998-25 Uniforme prilagođene trudnoći u Vojsci Srbije

20. Apr 2026.

br.07-00-674/2025-02 datum: 20.4.2026.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz B. protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zbog diskriminacije na osnovu pola i roda. U pritužbi i dopunama pritužbe navedeno je da je podnositeljka pritužbe jedini oficir ženskog pola u BB „V“, kao i da je zbog pola, rodnih uloga, trudnoće i materinstva bila izložena različitim oblicima nepovoljnijeg postupanja u službi, uključujući neupućivanje na Osnovni komandno-štabni kurs, onemogućavanje pristupa polaganju ispita iz francuskog jezika, neadekvatno službeno ocenjivanje, izricanje disciplinske mere, neprimeren način komunikacije pretpostavljenih i onemogućavanje pohađanja kursa u periodu trudnoće zbog nemogućnosti nošenja službene uniforme. U izjašnjenju Komande kopnene vojske navedeno je da odluke o upućivanju na kurseve i druga usavršavanja nisu bile uslovljene ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe, već isključivo potrebama službe, formacijskim zahtevima i ispunjenošću propisanih uslova. Istaknuto je da je podnositeljka pritužbe u dosadašnjoj karijeri napredovala, da joj je bilo omogućeno pohađanje određenih obuka i angažovanje u mirovnim misijama, kao i da je disciplinska mera izrečena zbog propusta u radu. U pogledu navoda o neprimerenoj komunikaciji, navedeno je da se radi o uobičajenom načinu obraćanja pretpostavljenog starešine, koji je upozoren na ton kojim se obraća podređenima. Kada je reč o pravilu nošenju uniforme na kursevima i obukama, u dopuni izjašnjenja navedeno je da uniforma predstavlja deo vizuelnog identiteta Vojske Srbije i sredstvo za iskazivanje pripadnosti, hijerarhije i discipline, te da je propisano i da je službena uniforma obavezna za oficire i podoficire prilikom upućivanja na kurseve i usavršavanja u zemlji i inostranstvu, ukoliko je aktom o upućivanju predviđeno njeno nošenje, a nije određena druga vrsta uniforme. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je konstatovao da nije učinjeno verovatnim da su odluke u vezi sa upućivanjem na kurseve, polaganje ispita, službena ocenjivanja i disciplinska odgovornost bile uslovljene ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe. Sa druge strane, Poverenik je našao da je učinjeno verovatnim da je u periodu trudnoće podnositeljka pritužbe bila stavljena u nepovoljniji položaj u pogledu pristupa Kursu iz razvijanja morala, i to zbog načina primene pravila o nošenju službene uniforme prilikom pohađanja kurseva (usavršavanja). Imajući u vidu da je pritužba podneta protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Poverenik je posebno cenio odgovornost oba subjekta. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je konstatovao da u odnosu na Ministarstvo odbrane nije utvrđeno da je ovo ministarstvo donelo odluku ili preduzelo radnju koja je dovela do nepovoljnijeg položaja podnositeljke pritužbe, niti je utvrđeno da je samo pravilo o nošenju službene uniforme, kao takvo, diskriminatorno jer ima legitiman cilj koji se odnosi na očuvanje vizuelnog identiteta, discipline, hijerarhije i organizacionog poretka Vojske Srbije. Poverenik je ocenio da diskriminatorni efekat nije u samom pravilu, već u načinu njegove primene, odnosno u propustu da se prilikom primene pravila razmotri mogućnost prilagođavanja položaju trudnica oficirki i podoficirki, uključujući mogućnost da se aktom o upućivanju odredi druga vrsta uniforme ili drugo odgovarajuće rešenje. Iako je cilj pravila legitiman, u konkretnom slučaju nije pokazano da je primena pravila bez prilagođavanja bila nužna i srazmerna, niti da se isti cilj nije mogao postići blažim sredstvima. Stoga, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja, Poverenik je dao mišljenje da Ministarstvo odbrane nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok je Vojska Srbije, primenjujući pravilo o nošenju službene uniforme prilikom pohađanja kurseva, odnosno usavršavanja u periodu trudnoće podnositeljke pritužbe, povredila odredbe člana 7. a u vezi sa čl. 16. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Vojsci Srbije je preporučeno da u buduće prilikom upućivanja na kurseve, odnosno usavršavanja, obezbedi primenu pravila o nošenju službene uniforme na način da ne stavlja žene zbog trudnoće u nepovoljniji položaj, odnosno da u opravdanim slučajevima obezbedi prilagođavanje uslova pohađanja kurseva, uključujući mogućnost određivanja druge vrste uniforme prilagođene trudnoći ili drugih odgovarajućih rešenja aktom o upućivanja.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom i dopunama pritužbe obratila se AA iz B, zbog diskriminacije na osnovu ličnih svojstava – pola i roda. Pritužbu je podnela protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
    • U pritužbi i dopunama pritužbe je, između ostalog, navela:
  • da je jedini oficir ženskog pola u BB „V“;
  • da smatra da su njen i pol i rodne uloge predstavljali osnovne razloge zbog kojih je bila izložena različitim oblicima diskriminacije u radnom okruženju;
  • da, zbog toga što je žena, nije joj odobreno upućivanje na Osnovni komandno-štabni kurs, zbog čega nema mogućnost da napreduje;
  • da joj je zbog pola i perspektive napredovanja onemogućen izlazak na polaganje ispita iz francuskog jezika, iako se samostalno pripremala i uložila sopstvena sredstva, čime joj je onemogućeno ostvarivanje jednakih šansi u karijeri i uskraćena mogućnost prijave za druge oblike usavršavanja ili angažovanja;
  • da joj je, zbog trudnoće i nakon porođaja, onemogućeno pohađanje kursa uz obrazloženje da „nije povoljan trenutak jer radi u civilnoj odeći“;
  • da je načelnik sektora, iz nepoznatog razloga, za vreme porodiljskog osustva i odsustva sa rada radi nege deteta nije ocenjivao službenom ocenom, što je sa sobom kao posledicu povuklu nemogućnost unapređenja u viši čin. Da je svoj sadašnji čin dobila tek kada je načelnik sektora odlučio da uradi retroaktivne ocene, a da zbog navedenog propusta nikada nije pozvan na odgovornost;
  • da, zbog toga što je jedina žena oficir, izrečena joj je pravno neosnovana disciplinska mera, što je za posledicu imalo narušavanje njenog profesionalnog ugleda, ali i nemogućnost dodeljivanja stimulativnih mera, kao i teži odabir pri prijavi za usavršavanje u vojsci;
  • da je prema njoj, zbog njenog pola, u radnom okruženju primenjivan neprimeren i uvredljiv način komunikacije, uključujući pominjanje privatnog i porodičnog života, što smatra duboko omalovažajućim;
  • da ju je, tako, 17. juna 2025. godine, pozvao telefonom tehnički direktor, potpukovnik VV, i pitao zašto još uvek nije uputila čestitku drugim jedinicama povodom obeležavanja dana rodova i službi, na šta je odgovorila da joj načelnik sektora nije naredio da čestitku uputi. Tehnički direktor joj je tada naredio da čestitku odmah uradi, uvodeći nove procedure za izradu i slanje. Kada je čestitku napravila, tehnički direktor ju je pozvao da joj kaže da je napravila slovnu grešku. Odgovorila je da će ispraviti, te je potom sugerisala da do sada nije bila praksa da se upućuju dve čestitke u toku iste godine. Tehnički direktor joj je, na to, rekao: „Zašto mi vodimo ovaj razgovor?“, pa je, misleći da je nije čuo, dva puta odgovorila: „Samo kažem, ako možda niste upućeni“. Kada je tehnički direktor ponovio pitanje i treći put, podnositeljka je kazala: „Kažite šta želite da čujete, pa ću Vam takav odgovor i dati“. Nakon toga, tehnički direktor joj je, vičući u slušalicu, spominjao supruga, s kojim, kako joj je rekao, „treba tako da se tera a ne sa njim“;
  • da je 5. avgusta 2025. godine podnela zahtev za službeni razgovor sa pretpostavljenim, novopostavljenim direktorom, GG, u cilju da potraži zaštitu od diskriminacije kojoj smatra da je izložena već duži niz godina na radu;
  • da je direktor GG, suprotno njenim očekivanjima, naredio njenim načelnicima, majoru DD i potpukovniku ĐĐ, da sa njom obave razgovor, što su i učinili, pojedinačno, 7. i 11. avgusta 2025. godine;
  • da su razgovori sa načelnicima tekli skoro identično, odnosno upućivana su joj gotovo ista pitanja i davala je iste odgovore. Pitanja su se, kako je navela, odnosila na obrazlaganje teza po kojima je želela da razgovara sa direktorom GG. Kako je navela, načelnici DD i ĐĐ, njene strašine, nisu naveli da će preduzeti bilo šta, ali kako su odobrili razgovor sa direktorom GG, smatrali su se nenadležnim za rešavanje podnositeljkinog problema;
  • da je razgovor sa direktorom GG obavila 14. avgusta 2025. godine, ali je taj razgovor više ličio na raport, s obzirom da je dobila reč samo na početku sastanka, da doda nešto, ako ima, što prehodno nije rekla dvojici načelnika. Odgovorila je da nema ništa da doda, te da od direktora očekuje konstruktivno rešenje ili predlog za rešenje njenih problema;
