstavnik privrednog društva VV upoznao prisutne sa načinom rada ovog privrednog društva na pružanju usluga obezbeđenja;
da direktor GG nije prisustvovao sastanku održanom 19. novembra 2025. godine;
da GG nisu učestvovale u izboru lica koja će zasnovati radni odnos kod privrednog društva VV, niti su sastavljale, dostavljale ili predlagale spiskove lica koja neće biti angažovana kod navedenog privrednog društva;
da je spisak svih izvršilaca koji su bili angažovani preko uslužnog preduzeća BB dostavljen privrednom društvu VV, na njihov zahtev radi bezbednosne procene svih izvršilaca na pružanju ovih usluga;
da GG nisu učestvovale u izboru lica za dalje radno angažovanje, niti u određivanju kriterijuma na osnovu kojih je izbor kod drugog poslodavca vršen;
da predstavnici GG nisu davali mišljenja, preporuke, predloge niti saglasnosti za izbor pojedinih lica koja će biti angažovana na poslovima obezbeđenja kod privrednog društva VV, osim što su dostavili spisak svih izvršilaca usluga na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja koji su bili angažovani preko BB;
da GG nisu imale primedbe na rad, stručnost, disciplinu niti druge aspekte radnog angažovanja podnosioca pritužbe tokom perioda u kojem je bio angažovan na poslovima obezbeđenja njihovih objekata preko uslužnog preduzeća BB;
da GG nakon isteka roka za činidbu nisu angažovale izvršioce usluga;
da su izvršioci usluga bili na objektima pružaoca usluga u skladu sa obaveštenjima koja su dobijali od svog poslodavca;
da su GG– Služba za unutrašnju bezbednost i zaštitu i nakon isteka roka za činidbu izradile Plan obezbeđenja u vanrednim okolnostima, koji je prosleđen svim organizacionim celinama u Ogranku D.

U prilogu izjašnjenja dostavljeno je rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za direktora preduzeća GG, iz kojeg proizlazi da je u periodu od 18. do 20. avgusta 2025. godine koristio deo godišnjeg odmora za 2025. godinu.

Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze, Poverenik je pristupio utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom predmetu. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je među stranama nesporno da je podnosilac pritužbe AA bio zaposlen u privrednom društvu BB i da je obavljao poslove obezbeđenja na objektima GG u gradu B, kao i da, nakon što je privredno društvo VV preuzelo obavljanje ovih poslova, sa njim nije zasnovan radni odnos.

Uvidom u Aneks br. 4 ugovora o radu od 28. septembra 2023. godine utvrđeno je da je podnosilac pritužbe bio raspoređen na radno mesto komandir fizičke zaštite u privrednom društvu BB, u Poslovnoj jedinici u gradu B, počev od 1. oktobra 2023. godine. U opisu njegovih poslova, između ostalog, navedeni su nadgledanje rada službe obezbeđenja, operativno koordiniranje rada sa ovlašćenim licima klijenta i javnim službama, organizovanje i praćenje rada zaposlenih, kontrola rada službenika obezbeđenja i predlaganje mera u vezi sa nagrađivanjem i sankcionisanjem zaposlenih.

Uvidom u rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, od 3. maja 2022. godine, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe izdata licenca za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja sa oružjem, na period od pet godina. Iz JMBG-a, navedenog u ovom rešenju, proizlazi da je podnosilac pritužbe AA rođen 1. juna 1962. godine.

Uvidom u rešenje privrednog društva BB od 1. septembra 2025. godine utvrđeno je da je podnosilac pritužbe bio raspoređen na radnom mestu komandir fizičke zaštite u Poslovnoj jedinici u gradu B, kao i da mu je radni odnos prestao 4. septembra 2025. godine, na osnovu otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, koji je poslodavcu dostavio 19. avgusta 2025. godine.

Uvidom u dokument „Dokumenta potrebna za zaposlenje“ utvrđeno je da su za zasnivanje radnog odnosa u VV, između ostalog, traženi molba za posao, dokaz o stručnoj spremi, licenca službenika privatnog obezbeđenja, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak, kao i lekarsko uverenje za službenike obezbeđenja sa nošenjem oružja. U dokumentu su navedeni i kontakti lica u privrednom društvu VV zaduženih za prijem dokumentacije.

