br. 07-00-566/2026-02 datum: 3.8.2026.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Agenciji za privredne registre:

– da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti kako bi internet prezentacija Agencije za privredne registre, uključujući sve elektronske usluge, korisničke aplikacije, obrasce, dokumente i druge digitalne sadržaje dostupne putem njenog veb sajta, bila u potpunosti pristupačna osobama sa invaliditetom, a naročito osobama sa oštećenjem vida koje koriste čitače ekrana odnosno druge asistivne tehnologije, u skladu sa WCAG 2.2 smernicama najmanje na nivou usklađenosti AA.

Agencija za privredne registre obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije. U skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. ovog zakona, Poverenik organima javne vlasti i drugim licima upućuje preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

U obraćanju Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ukazano je da određeni broj internet prezentacija organa javne vlasti ne ispunjava standarde pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, iako upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija ima izuzetan značaj za njihovu punu i ravnopravnu društvenu inkluziju i ostvarivanje prava pod jednakim uslovima.

U obraćanju je, između ostalog, navedeno da internet prezentacija Agencije za privredne registre ne ispunjava propisane standarde pristupačnosti, što usluge koje Agencija pruža čini nedostupnim ili otežano dostupnim određenom broju građana sa invaliditetom, a naročito osobama sa senzornim invaliditetom. Na taj način, ovim licima je uskraćena mogućnost da samostalno, ravnopravno i bez neopravdanih prepreka pristupaju informacijama, elektronskim uslugama i postupcima koje Agencija obezbeđuje putem svoje internet prezentacije.

Imajući u vidu da su internet prezentacije organa javne vlasti jedan od osnovnih načina informisanja građana i pružanja elektronskih usluga, njihova pristupačnost predstavlja jedan od ključnih preduslova za ostvarivanje načela jednakosti, zabrane diskriminacije i jednakog pristupa javnim uslugama za osobe sa invaliditetom.

S tim u vezi Poverenik ukazuje na pravni okvir koji reguliše ovu materiju kao i na odredbe koje se odnose na propisanu zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva.

Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavna zabrana diskriminacije predstavlja osnov za ostvarivanje jednakosti osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života.

Zakonom o zabrani diskriminacije, invaliditet je izričito naveden među ličnim svojstvima na osnovu kojih je diskriminacija zabranjena. Članom 4. ovog zakona propisano je načelo jednakosti, prema kojem su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva. Članom 26. posebno je propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br. 33/2006 i 13/2016) propisano je da su organi javne vlasti dužni da osobama sa invaliditetom obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacije. Istim zakonom zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga, pri čemu je naročito relevantna odredba člana 13. koja obuhvata i pružanje usluga osobama sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima.

Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/2009), čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svih osoba sa invaliditetom, kao i poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.

Od posebnog značaja je član 9. Konvencije, koji pristupačnost određuje kao preduslov za samostalan život i puno učešće osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Ovim članom države se obavezuju da osobama sa invaliditetom obezbede, ravnopravno sa drugima, pristup informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i elektronskim uslugama. Konvencija izričito nalaže i preduzimanje mera radi identifikovanja i uklanjanja prepreka i barijera za pristup, kao i podsticanja pristupa osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim tehnologijama, uključujući internet.

Pravo na pristupačne informacije dodatno je zaštićeno članom 21. Konvencije, kojim je propisano da države treba da obezbede osobama sa invaliditetom informacije namenjene široj javnosti u pristupačnim formatima i tehnologijama, blagovremeno i bez dodatnih troškova. Ovo pravo obuhvata mogućnost korišćenja različitih sredstava, načina i formata komunikacije prema izboru osobe sa invaliditetom.

Sa pristupačnošću je neposredno povezano i pravo na samostalan život i uključivanje u zajednicu iz člana 19. Konvencije. Ovo pravo podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti izbora i da usluge i pogodnosti koje su dostupne stanovništvu u celini budu pod jednakim uslovima dostupne i osobama sa invaliditetom. Digitalna pristupačnost predstavlja jedan od savremenih i sve značajnijih preduslova za ostvarivanje tog prava, jer nepristupačne elektronske usluge stvaraju zavisnost od pomoći drugih lica tamo gde bi osoba sa invaliditetom mogla samostalno da obavi određenu radnju.

Posebno je značajan i Zakon o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 27/2018), koji se primenjuje i na javne agencije i druga lica kojima su poverena javna ovlašćenja. Članom 7. ovog zakona propisano je da se usluga elektronske uprave pruža na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja. Članom 16. propisana je obaveza poštovanja standarda pristupačnosti pri dizajniranju, izradi, održavanju i ažuriranju softverskih rešenja, dok član 31. predviđa obavezu omogućavanja pristupa sadržaju i uslugama elektronske uprave svakome u skladu sa standardima pristupačnosti.

Agencija za privredne registre je javna agencija osnovana Zakonom o Agenciji za privredne registre i obavlja poslove od značaja za ostvarivanje javnog interesa, uključujući vođenje registara i pružanje elektronskih usluga građanima i privrednim subjektima. Istovremeno, Zakon o zabrani diskriminacije izričito određuje da pojam „organ javne vlasti“ obuhvata i javnu agenciju.

U tom smislu, pristupačnost internet prezentacije i elektronskih usluga Agencije nije samo pitanje tehničkog kvaliteta ili korisničkog iskustva, već predstavlja pitanje ostvarivanja ljudskih prava i ravnopravnosti, ali i zakonske obaveze.

Digitalizacija javnih usluga predstavlja važan instrument unapređenja efikasnosti, dostupnosti i transparentnosti rada javnih institucija. Međutim, digitalizacija može doprineti ravnopravnosti samo ukoliko je zasnovana na principu univerzalne pristupačnosti.