  • da je direktor, u daljem toku razgovora, govorio o podnositeljkinoj nepreciznosti u izražavanju jer su, kako je naveo, rodna i polna diskriminacija dva potpuno odvojena pojma, te da je primetio da ne čita Pravilo službe, jer ne postoje prvopretpostavljeni i drugopretpostavljeni strašina. Što se tiče incidenta sa čestitkom, direktor GG je naveo da smatra da je problem u nedostatku podnositeljkine inicijative. Naveo je, takođe, da je sa tehničkim direktorom VV lično obavio razgovor i ustanovio da je to njegov način komunikacije, odnosno, da on tako komunicira i sa ostalim zaposlenima, kao i da mu je ton glasa prirodno povišen. Takođe, prema navodima podnositeljke, direktor GG je ocenio da podnositeljka treba još da radi na sebi, jer je na prethodnim razgovorima mnogo puta koristila sintagmu „ja smatram“;
  • da, tokom razgovora, nije dobila nikakvo rešenje niti predlog, te da je stekla utisak da je direktor došao sa negativnim stavom prema njoj i predubeđenjem, te da je upotrebljavao klasičan vojni metod zastrašivanja. Navela je da ne bi podnela pritužbu Povereniku da joj je direktor dao bilo kakav konstruktivan predlog;
  • da je na kraju sastanka zatražila zapisnik sa sastanka sa direktorom GG, na šta joj je on odgovorio: „Posle topa se puška ne čuje!“. Navela je da nije dobila ni zapisnike sa sastanaka sa neposrednim starešinama;
  • da niko nije izrekao primedbu i komentar na činjenicu da je žena.
    • Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavila je: 1) zahtev za službeni sastanak kod direktora BB na temu rodne diskriminacije od 5. avgusta 2025. godine; 2) molbu za dostavljanje kopije zapisnika sa sastanaka održanih sa starešinama 7. i 11. avgusta od 15. avgusta 2025. godine; 3) dopis načelnika odseka za ljudske resurse od 11. septembra 2025. godine, kojim podnositeljki ne odobrava izdavanje kopija zapisnika sa službenih razgovora.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Komande kopnene Vojske.
    • U izjašnjenju generala-majora EE, između ostalog navedeno je:
  • da je tačno da podnositeljka pritužbe, AA, nije predložena na upućivanje na Osnovni komandno-štabni kurs, jer formacijsko mesto na koje je postavljena ne zahteva ovaj nivo usavršavanja, a podnositeljka nije planirana za postavljanje na drugo formacijsko mesto koje zahteva ovaj nivo karijernog usavršavanja;
  • da, u konkretnom slučaju, uzrok neupućivanja podnositeljke na kurs nije povezan ni sa jednim njenim ličnim svojstvom, već isključivo sa činjenicom da za ovu godinu BB nije imao potrebe za upućivanjem starešina iz ove ustanove na Osnovni komandno-štabni kurs;
  • da je podnositeljka pritužbe, Rešenjem Kancelarije Saveta za …, broj …, odbijena za izdavanje sertifikata za pristup tajnim podacima, što predstavlja problem za njeno postavljanje na formacijsko mesto višeg čina;
  • da se izbor kandidata – oficira za upućivanje na Osnovni komandno-štabni kurs u Vojsci Srbije vrši isključivo na osnovu više jasno propisanih kriterijuma. Drugim rečima, odluka se donosi na osnovu službenih potreba, planiranja kadrova i ispunjenosti individualnih uslova kandidata. Naglašeno je da pol, verska ili nacionalna pripadnost ne smeju, niti mogu biti kriterijum za upućivanje ili odbijanje, već isključivo profesionalni i formacijski kriterijumi;
  • da je podnositeljka pritužbe, po iskazanom interesovanju, iako posebni uslovi formacijskog mesta to nisu zahtevali niti je postojala potreba, predložena da pristupi polaganju ispita iz vojne terminologije francuskog jezika. U tom trenutku datum polaganja ispita nije bio poznat;
  • da na polaganje ispita iz francuskog jezika nisu planirani drugi pripadnici BB;
  • da nije postojala namera da podnosteljka pritužbe bude sprečena da pristupi ispitu, već je do toga došlo usled kratkog roka u obaveštavanju i njenog prethodno planiranog upućivanja na radni sastanak u komandu po poslovima iz njene nadležnosti, kao i činjenice da je od nadležnog starešine dobijena informacija da će se isto testiranje organizovati i u narednom periodu;
  • da se podnositeljka pritužbe od 17.06.2019. godine do 16.06.2021. godine nalazila na porodiljskom bolovanju i odsustvu sa rada radi nege deteta. Nakon toga, kako je navedeno, u periodu od 24.10.2022. do 28.10.2022. godine podnositeljka je pohađala Kurs za oficire za odnose sa javnošću;
  • da je podnositeljki omogućeno da i tokom trudnoće nastavi sa radom, pri čemu je posebno vođeno računa o njenom opterećenju. Imajući u vidu da radi u ustanovi, a ne jedinici Vojske Srbije, omogućeno joj je da poslove svog formacijskog mesta obavlja u civilnoj odeći kako se ne bi osećala diskriminisano. Međutim, kako je navedeno, upućivanje na konkretne kurseve i obuke u tom periodu nije bilo moguće jer je naređenjem bilo jasno definisano da se kursevi i obuke pohađaju u uniformi;
  • da je podnositeljka pritužbe od 2017. do 2025. godine, odnosno, tokom cele dosadašnje profesionalne vojne službe u BB, kao i u periodima kada je odsustvovala sa rada zbog trudnoće i nege deteta, ocenjivana kao i sva ostala profesionalna vojna lica u BB;
  • da, što se napredovanja tiče, uvidom u personalna dokumenta može se jasno utvrditi da je podnositeljka pritužbe u svim dosadašnjim činovima napredovala redovno, i to tako što je postala poručnica 2015. godine, kapetanica 2019. godine i kapetanica prve klase 2022. godine;
  • da je disciplinski postupak protiv podnositeljke pritužbe vođen zbog njenog propusta u radu na dužnosti pomoćnice rukovodioca gađanja, kada je podnositeljka počinila disciplinsku grešku iz člana 148. stav 1. tačka 8a Zakona o Vojsci Srbije – neblagovremeno, nepotpuno ili nemarno izvršenje naređenja, odluke ili naloga pretpostavljenog;
  • da je disciplinska mera, smanjenje plate od 5% u trajanju od jednog meseca, izrečena isključivo zbog propusta u radu, a ne zbog pola podnositeljke ili drugih razloga koji su diskriminatorne prirode. Istaknuto je da bi ista mera bila izrečena svakom licu koje bi na taj način postupalo u izvršavanju službenih dužnosti;
  • da su u prilogu ovog izjašnjenja dostavljeni zapisnici o obavljenim službenim razgovorima sa podnositeljkom pritužbe obavljeni 7. i 11.8.2025. godine, kao i zapisnik o službenom razgovoru od 14.8.2025. godine;
  • da se podnositeljka pritužbe obratila zahtevom načelniku Odseka za ljudske resurse radi izdavanja kopije zapisnika sa službenih razgovora vođenih 7. i 11.8.2025. godine, a da nije tražila kopiju zapisnika sa službenog razgovora vođenog 14.8.2025. godine;
  • da je povodom predmetnog zahteva posnositeljki upućen odgovor, u skladu sa članom 37. Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o evidencijama za profesionalna vojna i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, kojim je propisano da se podaci sadržani u dokumentima personalne evidencije mogu koristiti samo u službene potrebe, a da se prikupljanje, obrada, korišćenje i zaštita ovih podataka vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i tajnosti podataka;
  • da je podnositeljka pritužbe imala uvid u sve zapisnike nakon završenih službenih razgovora, koji su joj pročitani naglas, te da na iste nije imala primedbi, što je potvrdila svijim potpisom;
  • da je izvršena provera svih relevantnih činjenica i okolnosti koje je podnositeljka iznela u službenim razgovorima, uključujući uvid u službenu dokumentaciju, ocene rada, dodeljene zadatke, kao i podatke o stimulativnim i disciplinskim merama. Takođe, obavljen je razgovor sa potpukovnikom VV, pri čemu je ukazano na potrebu da u daljoj komunikaciji sa potčinjenima ton bude prilagođen konkretnoj situaciji, naročito kada su u pitanju pripadnice ženskog pola;
  • da je prilikom postupanja sa podnositeljkom pritužilje uzeto u obzir da je majka troje dece, te značaj njene porodične uloge, što je reflektovano i u planiranju dežurstava. Na osnovu procene potreba službe, preduzete su mere kako bi bila izuzeta sa liste dežurstava, odnosno kako ne bi dežurala, radi obezbeđivanja više vremena za porodicu. U tom smislu, doneta je odluka da se ne angažuje na unutrašnjim službama (dežurstvu), što nije slučaj sa drugim oficirima zavoda;
  • da je predložena i data joj je saglasnost aktom od … da se angažuje u mirovnoj operaciji u … na dužnosti komandira inženjerske jedinice, kao i da je, nakon toga, predložena i data joj je saglasnost aktom od 29.08.2025. godine da se angažuje u mirovnoj operaciji u …, na dužnost štabnog oficira;
  • da je podnositeljka predložena i da je dobila pozitivan stav za pohađanje „Kursa za štabne oficire Ujedinjenih nacija (UN Staff Officers Course – UNSOC)”, koji se realizovao u periodu …, kao i da se prema aktu od …. godine nalazila na spisku polaznika navedenog kursa. Dalje se navodi da je podnositeljka pritužbe otvorila bolovanje, usled čega je bila sprečena da pohađa navedeni kurs;
  • da su sve radnje i odluke koje se odnose na podnositeljku pritužbe zasnovane na važećim propisima, u skladu sa zakonom, propisanim kriterijumima, rezultatima rada i potrebama službe, bez povrede principa jednakosti i bez elemenata diskriminacije po osnovu pola i roda.