Uvidom u izjave svedoka II i JJ utvrđeno je da su oba svedoka navela da su u novembru 2025. godine prisustvovala sastanku u gradu B, kojem su prisustvovali radnici obezbeđenja objekata GG, među kojima i podnosilac pritužbe, kao i direktor i predstavnici privrednog društva VV i rukovodioci obezbeđenja. Svedoci su naveli da je tom prilikom od rukovodstva privrednog društva VV saopšteno da će svi radnici koji su do tada radili na poslovima obezbeđenja objekata GG biti primljeni u radni odnos. Oba svedoka su navela i da podnosioca pritužbe poznaju dugi niz godina kao radnika obezbeđenja, da je bio među najstarijim radnicima po godinama života i da je imao najduži radni staž među angažovanim radnicima.

Uvidom u ugovor o radu zaključen između privrednog društva VV i zaposlenog DD utvrđeno je da je DD iz grada B zasnovao radni odnos na određeno vreme, na radnom mestu službenik obezbeđenja II, počev od 1. decembra 2025. godine do najkasnije 31. maja 2026. godine. Iz navedenog ugovora o radu proizlazi da je zaposleni DD rođen 1961. godine, odnosno da je stariji od podnosioca pritužbe.

Uvidom u ugovor o radu zaključen između privrednog društva VV i zaposlenog BB utvrđeno je da je ĐĐ zasnovao radni odnos na određeno vreme, na radnom mestu službenik obezbeđenja II, počev od 1. decembra 2025. godine do najkasnije 31. maja 2026. godine. Iz navedenog ugovora o radu proizlazi da je ĐĐ rođen 1964. godine, odnosno da je mlađi od podnosioca pritužbe.

Uvidom u ugovore o radu koje je privredno društvo VV dostavilo kao dokaz da u radnom odnosu ima i lica koja su ostvarila pravo na penziju, utvrđeno je da su EE, rođen 1963. godine, i ŽŽ, rođen 1961. godine, zasnovali radni odnos na određeno vreme na radnom mestu službenik obezbeđenja II, počev od 5. marta 2026. godine. Iz navedenog proizlazi da je zaposleni EE mlađi od podnosioca pritužbe, dok je zaposleni ŽŽ stariji od podnosioca pritužbr. Zatim, uvidom u ugovor o radu zaključen sa ZZ, rođenim u januaru 1961. godine, utvrđeno je da je zasnovao radni odnos na određeno vreme na radnom mestu službenik obezbeđenja bez oružja, počev od 1. decembra 2025. godine. Iz navedenog proizlazi da je zaposleni ZZ stariji od podnosioca pritužbe.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.

Ustav Republike Srbije^[4] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao. Odredbama stava 3. ovog člana propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.

Zakon o radu[5] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 19. ovog zakona propisano je da se diskriminacijom, između ostalog, smatra diskriminacija u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.

Imajući u vidu predmet ove pritužbe i njenih dopuna, u konkretnom slučaju potrebno je bilo utvrditi da li su privredno društvo VV i GG povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije na osnovu starosnog doba podnosioca pritužbe. Naime, podnosilac pritužbe smatra da je, nakon prestanka angažovanja privrednog društva BB na poslovima obezbeđenja objekata GG i preuzimanja ovih poslova od strane privrednog društva VV, stavljen u nepovoljniji položaj time što sa njim nije zasnovan radni odnos, iako su, prema njegovim navodima, svi ostali radnici obezbeđenja nastavili rad kod novog poslodavca. Kao lično svojstvo zbog kojeg smatra da je do takvog postupanja došlo podnosilac je označio starosno doba, ukazujući, između ostalog, da mu je u vreme spornih događaja do ispunjenja uslova za penziju preostalo oko 18–19 meseci, dok su u radni odnos primljena lica mlađa od njega.

Tokom postupka podnosilac pritužbe je precizirao da ne želi da se postupak vodi protiv njegovog ranijeg poslodavca, privrednog društva BB, već protiv privrednog društva VV, koje je preuzelo poslove obezbeđenja, i presuzeća GG, za koje smatra da je učestvovalo u događajima koji su prethodili odluci o njegovom daljem radnom angažovanju. S obzirom na različitu ulogu ovih lica u spornim događajima, Poverenik je posebno cenio da li je odluka privrednog društva VV da sa podnosiocem pritužbe ne zasnuje radni odnos bila u vezi sa njegovim starosnim dobom, kao i da li je preduzeće GG preduzelo radnje ili propustilo da preduzme radnje kojima je podnosilac pritužbe zbog ovog ličnog svojstva stavljen u nepovoljniji položaj.

Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet ovog postupka nije ocena zakonitosti prestanka radnog odnosa podnosioca pritužbe kod prethodnog poslodavca, niti ispitivanje eventualnih povreda propisa o radu u vezi sa obavljanjem poslova bez zaključenog ugovora o radu. Pored toga, Poverenik nije nadležan da ispituje zakonitost i pravilnost postupka zapošljavanja kao takvog, već isključivo da utvrdi da li je prilikom odlučivanja o radnom angažovanju došlo do povrede Zakona o zabrani diskriminacije.

Stoga se ocena Poverenika u ovom postupku ograničila na ispitivanje da li je odluka o daljem radnom angažovanju podnosioca pritužbe bila u vezi sa njegovim starosnim dobom kao ličnim svojstvom.

Za postupanje u konkretnom predmetu važno je pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je izvršen akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na licu protiv kojeg je pritužba podneta. Stoga, imajući u vidu navode iz pritužbe, Poverenik je cenio da li okolnosti na koje je podnosilac pritužbe ukazao čine verovatnim da je prilikom odlučivanja o njegovom daljem radnom angažovanju stavljen u nepovoljniji položaj zbog starosnog doba, kao i da li činjenice i dokazi koje su u postupku ponudili privredno društvo VV i preduzeće GG pružaju dovoljno osnova za zaključak da njihovo postupanje nije bilo u vezi sa starosnim dobom podnosioca pritužbe.

S tim u vezi, Poverenik je najpre cenio da li su navodi iz pritužbe i dostavljeni dokazi učinili verovatnim tvrdnju podnosioca pritužbe da su GG učestvovale ili uticale na donošenje odluke privrednog društva VV da sa podnosiocem ne bude zasnovan radni odnos zbog njegovog starosnog doba. Naime, podnosilac pritužbe je naveo da su GG bile neposredno uključene u proces prelaska radnika kod novog pružaoca usluga, ukazujući da su u njihovim prostorijama organizovani sastanci sa radnicima, da su radnicima podeljeni formulari za otkaz kod prethodnog poslodavca, kao i da je u prostorijama GG održan sastanak na kojem je radnicima saopšteno da će biti primljeni kod novog pružaoca usluga – VV, te da su spiskovi zaposlenih koji treba da budu primljeni u radni odnos „došli iz grada B“. Podnosilac pritužbe je ukazao i da je bio jedan od najstarijih radnika, što je potvrđeno i izjavama svedoka, da mu je do ispunjenja uslova za penziju preostalo oko 18–19 meseci i da, za razliku od ostalih radnika koji su nastavili rad kod novog pružaoca usluga, sa njim nije zasnovan radni odnos.

Imajući u vidu navedene okolnosti, Poverenik je ocenio da je bilo potrebno ispitati da li je uloga GG u događajima koji su prethodili zasnivanju radnog odnosa obuhvatala i učešće ili uticaj na izbor kandidata, odnosno da li se njihovo postupanje može dovesti u vezu sa starosnim dobom podnosioca pritužbe. Stoga je, u skladu sa pravilom o teretu dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik cenio navode iz izjašnjenja GG.

S tim u vezi, Poverenik je imao u vidu navode iz izjašnjenja GG, prema kojima ovo preduzeće nije učestvovalo u organizaciji zasnivanja radnog odnosa kod novog pružaoca usluga, niti u izboru lica koja će biti radno angažovana. Prema navodima iz izjašnjenja, GG su privrednom društvu VV dostavile spisak svih izvršilaca koji su bili angažovani na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja preko privrednog društva BB, dok su odluku o izboru kandidata, kriterijume za njihov izbor, kao i sve aktivnosti u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa, prema njihovim navodima, samostalno sprovodili predstavnici privrednog društva VV. Navedeni navodi saglasni su i sa izjašnjenjem privrednog društva VV, u kojem je navedeno da je odluku o prijemu zaposlenih doneo direktor ovog privrednog društva, uz konsultacije sa saradnicima i na osnovu informacija dobijenih na licu mesta u gradu B od samih zaposlenih koji su iskazali nameru da nastave radni odnos kod novog poslodavca.

