br. 07-00-509/2025-02 datum: 22.4.2026.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe studentkinje AA protiv BB fakulteta Univerziteta u V, Departmana za CC, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da podnositeljki pritužbe, kao studentkinji koja ne vidi, tokom studiranja nije bila blagovremeno obezbeđena literatura u pristupačnom formatu, kao i da način polaganja kolokvijuma i ispita tokom dužeg perioda nije bio u potpunosti prilagođen njenim potrebama, zbog čega nije imala uslove studiranja uporedive sa uslovima drugih studenata. U izjašnjenju fakulteta navedeno je da su nastavnici i uprava preduzimali mere radi obezbeđivanja pristupačne literature i prilagođavanja načina polaganja ispita, u skladu sa mogućnostima, kao i da nije postojala namera da se podnositeljka pritužbe dovede u nepovoljniji položaj. Nakon sprovedenog postupka, uvidom u navode pritužbe, izjašnjenja, iskaz svedokinje i dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da je fakultet u više navrata preduzimao određene aktivnosti kako bi podnositeljki pritužbe omogućio pristup nastavnim materijalima i polaganje ispita, ali da tokom dužeg vremenskog perioda nije postojao sistemski mehanizam koji bi blagovremeno i kontinuirano obezbeđivao literaturu u pristupačnom formatu, niti je način provere znanja u svim situacijama bio u potpunosti prilagođen tako da joj omogući samostalno i ravnopravno učešće u ispitima. Posebno je utvrđeno da su rešenja koja su u kasnijem periodu uspostavljena, uključujući dostavljanje materijala u pristupačnijim formatima i omogućavanje korišćenja laptopa prilikom polaganja ispita, bila tehnički izvodljiva i da su primenjena tek nakon dužeg perioda, što ukazuje da razumno prilagođavanje nije bilo obezbeđeno blagovremeno. Zbog toga je podnositeljka pritužbe u pojedinim situacijama bila dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na studente bez invaliditeta, čime su povređene odredbe člana 6. u vezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije. Fakultetu je preporučeno da preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi sestudentkinji AA, bez odlaganja, obezbedili uslovi za ravnopravno učešće u svim preostalim nastavnim i ispitnim aktivnostima, uključujući blagovremeno obezbeđivanje kompletne literature u pristupačnom formatu i primenu prilagođenog načina provere znanja, kao i da se, u skladu sa mogućnostima, otklone posledice dosadašnjeg nepotpunog i neblagovremenog obezbeđivanja razumnog prilagođavanja; da preduzme mere radi obezbeđivanja da se svim studentima sa invaliditetom blagovremeno omogući pristup nastavnim materijalima u pristupačnim formatima, u skladu sa njihovim individualnim potrebama; uspostavi jasne i ujednačene procedure za prilagođavanje načina polaganja kolokvijuma i ispita svim studentima sa invaliditetom, kako bi im se omogućilo samostalno i ravnopravno učešće u proveri znanja; organizuje obuku ili drugi odgovarajući oblik podizanja svesti zaposlenih o značaju i načinima obezbeđivanja razumnog prilagođavanja u procesu visokog obrazovanja, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se studentkinja AA, pritužbom i dopunama pritužbe protiv Departmana za CC BB fakulteta u V, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti visokog obrazovanja.
   • U pritužbi i dopunama pritužbe studentikinja AA, između ostalog, navela je:

• da želi da ukaže na višegodišnji sistemski problem sa kojim se suočava kao studentkinja BB fakulteta u V, na Departmanu za CC, kao osoba sa oštećenjem vida;
• da centralni problem leži u nedostatku prilagođene literature, što je predstavljalo nepremostivu prepreku tokom njenog studiranja. Naime, iako je tokom 2021. i 2022. godine aktivno slala mejlove i molbe, tražeći literaturu u pristupačnom formatu, tek je u junu 2025. godine dobila većinu potrebne literature za predmete iz svih godina studija;
• da ju je ovaj jaz između obećanja i isporuke lišio mogućnosti da na vreme uči, sprema ispite, ostvari dobar prosek i konkuriše za stipendije, što je, kako smatra, potkopalo njene akademske i ekonomske slobode;
• da se, pored toga, suočavala i sa neprilagođenim metodama za polaganje ispita i kolokvijuma, što je kulminiralo ponižavajućim situacijama. Tako, tokom kolokvijuma održanog u martu 2024. godine rečeno joj je da u učionici sačeka sat vremena, dok sve njene kolege bez invaliditeta ne završe test, kako joj neko ne bi šapnuo pitanja, na šta nije pristala;
• da ključni dokaz propusta i priznanja postojanja problema predstavlja prepiska iz januara 2024. godine sa profesorkom D.J., novom prodekanicom za nastavu, koja je u elektronskim porukama, upućenim nakon sastanka kolegijuma sa svim upravnicima departmana, jasno navela da su svi saglasni sa načinom polaganja ispita putem laptopa, kao i da se aktivno radi na obezbeđivanju besplatnih alata. Podnositeljka pritužbe smatra posebno značajnim to što je u odgovoru navedenoj profesorki istakla: „Vi ste za dve nedelje napravili pomak koji se nije napravio ove četiri godine.“ Prema navodima iz pritužbe, navedena prepiska neposredno ukazuje na to da problemi sa kojima se suočavala nisu bili sporadični, već sistemski i dugotrajni;
• da je, umesto rešavanja problema, Departman za CC u svom zvaničnom dopisu reagovao pokušajem prebacivanja odgovornosti i disciplinovanja njene komunikacije. Tako se u dopisu Departmana navodi žaljenje „što nije uspostavljena zadovoljavajuća saradnja uprkos zalaganju“, dok se istovremeno komunikacija podnositeljke pritužbe ocenjuje kao takva da je „prevazišla profesionalne i akademske okvire“;
• da su njene formulacije proizašle iz duboke frustracije i očaja zbog nedostatka podrške, kao i da joj je bilo nemoguće da ostane mirna nakon što se godinama borila da ostvari svoja osnovna prava. Stoga smatra da je njen emotivni odgovor posledica postupanja fakulteta, a ne uzrok nastalih problema;
• da su zaposleni na Departmanu za CC, na Instagram nalogu Departmana, javno postavljali komentare o njenim „frustracijama“ i „kratkom fitilju“, kao i da su navodili da je „slučaj za analizu“, što je, kako ističe, izazvalo šale među studentima i narušilo njeno dostojanstvo;
• da joj je, pored toga, profil privremeno blokiran na zvaničnom Instagram nalogu Departmana, uz obrazloženje da je sadržaj njenih komentara „izlazio iz okvira dozvoljenog ponašanja“, uključujući „javno prozivanje pojedinaca“ i „dovođenje u pitanje njihovog integriteta“;
• da se tokom jeseni godine situacija dodatno zakomplikovala, tako što je Departman za CC uputio dekanici BB fakulteta u V molbu za pokretanje disciplinskog postupka protiv nje.
  • Uz pritužbu, podnositeljka je dostavila niz prepiski elektronskom poštom sa zaposlenim na BB fakultetu u V, kao i skrinšotove prepiski i objava na društvenim mrežama. Takođe, dostavila je podatke o svedocima za koje smatra da imaju saznanja o navodima iznetim u pritužbi.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije,^[1] pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje BB fakulteta Univerziteta u V.
• U izjašnjenju dekana BB fakulteta u V, prof. dr GG, između ostalog, navedeno je:

• da BB fakultet kao akreditovana visokoškolska ustanova kontinuirano primenjuje principe inkluzivnog obrazovanja i razumnog prilagođavanja za studente sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom;
• da je zgrada fakulteta u potpunosti prilagođena studentima sa invaliditetom, jer su obezbeđene rampe, lift, podizna platforma, taktilne trake i pristupačni šalteri. Takođe se ističe da na nivou Univerziteta u V deluje Centar za podršku studentima, a na samom fakultetu Kancelarija za podršku studentima i razvoj karijere, kao i da fakultet dugi niz godina sarađuje sa Udruženjem studenata sa hendikepom iz V;
• da je podnositeljki pritužbe od početka studiranja obezbeđivana literatura u formatima koji su korišćeni i za druge studente, a u slučajevima kada nije bilo moguće obezbediti materijal u pristupačnom obliku, nastavnici i saradnici su nastojali da ga prilagode, na primer dostavljanjem materijala u Word ili PDF formatu koji je čitljiv uz pomoć softvera koji koriste osobe sa oštećenjem vida. Navodi se da su u pojedinim slučajevima nastavnici lično kontaktirali autore knjiga radi obezbeđivanja odgovarajućih izdanja ili su nudili alternativnu literaturu;
• da fakultet do određenog trenutka nije imao zvanične informacije da pritužilja ima poteškoće u pristupu literaturi, jer te poteškoće nisu bile prijavljene upravi, upravnici Departmana ili većini predmetnih nastavnika. Na sastanku održanom 28. januara 2025. godine pritužilja je navela predmete za koje smatra da nema adekvatnu literaturu, a potom je 30. januara 2025. godine dostavila i pisani spisak koji je obuhvatao osam predmeta. Nakon dobijanja tog spiska, nastavnicima i saradnicima je upućen zahtev da obezbede odgovarajuću literaturu, te su nastavnici, van redovnih obaveza, radili na prilagođavanju materijala u čitljiv format;
• da evidencija položenih ispita pokazuje da je pritužilja i pre juna 2025. godine polagala ispite i napredovala u studijama, što ukazuje da je imala pristup nastavnim materijalima;
• da, kada je reč o načinu polaganja ispita, pritužilji su od početka studiranja obezbeđivani prilagođeni uslovi. Pismeni kolokvijumi i ispiti realizovani su tako što su nastavnici ili saradnici čitali pitanja, a pritužilja je diktirala odgovore ili je odgovarala usmeno. Usmene ispite polagala je pod istim uslovima kao i ostali studenti. Polaganja su se organizovala u različitim terminima, ponekad odvojeno u dogovoru sa studentkinjom, a ponekad zajedno sa drugim studentima;
• da je pritužilja u dva navrata podnela molbu da ispite polaže u istom terminu kao i drugi studenti, što je odobreno odlukama tadašnje prodekanice za nastavu u maju i septembru 2024. godine. Nakon toga, pismeni ispiti su realizovani tako što je nastavnik ili saradnik čitao pitanja i u test unosio njene odgovore. Od 2025. godine, na lični zahtev studentkinje, omogućeno joj je da ispite polaže na svom laptopu, preko USB memorije, u istom terminu kao i ostali studenti;
• da je bilo pojedinih situacija u kojima pritužilja nije pokazala očekivani nivo saradnje, navodeći primere kašnjenja na kolokvijum, nepoštovanja dogovorenog termina ispita i napuštanja onlajn kolokvijuma jer nije imala uključenu kameru. Ističe se da su nastavnici u tim situacijama pokazali razumevanje i omogućili ponovno polaganje;
• da je pritužilji više puta izdavana kartica za korišćenje lifta, a da je nove kartice tražila nakon gubitka prethodnih. Pored toga, jedan nastavnik joj je ustupio i svoju karticu. Takođe se navodi da je u periodu kada lift nije bio u funkciji nastava koju je pohađala organizovana u učionicama u prizemlju;
• da je, povodom blokiranja pritužiljinog naloga na Instagram stranici Departmana, pritužilja više puta javno komentarisala rad nastavnika koristeći izraze koji nisu u skladu sa akademskim i profesionalnim standardima, uz iznošenje teških i neosnovanih optužbi. Zbog učestalosti i sadržaja takvih poruka, njen profil je blokiran kako bi se zaštitili zaposleni od uznemiravanja i digitalnog nasilja;
• da su upravnica Departmana i jedna profesorka podnele molbe za pokretanje disciplinskog postupka protiv pritužilje zbog, kako se navodi, kontinuiranog uznemiravajućeg ponašanja, uključujući uvredljive izraze u mejlovima i na društvenim mrežama, kao i iznošenje neistinitih tvrdnji koje narušavaju ugled nastavnika i fakulteta. Navodi se i da je pritužilja u jednom periodu uputila više od sto mejlova nastavnicima, od kojih se značajan broj nije odnosio na nastavu ili ispitni proces;
• da je podnositeljki pritužbe uredno dostavljena dokumentacija o pokretanju disciplinskog postupka, a ona je nakon toga dostavila i svoj pisani odgovor;
• da je tokom celog perioda studiranja pritužilji obezbeđivano razumno prilagođavanje uslova studiranja i polaganja ispita, kao i da je institucija u više navrata pokazala fleksibilnost i razumevanje u komunikaciji i organizaciji nastave;
• da je podnositeljka pritužbe više puta podnosila zahteve Službi za nastavu i studentska pitanja, ali da oni često nisu bili u skladu sa propisanim procedurama, rokovima i formalnim oblicima predviđenim Pravilnikom i Statutom fakulteta. Ističe se da su se zaposleni, u okviru svojih mogućnosti, trudili da izađu u susret njenim zahtevima, ali da su učestale elektronske poruke sa oznakama „hitno“, „odmah“ i „u što kraćem roku“ značajno opterećivale rad osoblja i otežavale redovno obavljanje poslova;
• da je podnositeljka pritužbe prosleđivala poruke vaninstitucionalnim telima i organizacijama, uključujući Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, prosvetnu inspekciju, nevladine organizacije i međunarodne partnere;
• da je fakultet preduzeo i dodatne aktivnosti radi rešavanja situacije. Prodekanica za nastavu je 5. septembra 2025. godine uputila Ministarstvu prosvete zahtev za smernice i institucionalnu podršku u postupanju u slučaju studentkinje koja koristi afirmativne mere. Takođe je održan sastanak sa prorektorom Univerziteta u V radi razmatranja načina postupanja u konkretnom slučaju, a sekretarka Departmana je kontaktirala kancelariju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti radi dobijanja saveta;
• da je 28. januara 2025. godine održan sastanak sa pritužiljom i njenim punomoćnikom, na kojem je prodekanica za nastavu predložila da se situacija rešava kroz interne mehanizme fakulteta, uključujući obraćanje Timu za prevenciju nasilja. Pritužilji je takođe savetovano da se, ukoliko smatra da su joj prava ugrožena, obrati Komisiji za profesionalnu etiku Univerziteta. Prema navodima fakulteta, zvanična komunikacija i razgovori nisu doveli do rešenja, već su postali predmet novih internih pritužbi i javnih komentara na društvenim mrežama;
• da je pritužilja više puta upućivana na Kancelariju za podršku studentima i razvoj karijere, ali da tu mogućnost nije iskoristila;
• da su odobreni pojedini zahtevi pritužilje za dodatnim prilagođavanjem studijskog procesa, uključujući odsustvo sa nastave iz zdravstvenih razloga u periodu od 1. do 21. aprila 2024. godine, kao i omogućavanje vanrednog roka za polaganje kolokvijuma iz predmeta Socijalna politika;
• da fakultet dosledno primenjuje zakonske propise koji se odnose na sprečavanje diskriminacije i inkluzivno obrazovanje, te da je u slučaju studentkinje AA preduzeo sve razumne mere prilagođavanja i podrške – od obezbeđivanja pristupačne literature i prilagođenog načina polaganja ispita do komunikacije sa nadležnim institucijama;
• da afirmativne mere ne mogu biti osnov za postupanje koje prevazilazi okvir akademskih prava i obaveza, niti za iznošenje neosnovanih tvrdnji koje narušavaju ugled zaposlenih i institucije. Fakultet naglašava da ostaje otvoren za saradnju sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti radi daljeg unapređenja podrške studentima sa invaliditetom i jačanja kulture ravnopravnosti u visokom obrazovanju.