 

1.6. U prilogu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokumenti: 1) izvod iz akta broj … od… 2025. godine; 2) plan upućivanja MO i VS na posebne programe usavršavanja u Školu nacionalne odbrane u 2026. godini; 3) izvod iz akta broj broj … od… 2025. godine o izradi Plana školovanja i usavršavanja; 4) rešenje broj … od… 2021. godine Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka; 5) izvod iz akta Komande Kopnene vojske broj … od… 2025. godine o organizaciji ispita iz vojne terminologije francuskog jezika; 6)  izvod iz akta Komande Kopnene vojske broj … od… 2025. godine u vezi sa radnim sastankom organa za ljudske resurse; 7) izvod iz akta broj … od … 2025. godine u vezi sa radnim sastankom organa za ljudske resurse; 8) izvod iz akta BB broj … od … 2024. godine o organizaciji ispita iz vojne terminologije francuskog jezika; 9) izvod iz akta Komande Kopnene Vojske broj … od … 2024. godine o organizaciji ispita iz vojne terminologije francuskog jezika; 10) rešenje broj … od … 2019. godine kojim se AA priznaje pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta; 11) izjava povodom izvršenja gađanja od 29.11.2023. godine sa službenom zabeleškom; 12) pitanja za izjašnjenje od 11.12.2023. godine; 13) izjašnjenje AA od 14.12.2023. godine; 13) naredba zamenika direktora od 29.12.2023. godine; 14) zapisnik o obavljenom službenom razgovoru od 7.8.2025. godine; 15) zapisnik o obavljenom službenom razgovoru od 11.8.2025. godine; 16) naredba br. … od 12.02.2023. godine; 16) molba AA od 15.08.2025. godine; 17) zapisnik o obavljenom službenom razgovoru od 18.8.2025. godine; 18) odluka načelnika odseka za ljudske resurse BB od 11.9.2025. godine; 19) izvod iz akta BB broj … od … 2025. godine o postupku izbora inžinjerijske jedinice; 20) izvod iz akta BB broj … od … 2025. godine o postupku izbora štabnih oficira i elementa nacionalne podrške; 21) izvod iz akta BB broj … od … 2025. godine o kursu za štabne oficire UN i 22) izvod iz akta Komande Kopnene Vojske broj … od … 2025. godine o kursu za štabne oficire UN.

1.7. Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da dostave kopiju naređenja, odnosno akta kojim je propisano da se kursevi i obuke pohađaju u uniformi, kao i da, ukoliko je taj akt u međuvremenu izmenjen ili stavljen van snage, dostave akt o izmeni, odnosno prestanku važenja sa datumom prestanka važenja, te da navedu razloge i cilj propisivanja pohađanja kurseva i obuka isključivo u uniformi, Komanda kopnene vojske dopunila je svoje izjašnjenje dopisom od 27. marta 2026. godine, u kojem je, između ostalog, navedeno:

  • da je upućivanje na kurseve i obuke u uniformi uređeno Pravilom službe Vojske Srbije, kao i Pravilom o vojnim uniformama i oznakama činova;
  • da je Pravilom o vojnim uniformama i oznakama činova propisano da je vojna uniforma deo vizuelnog identiteta Vojske Srbije, te da postoji pravo i obaveza njenog nošenja kako za vojna lica, tako i za profesionalna vojna lica raspoređena van Vojske Srbije;
  • da je istim Pravilom propisano i da je službena uniforma obavezna za oficire i podoficire prilikom upućivanja na kurseve i usavršavanja u zemlji i inostranstvu, ukoliko je aktom o upućivanju predviđeno njeno nošenje, a nije određena druga vrsta uniforme.
  • da se za upućivanje na kurseve i usavršavanja primenjuje obavezno nošenje službene uniforme, u skladu sa naređenjima nadležnih starešina.
  • da nošenje uniforme nije samo pitanje tradicije ili estetike, već predstavlja vizuelni dokaz pripadnosti jedinicama Vojske Srbije i sredstvo za iskazivanje hijerarhije i discipline, te da je reč o jednom od osnovnih obeležja Vojske Srbije bez kojih je nemoguće zamisliti postojanje Vojske Srbije, te samim tim ni pohađanje obuka i kurseva.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u izvod iz akta Komande kopnene vosjke broj … od … 2025. godine o izradi Plana školovanja i usavršavanja kadra MO i VS u 2026. godini, u odeljku koji se odnosi na potrebe za upućivanje lica na Osnovni komandno-štabni kurs u 2026. godini navedeno je da je za upućivanje na OKŠK neophodno sagledati stvarne potrebe, potencijalno upražnjena fomacijaska mesta i dostaviti potrebe za upućivanje na OKŠK samo za onaj broj lica koja su postavljena ili se planira njihovo postavljanje na formacijska mesta za koja se zahteva navedeni posebni program usavršavanja (načelno FČ majora).

 

  • Uvidom u Plan upućivanja kadra MO i VS na posebne programe usavršavanja u Školu nacionalne odbrane u 2026. godini, utvrđeno je da u popunjenoj tabeli, u delu koji se odnosi na „Osnovni komandno-štabni kurs (17. klasa)“ za BB, za sve rodove-službe ni jedno lice nije predloženo za upućivanje na ovaj kurs u 2026. godini.
  • Uvidom u rešenje broj … od … 2021. godine Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka utvrđeno je da se AA odbija zahtev za izdavanje sertrifikata za pristup tajnim podacima stepena tajnosti „STROGO POVERLjIVO“. U obrazloženju navedenog rešenja, između ostalog, navedeno je da je ovakva odluka doneta na osnovu Izveštaja o rezultatu bezbednosne provere koji je sprovela Vojnobezbednosna agencija.

 

  • Uvidom u izvod iz akta Komande Kopnene vojske broj … od … 2024. godine utvrđeno je da se ovim aktom naređuje realizovanje radnog sastanka organa za ljudske resurse Komande Kopnene Vojske i potčinjenih jedinica za 10.12.2024. godine u prostorijama …. Uvidom u izvod iz akta BB broj … od … 2024. godine utvrđeno je da je naređeno da se kpk AA uputi na radni sastanak organa za ljudske resurse Komande Kopnene Vojske i potčinjenih jedinica 10.12.2024. godine.

 

  • Uvidom u izvod iz akta Komande Kopnene vojske broj … od … 2025. godine o organizaciji ispita iz vojne terminologije francuskog jezika utvrđeno je da je u ovom aktu, između ostalog, navedeno da će se ispit iz poznavanja francuskog jezika realizovati u dva osnovna termina, 10. i 11. decembra 2024. godine i jednom rezervnom terminu 12. decembra 2024. godine u Francuskom institutu u Beogradu, te da će satnica biti dostavljena naknadno. Uvidom u izvod iz akta BB broj … od … 2024. godine o organizaciji ispita iz vojne terminologije francuskog jezika utvrđeno je da su u prilogu ovog akta Odeljenju za ljudske resurse dostavljeni podaci o kapetanici prve klase AA kao zainteresovanoj za polaganje ovog ispita. Uvidom u izvod iz akta Komande Kopnene Vojske broj … od … 2024. godine o organizaciji ispita iz vojne terminologije francuskog jezika, upućenom, između ostalog, i BB utvrđeno je da se ovim aktom traži od BB da uputi svoje pripadnike na testiranje u vezi sa polaganjem ispita iz vojne terminologije francuskog jezika.

 

  • Uvidom u rešenje broj … od … 2019. godine AA se priznaje pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta počev od 17.06.2019. godine.

 

  • Uvidom u Naredbu zamenika direktora broj … od … 2023. godine utvrđeno je da je AA izrečena disciplinska mera smanjenja plate od 5% u trajanju od jednog meseca zbog povrede vojne discipline i radi zaštite interesa službe i discipline, kojom prilikom je cenjena težina povrede, način na koji je izvršena, okolnosti pod kojima je povreda učinjena i olakšavajuće okolnosti.