Poverenik je imao u vidu i navode podnosioca pritužbe i dostavljene dokaze da je nakon prestanka ugovora između GG i privrednog društva BB nastavio da obavlja poslove obezbeđenja do 15. septembra 2025. godine, kao i njegove navode da je, upravo zbog takvog angažovanja, očekivao da će zasnovati radni odnos kod novog pružaoca usluga. Poverenik je imao u vidu i navode GG da tokom perioda u kojem je podnosilac pritužbe bio angažovan na poslovima obezbeđenja njihovih objekata nisu imale primedbe na njegov rad, stručnost, disciplinu niti druge aspekte njegovog radnog angažovanja. Međutim, navedene okolnosti same po sebi nisu dovoljne za zaključak da su GG učestvovale u donošenju odluke o izboru lica koja će zasnovati radni odnos kod novog pružaoca usluga. Iako je u postupku utvrđeno da su u prostorijama GG organizovani sastanci sa radnicima, da su predstavnici GG prisustvovali sastancima sa predstavnicima novog pružaoca usluga i dostavili spisak zaposlenih koji su pružali usluge obezbeđenja kod prethodnog pružaoca usluga, navedene okolnosti ne mogu se same po sebi izjednačiti sa učešćem u donošenju odluke o tome koja će lica zasnovati radni odnos kod novog poslodavca. Naime, organizovanje sastanaka, stavljanje prostorija na raspolaganje ili dostavljanje podataka o licima koja su prethodno bila angažovana na poslovima obezbeđenja ne može se izjednačiti sa učešćem u donošenju odluke o tome koja će lica zasnovati radni odnos kod drugog poslodavca.

Ovakvu ocenu potvrđuju i dokazi izvedeni u toku postupka. Naime, nije dostavljen nijedan dokaz koji bi ukazivao na to da su GG predlagale kandidate, utvrđivale kriterijume za njihov izbor, davale preporuke ili na bilo koji drugi način uticale na odluku o njihovom radnom angažovanju. Naprotiv, iz izjašnjenja oba pravna lica proizlazi da je odluku o prijemu zaposlenih samostalno donosilo privredno društvo VV. Stoga, iz utvrđenih činjenica ne može se izvesti zaključak da su GG učestvovale ili uticale na izbor kandidata, niti da su preduzele ili propustile da preduzmu bilo koju radnju u vezi sa tim izborom koja bi se mogla dovesti u vezu sa starosnim dobom podnosioca pritužbe.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik je ocenio da su GG, u smislu odredbe člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pružile dovoljno osnova za zaključak da njihovo postupanje nije bilo u vezi sa starosnim dobom podnosioca pritužbe.

Nakon ocene postupanja GG, Poverenik je pristupio analizi navoda koji se odnose na privredno društvo VV i oceni da li okolnosti na koje je podnosilac pritužbe ukazao čine verovatnim tvrdnju da je prilikom odlučivanja o njegovom radnom angažovanju stavljen u nepovoljniji položaj zbog starosnog doba.

S tim u vezi, podnosilac pritužbe je ukazao da su u radni odnos primljena lica mlađa od njega, dok iz iskaza svedoka proizlazi da je bio među najstarijim radnicima angažovanim na poslovima obezbeđenja. Pored toga, naveo je da je na sastanku održanom u novembru 2025. godine radnicima saopšteno da će nastaviti rad kod novog pružaoca usluga, iako sa njim, za razliku od ostalih radnika koji su do tada obavljali iste poslove, nije zasnovan radni odnos. Imajući u vidu navedene okolnosti, Poverenik je ocenio da navedene okolnosti predstavljaju dovoljan osnov za primenu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Stoga je bilo potrebno ceniti da li je privredno društvo VV pružilo dovoljno činjenica i dokaza da odluka da sa podnosiocem pritužbe ne zasnuje radni odnos nije bila u vezi sa njegovim starosnim dobom.

Poverenik je najpre imao u vidu da je među licima koja su od 1. decembra 2025. godine zasnovala radni odnos na radnom mestu službenika obezbeđenja kod privrednog društva VV bilo i lice iz grada B, rođeno 1961. godine, koje je bilo starije od podnosioca pritužbe. Navedena činjenica u saglasju je sa izjavama svedoka koje je predložio podnosilac pritužbe, a koji su naveli da je podnosilac pritužbe bio „među najstarijim radnicima po godinama života“. Pored toga, uvidom u dostavljene ugovore o radu utvrđeno je da su u istom vremenskom periodu i kasnije radni odnos kod ovog poslodavca zasnovala i druga lica rođena 1961. godine.