  • U prilogu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokumenti: 1) kopija elektronske pošte koju je studentkinja AA uputila BB fakultetu u V; 2) kopije odgovora na elektronska pisma studentkinje AA; 3) evidencija ispita koje je položila studentkinja AA; 4) skrinšotovi prepiski sa društvene mreže Instagram; 5) molba za smernice i institucionalnu podršku u postupanju u slučaju studentkinje obuhvaćene afirmativnim merama; 6) molbe za pokretanje disciplinskog postupka; 7) odgovor na molbe za pokretanje disciplinskog postupka; 8) odluke Veća Departmana vezana za studentkinju AA; 9) odluka o zameni ispitivača od 20.10.2025. godine i 10) evidencija položenih ispita studentkinje AA.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu tokom postupka. Imajući u vidu obim dostavljene dokumentacije (elektronske prepiske, skrinšotova i drugih pismena), u nastavku su prikazani samo oni dokazi i delovi prepiske koji su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Pojedini delovi dostavljenih pismena, radi preglednosti teksta, skraćeni su i označeni znakom (…). Takođe, deo dostavljene dokumentacije nije posebno prikazan, budući da se odnosi na činjenice i okolnosti koje su po sadržini istovetne ili slične onima koje su već navedene. Poverenik je, međutim, prilikom odlučivanja imao u vidu celokupnu dostavljenu dokumentaciju i sve navode strana u postupku.
• Uvidom u prepisku između podnositeljke pritužbe i profesorke G.Đ. utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe 13.12.2022. godine uputila elektronsku poruku sledeće sadržine: „Dobro veče. Druga godina sam CC. Slepo sam lice. Pokušavala sam da skeniram Vaš deo Savremenih socijalnih problema, ali je font slova jako mali i mutan, pa ne mogu da skeniram, a trebalo bi već da počnem da učim za predmet i test, pa me zanima da li Vi možda imate u Word-u ili PDF-u literaturu?“ Profesorka G.Đ. odgovorila je 14.12.2022. godine elektronskom porukom sledeće sadržine: „Draga AA, videću šta mogu da uradim, pa javljam. Molim Vas da mi se javite još jednom da proverim termin i koji je materijal u pitanju. Negde do petka, 16.12.“ Podnositeljka pritužbe je 16.12.2022. godine ponovo uputila elektronsku poruku profesorki G.Đ. u kojoj navodi: „Dobar dan, javljam Vam se za literaturu“, na šta je profesorka istog dana odgovorila: „Draga AA, oprostite, molim Vas, bila sam veoma zauzeta ove nedelje. Sutra putujem službeno za B. i pripremam neki materijal. Javiću se sutra uveče. Da li možete, molim Vas, da mi pošaljete broj telefona da Vas pozovem sutra da bi mi bilo jasnije šta Vam tačno treba. Izvinite još jednom.“ Nešto kasnije istog dana podnositeljka pritužbe je odgovorila: „Razumem, naravno“, nakon čega je u nastavku poruke dostavila svoj broj telefona. Dalje je utvrđeno da je 22.12.2022. godine profesorka G.Đ. uputila podnositeljki pritužbe elektronsku poruku u kojoj navodi: „Draga AA, našla sam moj download nekog starog izdanja Haralambosa. Nadam se da ćete moći to da otvorite. Tu se može naći deo o društvenim nejednakostima i teorijama stratifikacije (…) Na žalost nema dela o siromaštvu. Ja mislim da je ostala literatura o siromaštvu koju sam dala dovoljna da o tome steknete dovoljno znanja.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između podnositeljke pritužbe i profesorke Đ., za koju je u pritužbi navedeno da je u relevantnom periodu obavljala funkciju prodekanice za nastavu, utvrđeno je da je podnositeljka 27.06.2023. godine uputila elektronsku poruku sledeće sadržine: „Dobar dan. Dolazila sam kod Vas da se požalim na predmet ‘Socijalna politika’ i rad profesorke Đ.G. i demonstratora M.P., koji su mi zbog hendikepa dali da učim zakone, umesto da radim zadatke i kolokvijume (…) Trećeg polažem deo ispita iz predmeta ‘Savremeni socijalni problemi’, takođe kod iste profesorke (…) Učim ispit sa prezentacija, jer jedina od studenata nemam knjige koje su potrebne za polaganje ispita (…)“. Istog dana, 27.06.2023. godine, profesorka Đ.G. je odgovorila elektronskom porukom u kojoj, između ostalog, navodi: „Razgovor o tvom iskustvu na predmetu Socijalna politika vođen je na Departmanu za CC (…) Predlog je da se javiš profesorki G.Đ. kako bi se sa njom konsultovala o predispitnim zadacima, načinu njihove realizacije i uslovima polaganja (…)“. Dalje je utvrđeno da je podnositeljka 29.06.2023. godine uputila elektronsku poruku profesorki G.Đ, na koju je prodekanica uputila, u kojoj, između ostalog, navodi: „Problem sa nedostatkom adekvatne literature direktno je uslovio to da nisam mogla da prijavim kolokvijum jer nisam imala odakle da ga učim (…) Nadam se da razumete bezizlaznost situacije u kojoj sam se našla (…) Zamoliću Vas da mi napišete tačno udžbenike koje bi trebalo da naučim za ispit (…) kao i da mi nakon odmora omogućite polaganje kolokvijuma usmenim putem (…)“. U odgovoru od 30.06.2023. godine profesorka G.Đ. je dostavila detaljnije pojašnjenje, u kojem je, između ostalog, navela: „Draga AA, probala sam da u ovom mejlu odgovorim na sva Vaša pitanja što bolje mogu: (…) Sva literatura za spremanje ispita (i predispitnih obaveza) i sva objašnjenja koja ste tražili o tome šta se i kako polaže postavljeni su na Classroom-u predmeta Socijalna politika (…) Iz telefonskog razgovora koji smo obavile i nakon kojeg sam imala utisak da smo otklonile sve probleme, razumela sam da je udžbenik u pdf formatu postavljen na Classroom-u nedovoljno čitak za Vaš čitač. Udžbenik možete naći u biblioteci (…) Ako to može da bude od koristi, možemo skenirati bolju verziju udžbenika o trošku fakulteta. Potrebno je samo da Vi potvrdite kako skenirati udžbenik da bi Vaš program mogao da ga čita (…) Napomenula sam Vam u telefonskom razgovoru da u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu postoji aparat koji pretvara tekst u audio zapis (…) i pretpostavljam da bismo mogli da tražimo da nam se tražene knjige pročitaju (…) Pošto ste tražili da zamenite zadatke sa vežbi pitanjima na koja možete usmeno odgovarati, ta pitanja (…) možete pronaći u materijalu na linku postavljenom u Classroom-u (…) Nadam se da je ovo uputstvo informativno i da možete naći sve što Vas zanima. Ako i dalje ima nekih nedoumica, ne ustručavajte se da mi se javite da ih razjasnimo. Moje konsultacije su sredom od 14–16 časova, pa ako možete da se organizujete, dođite da se i lično dogovorimo o svemu što je ostalo nejasno ili Vam je potrebna pomoć oko savladavanja gradiva. Predmet je kompleksan, i teorijski i praktičan, i verujem da će Vam pomoć oko nekih pitanja biti potrebna jer niste slušali predavanja.“ U elektronskoj poruci koju je podnositeljka pritužbe uputila profesorki G.Đ. 01.07.2023. godine, između ostalog, navodi se: „(…) Vi i ja smo se čule devetnaestog decembra prošle godine. Tom prilikom sam Vas pitala za literaturu za predmet Savremeni socijalni problemi. Rekla sam Vam, kao i svim profesorima, da mi odgovara PDF format, ali da ne bude jpg i da bude čist PDF visoke rezolucije. To mi je potrebno da bih mogla da ga koristim sa čitačem ekrana. Audio knjige mi odgovaraju samo u slučaju rekreativnog čitanja, a kada učim potrebno mi je da to bude tekstualna knjiga kako bih mogla da se vratim red unazad, da vratim jednu reč ili rečenicu, a ne po pet ili deset sekundi audio snimka. Takođe, tekst mogu da kopiram i da lepim u beleške, ako se radi o nabrajanjima nečega. Poslali ste mi Haralambosa, ali ne mogu da ga učitam u program za čitanje. Piše da nema tekst. Na kraju našeg razgovora u decembru rekli ste da zaista ne znate šta ja hoću i nakon toga Vam se nisam javljala (…) Što se tiče skeniranja literature, hvala fakultetu na ovoj mogućnosti. Nedavno sam zvala Narodnu biblioteku u Beogradu i trebalo bi da mi se od ponedeljka javi neko od zaposlenih u vezi sa skeniranjem knjiga. Ukoliko oni ne mogu da skeniraju u nekom kraćem vremenskom periodu, javiću se da to uradi neko sa fakulteta (…) Iskreno se nadam da nikada više neću imati sličnu situaciju, jer ovaj ‘mali nesporazum’ je mogao mnogo da me košta, zato što su mi pritisak i puls bili poprilično visoki zbog ove situacije (…).“
• Uvidom u elektronsku prepisku između profesorke Lj.S. i podnositeljke pritužbe utvrđeno je da je profesorka 14.05.2024. godine uputila mejl sledeće sadržine: „Draga AA, zadatak za Vas, umesto gledanja filma, je, ukoliko želite da radite, da napišete kratki esej o usluzi stanovanja uz podršku, ukoliko je ovaj način rada za Vas prihvatljiv.“ Na ovaj mejl podnositeljka pritužbe je 15.05.2024. godine odgovorila: „Hvala profesorka, ali ja sam već pogledala film juče dok je padala kiša. Samo mi je bitno da nije strani i da nije na času, jer ne znam šta da radim ako traje više od 10 min. Samo to je bio problem, ništa drugo.“
• Uvidom u prepisku putem elektronske pošte između podnositeljke pritužbe i profesorke G.Đ. utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe 3. juna 2024. godine uputila mejl sledeće sadržine: „Dobar dan, profesorka. Pre nedelju dana sam podnela molbu za fiksne termine pismenih delova ispita/kolokvijuma. Dobila sam popunjenu molbu od profesorke M. u PDF-u, ali mi neke stvari u njoj nisu jasne. Na primer: da li je prihvaćena ili odbijena i na koji način će ovaj problem da se reši? Tražila sam fiksne termine, a ne da se šalje dopis. Tražila sam obrazloženje za prihvatanje ili odbijanje molbe, pa mi odgovor koji sam dobila uopšte nije jasan.“ U odgovoru od 3. juna 2024. godine profesorka G.Đ. napisala je: „Draga AA, termini ispita postoje u zvaničnom rasporedu časova. Da bi Vaša molba bila ispoštovana, uputila sam svim nastavnicima Departmana za CC zahtev da za Vas organizuju polaganje ispita u istom danu kada i ostali studenti polažu pismeni deo ispita, što ste i Vi zahtevali u svojoj molbi. Takođe, upravnica Departmana je izrazila spremnost da Vas poveže sa koleginicama iz Kancelarije za podršku studentima u vezi sa preciznim određivanjem vremena polaganja i komunikacijom sa predmetnim nastavnicima. Dakle, da biste proverili precizne termine ispita koje ste prijavili za junski ispitni rok, možete se javiti predmetnim nastavnicima ili upravnici Departmana, DD.“ Podnositeljka pritužbe je 4. juna 2024. godine odgovorila sledećim mejlom: „ Ovo je već jedno lepo i ispoštovano objašnjenje. Obe molbe sam podnela baš zato što mi komunikacija sa predmetnim profesorima nije išla još od prve godine, čak i Vama, i dekanatu sam se žalila na to da mi se ispiti odlažu i/ili da me profesori prosto zaborave. Bilo kako bilo, nadam se da će se ovo rešiti tako da ne moram nikoga da jurim i da ne odlažem, jer zaista radim mnogo stvari koje moram da uskladim. Takođe, nadam se da ćemo ovo prosto uspeti da rešimo na jedan civilizovan i razuman način, jer je problem sam po sebi vrlo prosto rešiti, uz malo volje i truda, tako što se može doneti negde neka odluka da odgovaram svaki ispit čim kolege završe, da mi prosto dežurni profesor ili asistent pročita pitanja. To je, čini mi se, najlakše za sve. Ali, otvorena sam za svaku saradnju i kompromis koji mi neće naneti štetu.“ U prepisci je takođe utvrđeno da je upravnica Departmana DD 4. juna 2024. godine uputila mejl podnositeljki pritužbe, sa kopijom profesorki G.Đ, sledeće sadržine: „Draga AA i draga profesorka, samo da dodam da sam i nastavnicima koji nisu sa našeg Departmana, a predaju kod nas, prosledila sve ove informacije. AA, zamoliću Vas da mi se javite ukoliko ponovo nešto ne bude u redu.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između podnositeljke pritužbe i profesorke Lj.S. utvrđeno je da je profesorka u mejlu od 28.10.2024. godine podnositeljki pritužbe navela: „Draga AA, P. iz Računarskog centra mi je kazao da ne može da nam pomogne oko knjige za socijalni rad sa starima. Isti odgovor sam pronašla i u kopirnici. Pisala sam autoru knjige i zamolila ga za Word ili PDF verziju. Čekam odgovor. Ako ne bude to moguće, učićete i taj deo iz prezentacije.“ U odgovoru od istog dana, 28.10.2024. godine, podnositeljka pritužbe je napisala: „Dobar dan, profesorka. Hvala Vam na trudu. Apsolutno tvrdim da je čista glupost to da originalna verzija ne može da se skenira i da nije u pitanju skener, nego program, i to što mora da se skenira ručno strana po strana. Ali to sam i očekivala. Sešće opet nas pet, šest i podelićemo se da prepisujemo kao što smo radili i do sada. Nemam više volje da se ubeđujem sa ljudima kod kojih slepi studiraju najmanje dvadeset godina (…), a koji me uporno ubeđuju da je u redu da mi kolege čitaju knjige i da je problem u tome što ne znam da pišem mejlove (…). Problem je u prebacivanju i sklanjanju odgovornosti, ali u ovoj instituciji to je poput prolećne ambrozije i ne obija se njima o glavu, nego meni. Jedino što meni u celoj priči smeta nije to što gledaju samo kako da me skinu s dnevnog reda, nego što me prave budalom, a moj život to ne zaslužuje. No, u redu. Mnogo prošlo – malo ostalo, koleginice su voljne da podelimo da prepisujemo i imamo iskustvo već u tome. Samo nam fale diplome daktilografije.“ Dalje je utvrđeno da je profesorka Lj.S. u mejlu od 29.10.2024. godine napisala: „Draga AA, evo lepe vesti. Autor nam je poslao knjigu u PDF formatu. Nadam se da je adekvatan format (…).“ U odgovoru na navedeni mejl, takođe od 29.10.2024. godine, podnositeljka pritužbe je navela: „E, svaka čast na volji i ažurnosti! Evo, može da se učita.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između podnositeljke pritužbe i profesorke B.V. utvrđeno je da je podnositeljka 28.03.2025. godine uputila elektronsku poruku sledeće sadržine: „Dobro veče, profesorka. Izvinite što Vas opet uznemiravam, ali večeras na kolokvijumu je došlo do incidenta između profesorke M. i mene, i pritisak mi je otišao nebu pod oblake, pod ruku sa otkucajima i onim živcima koje, rekoh već, nemam. Naime, došla sam kad i sve kolege na kolokvijum. Razloga su dva: 1. Nisam znala da li ću stići, pa se nisam javila, jer sam čekala kod lekara. 