 

  • Uvidom u zapisnik o obavljenom službenom razgovoru od 7.8.2025. godine utvrđeno je da je službeni razgovor obavljen 7. avgusta 2025. godine, povodom zahteva podnositeljke (kapetanice prve klase AA) za razgovor sa direktorom BB na temu rodne diskriminacije. Podnositeljka je načelniku Odseka za ljudske resurse, majoru DD, ispričala da je u više navrata bila izložena neravnopravnom tretmanu u službi, koji dovodi u vezu sa svojim polom, kao i da su joj u pojedinim situacijama uskraćene mogućnosti koje su bile dostupne drugim pripadnicima službe. Kao jedan od primera navela je da je, prilikom upućivanja na usavršavanje, obaveštena da neće biti uključena u određenu obuku, uz obrazloženja da ne bi trebalo da istovremeno odsustvuje više lica, da su drugi već „na redu“, kao i da će njeno vreme tek doći, iako je, po njenim navodima, postojala mogućnost da i ona bude uključena. Dalje je navela slučaj u vezi sa polaganjem stranog jezika (francuski), kada je bila blagovremeno prijavljena za polaganje, a zatim naknadno obaveštena da treba da prisustvuje drugom sastanku, usled čega nije pristupila polaganju, a potom nije dobila jasno objašnjenje niti novi termin, pri čemu je ukazala i na nejasno postupanje u vezi sa dokumentacijom i odlučivanjem nadležnih lica. Podnositeljka je takođe navela da joj se dodeljuju zadaci nižeg značaja koji ne odgovaraju njenom činu, iskustvu i radnom mestu, kao i da se njen rad omalovažava kroz vraćanje akata uz formalne primedbe, stvaranje utiska profesionalne nedovoljnosti, kao i ograničen pristup pojedinim sistemima i poslovima u odnosu na druge. U pogledu međuljudskih odnosa, navela je da je bila izložena povišenom i neprimerenom tonu od pretpostavljenog starešine, uključujući vikanje, omalovažavanje i pominjanje porodice, povodom situacije u kojoj nije postupila na način koji se od nje očekivao. Takođe je istakla da nije bila predlagana za stimulativne mere od neposrednog starešine, za razliku od drugih, da je ostvarivanje pojedinih prava (npr. naknade, isplate, angažmani) bilo otežano ili odlagano, kao i da joj prekovremeni rad nije odobravan, za razliku od drugih pripadnika. U vezi sa službenim ocenjivanjem, navela je da nije podnosila prigovor na ocenu, ali da smatra da nije objektivno ocenjena, kao i da duže vreme nije bila ocenjivana. Na kraju postupka, starešina DD je konstatovao da će podnositeljkin zahtev za službeni razgovor kod direktora BB proslediti redovnim putem načelniku Sektora za opšte i opertivne poslove sa predlogom da joj se razgovor sa direktorom omogući.
  • Uvidom u zapisnik o obavljenom službenom razgovoru od 11.8.2025. godine utvrđeno je da je službeni razgovor je obavljen 11. avgusta 2025. godine sa podnositeljkom pritužbe (kapetanicom prve klase AA), povodom njenog zahteva za razgovor sa direktorom BB na temu rodne diskriminacije. Razgovor je vođen u kancelariji načelnika Sektora za opšte i operativne poslove, a prisutni su bili potpukovnik ĐĐ, načelnik Sektora za opšte i operativne poslove, kao službeno lice koje vodi razgovor, major DD kao prvopretpostavljeni starešina podnositeljke pritužbe i major G.I. kao zapisničar. Na početku razgovora potpukovnik ĐĐ saopštio je podnositeljki da je pozvana povodom njenog zahteva od 5. avgusta 2025. godine, kojim je tražila službeni razgovor sa direktorom BB. Podnositeljka je izjavila da je razumela razlog pozivanja i da je upoznata da se razgovor vodi u vezi sa njenim zahtevom. U vezi sa navodima iz zahteva da je više puta bila isključena iz mogućnosti stručnog usavršavanja bez transparentnog kriterijuma i obrazloženja, potpukovnik ĐĐ je od podnositeljke zatražio da navede konkretan primer kada se to dogodilo i ko je tako postupao prema njoj. Podnositeljka je izjavila da je sve to detaljno obrazložila na razgovoru kod načelnika Odseka i kao poslednji primer navela da je načelnik Sektora obavestio da direktor nije saglasan sa njenim upućivanjem na OKŠIK u 2026. godini. Kao raniji primer navela je da 2024. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, nije upućena na polaganje STANAG 6001 iz francuskog jezika, iako se za polaganje uredno prijavila i marljivo pripremala. Na to joj je potpukovnik ĐĐ ukazao da je njen predlog za upućivanje na OKŠIK prosleđen iz Sektora na nivo uprave BB, ali da nije odobren od uprave BB, na šta je podnositeljka odgovorila da joj je to poznato. Povodom drugog primera, koji se odnosio na pristupanje ispitu iz vojne terminologije francuskog jezika, potpukovnik ĐĐ je naveo da je testiranje bilo zakazano za 10. decembar 2024. godine, a da je naređenjem od 6. decembra 2024. godine za 10. decembar organizovan i radni sastanak organa za ljudske resurse, te da je s obzirom na zadatke iz njene nadležnosti bilo određeno da ona prisustvuje tom sastanku, pri čemu je istovremeno obavljala i poslove načelnika Odseka jer je načelnik u tom periodu bio na misiji. Dalje je naveo da su rokovi za organizaciju upućivanja na testiranje bili kratki, da je rečeno da će, ukoliko ona tada ne može da izađe, problem biti rešen u nekom narednom terminu, pa je pitao podnositeljku da li navedene okolnosti ipak ukazuju da je postojao realan razlog da ne pristupi testiranju u tom terminu, naročito imajući u vidu da je aktom BB iz oktobra 2024. godine upravo ona bila predložena od BB da izađe na navedeno testiranje. Podnositeljka je odgovorila da to, po njenom mišljenju, nije dovoljan pokazatelj, kao i da je do kašnjenja u slanju predloga došlo zato što je pukovnik B. duže držao akt kod sebe.

 

Dalje je potpukovnik ĐĐ u vezi sa stručnim usavršavanjem ukazao i na to da je podnositeljka 2022. godine bila upućena na Kurs za oficira za odnose sa javnošću, kao i da je 2025. godine dostavljen predlog Komandi Kopnene vojske da se uputi na Kurs za razvijanje morala, a da je na njen zahtev upućena i u misiju u …, pa ju je pitao da li navedeno pokazuje da pretpostavljene starešine uvažavaju njenu potrebu za usavršavanjem. Podnositeljka je odgovorila da je bila upućena na Kurs za oficira za odnose sa javnošću na predlog Komande KoV. Kada je reč o Kursu za razvijanje morala podnositeljka pritužbe je istakla da se na taj kurs prijavila još u februaru 2019. godine, kada je bila trudna sa trećim detetom, jer je iz ličnih i profesionalnih razloga smatrala da je najbolje da Kurs završi te godine, ali da na Kurs nije upućena sa obrazloženjem da zbog trudnoće ne može da obuče službenu uniformu. Takođe je navela da predlaganje za upućivanje u misiju 2025. godine ne smatra dovoljnim pokazateljem da pretpostavljene starešine uvažavaju njenu potrebu za stručnim usavršavanjem. Na to je potpukovnik ĐĐ odgovorio da po pitanju dela koji se odnosi na upućivanje na Kurs za razvijanje morala 2019. godine nije izjavio da podnositeljka pritužbe ne može da ode na usavršavanje zato što ne može da obuče službenu uniformu i da to ne može biti razlog za neupućivanje. Povodom navoda da joj se dodeljuju zadaci nižeg značaja koji ne odgovaraju njenom iskustvu i radnom mestu, potpukovnik ĐĐ tražio je da navede konkretan primer kada se to dogodilo, gde i ko je tako postupao prema njoj. Podnositeljka je odgovorila da je i to već navela na razgovoru kod načelnika Odseka i da su joj dodeljivani marginalni zadaci iz oblasti verskih poslova, za civilno-vojnu saradnju. Kada joj je postavljeno pitanje ko joj izdaje zadatke manjeg značaja, podnositeljka je odgovorila da smatra da se zadaci izdaju hijerarhijski. Potpukovnik ĐĐ je zatim naveo poslove koji spadaju u opis njenog formacijskog mesta, uključujući anketiranje po moralu, izradu planova za unapređenje stanja po moralu, organizovanje informisanja, izradu akata iz kulture, pripreme za izvršenje složenih zadataka u vezi sa moralom, izradu predloga za stimulativne mere, odlikovanja i vojne spomen-medalje, kao i negovanje kulturnih i verskih tradicija, i pitao je da li te zadatke izvršava ona ili neko drugi. Podnositeljka je odgovorila da predloge za dodelu medalja i odlikovanja ne izrađuje, da poslove u vezi sa stimulativnim merama obavlja samo delimično, dok ostale zadatke realizuje. Na njenu izjavu da su zadaci iz oblasti verske službe važni vernicima, a njoj ne, jer je propisano da se poslovima verske službe bave lica koja posećuju liturgije, potpukovnik ĐĐ je odgovorio da su, bez obzira na sve, zadaci iz kulturnih i verskih tradicija u njenoj nadležnosti, po zadacima iz pregleda poslova formacijskih mesta u BB.