Istovremeno, Poverenik je imao u vidu i činjenicu da u postupku nisu utvrđeni konkretni razlozi zbog kojih sa podnosiocem pritužbe nije zasnovan radni odnos, kao i da mu, prema njegovim navodima, razlozi za takvu odluku nisu saopšteni ni nakon što se pisanim putem obratio privrednom društvu Međutim, nepostojanje obrazloženja odluke, samo po sebi nije dovoljno za zaključak da je sporna odluka bila zasnovana na starosnom dobu. Iako je ta okolnost mogla opravdano da izazove sumnju kod podnosioca pritužbe, ona nije dovoljna za zaključak da je upravo starosno doba bilo razlog zbog kojeg sa njim nije zasnovan radni odnos. Pri tome, predmet ovog postupka nije ocena opravdanosti ili celishodnosti odluke poslodavca da sa određenim licem ne zasnuje radni odnos, već utvrđivanje da li je takva odluka bila uslovljena starosnim dobom kao ličnim svojstvom. Zbog toga, činjenica da u postupku nije utvrđen konkretan razlog zbog kojeg podnosilac pritužbe nije izabran mora biti cenjena zajedno sa ostalim dokazima od značaja za utvrđivanje postojanja veze između sporne odluke i starosnog doba.

Poverenik je posebno imao u vidu i navod podnosioca pritužbe da su svi ostali radnici koji su do tada bili angažovani na poslovima obezbeđenja nastavili rad kod novog poslodavca, dok jedino sa njim nije zasnovan radni odnos. Navedena okolnost ukazuje na to da je podnosilac pritužbe bio stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale radnike koji su nastavili rad kod novog poslodavca, ali sama po sebi ne pruža dovoljno osnova za zaključak da je do takvog postupanja došlo upravo zbog njegovog starosnog doba. Stoga je ovu okolnost bilo potrebno ceniti zajedno sa ostalim izvedenim dokazima koji se odnose na moguću povezanost sporne odluke sa starosnim dobom.

Pored navedenog, Poverenik ukazuje da u postupku nisu utvrđene izjave, uputstva, kriterijumi ili druge okolnosti koje bi ukazivale na to da je starosno doba bilo od značaja prilikom izbora kandidata. Takođe, nije utvrđeno postojanje prakse prema kojoj su mlađa lica prilikom zapošljavanja stavljana u povoljniji položaj upravo zbog svog starosnog doba, niti da su stariji radnici bili isključivani iz procesa zapošljavanja. Prilikom ove ocene Poverenik je imao u vidu i činjenicu da je u istom periodu radni odnos zasnovalo i lice iz grada B koje je bilo starije od podnosioca pritužbe. Istovremeno, Poverenik je imao u vidu i činjenicu da je, prema izjavama svedoka, podnosilac pritužbe imao najduži radni staž među angažovanim radnicima. Imajući u vidu da dužina radnog staža ne predstavlja lično svojstvo u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da ne postoji nužno podudaranje između dužine radnog staža i starosnog doba, navedena okolnost nije mogla biti odlučujuća za ocenu postojanja diskriminacije na osnovu starosnog doba.

Imajući u vidu sve izvedene dokaze, Poverenik je ocenio da je privredno društvo VV pružilo dovoljno osnova za zaključak da odluka da sa podnosiocem pritužbe ne zasnuje radni odnos nije bila u vezi sa njegovim starosnim dobom, zbog čega, u konkretnom slučaju, nije utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

Istovremeno, Poverenik ukazuje da ocena da u konkretnom slučaju nije utvrđena diskriminacija ne znači da nije moglo doći do eventualne povrede drugih prava podnosioca pritužbe, niti da bi eventualne nepravilnosti u postupku zapošljavanja bile prihvatljive, već isključivo da takva pitanja ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21) član 33. stav 1. tačka 1.

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21

[4] Ustav Republike Srbije „Sl. glasnik RS“ br. 98/06 i 115/21

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17, 95/18 – autentično tumačenje i 109/2025 – dr. zakon

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

87-26 Nije utvrđeno da je zaposleni diskriminisan na osnovu starosnog doba