2. Niko mi nije javio da dođem u drugom terminu. Pa je profesorka M. imala genijalnu ideju da ja sedim u učionici sat i možda malo više vremena dok kolege rade test. To sam odbila i otišla u P. (…) Nakon dvadeset minuta profesorka me je preko koleginice A. zvala da se vratim, što sam i uradila misleći da su svi završili i da sada ja radim test (…) Ušla sam na čas, kolege su još radile test. Obrazloženo mi je da test traje još 20 minuta i da bi trebalo da sedim tu. Nasmejala sam se, zaista sam mislila da je šala. U učionici je bilo zagušljivo, hladila sam se blokčetom (…) deset minuta, pa izašla. Pokušala je da me zaustavi objasnivši da sam imala vremena da mi kolege jave pitanja i odgovore, da me je zato zvala da se vratim… Profesorka, poništite slobodno moj test. Uz svo dužno, a vremenom i zasluženo poštovanje, moram reći – zabole me. Poništite ga odmah. Meni to nikad nije bio problem. Da li sam položila ili pala, svejedno je, ali neću da se neko iživljava na meni zbog rupe u sistemu koju ja nisam iskopala. Mogli ste lepo da mi sastavite drugu, odnosno treću grupu pitanja, da mi slučajno neko ne došapne u hodniku, da slučajno ne dobijem dva buđava poena više… Zabole me tek za dva poena, verujte mi, jako. Pisaću molbu departmanu i pisaću dekanici da se ovo jednom za sva vremena reši, a ne da me neko tera, umislivši da je policajac, da sednem na mesto kao pas i da čekam šta će dalje da mi se kaže, i da dolazim pa čekam da svi završe po sat i po. Gledala sam, bre, kroz ključaonicu, nego sitno pisali (…)“. U odgovoru profesorke B.V. od 29.03.2025. godine navedeno je: „Draga AA, kao prvo, žao mi je što je došlo do takve situacije i što ste se osećali tako kako ste se osećali. Moram da preuzmem deo odgovornosti za nastalu situaciju, jer sam mogla smisliti još jedan test ili na neki drugi način preduprediti nepotreban stres. Kao drugo, sasvim je razumljivo da je Vaše zdravstveno stanje trenutni prioritet koji imate. Ali i pored toga, mislim da postoji prostor da sačuvamo elementarnu pristojnost u komunikaciji i atmosferu u kojoj možemo priznati da grešimo i da smo tu da greške ispravimo (…). Vaše nezadovoljstvo sigurno ima korene u propustima koji svakako postoje, ali oni neće nestati ako negujemo ovakvu komunikaciju. Sasvim je u redu da iskažete svoje nezadovoljstvo, da pronađemo način koji će biti prilagođeniji Vašim potrebama. Možda Vi nekad izgubite strpljenje za to, a mi u 200+ studenata zaboravimo na sve što je važno (…). Ali u svakom slučaju, da ne dužim, mislim da na ovoj adresi uvek imate razumevanje i da za sve na kraju nađemo rešenje. Test niste položili. Imaćete drugu šansu u aprilskom roku, kada se vratite sa rehabilitacije, ili možete polagati sveukupno gradivo u junskom roku.“ U odgovoru na navedeni mejl, podnositeljka pritužbe je 29.03.2025. godine napisala: „(…) Izvinite što sam preterala sinoć, ali dok sam sedela u onoj učionici samo sam čekala da li ću da se srušim, jedva sam disala. Grešaka i propusta uvek ima, dešava se (…). Ja sam sto puta do sada čekala ispit pijući kafu preko puta, ali me još niko nikad nije terao da sedim u učionici dok svi drugi rade test, da mi neko ne bi dobacio neko pitanje. Ja sam slepa, ja neću u hodniku pročitati i naći odgovore u par minuta. To je suludo, a pri tome i jako ponižavajuće, neprijatno. Ja sam danas pisala molbu da mi se prilikom polaganja jasno kaže kada da dođem i da se prosto ovakve stvari spreče.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između prodekanice za nastavu BB fakulteta u VJ. i podnositeljke pritužbe utvrđeno je da je prodekanica 12.02.2025. godine uputila podnositeljki pritužbe elektronsku poruku sledeće sadržine: „Draga AA, još jedan korak je uspešno okončan. Imali smo Kolegijum (sastanak upravnika svih departmana) i upoznala sam sve upravnike o našim dogovorima, ali i planovima za budućnost. (…). Tako da Vi možete da polažete svoje kolokvijume i ispite preko svog laptopa u vreme kada i ostali studenti polažu. (…) Sa Upravom sam ipak dogovorila da preko dopisa prorektoru za nastavu i direktnog sastanka sa njim pokušamo da omogućimo besplatno korišćenje alata koji već postoje na Univerzitetu svim studentima kojima je to potrebno. Žao mi je što sve ovo ne može brže, ali trudim se da ubrzam sve što mogu.“ U odgovoru od 16.02.2025. godine podnositeljka pritužbe je prodekanici za nastavu D.J. napisala: „(…) Hvala Vam još jednom na uloženom trudu i angažmanu da se problemi reše. Meni lično ovo za polaganje sa laptopa jako znači, jer sam pisac i bolje pišem nego što pričam. Sa druge strane, ja ću sama na jedno pitanje da se vratim i sto puta, i još sto, ako smatram da je potrebno. To ne mogu kada mi neko drugi čita, niti imam raspoloživo vreme koje imaju ostale kolege. Verujem da će ovo i budućim generacijama studenata dosta značiti. Znam da sve može brže, vrlo sam svesna toga, ali Vi ste za dve nedelje napravili pomak koji se nije napravio ove četiri godine, a i više, ali ja sam četiri godine tu. Hvala Vam što mi vraćate ljudsko dostojanstvo. Ja nisam imala pravo na stipendiju, niti na jurenje proseka. Prosto sam po semestru imala adekvatnu literaturu za dva do tri predmeta. Još sam i čekala po hodnicima i pisala uzaludne molbe i mejlove, i sve je to bilo ili ignorisano ili perfidno ‘otkačeno’, ali vidim da Vi zaista radite konkretne stvari i samo ta činjenica meni lično polako vraća veru u to da nisu svi isti. Kao čoveku, to mi znači. A taj laptop neće samo da mi donese mogućnost da bolje uradim testove, nego neću više čekati po hodnicima i kafićima (…).“
• Uvidom u mejl koji je podnositeljka pritužbe uputila Departmanu za CC BB fakulteta u V03.2025. godine utvrđeno je da je u mejlu pod naslovom ‘Trebam stručni savet’ navela: „Dobro jutro. Moj govor koji držim pred predstavnicima međunarodne zajednice i organizacijama (UN, Unicef i sl.) je napisan. Čekam samo lekturisani prevod. No, dvoumim se oko naslova. Naime, ja sam kao radni naslov stavila „Inkluzija ne sme da bude samo iluzija“, a sad razmišljam da ga promenim i da stavim: „Inkluzija nije samo reč“. Šta Vam zvuči bolje, kao ekspertima u igri reči? Mlada sam i želim da se dokažem, a Vi to, svakako, razumete, jer vrlo ste razumljivi i mladošću pravdali zlostavljanje. Ovo je, međutim, samo jedan malo duži govor.“ Uvidom u mejl koji je podnositeljka pritužbe uputila Departmanu za CC 21.03.2025. godine utvrđeno je da je u mejlu pod naslovom ‘Delim par svojih zapažanja’ navela: „Dobro jutro. Čuh upravo Vaše izlaganje koje je bilo za fakultet u Sarajevu. Moram priznati da se zagrcnuh gutajem kafe, a potom se i polih. Evo, sabrah se i presvuh, pa da podelim sa Vama par svojih zapažanja! I Vi zloupotrebljavate studente sa invaliditetom dok uzimate novac za afirmativne mere i donacije, a studenti sa invaliditetom Vam kleče na kukuruzu, doživljavajući zlostavljanje, ponižavanje, omalovažavanje, rušenje osnovnog ljudskog dostojanstva i uče iz tuđe dobre volje. Ništa bolje od njih niste, samo lepše pričate. Prijatan dan.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između podnositeljke pritužbe i P.P., šefa Računarskog centra BB fakulteta u V, utvrđeno je da mu je podnositeljka 07.04.2025. godine uputila elektronsku poruku sledeće sadržine: „Da li računarski centar i sve ostale službe BB fakulteta mogu da se potrude i skeniraju literaturu za slepe koju već četiri godine nemam? Da li je toliko teško savladati jedan jedini program?“ U odgovoru na navedeni mejl, P.P. je sutradan, 8.4.2025. godine, napisao: „Poštovana, koliko se ja sećam već smo razgovarali na ovu temu pre godinu dana. Problem je u tome što je Vama neophodan skeniran tekst u formatu u kom možete dalje da manipulišete samim tekstom u nekom od programa za obradu teksta (recimo Word). Da bi se to realizovalo potrebno je da dokumenti koji se skeniraju imaju jako kvalitetan otisak, da se ne radi o kopijama, da tekst nije podvlačen itd. Materijal koji ste nam prošli put dostavili nije bio dovoljno kvalitetan da iz njega možemo da dobijemo ono što je Vama bilo potrebno. Zato Vam je jedna skripta dostavljena u Word formatu uz saglasnost predmetnog profesora. Uz posredovanje tadašnjeg prodekana za nastavu uputili smo Vas da kontaktirate direktno profesore za pomoć oko materijala koji Vam je potreban“. Pritužilja je istog dana uputila šefu Računarskog centra BB fakulteta u V odgovor sledeće sadržine: „Poštovani, potrebno je obezbediti od strane fakulteta adekvatnu literaturu, kako je obezbeđena svim mojim kolegama, da bude obezbeđena i meni. Pre godinu dana išli smo preko dekanice, a ne preko prodekanice za nastavu. Tom prilikom sam Vam objasnila da je fakultetu potreban program koji radi OCR teksta i pretvara PDF fajlove u čiste tekstualne fajlove. Nije potreban poseban skener od 1000 evra, već program od 300. Kao inkluzivna institucija bilo bi lepo da to znate i nabavite prateću opremu koja bi Vašim studentima po afirmativnim merama omogućila da imaju jednake mogućnosti i uslove za studiranje. Molim Vas, informišite se na adekvatnim i relevantnim mestima da se ne bi desilo sutra da još neko tri godine pokušava da dobije literaturu. Ja sam dobila literaturu za dva predmeta, a gde su ostali za koje nemam literaturu? Da li moje kolege koje nemaju hendikep treba da jure profesore ili im je literatura spremna, spakovana i dostupna? (…)“
• Uvidom u elektronsku prepisku između podnositeljke pritužbe, Departmana za CC BB fakulteta u V, profesorke D.J. i upravnice Departmana GG utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe 29.05.2025. godine uputila mejl sledeće sadržine: „Dobar dan. Žao mi je što nisam zbog obaveza stigla na sastanak koji je bio. Upravo se dešava ono čega sam se još u januaru plašila – nemam literaturu, a kolokvijumi počinju. Ja doslovno nemam literaturu za testove koje do 10-og treba da položim i, malo je reći da to nije ok i da je to problem (samo meni svakako), molim da mi se hitno dostavi literatura, ako ne odmah danas ili sutra, onda bar da dobijem više vremena. Nadam se da razumete situaciju i da možemo da nađemo kompromis koji mi se neće obiti o glavu.“ Istog dana, 29.05.2025. godine, upravnica Departmana GG uputila je odgovor podnositeljki pritužbe sledeće sadržine: „Poštovana AA, da li je spisak literature koji ste dostavili prodekanici D.J. kompletan spisak literature koja Vam nedostaje ili ima još nešto što treba dopuniti. Potrebna mi je ova informacija kako bismo još jednom uputili mejl profesorima.“ Podnositeljka pritužbe je istog dana, 29.05.2025. godine, odgovorila: „Kompletan je.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između profesorke K.R. i podnositeljke pritužbe od 30.05.2025. godine utvrđeno je da je profesorka uputila podnositeljki pritužbe elektronsku poruku sledeće sadržine: „Draga AA, da li možete da mi pojasnite koju alternativnu literaturu imate iz Psihologije ličnosti i da li niste uspeli sa njom da spremite ispit? Hvala unapred na odgovoru.“ Na navedeni mejl podnositeljka pritužbe je odgovorila: „Dobar dan, profesorka. Ja sam u prvoj godini pokušavala da skupim i sastavim od predavanja, prezentacija i nekih pitanja nešto sa čime bih mogla da položim, jer nisam uspela da nađem adekvatan sken, zapravo ništa skenirano nisam imala. Pokušavala sam i u kopirnici, i ni oni nisu imali. U dekanatu već četiri godine pokušavam da mi se skenira literatura, ali se ne dešava ništa osim što mi obećavaju da će da reše. Snalazim se kako umem i znam, a često niti umem niti znam. Sada trenutno nisam u V i ne mogu da proverim da li još imam fajlove za taj predmet koje sam skupljala (…).“ U nastavku prepiske profesorka K.R. je navela: „Draga AA, da li bi Vam značilo da Vam prosledim sve prezentacije (neke su i dopunjene), pa da ih imate u jednom folderu?“ Podnositeljka pritužbe je odgovorila: „Da, ako znače za polaganje. Evo, sada mi četiri profesora piše da imaju PDF, ali ti PDF dokumenti su u jpg formatu, što je, zapravo, fotografija, i četiri godine pokušavam da objasnim da jpg nema tekst, nego da je slika. Molim Vas, ako imate u Word-u predavanja pošaljite mi to.“ Profesorka K R. je potom odgovorila: „Draga AA, da, znače za polaganje ispita. Nemam predavanja u Word-u.“ Na to je podnositeljka pritužbe u narednom mejlu upitala: „U kom formatu ih imate? Trebaju mi i za kolokvijum“, na šta je profesorka odgovorila: „U ppt.“ Podnositeljka pritužbe je zatim napisala: „Pošaljite mi, i sutra ću, kada budem imala laptop, da vidim šta mogu da uradim sa tim. Ako ništa, organizovaću se sa prijateljima da prekucamo ručno“, na šta je profesorka K.R. odgovorila: „Draga AA, u redu.“