 

U daljem toku razgovora potpukovnik ĐĐ je ispitao i navode u vezi sa preuzimanjem dužnosti načelnika Odseka za ljudske resurse. Pitao je podnositeljku da li ona u odsustvu načelnika Odseka zamenjuje majora DD i da li joj je na taj način ukazano poverenje da može da izvršava te poslove, pa čak i u dužem periodu dok je načelnik odseka bio angažovan u misiji. Podnositeljka je odgovorila da formalno jeste, ali neformalno nije, navodeći da je formalno prisustvovala sastancima umesto načelnika i dobijala da prenese zadatke sa tih sastanaka, dok je sve drugo, po njenim rečima, načelnik Sektora dogovarao i organizovao sa referentima. Povodom navoda da su joj upućivane primedbe na jednostavna i formalna akta bez realnog razloga i bez proporcionalnosti u odnosu na greške, potpukovnik ĐĐ je od nje tražio da navede konkretan primer kada se to dogodilo, gde i ko je tako postupao. Podnositeljka je izjavila da je sačuvala kopirane akte sa primedbama pretpostavljenih i da ih može pokazati ukoliko bude potrebno. Kao poslednji primer navela je „incident“ sa potpukovnikom VV u vezi sa neupućivanjem čestitke povodom Dana službe VOJ, koju, prema njenim rečima, ranije nikada nisu upućivali. U vezi sa njenim navodima da je bila izložena neprimerenom i uznemiravajućem tonu u komunikaciji sa pretpostavljenim starešinom, uključujući povišen ton, vikanje i potcenjivačko obraćanje, potpukovnik ĐĐ je tražio od podnositeljke da navede konkretan primer, kada se to dogodilo, gde i ko je tako postupao. Podnositeljka je navela da se radi o potpukovniku VV i da se događaj odigrao telefonskim putem neposredno pred kraj radnog vremena. Istakla je da o tom događaju nije sačinila službenu belešku niti ga je zvanično prijavila, jer je smatrala da je reč o trenutnom afektivnom ponašanju, ali da je narednog dana o tome u neformalnom razgovoru obavestila načelnika Sektora, a nekoliko dana kasnije i načelnika Odseka, te da napominje da je to bilo u neformalnim razgovorima. Povodom navoda da je dobila najnižu službenu ocenu u sektoru, a možda i u BB, potpukovnik ĐĐ ju je upitao zašto nije uložila prigovor na ocenu ukoliko je smatrala da ocena nije objektivna. Podnositeljka je odgovorila da u tom trenutku nije imala uvid u službene ocene i da je tek kasnije shvatila da je na poslednjem mestu u sektoru, a možda i u BB, kao i da više od 90% pripadnika BB ima odlične službene ocene, zbog čega je, po njenoj proceni, za prigovor tada bilo kasno. Na to je potpukovnik ĐĐ izjavio da prilikom ocenjivanja pripadnika Sektora traži predlog ocene od načelnika Odseka, načelnika Kancelarije i komandira Odeljenja i da se uglavnom saglašava sa njihovim mišljenjem, te da podnositeljka, ukoliko ima primedbe na datu ocenu, ima pravo da uloži prigovor u skladu sa propisima. Povodom navoda o stimulativnim merama, potpukovnik ĐĐ je izjavio da, kao načelnik sektora, predloge traži od potčinjenih starešina i da podnositeljka pritužbe nije bila u predlogu svog načelnika Odseka. Takođe je naveo da, imajući u vidu rad svih pripadnika Sektora i dodeljene stimulativne mere, podnositeljka pritužbe jeste ranije dobijala određene stimulativne mere, odnosno nagradno odsustvo od 10 dana 2023. godine i dva puta radni doprinos za decembar 2021. i maj 2022. godine, kao i da je u oktobru 2023. godine imala disciplinsku meru. Dalje je ukazao da u Sektoru postoji veliki broj pripadnika koji do juna 2025. godine nisu nijednom dobili radni doprinos, a savesno i odgovorno izvršavaju zadatke u teškim uslovima, pa je problematizovao stav da neko treba više puta da bude nagrađivan na različitim nivoima, a neko nijednom. Podnositeljka je na to odgovorila da su 10 dana nagradnog odsustva povodom Dana kadrovske službe dobili svi pripadnici Kadrovske službe u Kopnenoj vojsci, a da su radni doprinos za maj 2022. godine dobile sve žene u Kopnenoj vojsci povodom 8. marta, dok je radni doprinos za decembar 2021. godine dobila na predlog Komande Kopnene vojske. Istakla je da su njene pretpostavljene starešine, ukoliko su smatrale da nije zaslužila nešto od toga, mogle sa tim da se ne slože. Na to je potpukovnik ĐĐ izjavio da smatra da je podnositeljka zaslužila dodeljene stimulativne mere, ali da radni doprinos ne dobijaju svi pripadnici Sektora i da je on, kao načelnik, dužan da stimuliše i druga lica koja to zaslužuju. Dalje je potpukovnik ĐĐ naveo da je na sastanku u julu 2025. godine, prilikom razmatranja dopunskih spiskova za radni doprinos za jun i jul 2025. godine, izjavio da je podnositeljka pritužbe aktivno učestvovala u izradi dokumentarnog filma o BB i da će je, kada snimanje bude završeno, predložiti za stimulativnu meru ili radni doprinos. Naveo je i da ju je 4. avgusta 2025. godine pozvao u kancelariju i saopštio joj da je u predlogu za stimulativnu meru ili radni doprinos povodom realizacije zadatka na izradi dokumentarnog filma, ali da je ona tada izjavila da bi bilo bolje da je sada ne predlažu, jer ima disciplinsku meru iz 2023. godine i da „neće proći na višim nivoima“, te da je bolje da to ostane za nivo direktora. Podnositeljka je potvrdila da je to bila njena izjava.

 

Na kraju razgovora potpukovnik ĐĐ je konstatovao da nema više pitanja za podnositeljku i upoznao je sa tim da će njen zahtev za službeni razgovor biti prosleđen direktoru BB. Nakon toga podnositeljka je izjavila da nema primedbi na vođenje postupka i postavljena pitanja. Zapisnik joj je pročitan naglas, na njega nije imala primedbi i svojim potpisom je potvrdila njegov sadržaj.

 

  • Uvidom u zapisnik sa službenog razgovora, obavljenog avgusta 2025. godine između direktora BB i podnositeljke pritužbe (kapetanice prve klase AA), povodom njenog zahteva za razgovor na temu rodne diskriminacije, utvrđeno je da je podnositeljka izjavila da razume razlog pozivanja i da nema primedbi na vođenje razgovora. Direktor je naveo da je detaljno izvršio uvid u zapisnike sa prethodnih službenih razgovora i da je zaključio da nije dovedeno u pitanje dostojanstvo i ugled podnositeljke pritužbe, da se iz navedenih činjenica ne može zaključiti da je bilo diskriminacije, te je ukazao na razlikovanje pojmova rodne i polne diskriminacije. Podnositeljka je izjavila da smatra da postoji diskriminacija po osnovu pola i roda, pozivajući se na zakonsku definiciju, kao i da poseduje dokaze i svedoke za svoje navode, ali da očekuje da se problem reši unutar sistema. Direktor je na to odgovorio da je od podnositeljke pritužbe očekivao da će reći nešto više o svim navodima koje je napisala u zahtevu, te da joj je „dao i izdvojio da obrazloži“.

 

U nastavku razgovora direktor je naveo da pripadnici Vojske Srbije izvršavaju zadatke u skladu sa propisima i naređenjima, da se odluke o upućivanju na usavršavanje donose u okviru hijerarhije, da ne postoji pravo pripadnika da zahteva obrazloženje odluka koje donose pretpostavljeni, te da napredovanje isključivo zavisi od rada, zalaganja i odnosa prema službi. U odnosu na navode podnositeljke da nije upućena na usavršavanje (OKŠIK), direktor je ukazao da nisu svi oficiri upućeni na tu obuku i da se upućivanje vrši na predlog pretpostavljenih. U vezi sa navodima o neprimerenom ponašanju pretpostavljenog starešine (potpukovnika VV), direktor je naveo da je lično obavio razgovor sa njim i zaključio da nije imao nameru da uvredi podnositeljku svojim glasnijim tonom, već da on, kao što joj je poznato, inače u komunikaciji sa ostalim saradnicima u BB glasnije govori. U vezi sa podelom poslova, naveo je da svi pripadnici izvršavaju zadatke po naređenju i da ne postoji formalna podela na poslove „nižeg“ i „višeg“ značaja. Direktor je takođe ukazao da u Vojsci Srbije ne postoje neformalni razgovori, već samo formalni, te da se odluke donose u skladu sa propisima. U pogledu ocenjivanja, direktor je naveo da je podnositeljka u više navrata ocenjivana visokim ocenama (ističe se), te da nije iskoristila pravo na prigovor kada je bila nezadovoljna ocenom. Direktor je potom ponovio da je čitanjem zapisnika koji su mu dostavile podnositeljkine pretpostavljene starešine zaključio da nema govora o bilo kojem vidu diskriminacije prema njoj, već da je njen stav i odnos prema starešinama pogrešan. Posavetovao ju je da radi na sebi, da te loše strane promeni i da će sledeće godine imati veće šanse i uzeće je u razmatranje za upućivanje na kurs OKŠK. Istakao je da „ovde niko nikoga ne sme da diskriminiše po bilo kojoj osnovi“, da se poslovi i zadaci koji se ovde obavljaju moraju izvršavati bezpogovorno, te da uzme Kodeks časti, pročita sve tačke, i nastavi da radi na sebi. Direktor je potom naveo da neće dalje dati reč podnosteljki pritužbe, jer je, kao što joj je na početku rekao, imala priliku da iznese svoj problem, ali je nije iskoristila, te da se „posle topa puška ne čuje“ i on se toga pridržava. U zaključku direktor je konstatovao da nema više pitanja za podnositeljku pritužbe, a zatim je zaključio razgovor. Zapisnik je podnositeljki pročitan naglas, na njega nije imala primedbe i svojim potpisom je potvrdila njegov sadržaj.