Za osobe sa oštećenjem vida koje koriste čitače ekrana, internet prezentacija predstavlja pristupačan interfejs samo ako je njen sadržaj pravilno strukturiran i kodiran tako da asistivna tehnologija može da prepozna i korisniku saopšti tekst, naslove, linkove, dugmad, polja za unos, statusne poruke i druge elemente stranice.

Čitač ekrana, odnosno govorni program, ne može da nadomesti nepristupačan dizajn. Njegova funkcija zavisi od toga da li je sadržaj internet stranice izrađen tako da asistivna tehnologija može pravilno da ga interpretira. Tako, na primer, vizuelno jasno dugme koje nije programatski označeno kao dugme, slika bez tekstualne alternative, tabela bez odgovarajuće strukture ili forma čija polja nisu pravilno označena mogu za korisnika čitača ekrana predstavljati prepreku koja mu onemogućava ili znatno otežava korišćenje usluge.

Zbog toga se pristupačnost ne može svesti na postojanje posebne opcije „pristupačnost“, promenu veličine slova ili mogućnost povećanja kontrasta. Takva rešenja mogu biti korisna, ali sama po sebi ne obezbeđuju da osoba koja koristi čitač ekrana može da obavi radnju koju drugi korisnik može da obavi samostalno.

Poseban problem predstavljaju elektronske usluge koje zahtevaju unos podataka, podnošenje prijava, pretragu, plaćanje, potvrđivanje radnji ili druge interaktivne postupke. Ukoliko osoba sa oštećenjem vida ne može da pristupi nekom od ovih koraka, činjenica da su ostali delovi internet prezentacije pristupačni ne obezbeđuje stvarnu pristupačnost usluge.

U tom smislu, pristupačnost mora obuhvatiti ceo proces, a ne samo pojedinačne stranice ili elemente. Korisnik mora moći da započne, sprovede i završi konkretnu uslugu bez prepreka koje proizlaze iz njegovog invaliditeta.

U pogledu tehničkih zahteva digitalne pristupačnosti, posebno mesto imaju Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) koje razvija World Wide Web Consortium (W3C), odnosno njegova Web Accessibility Initiative (WAI).

WCAG 2.2 predstavlja aktuelnu W3C preporuku i zasniva se na četiri osnovna principa pristupačnosti: sadržaj mora biti perceptibilan, operabilan, razumljiv i robustan (Perceivable, Operable, Understandable, Robust – POUR). WCAG predviđa tri nivoa usklađenosti: A, AA i AAA.

WCAG 2.2 je u međuvremenu odobren i kao međunarodni standard ISO/IEC 40500:2025, čime je dodatno potvrđen njegov značaj kao međunarodno priznatog standarda digitalne pristupačnosti.

Poverenik posebno ukazuje da automatizovana provera ne može biti jedini način ocenjivanja pristupačnosti. Automatizovani alati mogu identifikovati određeni broj tehničkih problema, ali ne mogu pouzdano utvrditi da li osoba koja koristi čitač ekrana može da razume sadržaj, pronađe željenu informaciju, pravilno popuni obrazac i završi određenu elektronsku uslugu.

Stoga je potrebno sprovesti i manuelno testiranje, uključujući testiranje različitim čitačima ekrana, a naročito neposredno uključivanje osoba sa oštećenjem vida u proces testiranja.

Poverenik ukazuje da je pristupačnost jedan od osnovnih preduslova za punu inkluziju osoba sa invaliditetom.

Inkluzivno društvo ne podrazumeva samo formalno priznanje prava osoba sa invaliditetom, već i stvaranje uslova da ta prava mogu biti ostvarena u praksi. To znači da osobe sa invaliditetom moraju imati mogućnost da koriste javne usluge, pristupaju informacijama, komuniciraju sa institucijama, donose odluke i učestvuju u društvenom životu ravnopravno sa drugima.

U savremenom društvu veliki broj aktivnosti koje su ranije zahtevale fizički odlazak u instituciju danas se obavlja elektronskim putem. Zbog toga digitalna pristupačnost postaje jednako važna kao i pristupačnost fizičkog prostora.

Nepristupačna digitalna usluga može osobu sa invaliditetom staviti u situaciju u kojoj mora da zatraži pomoć člana porodice, prijatelja, zaposlenog ili drugog lica kako bi obavila radnju koju drugi građani mogu da obave samostalno. Takva zavisnost nije nužna posledica invaliditeta, već može biti posledica prepreke koju je moguće ukloniti odgovarajućim dizajnom i razvojem digitalne usluge.

Omogućiti osobi sa oštećenjem vida da samostalno pretraži registar, podnese zahtev, preuzme dokument ili proveri status postupka zato stoga nije samo pitanje komfora. To je pitanje dostojanstva, privatnosti, autonomije, samostalnog odlučivanja i ravnopravnog učešća u društvu.

U tom smislu, digitalna pristupačnost predstavlja važan instrument ostvarivanja prava na samostalan život iz člana 19. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i prava na pristup informacijama iz člana 21. Konvencije.

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik smatra da bi unapređenje digitalne pristupačnosti internet prezentacije i elektronskih usluga Agencije za privredne registre predstavljalo značajan doprinos ostvarivanju ravnopravnosti, uklanjanju informacionih i komunikacionih barijera, inkluziji osoba sa invaliditetom i ostvarivanju njihovog prava na samostalan život i puno učešće u društvu.

Stoga Poverenik, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje Agenciji za privredne registre ovu Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

Agencija za privredne registre obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke u roku od 30 dana od dana njenog prijema.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.

[3] (“Službeni glasnik RS” br. 98/2006 i 115/2021)

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

585-26 Preporuka mera Agenciji za privredne registre