• Uvidom u prepisku dalje je utvrđeno da je 01.06.2025. godine upravnica Departmana GG uputila podnositeljki pritužbe elektronsku poruku sledeće sadržine: „Poštovana AA, svim profesorima i profesorkama kod kojih nemate adekvatnu literaturu pisala je prodekanica D.J. ranije, kao i ja više puta kada ste nam rekli da Vam literatura nije dostavljena ili da nije u adekvatnom formatu. Takođe, svima sam prenela informaciju koji tip dokumenata možete da koristite, a koji ne. O ovoj komunikaciji sa profesorima sam i Vas obavestila. S obzirom na to da nemate svu literaturu i dalje, a da su prodekanica za nastavu i dekanica u ovoj prepisci, zamoliću i njih da se uključe u komunikaciju sa profesorima i profesorkama od kojih još uvek niste dobili literaturu.“ U odgovoru na navedeni mejl podnositeljka pritužbe je napisala: „Dobro veče. Word dokument sa delom profesionalne etike koji mi je poslala profesorka D.G. je dobar. Format za Psihologiju ličnosti profesorke K.R. ne uspevam da prebacim u Word, što znači da će za ovaj, kao i za još neke predmete, biti potrebno ručno prepisivanje. Mene je sram da više pitam koleginice sa smera da mi prepisuju, jer mi prepisuju četiri godine, svojom voljom, bez ikakve naknade (…) Još jednom ponavljam da mislim da bi bilo fer da makar deo prepisivanja preuzmu profesori sa Departmana za CC, kako bismo makar pokušali da budemo inkluzivni, a da to ne bude isključivo preko leđa studenata.“ U mejlu koji je podnositeljka pritužbe uputila Departmanu 01.06.2025. godine navedeno je: „Čitač ekrana mi NE ČITA literaturu iz metodologije društvenih istraživanja. Kolokvijum je planiran 05. Molim da mi se obezbedi adekvatna literatura i optimalno vreme za pripremu gradiva.“ Takođe, u mejlu poslatom istog dana, upućenom Departmanu, podnositeljka pritužbe je navela: „Dobila sam literaturu za Osnove psihologije ličnosti. Veliko hvala profesorima koji su mi predavali taj predmet. Takođe, profesorka D.G. mi je poslala literaturu za deo etike koji se polaže kod nje. Profesor A.B. je dobio sve od literature za predmet Javne finansije i finansijsko pravo što mi je profesorka tog predmeta, u saradnji sa Računarskim centrom, dostavila. Profesorka koja predaje engleski jezik mi je rekla da literaturu nema (…) Molim da mi se hitno dostavi adekvatna literatura za ovaj predmet i ostale predmete za koje nedostaje literatura. Sve što ne bude rešeno do ponedeljka, u ponedeljak će biti apsolutno u svim medijima regiona, jer neke stvari zaista nemaju smisla. Da podsetim, u januaru sam dovela u Dekanat čoveka koji na drugom fakultetu kao slepa osoba radi doktorat i koji je objasnio sve što je moglo da se objasni o literaturi, a četiri godine sam iste stvari objašnjavala i ja. I evo, šest meseci kasnije testovi počinju za tri dana, a jurim još literaturu. Stvarno nije u redu.“
• Uvidom u mejl upravnice Departmana GG, upućen podnositeljki pritužbe 6.6.2025. godine, utvrđeno je da je upravnica napisala: „Poštovana AA, u nastavku Vam šaljem odgovor nastavnika i saradnika sa Departmana za CC u vezi sa Vašim porukama i zahtevima koje ste uputili Departmanu u proteklom periodu: Poštovana AA, žao nam je što nije uspostavljena zadovoljavajuća saradnja sa Vama, uprkos zalaganju članova Departmana da prilagode nastavne aktivnosti, literaturu, predispitne obaveze i ispite, što jeste naša dužnost, a u skladu sa mogućnostima i dostupnim resursima. Svesni smo propusta na koje ste ukazivali, ali želimo da naglasimo da oni nisu nastali iz namere zaposlenih da ugroze Vaše pravo na obrazovanje, već su bili rezultat uglavnom tehničkih i organizacionih okolnosti i ograničenja koje, zahvaljujući i Vašim sugestijama, nastojimo da prevaziđemo. BB fakultet se oduvek zalagao za prilagođavanje uslova studiranja studentima kojima je to potrebno, kao i za izgradnju partnerskih odnosa sa njima. U skladu sa tim, prihvatamo svaku dobronamernu kritiku i zahvaljujemo Vam na korisnim sugestijama i savetima koji doprinose da naš Fakultet bude što inkluzivniji obrazovni prostor. Kako bismo prevenirali propuste u budućnosti, za Vas i druge studente, i uvažavajući Vaše predloge, Departman će pokrenuti inicijativu da se na BB fakultetu obezbedi adekvatan čitač koji će poslužiti prilagođavanju literature, bez obzira na format u kom se ona nalazi, kako ta okolnost ne bi zavisila od pojedinačnog angažovanja nastavnika i saradnika. Takođe, u proceduri je formalizovanje Vašeg predloga o načinu polaganja pisanih kolokvijuma i ispita za slabovide i slepe osobe. Međutim, dužni smo da ukažemo i na deo komunikacije koji je u poslednjem periodu prevazišao profesionalne i akademske okvire. Pristizali su učestali mejlovi čiji se sadržaj nije uvek odnosio na pitanja značajna za Vaše studije i koji su, pritom, sadržali izraze i kvalifikacije neprimerene komunikaciji između studenata i studentkinja i zaposlenih na fakultetu. Među njima su i formulacije poput „prokleti fakultet“, „klečanje na kukuruzu“, „zlostavljači“, kao i tvrdnje da želimo da Vas „ponizimo“ i „pogazimo“ ili da „zloupotrebljavamo studente sa invaliditetom dok uzimamo novac za afirmativne mere i donacije“, da „jednom nogom stojimo na bini, a drugom na nečijem vratu“. U pojedinim slučajevima, delovi privatnih poruka u kojima se komentarišu zaposleni prosleđivani su na službene adrese, što dodatno otežava održavanje profesionalne komunikacije. Takve formulacije, bez obzira na lični doživljaj, ne doprinose rešavanju problema i predstavljaju vid komunikacije koji nije prihvatljiv u institucionalnom kontekstu. Pored toga, određeni izrazi i optužbe mogu se tumačiti kao kršenje normi ponašanja definisanih Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti studenata BB fakulteta Univerziteta u V (član 8.), na šta Vas ovom prilikom formalno podsećamo. U skladu sa napred navedenim, na zvaničnom Instagram profilu Departmana privremeno ste blokirani, jer je sadržaj određenih komentara izlazio iz okvira dozvoljenog ponašanja na toj platformi – uključujući javno prozivanje pojedinaca, dovođenje u pitanje njihovog ličnog i profesionalnog integriteta, kao i korišćenje jezika koji može imati karakter vređanja ili stigmatizacije. Molimo Vas da u narednom periodu komunikaciju i saradnju sa nastavnicima i saradnicima na Departmanu održavamo u proceduralnim i profesionalnim okvirima. Za komunikaciju o pitanjima organizacije nastavnih aktivnosti, predispitnih i ispitnih obaveza, kao i literature, možete koristiti službene mejlove nastavnika i upravnika Departmana. Sve formalne zahteve možete uputiti Službi za nastavu i studentska pitanja i oni će biti razmotreni na sednici Departmana za CC ili drugom odgovarajućem telu BB Kako ubuduće ne bi bilo nesporazuma, molimo Vas da izbegavate slanje sadržaja koji izlaze iz tog okvira. Uz puno uvažavanje Vašeg prava da ukažete na teškoće sa kojima se suočavate, ne možemo podržati neakademsko ponašanje prema nastavnicima i saradnicima i smatramo važnim da istovremeno zaštitimo dostojanstvo i profesionalni integritet svih zaposlenih na Fakultetu. Istovremeno, podržavamo svaku Vašu nameru da zaštitite svoja prava kroz sve mehanizme koji su dostupni na BB fakultetu, kao i kroz vaninstitucionalne legitimne puteve, i u tom procesu ćemo Vas podržati i nastaviti da postupamo odgovorno i profesionalno.“
• Uvidom u elektronsku prepisku koju je upravnica Departmana GG uputila nastavnicima i saradnicima na Departmanu 4.06.2025. godine utvrđeno je da je u mejlu navela: „Drage kolege i koleginice, pišem vam pošto u prolećnom semestru imate predmete na 4. godini studija CC. U toj generaciji studira i slepa studentkinja AA i potrebno je da joj obezbedimo adekvatnu literaturu. Program koji ona koristi može da „čita“ Word dokumente, Power Point i neke PDF dokumente (PDF OCR – optical character recognition). Ukoliko niste sigurni da li je literatura koju imate u adekvatnom obliku, možete pisati studentkinji i proveriti sa njom. Ako nije adekvatan, postoji program koji „nečitljiv“ PDF može da pretvori u „čitljiv“. Preko privatnih resursa prodekanica za nastavu D.J. ima taj program još tri meseca i može da tu literaturu konvertuje, pa se javite njoj. Molim vas da u narednim danima ovo proverite kako bi na početku semestra literatura bila spremna.“ Uvidom u mejl koji je upravnica Departmana GG uputila istim primaocima 13.06.2025. godine utvrđeno je da je navela: „Drage kolege i koleginice, samo još jednom da vas podsetim da, ukoliko niste, pripremite i pošaljete studentkinji AA adekvatnu literaturu za ovaj semestar. Podsećam vas i da prodekanica D.J. ima program koji može da „nečitljivu“ literaturu za slepe osobe pretvori u „čitljivu“, pa joj se možete javiti. Hvala na razumevanju.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između prodekanice za nastavu D.J., upravnice Departmana GG i nastavnika Departmana utvrđeno je da je prodekanica J. u mejlu navela: „Dragi svi, ja sam imala taj problem sa manjim delom teksta u literaturi za moj deo koji sam rešila tako što sam oslobodila studentkinju tog dela. Ionako je potrebno smanjiti deo literature… Mnogo mi je žao D. da ste se toliko namučili! Predlažem, ako ipak postoje delovi za koje I. smatra da su baš neophodni, da ih ispravi.“ U nastavku prepiske, upravnica Departmana GG je u mejlu od 10.06.2025. godine navela: „Dragi svi, ja ne mogu da otvorim prva dva dokumenta, traži mi lozinku. Ali to za mene nije ni važno, jer ih ja neću koristiti. Neka profesori D. i I. provere kao što je gore i predloženo i neka AA neko od njih dvoje, kao predmetnih nastavnika, pošalje literaturu.“ Profesorka D.G. je istog dana odgovorila: „Ja sam svoju literaturu prilagodila, ovo je I. deo.“ U daljoj prepisci, nastavnik I.A. je naveo: „Drage koleginice, pre svega, hvala puno prodekanici na vremenu i energiji uloženim u konvertovanje teksta u Word. Proći ću ja sada kroz tekst i ispraviti greške. (Imam potrebu i da kažem da mislim da smo se angažovali i preko potrebne mere. (…)“
• Podnositeljka pritužbe je 11.07.2025. uputila elektronsko pismo Departmanu, u kojem je napisala: „ (…) Još jednom naglašavam da mi je jako žao zbog svega ovoga. Mnogo sam se preispitivala, ne danima, već skoro dve godine i shvatila sam da ću lakše živeti sa eventualnim posledicama svojih mejlova, nego sa činjenicom da ovo prođe kao da se nije ni desilo, pa da se opet ponovi nekome. Jer nije bilo prijatno, znate, ni najmanje, ni čekanje ispita po kafićima, ni nepredvidivost dana i sata polaganja, ni ponašanje Vaše saradnice koja je htela da se dokaže preko mog dostojanstva, ni ignorisanje svega toga od strane Vas kao odgovornih, ni to što su mi koleginice prepisivale literaturu, ni to što mi je u ime Departmana pisano o mojim frustracijama i mom kratkom fitilju (…) Nije bilo prijatno to što sam prošla samo zato što sam iznela svoje iskustvo studiranja o kojem ste vrlo obavešteni od početka mog studiranja. Nije bilo prijatno ni ono u Dekanatu, ceo onaj razgovor, ni to što ste kao upravnica Departmana izjavili da ste hteli da one komentare ljudi vide. Je l ste hteli da ih sutra vidi neko sa invaliditetom ko razmišlja da li da upiše CC? Bar neka zna šta ga tu čeka, kakva tačno politika. Nije bilo prijatno ni što ste me blokirali. Naprotiv, bilo je vrlo podmuklo. Na kraju, nije bilo prijatno ni sve ovo što se dogodilo sad u zadnje vreme. (…) Kao Vaš student što i dalje, i bez obzira na sve, još uvek jesam kažem Vam da su protekle četiri godine na fakultetu meni bile užasne. Ovo što sam doživela ovde ne želim nikome. Kao čoveku jasno mi je da ljudi greše, da svi mi grešimo, pa i sama grešim kako na testovima – tako i u životu. Ljudski je grešiti, ali i priznati, a ne svoje greške ignorisati, a tuđe isticati. Ja, recimo, ništa privatno na tom Instagramu nisam napisala ni o kome od Vas. Pisala sam svoje iskustvo. Nisam koristila privatne informacije da „ubodem“ bolno mesto poput onoga ko je komentar napisao. Kao Vašem studentu i čoveku značilo bi mi da ste rekli: „Izvini“, dal‘ u ime Departmana, dal‘ u svoje ime… Dal‘ u Dekanatu, dal‘ pre ili posle Dekanata… Manje važno, nažalost, jer Vi to niste uradili. Niste smatrali da ima potrebe za tim. (…) Nadam se da ćete jednom shvatiti sve ovo ne egom, nego iskustvom, jer Vi radite i radićete sa ljudima, a ne sa krompirima.“
• Uvidom u elektronsku prepisku između podnositeljke pritužbe, prodekanice za nastavu D.J. i Departmana utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe 13.07.2025. godine uputila mejl sledeće sadržine: „Poštovana prodekanice za nastavu, četvrta godina socijalnog rada već dve nedelje nema predavanja iz predmeta Zastupanje u socijalnom radu. Dogovor na uvodnom času sa profesorkom GG je bio da nam se u učionici kače snimljena predavanja kako bismo mogli da ih slušamo kada nam odgovara, ali mi već dve nedelje iz stručnog predmeta dobijamo samo prezentacije. Zapravo mislim da su nam samo dva snimka okačena. (…)“ U odgovoru na ovaj mejl, upravnica Departmana GG je istog dana, 13.07.2025. godine, uputila mejl nastavnicima i saradnicima Departmana i prodekanici za nastavu sledeće sadržine: „Poštovane kolege i koleginice, povodom mejla studentkinje AA, kratko bih vas informisala zbog čega više ne kačimo snimke predavanja iz Zastupanja u socijalnom radu. Nakon oba okačena snimka studentkinja AA je ispod tih snimaka postavljala neprimerene komentare (što mogu i da vam pošaljem). Odluka je da više to ne radimo jer, pored svega što sa njom prolazimo, a deo znate, a deo šalje samo nama i drugim studentima svakodnevno, ovaj vid „izlaganja“ nam nije neophodan, odnosno predstavlja vid naše zaštite. Studenti su dobili svu literaturu, materijal u vidu prezentacija i mogućnost konsultacija. Sve ovo je u skladu sa preporukom koju smo dobili o nastavi koja podrazumeva i asinhroni i sinhroni način nastave, tako da ovim studentska prava nisu ugrožena. Takođe, zatražićemo zvanično promenu ispitivača na ovom predmetu i za predispitne i za ispitne obaveze za studentkinju AA, jer smo na ovom predmetu B.V., M.S. i ja osobe koje studentkinja AA najčešće targetira i u javnoj i u internoj komunikaciji.“