 

  • Uvidom u zahtev od 15.8.2025. godine utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe zatražila da joj se dostave zapisnici sa službenih razgovora vođenih sa starešinama 7. i 11. avgusta 2025. godine radi, kako je navela, daljeg postupanja u zaštiti od diskriminacije kojoj je izložena. Uvidom u odluku BB utvrđeno je da načelnik Odseka za ljudske resurse ovaj zahtev nije odobrio, pozivajući se na odredbe članova 37. stav 3. i 39. stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o evidencijama za profesionalna vojna lica i civilna lica u službi u Vojsci Srbije.

 

  • Uvidom u izvod iz akta BB broj … od … 2025. godine utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe izabrana za dužnost komandirke inžinjerijske jedinice u mirovnoj misiji u …. Uvidom u izvod iz akta BB broj … od … 2025. godine utvrđeno je da je BB obavestio Komandu da se za mirovnu operaciju u … u trajanju od šest meseci 2026. godine prijavila podnosteljka pritužbe AA. Uvidom u izvod iz akta broj … od … 2025. godine utvrđeno je da BB obaveštava Komandu da za pohađanje kursa za štabne oficire Ujedinjenih nacija, koji treba da se organizuje u periodu od … 2025. godine predlaže podnositeljku pritužbe AA.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopuna pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije[2] propisana je zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, dok je odredbom člana 66. stav 1. i 2. propisano da porodica, majka i dete uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Ustav takođe jemči ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da razvija politiku jednakih mogućnosti.

 

  • Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 111 o diskriminaciji u pogledu zapošljavanja i zanimanja[3] zabranjena je svaka diskriminacija koja ima za cilj ili posledicu narušavanje jednakih mogućnosti u oblasti rada. Takođe, Konvencijom broj 183 o zaštiti materinstva[4] utvrđuje se obaveza država da obezbede zaštitu žena u vezi sa trudnoćom, uključujući uslove rada koji ne dovode do njihovog nepovoljnijeg položaja.

 

  • Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW),[5] koju je Republika Srbija ratifikovala, obavezuju se države da preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminacije diskriminacije žena u oblasti rada. Odredbom člana 11. Konvencije propisano je da žene imaju pravo na jednake mogućnosti zapošljavanja, napredovanja i stručnog usavršavanja, kao i zaštitu u slučaju trudnoće. Komitet za eliminaciju diskriminacije žena u svojim opštim preporukama ukazuje da diskriminacija ne obuhvata samo direktno nejednako postupanje, već i naizgled neutralne prakse koje u praksi dovode do nepovoljnijeg položaja žena. Takođe se ističe da formalna jednakost nije dovoljna, već da je neophodno obezbediti stvarnu jednakost u ostvarivanju prava, uključujući u oblasti rada i profesionalnog razvoja.
  • Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325,[6] kao i pratećim rezolucijama u okviru agende „Žene, mir i bezbednost“, naglašava se značaj ravnopravnog učešća žena u sektoru bezbednosti, uključujući oružane snage, kao i obaveza država da otklanjaju strukturne prepreke koje utiču na njihov profesionalni razvoj i napredovanje.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7] kojim je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje, koje se zasniva na ličnom svojstvu, uključujući pol. Odredbom člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da posredna diskriminacija postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi mogla staviti lice ili grupu lica u nepovoljniji položaj zbog ličnog svojstva, osim ako je takvo postupanje objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbom člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, uključujući narušavanje jednakih mogućnosti za zapošljavanje, napredovanje, stručno usavršavanje i osposobljavanje.Odredbom člana 20. istog zakona propisano je da je zabranjeno uskraćivanje prava ili stavljanje u nepovoljniji položaj po osnovu pola, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

 

  • Zakonom o Vojsci Srbije[8] uređuju se, između ostalog, načela službe u Vojsci Srbije, kao i služba u Vojsci Srbije i druga pitanja od značaja za Vojsku Srbije. Odredbom člana 6. ovog zakona propisano je da se službom u Vojsci Srbije, u pogledu prava i obaveza uređenih zakonom, smatra i drugo stručno osposobljavanje za oficire i podoficire, dok je odredbom člana 8. propisano da je profesionalni pripadnik Vojske Srbije u radnom odnosu. Odredbom člana 11. propisano je da se odredbe ovog zakona o sastavu Vojske Srbije jednako odnose na žene i muškarce. Dalje, odredbama člana 12. i člana 13. Zakona propisano je da se unutrašnji odnosi u Vojsci Srbije zasnivaju na načelima subordinacije i jednostarešinstva, da su pripadnici Vojske Srbije dužni da postupaju u skladu sa zakonom, drugim propisima, aktima komandovanja, Pravilom službe Vojske Srbije i Kodeksom časti pripadnika Vojske Srbije, kao i da je zabranjeno povlašćivanje ili uskraćivanje pripadnika Vojske Srbije u njegovim pravima i dužnostima, naročito zbog polne pripadnosti ili drugog ličnog svojstva.

 

  • Pravilo službe Vojske Srbije iz 2012. godine predstavlja akt kojim se uređuju unutrašnji red, organizacija rada, službe i odnosi u vršenju vojne službe, a njegove odredbe primenjuju se na sve pripadnike Vojske Srbije. Unutrašnji odnosi u Vojsci Srbije zasnivaju se na načelima subordinacije i jednostarešinstva, dok pripadnici Vojske Srbije imaju pravo da budu upućeni na stručno usavršavanje i unapređenje u službi, kao i obavezu stalnog stručnog usavršavanja. Dalje, Pravilom službe propisano je da su vojna lica dužna da u službi nose propisanu vojnu uniformu (tačka 33.), dok je istovremeno predviđena mogućnost da se u pojedinim situacijama, u zavisnosti od prirode zadatka, nosi civilno odelo, što reguliše nadležni starešina (tačka 34.).

 

  • Pravilom o vojnim uniformama i oznakama činova u Vojsci Srbije iz 2017. godine propisano je da vojna uniforma predstavlja deo vizuelnog identiteta Vojske Srbije, kao i da vojna lica imaju pravo i obavezu da nose vojnu uniformu (član 2.). Istim pravilom propisane su situacije u kojima je nošenje uniforme obavezno, uključujući i učešće u obuci i drugim oblicima izvršavanja službenih zadataka (član 7.), kao i u slučaju upućivanja na kurseve (usavršavanje) u zemlji i inostranstvu, ako je aktom o upućivanju predviđeno da se nosi vojna uniforma, a nije određeno da se nosi druga vrsta uniforme (član 15. stav 1. tačka 4.). Pravilnikom su uređeni i pojedini aspekti nošenja uniforme za žene, uključujući mogućnost izbora između pojedinih delova uniforme (član 18.).

 

 