• Uvidom u mejl koji je podnositeljka pritužbe uputila upravnici Departmana GG, kao i Departmanu za CC, 20.07.2025. godine, utvrđeno je da je u mejlu pod naslovom „Zahtev za rešavanje sistemskih problema i preispitivanje neetičkog postupanja“ navela: „Poštovana profesorka GG, poštovani članovi Departmana za CC, pišem Vam povodom višegodišnjih problema sa inkluzijom i komunikacijom na Departmanu, koji su eskalirali u javni konflikt, a čiji je odraz bio vidljiv i u nedavnoj prepisci na društvenim mrežama. Ovim putem želim da još jednom jasno i nedvosmisleno iznesem svoje stavove i zatražim odgovornost za uočene propuste. Kategorički odbacujem svako prebacivanje odgovornosti za sistemske propuste na moju stranu. Kao studentkinja sa vizuelnim hendikepom, tokom poslednje četiri godine suočavala sam se sa neadekvatnim prilagođavanjem sistema, što je zakonska i etička obaveza Fakulteta, a ne stvar dobre volje ili pasivnog čekanja moje najave. Moji brojni mejlovi i četiri formalne molbe upućene nadležnim organima fakulteta sa zahtevima za rešavanje problema literature i organizacije ispita često su ostajali bez odgovora ili sa značajnim zakašnjenjem, što je suprotno Vašim tvrdnjama o nedostatku komunikacije sa moje strane. Situacije poput ponižavajućeg čekanja u učionici, gde sam bila izložena neprofesionalnom ponašanju saradnice koja nije bila pripremljena i čija je „improvizacija“ dovela do „neprijatnosti“, a posebno „vraćanje kao psa u učionicu“, duboko su ugrozile moje dostojanstvo i pravo na ravnopravno studiranje. Tvrdnje o „višestrukim izvinjenjima“ su neistinite; izvinjenje koje pominjete bilo je iznuđeno formalnostima nakon moje intervencije u dekanatu, a ne iskreni izraz uvida u grešku. Nadalje, smatram krajnje neetičkim i neprofesionalnim što je Departman na zvaničnim komunikacionim kanalima, prebacujući odgovornost za sopstvene propuste, aludirao na moje lične frustracije i „kratak fitilj“, te pominjao moje teške životne okolnosti (teška operacija srca). (…) Neću ćutati dok se moje dostojanstvo gazi i dok se odgovornost za institucionalne propuste prebacuje na studente. Očekujem da se odgovorni suoče sa posledicama svog ponašanja i da se konačno pristupi rešavanju problema inkluzije na Fakultetu na proaktivan, adekvatan i etički prihvatljiv način.“
• Uvidom u mejl koji je podnositeljka pritužbe uputila prethodnoj dekanici BB fakulteta u VJ. i prodekanici za nastavu D.J. 21.07.2025. godine, uz kopiju upućenu sadašnjem dekanu DD, Službi za nastavu i studentska pitanja, Nastavno-naučnom veću BB fakulteta u V, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Lokalnom ombudsmanu grada V, utvrđeno je da je u mejlu pod naslovom ‘HITNA promena ispitivača zbog diskriminacije osobe sa invaliditetom na Departmanu za CC BB fakulteta u V’ navela: „Poštovana dekanice i poštovana prodekanice za nastavu, obraćam Vam se povodom krajnje ozbiljne i dugotrajne situacije koja direktno ugrožava moje fundamentalno pravo na jednako i inkluzivno obrazovanje, a posebno pred predstojeće nadoknade ispitnih rokova. Kao studentkinja sa invaliditetom (slepa osoba), godinama se suočavam sa sistemskim preprekama u pristupu literaturi, prilagođavanju nastave i ispita, što je, uprkos delimičnim pomacima pod pritiskom, kulminiralo u direktnu diskriminaciju, zloupotrebu položaja i veći sukob sa rukovodstvom Departmana za CC. Podsećam Vas, prodekanice J., da smo u januaru imali sastanak upravo na ovu temu. Nažalost, uprkos tome, ključni problemi nisu rešeni na sistemskom nivou, a u međuvremenu su se dogodili incidenti koji ukazuju na duboko ukorenjene probleme o kojima smo govorili. U nastavku iznosim konkretne incidente i argumente koji opravdavaju moj zahtev za hitnom promenom ispitivača iz određenih predmeta koje ću kasnije navesti: 1. Javno ponižavanje, psihološko zlostavljanje i diskreditovanje: na zvaničnom Instagram profilu Departmana za CC objavljivani su diskreditujući i pasivno-agresivni komentari usmereni direktno na mene, moje frustracije, moj „kratak fitilj“, moje nepredvidive i teške životne okolnosti. Ovo poslednje smatram zloupotrebom privatnih informacija u svrhu javnog poniženja. Uz priznanje upravnice Departmana, profesorke GG, da je to urađeno: „Mi smo hteli da komentare ljudi vide, da nismo hteli ne bismo ih pisali“. Profesorka GG ovo je izjavila na sastanku u Dekanatu koji sam pomenula. Ovo predstavlja narušavanje ugleda studenta. 2. Ugrožavanje zdravlja i diskriminatorni tretman tokom kolokvijuma: suočila sam se sa izuzetno nehumanim i diskriminatornim tretmanom od strane saradnice istraživačice M.S. na predmetu Socijalna zaštita gde je predavač dr B.V., sekretar Departmana. Saradnica S. me je terala da čekam sat vremena u učionici dok su druge kolege završavale test. Obrazloženje je bilo da mi kolege koje ranije završe test ne šapnu pitanja, što je direktna insinuacija na moj integritet, izuzetno uvredljivo i ponižavajuće. Ja sam ovo odbila, rekla da ću sačekati sat vremena, ali u kafiću preko puta fakulteta i izašla. Nakon dvadeset minuta saradnica je rekla mojoj koleginici da me pozove da se vratim, što sam i uradila. Kada sam došla saradnica mi je rekla da sam imala dovoljno vremena da mi neko šapne pitanja. Izaašla sam opet rekavši da nisam pas. Posebno je alarmantno što se ovaj incident dogodio u periodu kada sam se suočavala sa izuzetno teškim zdravstvenim izazovima. Naime, par meseci pre ovog incidenta imala sam tešku operaciju na otvorenom srcu. Test je bio u četvrtak, a ja sam u ponedeljak išla na rehabilitaciju koja je obavezna nakon ovakvih operacija. U tom periodu sam se suočavala sa neizvesnošću oko sakupljanja medicinske dokumentacije i samog dolaska na kolokvijum, što je bio i razlog zašto se nisam ranije javila – nisam znala da li ću stići na vreme. Izlaganje mene sat vremena nepotrebnom čekanju, pod izgovorom sprečavanja „šaptanja“, uzimajući u obzir moje akutno zdravstveno stanje u tom trenutku smatram krajnje nehumanim, neprofesionalnim i direktno ugrožavajućim za moje zdravlje. 3. Odbijanje suočavanja sa odgovornošću i lično shvatanje kritike: vrhunac navedenog neprofesionalnog ponašanja i izbegavanja odgovornosti dogodio se tokom sastanka u Dekanatu. Moja primedba: „Da li vi možete da shvatite da stvari koje radite ostavljaju posledice?“ Nakon ove izjave usledilo je značajnih „pet minuta“ tišine od strane profesorke dr GG i profesorke dr B.V., što je jasan pokazatelj nemogućnosti suočavanja sa sopstvenom odgovornošću i težinom svojih postupaka, odnosno propusta. Dalje, profesorka dr GG je u Dekanatu izjavila da se „lično osećala prozvano“ kada sam izrazila frustraciju rečenicom: „prokleti departman“. Ovo dokazuje da rukovodstvo Departmana za CC lične emocije i ego stavlja ispred profesionalne dužnosti i objektivnosti, te da kritiku upućenu instituciji shvataju kao ličnu uvredu, što je neprihvatljivo za akademsko okruženje i pozicije moći.“ Zatim, navela je da je odnos između nje i upravnice Departmana profesorke dr GG, profesorke dr B.V. i saradnice koja je direktno učestvovala u spomenutom incidentu nepovratno narušen zbog diskriminacije i zloupotrebe položaja, te da je objektivno i nepristrasno ispitivanje u takvim okolnostima nemoguće, što, kako navodi, direktno ugrožava njen akademski uspeh. U nastavku mejla podnositeljka pritužbe je navela da zahteva: „neodložnu promenu ispitivača za sve predmete koje predaju profesorka dr GG i profesorka dr B.V., kao i saradnica koja je uključena u pomenute incidente“. Takođe je navela da zahteva da se za navedene predmete odredi nepristrasan ispitivač koji će obezbediti objektivno i nepristrasno ispitivanje, kao i oslobađanje od potencijalnih troškova povezanih sa promenom ispitivača. U mejlu je takođe navela da poseduje obimnu dokumentaciju i dokaze (mejl prepiske, snimke ekrana sa Instagrama i medicinsku dokumentaciju) koji, kako je navela, potkrepljuju navode iz dopisa, kao i da će, ukoliko se situacija ne reši, biti prinuđena da zaštitu svojih prava potraži pred nadležnim institucijama.
• Uvidom u mejl koji je sadašnji dekan BB fakulteta u V DD uputio podnositeljki pritužbe 22.07.2025. godine utvrđeno je da je naveo: „(…) Pogledao sam pažljivo sve što ste mi poslali i pročitao mejl profesorke GG koji je došao do svih na fakultetu. Uvek je potrebno sagledati više uglova i čuti obe strane u problemu. Koliko vidim, taj problem je kulminirao Vašim zahtevom za promenu ispitivača. Sa jedne strane, to je Vaše pravo, a sa druge, da budem iskren, ne verujem da će doprineti brzom i lakom rešenju situacije i nekom dugoročnijem kompromisu. Zaista mi je žao zbog Vaših zdravstvenih problema, a posebno zbog toga što ste se osećali tako da ste doživeli sve kao atak na Vas, Vaša prava i dostojanstvo. To je ono što mnogo više boli, rekao bih i što je moglo i moralo da se izbegne. Trudim se da maksimalno razumem Vašu situaciju i na izvestan način mi je sasvim jasno Vaše nezadovoljstvo. (…) Ali ne razumem zašto bi bio problem da se literatura obezbedi i učini dostupnom koleginici koja štampane ili elektronske tekstove transformiše u oblik koji joj odgovara? Tu je, čini mi se, ponestalo malo dobre volje da se dovoljno brzo iznađe efikasno rešenje i organizacija, i tu je zaista trebalo da Vam se Departman nađe. Sa druge strane, iz svega što ste mi napisali, doduše moram da priznam da neke delove nisam najbolje razumeo, proizilazi moje mišljenje da koleginice nisu pokazale niti imale zlu nameru prema Vama. Po svemu sudeći, sve više deluje kao stvar inicijalne nespretnosti i nesnalaženja sa situacijom, nego želje da se Vi i Vaš integritet ugroze, da budete bilo kako poniženi ili da Vam se uskrate bilo kakva prava. Tu je bilo potrebno postaviti međusobnu komunikaciju na zdrave noge od početka, bez osuda i predrasuda. To podrazumeva mnogo uvažavanja, korektnosti sa obe strane i želje da se postigne cilj na obostranu korist. To je, nažalost, nedostajalo u ovom slučaju i problem je eskalirao. To je ono na čemu ću insistirati kao sledeći dekan, jer sam svestan da, pored bespogovorne profesionalnosti, tu leži ključ uspešnog funkcionisanja čitavog sistema. Takođe, mislim da je najbolje za sve nas, studente, nastavnike, za fakultet u celini, da ovakve probleme rešavamo u užem krugu upućenih i pozvanih osoba, jer bilo kakvo širenje auditorijuma i problema u celini nanosi ozbiljnu štetu celoj instituciji, iako se u prvi mah može učiniti da možda može da donese kratkoročni dobitak za neku stranu. AA, zaista ste do sada pokazali puno strpljenja, što je divno sa Vaše strane, i bilo bi zaista dobro da Vas ono ne napusti. Ovo Vam govorim iz perspektive nekog ko je uveren da je uvek konstruktivnije nastojati da se nađe zajednički jezik, nego da se krene putem konfrontacije, dokazivanja i ultimatuma. Koliko god budem bio u prilici, pokušaću da Vam pomognem na način koji mi bude na raspolaganju. Još uvek sam samo profesor, ali sam smatrao da za sada mogu da Vam makar kažem kako ja vidim ovu situaciju. Nadam se da sam bar malo uspeo da Vam olakšam stanje, a biću Vam dostupan za bilo koju vrstu konsultovanja i nadalje.“
• Uvidom u mejl koji je prodekanica za nastavu BB fakulteta u VJ. uputila podnositeljki pritužbe 26.06.2025. godine, utvrđeno je da je u navedenom mejlu navela: „Poštovana AA, zahvaljujem Vam na detaljnom dopisu u kojem ste izneli svoje viđenje problema sa kojima se suočavate tokom studiranja na BB fakultetu Univerziteta u V. Vašu zabrinutost u potpunosti razumem, kao i ozbiljnost pitanja koja ste otvorili, naročito imajući u vidu Vaš status studentkinje sa invaliditetom. Kao što smo se prethodno dogovorili, preduzete su određene mere kako bi Vam se omogućilo ravnopravno učešće u nastavnom procesu. To se, između ostalog, odnosi na polaganje ispita tokom ispitnih rokova na Vašem ličnom računaru, uz obavezu dežurnih nastavnika i saradnika da testove dostave u Word formatu, kako biste mogli da im pristupite. Takođe, upućena je molba nastavnicima da Vam literaturu dostavljaju u odgovarajućem, pristupačnom formatu. O ovim rešenjima razgovarano je na Kolegijumu, gde su svi članovi izrazili saglasnost, a nadležnom departmanu je upućen i zvaničan nalog za sprovođenje dogovorenih koraka. O tome sam Vas blagovremeno informisala. I sama sam kolegama ponudila pomoć, te sam literaturu koju su mi dostavili nastavnici prebacila u čitljiv format i prosledila im sa uputstvom da je dostave Vama. Međutim, dužna sam da Vas obavestim da promena ispitivača na osnovu pojedinačnih zahteva studenata, bez prethodno sprovedene institucionalne procedure, nije moguća, niti je u skladu sa: Zakonom o visokom obrazovanju Republike Srbije koji propisuje principe autonomije visokoškolskih ustanova, akademske slobode, kao i zakonski okvir za rešavanje situacija koje uključuju etičke povrede, diskriminaciju ili uznemiravanje; Statutom Univerziteta u V, koji predviđa da se pitanja etičkog ponašanja nastavnog i nenastavnog osoblja rešavaju preko Etičkog odbora, odnosno Komiteta za profesionalnu etiku, a ne ad hoc izmeštanjem nastavnika iz nastavnog procesa ili ispitnog postupka; Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova B fakulteta u V (…) Neophodno je naglasiti da prava studenata sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, preporukama Ministarstva prosvete i opštim aktima Univerziteta i internim aktima fakulteta, podrazumevaju prilagođavanje nastavnog procesa i ispitivanja, ali ne uključuju automatsku promenu ispitivača na zahtev. Fakultet je otvoren za saradnju sa Vama u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih uslova za polaganje ispita (prilagođeni formati, asistencija, produženo vreme za realizaciju ispita i sl.), u skladu sa dokumentacijom i prethodnim dogovorima sa Kancelarijom za podršku studentima i razvoj karijere i nadležnim departmanom. Dakle, pravo na prilagođeni način polaganja ispita — uključujući korišćenje računara, prilagođeni format materijala i produženi rok — jeste zakonom zagarantovano kroz Zakon o visokom obrazovanju i implementira se opštim aktima Univerziteta. Međutim, automatska promena ispitivača na zahtev studenta nije unapred definisana niti garantovana kroz zakonski okvir za studente sa invaliditetom (…)“
• Uvidom u Odluku BB fakulteta u V od 20.10.2025. godine utvrđeno je da se vrši zamena ispitivača na predmetima Zastupanje u socijalnom radu i Praksa 5, tako da dosadašnji ispitivačice doc. dr GG i doc. dr. B.V. prestaju sa obavezama i dužnostima na navedenim predmetima u odnosu na konkretnu studentkinju AA. U obrazloženju odluke navedeno je da su dekanu podneti pojedinačni zahtevi predmetnih nastavnica doc. dr GG i doc. dr. B.V., kao i odvojeni zahtevi prosleđeni imejlom studentkinje AA za izvršenje zamena ispitivača, iz razloga koji bi mogli uticati na objektivnost i nepristrasnost ispitnog postupka. Dekan je, s tim u vezi, utvrdio da postoje opravdani razlozi za zamenu ispitivača radi obezbeđivanja regularnosti i integriteta ispitnog postupka, kao i zaštite prava svih učesnika u procesu ispitivanja i odlučivanja.
• Uvidom u mejl koji je podnositeljka pritužbe uputila tadašnjoj dekanici J., sadašnjem dekanu DD i prodekanici za nastavu D.J. 27.07.2025. godine, uz kopiju upućenu upravnici Departmana GG, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Lokalnom ombudsmanu grada V i Službi za opšte i pravne poslove BB fakulteta u V, utvrđeno je da je u mejlu pod naslovom ‘Predlog za sporazumno rešavanje situacije (Rok: 28. jul 2025.)’ navela: „Poštovani, kako se bliži rok za rešavanje situacije, smatram da je važno da Vas podsetim na ključnu kontradiktornost koja je u srži ovog problema. U zvaničnom dopisu, Departman je moju komunikaciju ocenio kao „neprimerenu i van institucionalnog okvira“. Istovremeno, sam Departman je, putem svog zvaničnog profila na Instagramu, u objavi posvećenoj Danu osoba sa invaliditetom, moj problem, uključujući moje specifične životne okolnosti i frustracije, tretirao kao korisnu analizu za javnu diskusiju, čak i pominjući moj „kratak fitilj“. Ovakvi dvostruki standardi su ključni dokaz sistemskih propusta i nedostatka etike. (…) U duhu konstruktivne saradnje, poručujem Vam da je javno izvinjenje uslov za bilo kakve dalje razgovore koji bi omogućili da Departman, na čelu sa osobama odgovornim za ovu situaciju, nastavi sa radom na dostojanstven i konstruktivan način. Očekujem Vaš zvaničan i sveobuhvatan odgovor do ponedeljka, 28. jula 2025. godine, do 16.00 časova.“
• Uvidom u pismena Departmana od 5.7.2023. i 2.4.2024. utvrđeno je da su na sednicama Veća usvojeni predlozi da se studentkinji AA odobri vanredni rok za polaganje kolokvijuma iz predmeta Socijalna politika, kao i odsustvo sa fakulteta iz zdravstvenih razloga u periodu od 1. do 21. aprila 2024. godine.
• Uvidom u molbu za pokretanje disciplinskog postupka protiv studentikinje AA od 27.8.2025. godine utvrđeno je da su upravnica Departmana GG i profesorka B.V. uputile navedene molbe, zbog kako je navedeno, zloupotrebe komunikacije i digitalnog uznmiravanja; neprimerenog i uvredljivog govora u komunikaciji sa nastavnicima; javnog narušavanja ugleda nastavnika i narušavanja profesionalnih odnosa i ugleda fakulteta. Uvidom u odgovor na molbu za pokretanje disciplinskog postupka studentkinje AA od 2.9.2025. godine utvrđeno je da se studentkinja izjasnila na molbe, smatravši ih neosnovanim i kao još jedan pokušaj zastrašivanja i prebacivanja odgovornosti za neetičko i neprofesionalno ponašanje na studenta.
• Uvidom u molbu za smernice i institucionalnu podršku u postupanju u slučaju studentkinje obuhvaćene afirmativnim merama br. 16/92-01 od 5.9.2025. godine koje je BB fakultet u V uputio Ministarstvu prosvete, utvrđeno je da se fakultet obratio radi dobijanja stručnih smernica i institucionalne podrške u postupanju u vezi sa situacijom koja se odnosi na studentkinju četvrte godine studijskog programa CC, upisanu po afirmativnim merama kao slabovido lice. U dopisu je navedeno da fakultet i nadležni departman kontinuirano preduzimaju mere prilagođavanja uslova studiranja u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja i zakonskom regulativom, uključujući obezbeđivanje pristupačnosti prostora, prilagođavanje literature u elektronske i čitljive formate primenom OCR tehnologije i konvertovanjem materijala, kao i omogućavanje studentkinji da ispite polaže na ličnom računaru. Dalje se navodi da su nastavnici ulagali dodatne napore kako bi obezbedili dostupnost literature i alternativne materijale kada izvorna literatura nije bila dostupna u odgovarajućem formatu. U dopisu se, međutim, ističe da je komunikacija sa studentkinjom u poslednje vreme postala učestala i da, prema navodima fakulteta, često izlazi iz okvira akademski prihvatljivog i profesionalnog dijaloga, te da studentkinja upućuje veliki broj elektronskih poruka, u koje uključuje različite institucije i lica van fakulteta, kao i da na društvenim mrežama javno komentariše rad nastavnika i objavljuje delove prepiske sa nastavnim osobljem. Fakultet navodi i da studentkinja u komunikaciji ističe da je žrtva diskriminacije, iako, kako se u dopisu navodi, većina prilagođavanja i podrške koju je zahtevala jeste realizovana. Takođe se ukazuje da su, usled takve komunikacije i javnih objava, pojedini nastavnici izloženi pritiscima i narušavanju profesionalnog ugleda, zbog čega su zaposleni izrazili zabrinutost i zatražili da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite. U završnom delu dopisa fakultet od Ministarstva prosvete traži smernice u pogledu postupanja u situacijama kada, kako navode, afirmativne mere mogu biti zloupotrebljene, kada komunikacija sadrži elemente digitalnog uznemiravanja i kada opisane okolnosti utiču na radnu atmosferu i funkcionisanje ustanove, kao i preporuke o mogućim institucionalnim mehanizmima zaštite nastavnika i zaposlenih, uključujući i eventualne disciplinske mere.
• Po zahtevu Poverenika, svedokinja FF, studentkinja BB fakulteta u V, u svom iskazu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, između ostalog, navela je da je redovna studentkinja četvrte godine na studijskom programu CC, kao i podnositeljka pritužbe AA. Ona navodi da tokom studiranja pritužilji nije bila obezbeđena literatura u formi koja joj je pristupačna. Ističe da joj je više puta pomagala tako što je prekucavala delove knjiga i drugih materijala koji pritužilji nisu bili dostupni u odgovarajućem formatu, kao i tekstove potrebne za izradu prezentacija. Prema njenim rečima, bez tih materijala pritužilja ne bi mogla da ispuni predispitne obaveze i time bi bila uskraćena za poene. Svedokinja navodi da je to radila isključivo iz kolegijalnosti i želje da pomogne, jer je videla da je takva podrška neophodna. Svedokinja dalje navodi da je prisustvovala jednom ispitu kada je pritužilja bila primorana da čeka. Prema njenim saznanjima, pritužilja je profesorima unapred morala da javi da li će prisustvovati ispitu kako bi joj bio obezbeđen ispitivač, pošto joj nije bilo dozvoljeno da ispit polaže u pisanoj formi preko laptopa. Navodi da tog puta, iako je pritužilja došla na ispit, ispitivač nije bio obezbeđen. Dok su ostali studenti počeli da rade test, pritužilja je izrazila želju da napusti učionicu jer nije želela da u tišini čeka sat vremena. Svedokinja navodi da se pritužilja nije bunila zbog toga što ispitivač nije bio obezbeđen, jer ni sama nije bila sigurna da li će stići na ispit. Međutim, asistentkinja, odnosno demonstratorka (za čiju tačnu titulu svedokinja nije sigurna), usprotivila se njenom izlasku iz učionice, uz obrazloženje da bi neko mogao da joj prenese pitanja sa testa, jer su studenti koji su završili ispit mogli da napuste učionicu. Svedokinja navodi da je, uprkos tome, pritužilja napustila učionicu. Nakon što je sama završila test, svedokinja je takođe otišla, pa ne može neposredno da posvedoči šta se kasnije dešavalo. Svedokinja dalje navodi da je više puta bila prisutna na vežbama na kojima pritužilja nije mogla u potpunosti da učestvuje. Prema njenim rečima, to se dešavalo kada su studenti dobijali materijale na papiru sa zadacima u vidu teksta koji je trebalo pročitati u određenom vremenu i potom odgovoriti na pitanja. U pritužiljinom slučaju bilo je potrebno da joj neko tiho čita tekst, ali bi u tom slučaju vreme predviđeno za odgovor već isteklo. Svedokinja takođe navodi da je prisustvovala časovima kada se pritužilja obraćala profesorima sa pitanjima u vezi sa literaturom, odnosno kada je tražila da joj se obezbedi literatura u pristupačnom formatu. Prema njenim rečima, pojedini profesori su imali rešenje i izlazili su joj u susret, ali je bilo i onih koji su odgovarali da literaturu u odgovarajućem formatu ne poseduju. Ona ističe da je, za razliku od ostalih studenata koji su potrebnu literaturu mogli jednostavno da kupe u skriptarnici, pritužilja morala ponaosob da se obraća svakom profesoru kako bi regulisala pristup literaturi. Navodi da je ponekad u tome bila uspešna, a ponekad ne, te da je čitav proces za nju bio znatno zahtevniji i iziskivao mnogo više truda. Svedokinja navodi i da su, pored navedenog, dve profesorke sa Departmana uputile zahteve za pokretanje disciplinskog postupka protiv pritužilje. Ističe da su ti zahtevi pritužilji dostavljeni isključivo u papirnoj formi, pa joj ih je ona pročitala. Prema njenim rečima, postupci su pokrenuti zbog komentara koje su Departman i pritužilja ostavljali ispod objava na društvenoj mreži „Instagram“, kao i zbog mejlova koje je pritužilja slala profesorkama, a koje su one protumačile na izrazito negativan način i kao lični napad. Na kraju, svedokinja navodi da je iznela sve što joj je poznato i što je lično videla ili čula, sa namerom da ovim iskazom pomogne da se pravilno sagleda položaj njene koleginice.
• Po zahtevu Poverenika, svedok ĐĐ navodi da je primio dopis povodom pritužbe AA u kojoj je naveden kao svedok, te da u svom iskazu Povereniku iznosi sva saznanja o okolnostima koje su mu poznate. Navodi da je pritužilja studentkinja CC na BB fakultetu u V, da je potpuno slepa i da pored primarnog invaliditeta ima i više zdravstvenih problema, od kojih su neki veoma ozbiljni. Ističe da je pritužilju upoznao pre desetak godina, u periodu kada je potpuno izgubila vid, te da je dobro poznaje i da su se dugo družili. Svedok dalje navodi da je pritužilja od samog početka studiranja imala problema sa nabavkom literature. Objašnjava da se na BB fakultetu u V mnogi ispiti pripremaju iz različitih skripti i izvora, koji su često dostupni samo u skriptarnici fakulteta i skenirani u formatu slike, a ne kao tekst koji se može čitati pomoću čitača ekrana. Ističe da za osobu koja vidi to ne predstavlja veliki problem, ali da je za osobu koja ne vidi i koristi čitač ekrana to veoma značajna razlika. Navodi da postoje programi za prepoznavanje teksta sa slike (OCR), ali da oni često ne daju dobre rezultate ako sken nije dovoljno jasan ili ako je tekst dodatno obeležen markerima, što otežava prepoznavanje. Prema njegovim rečima, pritužilja se godinama snalazila tako što je pisala profesorima, tražila literaturu, a kolege su joj čitale ili pomagale u pripremi materijala. Navodi da je često polagala ispite ne po redosledu koji je želela ili morala, već po tome za koje predmete je u tom trenutku mogla da pronađe pristupačnu literaturu. Ipak, kako ističe, ispunjavala je obaveze, sticala ESPB bodove i upisivala narednu školsku godinu. Međutim, vremenom su na red došli i ispiti za koje literatura i dalje nije bila pristupačna, pa je problem koji je postojao od početka kulminirao krajem godine. S tim u vezi, navodi da je 28. januara 2025. godine organizovan sastanak u dekanatu fakulteta, na koji je pritužilja pozvana telefonom. Navodi da je pritužilji tada bilo predočeno da će sastanku prisustvovati prodekanica za nastavu i profesorke B.V. i GG sa Departmana za CC, kao i neko iz pravne službe fakulteta. Prema njegovim rečima, upravo to je pritužilju posebno uznemirilo, pa ga je zamolila da i on prisustvuje sastanku. Navodi da ga je pozvala iz dva razloga: prvo, jer je i sam osoba koja ne vidi i ima iskustva u pripremi ispita, pronalaženju i prilagođavanju literature i komunikaciji sa profesorima; i drugo, zato što je po struci master pravnik i smatrala je da joj je potrebna pravna podrška, budući da je imala strah od najave da će na sastanku biti prisutan i neko iz pravne službe fakulteta. Svedok navodi da je sastanak održan u dekanatu BB fakulteta i da su, pored pritužilje i njega, prisustvovale pomenute profesorke i prodekanica za nastavu, koja je nedavno preuzela tu funkciju i, prema njegovom utisku, pokazala spremnost da sasluša problem i pokuša da se on reši. Ističe da, uprkos najavama, niko iz pravne službe fakulteta na kraju nije prisustvovao sastanku. Navodi da su na sastanku otvorene brojne teme, od kojih su kao ključni problemi istaknuti nedostatak pristupačne literature, nepostojanje jasno uređenog sistema polaganja kolokvijuma i ispita za osobe oštećenog vida, nedostatak razumevanja za pritužiljino zdravstveno stanje i održavanje predavanja u učionicama na gornjim spratovima bez omogućenog korišćenja lifta. Prema njegovim rečima, stekao je utisak da je prodekanica saslušala obe strane i da je postojao problem u međusobnom razumevanju, iako su, kako navodi, sami problemi delovali kao relativno jednostavni za rešavanje. Polazeći od sopstvenog iskustva tokom studiranja, svedok navodi da je predložio da se slepim studentima omogući da ispite polažu na laptopu uz pomoć govornog programa, umesto da druga osoba čita pitanja i zapisuje odgovore. Objašnjava da bi u tom slučaju profesor umesto štampanog testa studentu dostavio elektronsku verziju testa u Word formatu na fleš memoriji, koju bi student otvorio na laptopu sa govornim programom. Na taj način bi student mogao samostalno da pročita pitanja, razmisli i ukuca odgovore, bez posrednika. Navodi da bi profesor u svakom trenutku mogao da prati rad studenta na ekranu, čime bi se izbegle sumnje i obezbedila potpuna transparentnost. Ističe da bi takav način polaganja bio i jednostavniji i pošteniji, jer student ne bi bio vremenski ograničen zbog tuđeg čitanja teksta. Navodi da je taj predlog tada prihvaćen sa odobravanjem i da je prodekanica najavila pokretanje postupka da se takvo rešenje formalizuje odlukom Nastavno-naučnog veća. Svedok dalje navodi da je na sastanku postignut i konsenzus oko pitanja literature. Objašnjeno je da pristupačan format ne znači samo .pdf dokument, već tekstualni dokument (.doc ili .docx) koji čitač ekrana može da čita. Navodi da je istaknuto da svaki profesor treba da ima elektronske verzije tekstova koji služe za pripremu ispita i kolokvijuma, kao i da je u redu da, ukoliko određeni tekst nije dostupan, profesor ponudi drugi materijal koji obrađuje istu temu. Razgovarano je i o predispitnim aktivnostima, kao što su prezentacije i seminarski radovi, koji mogu biti adekvatan način provere znanja. Prema njegovim rečima, sve je tada prihvaćeno bez primedbi i činilo se da je postignut veliki konsenzus i da će rešenje početi da funkcioniše. Međutim, svedok navodi da se kasnije situacija nije razvijala u tom pravcu, jer fakultet u periodu nakon tog sastanka nije radio, pa se predložena rešenja nisu odmah primenjivala. Navodi da je u međuvremenu došlo i do pokretanja disciplinskog postupka protiv pritužilje, kao i do njenog obraćanja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i strukovnim udruženjima socijalnih radnika. Takođe navodi da je na sastanku bilo reči i o neprijatnostima koje je pritužilja doživela tokom studiranja, kao što su situacije u kojima je morala da čeka u učionici dok drugi studenti polažu ispit, nemogućnost da zvaničnim putem dobije karticu za lift nakon teške operacije srca, kao i blokiranje na zvaničnom Instagram profilu Departmana i pritužbe profesorki na njen način obraćanja u mejlovima. Na kraju, svedok ističe da kao potpuno slepa osoba koja je gotovo završila doktorske studije na Pravnom fakultetu u V, sa iskustvom školovanja u specijalnoj školi za slepe i redovnoj gimnaziji, smatra neprihvatljivim da fakultet i dalje nema sistemsko rešenje za pristupačnu literaturu i način polaganja ispita za studente oštećenog vida. Navodi da danas ne postoji realna potreba za skupom tehnologijom, već je dovoljno da profesori učine literaturu dostupnom u elektronskom formatu i da se ta praksa redovno ažurira. Posebno ističe da je reč o fakultetu koji obrazuje buduće socijalne radnike, psihologe, pedagoge i nastavnike, koji će u svom radu dolaziti u kontakt sa osobama sa invaliditetom, te da je zbog toga neophodno da se ovaj problem sistemski reši u okviru same obrazovne ustanove.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i dopuna pritužbe, izjašnjenja, dokaze dostavljene uz pritužbu i izjašnjenje, iskaze svedoka, kao i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[3] garantuje pravo na obrazovanje. Član 13. propisuje da države priznaju pravo svakoga na obrazovanje i da više školovanje treba da bude dostupno svima podjednako, zavisno od sposobnosti svakoga, kroz odgovarajuća sredstva
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[4], koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine, u članu 24. utvrđuje da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i obavezuju se da obezbede inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima, uključujući i doživotno učenje. Cilj obrazovanja je da omogući puni razvoj ljudskog potencijala i osećaja dostojanstva osoba sa invaliditetom, jačanje poštovanja ljudskih prava i različitosti, kao i razvoj ličnosti, talenata i sposobnosti do njihovog maksimalnog potencijala, kako bi mogle da efikasno učestvuju u društvu. U ostvarivanju ovog prava, države su dužne da obezbede da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz opšteg sistema obrazovanja na osnovu invaliditeta. Obrazovni sistem mora biti inkluzivan i dostupan, a osobama sa invaliditetom mora biti omogućen pristup kvalitetnom obrazovanju ravnopravno sa drugima. Posebno je naglašena obaveza obezbeđivanja razumnog prilagođavanja u skladu sa individualnim potrebama, kao i pružanja neophodne podrške unutar obrazovnog sistema kako bi se omogućilo efikasno obrazovanje. Takođe, potrebno je obezbediti individualizovane mere podrške u okruženju koje najviše podstiču akademski i socijalni razvoj, sa ciljem punog uključivanja u obrazovni proces. Konvencija dalje određuje da države treba da obezbede uslove koji omogućavaju osobama sa invaliditetom sticanje životnih i socijalnih veština potrebnih za puno učešće u obrazovanju i društvu. U tom cilju, potrebno je obezbediti pristup različitim oblicima komunikacije i nastavnim sredstvima, kao što su Brajevo pismo, alternativni i uvećani formati teksta, različiti oblici i sredstva komunikacije, kao i podršku u razvijanju veština orijentacije i kretanja. Pored toga, države su obavezne da obezbede odgovarajuću obuku nastavnika i drugog osoblja koje radi u obrazovnom sistemu na svim nivoima. Ta obuka treba da obuhvati podizanje svesti o invaliditetu, kao i osposobljavanje za korišćenje odgovarajućih nastavnih tehnika, komunikacionih sredstava i obrazovnih materijala koji omogućavaju adekvatnu podršku osobama sa invaliditetom. Konvencija izričito propisuje da države moraju obezbediti da osobe sa invaliditetom imaju pristup tercijarnom obrazovanju, stručnoj obuci, obrazovanju odraslih i doživotnom učenju bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima. U tom cilju, potrebno je obezbediti razumno prilagođavanje kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo ravnopravno učešće u visokom obrazovanju.