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljeni dokazi koji su od značaja za utvrđivanje postojanja diskriminacije u smislu Zakona o zabrani diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju nadležnih lica za koje su nadležni drugi državni organi, nisu bili predmet razmatranja u ovom postupku. S tim u vezi, Poverenik se nije upuštao u ocenu eventualnih povreda radnih prava podnositeljke pritužbe koje nisu u vezi sa njenim polom i rodom, niti u preispitivanje odluka donetih u okviru disciplinskih ili drugih unutrašnjih postupaka kod poslodavca, imajući u vidu da ova pitanja nisu u nadležnosti Poverenika.
  • S tim u vezi Poverenik konstatuje da je, imajući u vidu navode iz pritužbe, predmet postupka pred Poverenikom bilo utvrđivanje da li je podnositeljki pritužbe uskraćeno ili otežano ostvarivanje jednakih mogućnosti u oblasti rada, a naročito u pogledu stručnog usavršavanja i napredovanja, u vezi sa njenim polom i/ili rodom.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je najpre cenio navode iz pritužbe koji se odnose na različite aspekte radnog angažovanja podnositeljke pritužbe, uključujući neupućivanje na Osnovni komandno-štabni kurs, pristup polaganju ispita iz francuskog jezika, način službenog ocenjivanja, kao i dodelu radnih zadataka i stimulativnih mera. Ovi navodi su razmatrani sa stanovišta tvrdnji da je podnositeljka pritužbe stavljena u nejednak položaj u odnosu na kolege, i to na osnovu ličnih svojstava – pola i roda. S tim u vezi, polazeći od odredbe člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik ukazuje da je na podnositeljki pritužbe bilo da učini verovatnim da su navedene radnje preduzete ili propuštene da budu preduzete upravo zbog njenih ličnih svojstava – pola i roda. Međutim, detaljna analiza svih dokaza je pokazala da nije učinjeno verovatnim postojanje uzročno-posledične veze između postupanja poslodavca i pola i roda kao ličnih svojstava podnositeljke pritužbe.
  • Stoga, Poverenik je u daljem toku postupka cenio samo one navode za koje je učinjeno verovatnim postojanje uzročno-posledične veze između postupanja lica protiv kojih je podneta pritužba i ličnih svojstava podnositeljke pritužbe. S tim u vezi, Poverenik je posebno cenio navode iz pritužbe koji se odnose na onemogućavanje podnositeljke da pohađa kurs u periodu trudnoće. Posebno je cenjeno da li je primena naizgled neutralnog pravila, odnosno uslova koji se odnose na pohađanje kurseva (usavršavanja), dovela ili mogla dovesti do stavljanja podnositeljke pritužbe u nepovoljniji položaj zbog njenog ličnog svojstva u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.
  • S tim u vezi, iz navoda pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljenih priloga, proizlazi da podnositeljki pritužbe u periodu trudnoće nije bilo omogućeno pohađanje kursa, uz obrazloženje da se obuke realizuju u službenoj uniformi, koju zbog trudnoće nije mogla da nosi. Podnositeljka pritužbe je u pritužbi navela da godine, tokom trudnoće, nije upućena na Kurs za razvijanje morala, jer nije mogla da nosi službenu uniformu. Sa druge strane, iz navoda izjašnjenja Komande kopnene Vojske jasno proizlazi da je naređenjem bilo definisano da se kursevi i obuke pohađaju u uniformi i da podnositeljki pritužbe, iako joj je omogućen rad u civilnoj odeći, nije bilo omogućeno pohađanje kursa upravo zbog tog uslova.
  • Pored navedenog, Poverenik je imao u vidu i dostupne podatke, analize i istraživanja o položaju žena u oružanim snagama, koji ukazuju da se žene tokom trudnoće suočavaju sa određenim preprekama. Istraživanja pokazuju da su uniforme i uslovi rada u velikoj meri prilagođeni takozvanom „standardnom muškom telu“, zbog čega trudnoća predstavlja situaciju u kojoj formalno neutralni uslovi mogu imati nesrazmerno negativan efekat.[9] U tom smislu, Poverenik nalazi da navedeni podaci ukazuju da se u uslovima koji se odnose na uniformu i fizičke zahteve najčešće ispoljavaju prepreke za učešće žena u obukama i napredovanju.
  • Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju učinjeno verovatnim postojanje akta diskriminacije, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije zbog čega teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti leži na poslodavcu. U skladu sa tim, Poverenik je cenio da li činjenice i navodi koje je Vojska Srbije iznela u izjašnjenju i dopuni izjašnjenja od marta 2026. godine pružaju dovoljno osnova za zaključak da onemogućavanje podnositeljki pritužbe da u periodu trudnoće pohađa kurs nije bilo u vezi sa njenim ličnim svojstvom – polom.
  • Iz izjašnjenja i dopune izjašnjenja Vojske Srbije proizlazi da je podnositeljki pritužbe u periodu trudnoće omogućeno da nastavi sa radom, uz prilagođavanje opterećenja i obavljanje poslova u civilnoj odeći, ali da joj nije bilo omogućeno pohađanje kurseva i obuka, jer je za njihovo pohađanje bilo propisano obavezno nošenje službene uniforme. Dalje je navedeno da je ovaj uslov utvrđen važećim pravilima i da nošenje uniforme predstavlja sastavni deo sistema obuka, kao izraz pripadnosti, discipline i hijerarhije u Vojsci Srbije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Poverenik je cenio da li navedeni uslov, iako formalno jednak za sve, u praksi proizvodi različite posledice u zavisnosti od ličnih svojstava.