Član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom utvrđuje obavezu država da preduzmu odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile pristup fizičkom okruženju, informacijama, komunikacijama i uslugama koje su dostupne javnosti, ravnopravno sa drugima. Ova obaveza obuhvata i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, uključujući pristup informacijama, komunikacijama i elektronskim uslugama. Konvencija dalje određuje da države treba da obezbede primenu standarda pristupačnosti i da vode računa da i pravna lica koja pružaju usluge dostupne javnosti obezbede pristupačnost svojih usluga. Posebno je značajna obaveza da se obezbede oblici neposredne pomoći koji omogućavaju pristup informacijama i uslugama, kao što su čitači, vodiči ili drugi oblici podrške, kao i podsticanje različitih oblika podrške kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedio pristup informacijama. Takođe je propisano da države treba da podstiču pristup osoba sa invaliditetom informacionim i komunikacionim tehnologijama, uključujući internet, kao i razvoj i dostupnost pristupačnih informacionih i komunikacionih tehnologija.

• U Opštem komentaru br. 13 Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava (pravo na obrazovanje)[5] ističe se da pravo na obrazovanje predstavlja istovremeno osnovno ljudsko pravo i ključno sredstvo za ostvarivanje drugih ljudskih prava. Obrazovanje ima poseban značaj za lica koja pripadaju marginalizovanim i osetljivim društvenim grupama, jer omogućava njihovu društvenu integraciju i puno učešće u društvu. Komitet naglašava da pravo na obrazovanje obuhvata više međusobno povezanih elemenata, među kojima je od posebnog značaja pristupačnost, koja podrazumeva da obrazovanje mora biti dostupno svima bez diskriminacije, i de jure i de facto. Pristupačnost, između ostalog, uključuje i fizičku pristupačnost obrazovanja, što podrazumeva da obrazovne ustanove i programi budu dostupni svima, uključujući i kroz korišćenje odgovarajućih oblika nastave. Komitet dalje ukazuje da se isti osnovni standardi primenjuju i na visoko obrazovanje, koje mora biti jednako dostupno svima na osnovu sposobnosti, te da treba da ispunjava zahteve raspoloživosti, pristupačnosti, prihvatljivosti i prilagodljivosti. Zabrana diskriminacije iz člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima primenjuje se na sve aspekte prava na obrazovanje i obuhvata sve zabranjene osnove diskriminacije. Države su, stoga, dužne da prate funkcionisanje obrazovnog sistema i preduzimaju mere radi otklanjanja svih oblika faktičke diskriminacije, posebno u odnosu na lica koja pripadaju osetljivim društvenim grupama.
• U Opštem komentaru br. 4 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom – pravo na inkluzivno obrazovanje,[6] naglašava se da pravo na inkluzivno obrazovanje podrazumeva da obrazovni sistem treba da bude organizovan tako da svi studenti, uključujući osobe sa invaliditetom, mogu da učestvuju u obrazovanju na ravnopravnoj osnovi sa drugima. Inkluzivno obrazovanje ne podrazumeva samo formalni pristup obrazovnoj ustanovi, već i obezbeđivanje uslova koji omogućavaju stvarno i efektivno učešće u nastavnom procesu i proveri znanja. U tom smislu, Komitet ukazuje da obrazovne institucije imaju neposrednu obavezu da obezbede razumno prilagođavanje u skladu sa individualnim potrebama studenata sa invaliditetom, kao i da sve komponente obrazovnog sistema, uključujući nastavne materijale, komunikaciju, metode nastave i ocenjivanja, moraju biti pristupačne. To podrazumeva obezbeđivanje nastavnih materijala u formatima koji su upotrebljivi za studente sa invaliditetom, kao i prilagođavanje načina provere znanja, kako bi im se omogućilo ravnopravno učešće u obrazovanju.
• U Opštem komentaru br. 2 – pristupačnost,[7] Komitet za prava osoba sa invaliditetom naglašava da pristupačnost predstavlja preduslov za samostalni život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i za uživanje drugih prava, uključujući pravo na obrazovanje. U tom smislu, države imaju obavezu da obezbede pristup fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono-komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim uslugama i objektima koji su otvoreni ili namenjeni javnosti. Komitet ukazuje da uskraćivanje pristupa informacijama i komunikacijama može dovesti do isključivanja osoba sa invaliditetom i predstavljati oblik diskriminacije. Pristupačnost obuhvata i obezbeđivanje informacija u pristupačnim formatima i putem odgovarajućih komunikacionih sredstava, kako bi osobe sa invaliditetom mogle ravnopravno da pristupe informacijama i uslugama.
• Ustav Republike Srbije[8], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Dalje, odredbama člana 19. stav 1. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom.
• Zakonom o visokom obrazovanju[9] propisana su osnovna prava studenata koja visokoškolske ustanove moraju da obezbede tokom studiranja. Prema članu 101. ovog zakona, student ima pravo na upis, kvalitetno obrazovanje i objektivno ocenjivanje, kao i pravo na blagovremeno i tačno informisanje o pitanjima koja se odnose na studije. Takođe, student ima pravo na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente. Zakonom je izričito propisano pravo studenata na različitost i zaštitu od diskriminacije, kao i pravo na poštovanje ličnosti i dostojanstva studenta. Pored toga, Zakon o visokom obrazovanju posebno uređuje prava studenata sa invaliditetom. Prema članu 105. ovog zakona, student sa invaliditetom ima pravo da polaže ispit na mestu i na način prilagođen njegovim mogućnostima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, zadatak Poverenika u ovom postupku bio je da utvrdi da li je BB fakultet Univerziteta u V, Departman za CC, podnositeljki pritužbe, kao studentkinji sa invaliditetom koja ne vidi, obezbedio ravnopravne uslove za studiranje, odnosno da li su joj blagovremeno i u potpunosti obezbeđena potrebna razumna prilagođavanja u pogledu pristupa literaturi u pristupačnom formatu i načina polaganja ispita.
• Predmet analize u ovom postupku ograničen je isključivo na ispitivanje eventualne povrede antidiskriminacionih propisa u oblasti visokog obrazovanja. Zbog toga nije razmatrano pitanje vođenja disciplinskog postupka protiv podnositeljke pritužbe, niti sadržaj komunikacije između učesnika postupka na društvenim mrežama i putem drugih sredstava komunikacije, budući da ova pitanja ne spadaju u nadležnost Poverenika. U ovom postupku ispitivano je isključivo da li su podnositeljki pritužbe bili obezbeđeni uslovi za ravnopravno učešće u nastavnom procesu u pogledu pristupa literaturi i načina polaganja ispita.
• Pre pristupanja analizi navoda iz pritužbe, izjašnjenja i izvedenih dokaza, Poverenik ukazuje da pravo na obrazovanje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, garantovano međunarodnim standardima. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima propisuje da više obrazovanje treba da bude dostupno svima podjednako, u skladu sa sposobnostima svakoga. Poseban značaj ovog prava ogleda se u odnosu na osobe koje pripadaju ranjivim društvenim grupama, jer predstavlja važan instrument njihove društvene integracije i ravnopravnog učešća u društvu. U tom smislu, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava u Opštem komentaru br. 13 naglašava da obrazovanje mora biti dostupno svima bez diskriminacije, kako formalno, tako i u praksi.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom utvrđuje obavezu država da obezbede inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Članom 24. Konvencije propisano je da osobe sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima, uz obezbeđivanje razumnog prilagođavanja i podrške u skladu sa individualnim potrebama. Komitet za prava osoba sa invaliditetom u Opštem komentaru br. 4 naglašava da inkluzivno obrazovanje podrazumeva ne samo formalni pristup, već i obezbeđivanje uslova za stvarno učešće u nastavi i proveri znanja, uključujući pristupačne nastavne materijale i prilagođene načine ocenjivanja. Pored toga, Konvencija u članu 9. propisuje obavezu obezbeđivanja pristupačnosti informacija i komunikacija, što podrazumeva uklanjanje barijera i obezbeđivanje sadržaja u formatima upotrebljivim za osobe sa invaliditetom.
• Polazeći od navedenih standarda, Poverenik ukazuje da inkluzivno visoko obrazovanje podrazumeva ne samo formalno pravo na studiranje, već i stvarnu mogućnost ravnopravnog učešća u nastavnom procesu. U slučaju studenata koji ne vide, to, između ostalog, podrazumeva obezbeđivanje literature i nastavnih materijala u pristupačnim formatima, kao i prilagođavanje načina polaganja kolokvijuma i ispita, tako da student može samostalno i ravnopravno da pristupi proveri znanja. Cilj ovih prilagođavanja nije obezbeđivanje povoljnijeg položaja, već otklanjanje barijera koje onemogućavaju ravnopravno učešće. Razumno prilagođavanje podrazumeva preduzimanje neophodnih i odgovarajućih mera koje ne predstavljaju nesrazmerno opterećenje, radi obezbeđivanja ravnopravnog uživanja prava, a Komitet za prava osoba sa invaliditetom naglašava da neobezbeđivanje razumnog prilagođavanja predstavlja oblik diskriminacije. Polazeći od navedenog, Poverenik je pristupio analizi navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza radi ispitivanja da li je podnositeljki pritužbe bilo omogućeno ravnopravno učešće u studiranju u pogledu pristupa literaturi i načina polaganja ispita.
• U pritužbi i njenim dopunama navedeno je da podnositeljki pritužbe tokom studiranja nije bila blagovremeno obezbeđena literatura u pristupačnom formatu, što je, kako je istakla, značajno otežavalo pripremu za nastavu i polaganje ispita. Navela je da joj je bilo neophodno da nastavni materijali budu dostupni u elektronskom formatu koji je moguće koristiti uz pomoć čitača ekrana ili u drugom pristupačnom obliku, te da su joj u pojedinim slučajevima materijali dostavljani sa zakašnjenjem ili u formatu koji nije bio upotrebljiv. Sa druge strane, u izjašnjenju fakulteta navedeno je da je podnositeljki pritužbe od početka studiranja obezbeđivana literatura u formatu dostupnom za čitanje preko softvera koje koriste osobe sa oštećenjem vida, a da su nastavnici, u slučajevima kada to nije bilo moguće, dostavljali materijale u Word ili PDF formatu ili su preduzimali druge mere radi obezbeđivanja pristupačne literature.
• Poverenik ukazuje da obezbeđivanje pristupačnih nastavnih materijala predstavlja osnovni preduslov za ravnopravno učešće studenata koji ne vide u nastavnom procesu. U skladu sa međunarodnim standardima i obavezom obezbeđivanja razumnog prilagođavanja, visokoškolske ustanove su dužne da studentima sa invaliditetom obezbede nastavne materijale u formatima upotrebljivim uz pomoć asistivnih tehnologija, i to blagovremeno, kako bi student imao stvarnu mogućnost da se priprema za nastavu i ispite pod uslovima uporedivim sa uslovima studenata bez invaliditeta.
• Iz navoda pritužbe, iskaza svedokinje FF i dostavljene dokumentacije proizlazi da je podnositeljka pritužbe u više navrata ukazivala na potrebu da joj se obezbedi literatura u pristupačnom elektronskom formatu. Već tokom 2022. godine obraćala se nastavnicima sa zahtevom da joj se materijali dostave u PDF ili Word formatu pogodnom za korišćenje uz čitač ekrana, na šta je u pojedinim odgovorima ukazivano da će se „videti šta može da se uradi“. Da je fakultetu bio poznat problem pristupa literaturi proizlazi i iz komunikacije iz 2023. godine, u kojoj se navodi da je o ovom pitanju razgovarano na Departmanu. Međutim, iz dostavljenih dokaza ne proizlazi da je u tom periodu uspostavljeno trajno i sistemsko rešenje koje bi obezbedilo kontinuiran pristup literaturi u pristupačnom formatu.
• Da problem pristupa literaturi nije bio otklonjen ni u narednom periodu proizlazi iz komunikacije iz 2023. i 2024. godine, u kojoj podnositeljka pritužbe ukazuje zaposlenima na fakultetu i Departmanu da nema pristup obaveznoj literaturi, dok nastavnici navode da se knjige nalaze u biblioteci, kao i da postoji mogućnost skeniranja ili obezbeđivanja materijala u audio obliku. Takođe, u jednom od mejlova iz 2024. godine navodi se da je nastavnik kontaktirao autora knjige radi obezbeđivanja odgovarajućeg formata, što ukazuje da literatura ni u tom trenutku nije postojala u pristupačnom obliku. Posebno je značajna komunikacija iz 2025. godine u kojoj podnositeljka pritužbe ukazuje da je „za dve nedelje napravljen pomak koji se nije napravio prethodne četiri godine“, što upućuje na zaključak da je problem pristupa literaturi postojao tokom dužeg perioda njenog studiranja.
• Okolnost da je podnositeljka pritužbe tokom tog perioda redovno polagala ispite ne može sama po sebi ukazivati da su joj bili obezbeđeni ravnopravni uslovi studiranja. Naprotiv, iz navoda iz pritužbe i iskaza svedokinje FF proizlazi da je u velikoj meri bila primorana da se oslanja na pomoć kolega/inica, uključujući i prekucavanje literature, kako bi mogla da se priprema za ispite, što ukazuje na izostanak sistemski obezbeđene pristupačne literature.
• Dalje, iz interne komunikacije nastavnika putem elektronske pošte proizlazi da su pojedini nastavni materijali naknadno konvertovani u pristupačniji format, uz korišćenje različitih alata za prepoznavanje teksta. U jednom od mejlova nastavnik navodi da smatra da su se „angažovali i preko potrebne mere“, što ukazuje da su pojedini nastavnici ulagali dodatni trud kako bi se studentkinji omogućio pristup nastavnim materijalima. Međutim, iz utvrđenih činjenica proizlazi da su ova rešenja bila prevashodno naknadna i pojedinačna, te da su tek u kasnijem periodu, tokom 2025. godine, dobila izvesniji stepen organizovanosti. Drugim rečima, u posmatranom periodu nije postojao sistemski mehanizam koji bi blagovremeno i kontinuirano obezbeđivao pristup literaturi u pristupačnom formatu.
• Imajući u vidu navedeno, Poverenik konstatuje da je fakultet preduzimao određene aktivnosti kako bi podnositeljki pritužbe omogućio pristup nastavnim materijalima. Međutim, utvrđene činjenice ukazuju da te mere nisu bile dovoljne da se blagovremeno i kontinuirano obezbedi pristup literaturi u pristupačnom formatu, usled čega je podnositeljka pritužbe u određenim situacijama bila dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na studente bez invaliditeta u pogledu pripreme za nastavu i polaganja ispita.
• U pritužbi je, takođe, navedeno da ni način polaganja kolokvijuma i ispita tokom većeg dela studiranja nije bio u potpunosti prilagođen potrebama podnositeljke pritužbe. Kako proizlazi iz navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza, u pojedinim situacijama ispitna pitanja su joj čitana tokom ispita, što je, prema navodima podnositeljke pritužbe i svedokinje FF, otežavalo praćenje zadataka i vraćanje na pojedina pitanja tokom rada. Podnositeljka pritužbe je istakla da takav način ispitivanja nije obezbeđivao uslove uporedive sa uslovima u kojima ispitu pristupaju drugi studenti, koji samostalno čitaju pitanja i upravljaju tokom rešavanja testa. Sa druge strane, u izjašnjenju fakulteta navedeno je da su nastavnici nastojali da, u skladu sa mogućnostima, prilagode način polaganja ispita, te da su u pojedinim slučajevima čitali pitanja ili pružali drugu vrstu pomoći. Takođe je navedeno da su u kasnijem periodu preduzete dodatne mere, uključujući omogućavanje korišćenja laptop računara tokom ispitivanja.
• Poverenik ukazuje da, pored pristupačne literature, prilagođavanje načina polaganja ispita predstavlja ključni element obezbeđivanja ravnopravnog pristupa visokom obrazovanju studentima sa invaliditetom. U slučaju studenata koji ne vide, način provere znanja mora omogućiti samostalno i ravnopravno pristupanje ispitu, uz korišćenje odgovarajućih tehničkih sredstava i formata. Ispitivanje koje se zasniva isključivo na čitanju pitanja i diktiranju odgovora može omogućiti pristup ispitu, ali ne obezbeđuje uvek uslove u potpunosti uporedive sa uslovima studenata bez invaliditeta, naročito kada student nema mogućnost da samostalno upravlja tokom rešavanja zadataka.
• Iz dostavljene dokumentacije utvrđeno je da su u kasnijem periodu preduzete mere koje u većoj meri omogućavaju samostalnost u polaganju ispita. Tako je 2025. godine podnositeljki pritužbe omogućeno da ispite polaže uz korišćenje sopstvenog laptopa, što joj je omogućilo da samostalno čita pitanja i vraća se na pojedine delove testa. Ova okolnost ukazuje da su tek u kasnijem periodu uspostavljeni uslovi koji omogućavaju polaganje ispita na način uporediv sa uslovima u kojima ispite polažu studenti bez invaliditeta, dok način ispitivanja primenjivan od 2022. godine to nije u potpunosti obezbeđivao.
• Imajući u vidu navedeno, Poverenik konstatuje da je fakultet preduzimao određene mere kako bi podnositeljki pritužbe omogućio polaganje kolokvijuma i ispita. Međutim, utvrđene činjenice ukazuju da način provere znanja tokom određenog perioda nije u potpunosti omogućavao podnositeljki pritužbe da samostalno i pod uslovima uporedivim sa drugim studentima pristupi ispitu.
• Polazeći od svega navedenog, Poverenik ukazuje da se pitanje pristupa literaturi i načina polaganja ispita u konkretnom slučaju ne mogu posmatrati izolovano, već kao međusobno povezani elementi uslova studiranja podnositeljke pritužbe. Pravo studenta sa invaliditetom na ravnopravno učešće u visokom obrazovanju podrazumeva da su i nastavni materijali i način provere znanja organizovani tako da omogućavaju stvarno i efektivno učešće u nastavnom procesu. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da je podnositeljka pritužbe tokom dužeg perioda imala otežan pristup literaturi u pristupačnom formatu, kao i da način polaganja ispita u određenim situacijama nije u potpunosti omogućavao samostalno i ravnopravno učešće u proveri znanja. Iako su nastavnici i uprava fakulteta preduzimali određene aktivnosti, te mere nisu bile blagovremene niti su obezbeđivale sistemsko i kontinuirano rešenje koje bi omogućilo ravnopravne uslove studiranja.
• Poverenik je prilikom analize imao u vidu i navode iz izjašnjenja fakulteta i dostavljenih priloga iz kojih proizlazi da nije postojala namera da se podnositeljka pritužbe dovede u nepovoljniji položaj, kao i da su nastavnici i uprava nastojali da u skladu sa mogućnostima izađu u susret njenim potrebama. Iz dostavljene dokumentacije nesumnjivo proizlazi da su u više navrata preduzimane aktivnosti u tom pravcu. Međutim, Poverenik ukazuje da namera nije od značaja za utvrđivanje diskriminacije, već da je odlučujuće da li određeno postupanje ili propuštanje objektivno dovodi do nejednakog položaja lica zbog njegovog ličnog svojstva. U konkretnom slučaju, stoga, od značaja je bila isključivo ocena da li su preduzete mere bile dovoljne da se obezbede ravnopravni uslovi studiranja, a ne da li je fakultet imao nameru da podnositeljku pritužbe dovede u neravnopravan položaj u odnosu na studente bez invaliditeta.
• Poverenik konstatuje da su, pored navedenog, u izjašnjenju izneti navodi i dostavljena dokumentacija koja se odnosi na način komunikacije između podnositeljke pritužbe i pojedinih nastavnika i predstavnika fakulteta. Iako je nesporno da je u akademskom okruženju važno da komunikacija bude zasnovana na uzajamnom poštovanju, uzdržanosti i konstruktivnom dijalogu navedeno nije u nadležnosti Poverenika, s obzirom da nije zasnovano ni na jednom ličnom svojstvu. S tim u vezi, eventualne okolnosti u vezi sa načinom komunikacije same po sebi nisu od uticaja na ocenu da li su podnositeljki pritužbe bili obezbeđeni ravnopravni uslovi studiranja, što je jedino pitanje koje je predmet ovog postupka.
• Imajući u vidu sve utvrđene činjenice, Poverenik konstatuje da su nastavnici i uprava fakulteta u više navrata preduzimali određene aktivnosti kako bi podnositeljki pritužbe omogućili pristup nastavnim materijalima i polaganje ispita u uslovima prilagođenim njenim potrebama, pri čemu iz dostavljene komunikacije proizlazi da su pojedini nastavnici u tom pravcu ulagali i dodatne napore. Međutim, istovremeno je utvrđeno da tokom dužeg vremenskog perioda nije postojao sistemski mehanizam koji bi blagovremeno obezbeđivao pristup literaturi u pristupačnom formatu, niti u potpunosti prilagođen način provere znanja koji bi podnositeljki pritužbe omogućio samostalno i ravnopravno učešće u ispitima. Zbog toga je u pojedinim situacijama bila dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na studente bez invaliditeta. Poverenik je imao u vidu da su u kasnijem periodu preduzete mere koje su dovele do poboljšanja uslova studiranja. Međutim, činjenica da su ta rešenja uspostavljena tek nakon dužeg vremenskog perioda ukazuje da razumno prilagođavanje nije bilo obezbeđeno blagovremeno, kako to nalažu antidiskriminacioni propisi. Naknadno preduzete mere ne mogu otkloniti posledice ranijeg propuštanja, niti umanjiti obavezu visokoškolske ustanove da pristupačnost nastavnih materijala i načina provere znanja obezbedi pravovremeno i kontinuirano. Imajući u vidu da su mere pristupačnosti, kao što su obezbeđivanje materijala u elektronskom formatu i omogućavanje polaganja ispita uz korišćenje laptopa, bile tehnički izvodljive i da su u kasnijem periodu i primenjene, što ukazuje da nisu predstavljale nesrazmerno opterećenje, Poverenik konstatuje da je izostanak njihovog blagovremenog uvođenja doveo do toga da podnositeljki pritužbe nisu bili obezbeđeni uslovi studiranja uporedivi sa uslovima obezbeđenim studentima bez invaliditeta.
• Poverenik, na kraju analize, ukazuje da se u praksi inkluzivnog visokog obrazovanja pristupačnost nastavnih materijala smatra osnovnim preduslovom za ravnopravno učešće studenata sa invaliditetom u nastavnom procesu. Ova obaveza podrazumeva da nastavni materijali budu blagovremeno pripremljeni u formatima koji su upotrebljivi uz pomoć asistivnih tehnologija i prilagođeni stvarnim potrebama studenata sa invaliditetom, kao što su elektronski tekstovi kompatibilni sa čitačima ekrana, Brajevo pismo ili audio formati, u zavisnosti od vrste nastavnog materijala. Istovremeno, ravnopravan pristup visokom obrazovanju podrazumeva i prilagođavanje načina provere znanja, tako da student može samostalno pristupiti ispitnim pitanjima, upravljati tokom rešavanja zadataka i koristiti odgovarajuća tehnička sredstva. Izostanak ovakvog pristupa, ili njegovo neblagovremeno obezbeđivanje, dovodi do toga da student sa invaliditetom ne učestvuje u nastavnom procesu pod uslovima koji su uporedivi sa uslovima drugih studenata. Stoga, obezbeđivanje pristupačnosti nastavnih materijala i prilagođenog načina provere znanja predstavlja suštinski element ravnopravnosti u visokom obrazovanju.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi studentkinje AA protiv BB fakulteta Univerziteta u V, Departmana za CC, povodom načina obezbeđivanja pristupa nastavnim materijalima i organizacije polaganja ispita, utvrđeno je da fakultet nije blagovremeno i na sistemski način obezbedio podnositeljki pritužbe, kao studentkinji sa invaliditetom, pristup literaturi u pristupačnom formatu, kao ni u potpunosti prilagođen način polaganja ispita, usled čega je dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na studente bez invaliditeta, čime su povređene odredbe člana 6. u vezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB fakultetu Univerziteta u V da:

• Preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi se studentkinji AA, bez odlaganja, obezbedili uslovi za ravnopravno učešće u svim preostalim nastavnim i ispitnim aktivnostima, uključujući blagovremeno obezbeđivanje kompletne literature u pristupačnom formatu i primenu prilagođenog načina provere znanja, kao i da se, u skladu sa mogućnostima, otklone posledice dosadašnjeg nepotpunog i neblagovremenog obezbeđivanja razumnog prilagođavanja.
• Preduzme mere radi obezbeđivanja da se svim studentima sa invaliditetom blagovremeno omogući pristup nastavnim materijalima u pristupačnim formatima, u skladu sa njihovim individualnim potrebama.
• Uspostavi jasne i ujednačene procedure za prilagođavanje načina polaganja kolokvijuma i ispita svim studentima sa invaliditetom, kako bi im se omogućilo samostalno i ravnopravno učešće u proveri znanja.
• Organizuje obuku ili drugi odgovarajući oblik podizanja svesti zaposlenih o značaju i načinima obezbeđivanja razumnog prilagođavanja u procesu visokog obrazovanja.
• Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB fakultet Univerziteta u V obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB fakultet Univerziteta u V ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09

[4] „Službeni list SFRJ”, br. 7/71

[5] Committee on Economic, Social and Cultural Rights, General Comment 13, The right to education (Twenty-first session, 1999), U.N. Doc. E/C.12/1999/10 (1999), reprinted in Compilation of General Comments and General Recommendations Adopted by Human Rights Treaty Bodies, U.N. Doc. HRI/GEN/1/Rev.6 at 70 (2003)

[6] CRPD/C/GC/4, dostupno na: https://www.ohchr.org/en/documents/general-comments-and-recommendations/general-comment-no-4-article-24-right-inclusive

[7] CRPD/C/GC/2 Plain English version, dostupno na: https://www.ohchr.org/en/documents/general-comments-and-recommendations/general-comment-no-2-article-9-accessibility-0

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 88/2017, 73/2018, 27/2018 – dr. zakon, 67/2019, 6/2020 – dr. zakoni, 11/2021 – autentično tumačenje, 67/2021, 67/2021 – dr. zakon, 76/2023 i 19/2025

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

545-25 Diskriminacija studentkinje sa invaliditetom u oblasti visokog obrazovanja