  • Da bi dao odgovor na pitanje da li je podnositeljka na ovaj način stavljena u nejednak položaj u odnosu na kolege, Poverenik je primenio odredbu člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisano da posredna diskriminacija postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi mogla staviti lice ili grupu lica u nepovoljniji položaj zbog ličnog svojstva, osim ako je takvo postupanje objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Polazeći od navedenog, u konkretnom slučaju bilo je potrebno oceniti da li je primena pravila o pohađanju kurseva (usavršavanja) u uniformi dovela do stavljanja podnositeljke pritužbe u nepovoljniji položaj u periodu trudnoće, kao i da li je za takvo postupanje postojao opravdani cilj, odnosno da li su primenjena sredstva bila primerena i nužna.
  • S tim u vezi, Poverenik je najpre cenio da li je cilj propisivanja obaveze nošenja službene uniforme prilikom pohađanja kurseva (usavršavanja) Iz navoda izjašnjenja proizlazi da je nošenje uniforme uređeno Pravilom službe Vojske Srbije i Pravilom o vojnim uniformama i oznakama činova, kao i da uniforma predstavlja deo vizuelnog identiteta Vojske Srbije i sredstvo za iskazivanje pripadnosti, hijerarhije i discipline. Takođe je navedeno da je propisano i da je službena uniforma obavezna za oficire i podoficire prilikom upućivanja na kurseve i usavršavanja u zemlji i inostranstvu, ukoliko je aktom o upućivanju predviđeno njeno nošenje, a nije određena druga vrsta uniforme.
  • Imajući u vidu navedeno, Poverenik konstatuje da je cilj propisivanja pravila o nošenju uniforme prilikom pohađanja obuka i kurseva legitiman, jer se odnosi na očuvanje organizacionog poretka, discipline i identiteta Vojske Srbije. Pri tome, treba imati u vidu i da nošenje uniforme zavisi od akta o upućivanju, odnosno primenjuje se ukoliko je takva obaveza predviđena pojedinačnim aktom i nije određena druga vrsta uniforme.
  • Nakon konstatovanja da je cilj bio legitiman, Poverenik je pristupio oceni da li su sredstva za postizanje ovog cilja bila primerena i nužna, imajući u vidu način na koji je ovo pravilo u konkretnom slučaju bilo primenjeno.
  • S tim u vezi, Poverenik ukazuje da primena gore navedenog pravila na način da se nošenje službene uniforme tumači kao obavezno za sve oficire i podoficire prilikom pohađanje kurseva i drugih oblika usavršavanja bez uzimanja u obzir različitih životnih okolnosti, iako naizgled neutralna, u konkretnom slučaju dovodi do stavljanja žena u periodu trudnoće u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.
  • Ovakav efekat primene pravila u konkretnom slučaju ogleda se u tome što podnositeljka pritužbe, tokom trudnoće 2019. godine, nije mogla da nosi propisanu službenu uniformu, usled čega joj nije omogućeno, odnosno nije pokazano da joj je omogućeno pohađanje Kursa za razvijanje morala, za koji je u službenom razgovoru sa načelnikom od 11. avgusta 2025. godine navela da se prijavila. Poverenik ukazuje da za ocenu postojanja diskriminacije nije od odlučujućeg značaja da li je podnositeljka pritužbe formalno odbijena za konkretan kurs, već da li je, usled načina primene spornog pravila, bila u situaciji da u praksi nije mogla da učestvuje na kursu odnosno usavršavanju. U konkretnom slučaju, iz navoda pritužbe i izjašnjenja proizlazi da je uslov nošenja uniforme predstavljao prepreku za pohađanje kursa u periodu trudnoće, čime je podnositeljka pritužbe faktički bila isključena iz mogućnosti učešća u konkretnom obliku stručnog usavršavanja u periodu trudnoće. To je moglo imati neposredan uticaj na njeno stručno usavršavanje i mogućnost napredovanja, imajući u vidu značaj obuka u sistemu profesionalnog razvoja u Vojsci Srbije.
  • Ovakvom zaključku u prilog govore i navodi iz zapisnika o službenom razgovoru od 11. avgusta 2025. godine, u kojem je potpukovnik ĐĐ naveo da nošenje službene uniforme nije bilo razlog za neupućivanje podnositeljke pritužbe na Kurs za razvijanje morala, pri čemu nije naveo koji su konkretni razlozi za njeno neupućivanje, niti je osporio da je podnositeljka želela da pohađa kurs tokom trudnoće. Istovremeno, iz izjašnjenja Vojske Srbije jasno proizlazi da pohađanje kurseva u tom periodu nije bilo moguće upravo zbog obaveze nošenja uniforme. Sagledano u međusobnoj vezi, ovi navodi ukazuju da je nemogućnost nošenja službene uniforme, usled trudnoće, u praksi predstavljala prepreku za pohađanje kursa, odnosno da je način primene ovog pravila doveo do faktičkog isključivanja podnositeljke iz mogućnosti učešća na kursu tokom trudnoće.
  • Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se, prema navodima iz izjašnjenja, obaveza nošenja uniforme primenjuje u zavisnosti od akta o upućivanju, Poverenik konstatuje da u navodima iz izjašnjenja nije pokazano da je razmatrana mogućnost prilagođavanja ovog uslova specifičnom položaju podnositeljke pritužbe, niti da je ispitano da li postoje druga, manje restriktivna sredstva za postizanje istog cilja. Poverenik ukazuje da se legitiman cilj koji se odnosi na disciplinu, hijerarhiju i identitet Vojske Srbije može ostvarivati i na načine koji ne dovode do isključivanja pojedinih kategorija lica iz kurseva i usavršavanja, te da u konkretnom slučaju nije pokazano da je primena pravila u njegovom najrestriktivnijem obliku bila nužna. Ovo je od posebnog značaja imajući u vidu da se radi o situaciji koja po svojoj prirodi pogađa određenu grupu lica, odnosno, žene u periodu trudnoće, kod kojih primena formalno jednakog uslova može dovesti do faktičkog isključivanja iz sistema usavršavanja.
  • Imajući u vidu navedeno, a polazeći od uslova za postojanje posredne diskriminacije iz člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik nalazi da, iako je cilj propisivanja nošenja uniforme prilikom pohađanja kurseva (usavršavanja) legitiman, sredstva za njegovo ostvarivanje u konkretnom slučaju nisu bila primerena i nužna, jer nije pokazano da je primena ovog uslova bila jedini mogući način za postizanje tog cilja, niti da su razmatrane alternative koje bi omogućile ravnopravno učešće trudnica na kursevima (usavršavanju). Stoga, Poverenik zaključuje da je podnositeljka pritužbe stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, zbog svog ličnog svojstva – pola.
  • Imajući u vidu da je pritužba podneta protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Poverenik je posebno cenio da li se u radnjama oba subjekta mogu utvrditi elementi diskriminacije. U konkretnom slučaju, iz utvrđenih činjenica ne proizlazi da je Ministarstvo odbrane donosilo pojedinačne odluke ili preduzimalo radnje koje su dovele do stavljanja podnositeljke pritužbe u nepovoljniji položaj, te Poverenik nalazi da u odnosu na Ministarstvo odbrane nije utvrđena diskriminacija.
  • Sa druge strane, pitanje postojanja diskriminacije u ovom predmetu odnosi se na način primene pravila o nošenju uniforme prilikom upućivanja na kurseve, odnosno na konkretno postupanje Vojske Srbije kao poslodavca. Poverenik ukazuje da samo pravilo o nošenju uniforme prilikom pohađanja kurseva, kako je propisano Pravilom o vojnim uniformama i oznakama činova u Vojsci Srbije, nije diskriminatorno, imajući u vidu da određuje da se obaveza nošenja uniforme prilikom pohađanja kurseva (usavršavanja) primenjuje ukoliko je to utvrđeno aktom o upućivanju, odnosno da ostavlja mogućnost da se u konkretnom slučaju odredi i druga vrsta uniforme. Međutim, u konkretnom slučaju nije pokazano da je ova mogućnost razmatrana, niti da je pravilo primenjeno na način koji bi omogućio prilagođavanje specifičnom položaju trudnica oficirki i podoficirki. Stoga, Poverenik nalazi da se diskriminatorni efekat ne ogleda u samom pravilu, već u načinu na koji se ono tumači i primenjuje, odnosno u propustu da se prilikom njegove primene uzme u obzir poseban položaj trudnica na službi u Vojsci Srbije, uključujući podnositeljku pritužbe.
  • Poverenik ukazuje da iskustva drugih oružanih snaga pokazuju da je moguće obezbediti puno učešće trudnica vojnih lica u sistemu rada i usavršavanja, uz očuvanje discipline i organizacionog poretka. Tako su pojedine države kao što je Nemačka uvele posebne uniforme prilagođene trudnoći, pri čemu je cilj bio obezbeđivanje jednakih mogućnosti za sve pripadnike službe.[10] U drugim sistemima propisano je da se u slučajevima kada redovna uniforma više nije prilagođena fizičkom stanju zaposlene, koriste posebno dizajnirane uniforme ili modifikovani delovi opreme, uz zadržavanje osnovnih obeležja pripadnosti i hijerarhije. Tako su u oružanim snagama Sjedinjenih Američkih Država razvijene uniforme koje zadržavaju sva osnovna obeležja službe (boju, oznake, činove, izgled), ali su krojem i konstrukcijom prilagođene fizičkim promenama tokom trudnoće. Ove uniforme se, po pravilu, razlikuju samo u pojedinim elementima poput elastičnog pojasa, proširenog prednjeg dela ili prilagođenog kroja pantalona i suknji dok u svemu ostalom prate standardni model uniforme, čime se obezbeđuje očuvanje discipline, hijerarhije i vizuelnog identiteta.[11] Imajući u vidu navedeno, Poverenik nalazi da bi i u okviru Vojske Srbije bilo moguće razmotriti uvođenje rešenja koja bi omogućila prilagođavanje uslova pohađanja kurseva (usavršavanja) trudnicama vojnim licima, bilo kroz uvođenje odgovarajuće uniforme prilagođene trudnoći ili kroz druga organizaciona rešenja, kako bi se obezbedilo ravnopravno učešće trudnica u usavršavanju, bez narušavanja legitimnih ciljeva službe.
  • Na kraju, Poverenik je posebno cenio i navode podnositeljke pritužbe koji se odnose na način komunikacije pretpostavljenog starešine, uključujući navod da joj je u toku službene komunikacije upućena izjava da sa svojim suprugom „treba tako da se tera, a ne sa njim“. Poverenik ukazuje da uvođenje elemenata privatnog i porodičnog konteksta u službenu komunikaciju nije u skladu sa standardima profesionalnog postupanja, jer može dovesti do narušavanja profesionalnih granica i uticati na percepciju ravnopravnosti u radnom okruženju. Međutim, u konkretnom slučaju dostavljeni dokazi ne pružaju dovoljan osnov za zaključak da je ovakav način obraćanja bio uslovljen ličnim svojstvom podnositeljke pritužbe. Imajući u vidu navedeno, Poverenik konstatuje da opisano postupanje, iako može biti neprimereno i suprotno standardima profesionalne komunikacije, samo po sebi ne predstavlja diskriminaciju u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko nije utvrđeno da je zasnovano na ličnom svojstvu lica. Ipak, Poverenik ukazuje da ovakvi oblici komunikacije mogu imati širi negativan uticaj na radno okruženje i doprineti održavanju rodnih stereotipa, te da je njihovo prevazilaženje od značaja za ostvarivanje pune ravnopravnosti.
  1. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA iz B. protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Poverenik je mišljenja da Ministarstvo odbrane nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok je je načinom na koji je Vojska Srbije u konkretnom slučaju primenjivala pravilo o nošenju službene uniforme prilikom pohađanja kurseva, odnosno usavršavanja u periodu trudnoće podnositeljke pritužbe, povredila odredbe člana 7. a u vezi sa čl. 16. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Vojsci Srbije:

 

  • Da ubuduće prilikom upućivanja na kurseve, odnosno usavršavanja, obezbedi primenu pravila o nošenju službene uniforme na način da ne stavlja žene zbog trudnoće u nepovoljniji položaj, odnosno da u opravdanim slučajevima obezbedi prilagođavanje uslova pohađanja kurseva, uključujući mogućnost određivanja druge vrste uniforme prilagođene trudnoći ili drugih odgovarajućih rešenja aktom o upućivanj

Potrebno je da Vojska Srbije obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Vojska Srbije ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06

[3] Uredba o ratifikaciji Konvencija Međunarodne organizacije rada br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja („Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 3/61)

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183  o zaštiti materinstva („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 1/2010)

[5] Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (“Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 11/81)

[6] United Nations Security Council Resolution 1325 (2000), S/RES/1325 (2000): Addresses the impact of war on women and the importance of women’s full and equal participation in conflict resolution, peacebuilding, peacekeeping, humanitarian response and in post-conflict reconstruction

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[8] „Sl. glasnik RS“, br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 – dr. zakon, 10/2015, 88/2015 – odluka US, 36/2018, 94/2019, 74/2021 – odluka US, 109/2025 i 109/2025 – dr. zakon

[9] Christine Svop, Juggling Risks: Towards a Safe and Inclusive Work Environment for Pregnant Soldiers in the Danish Army, dostupno na: https://sjms.nu/articles/10.31374/sjms.102; Magin A Day i drugi, “Always on parade”: Pregnancy experience of active-duty air force members, dostupno na: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36265036/; Aleksandra Popović, Žene u vojsci – Ima li rodne ravnopravnosti u Srbiji, dostupno na: https://talas.rs/2021/03/08/zene-u-vojsci-ima-li-rodne-ravnopravnosti-u-srbiji/; SEESAC, Poliožaj žena u oružanim snagama država Zapadnog Balkana, dostupno na:  https://www.files.ethz.ch/isn/177034/MNE.pdf

[10] Germany Introduces Military Uniforms for Pregnant Women, dostupno na: https://www.novinite.com/articles/189257/Germany+Introduces+Military+Uniforms+for+Pregnant+Women#google_vignette

[11] Special Uniform Situations – Maternity Uniforms, dostupno na: https://www.mynavyhr.navy.mil/References/US-Navy-Uniforms/Uniform-Regulations/Chapter-6/6701/

 

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

microsoft-word-icon998-25 Uniforme prilagođene trudnoći u Vojsci Srbije Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top