998-25 Униформе прилагођене трудноћи у Војсци Србије

20. апр 2026.

бр. 07-00-674/2025-02 датум: 20.4.2026.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА из Б. против Министарства одбране и Војске Србије, због дискриминације на основу пола и рода. У притужби и допунама притужбе наведено је да је подноситељка притужбе једини официр женског пола у ББ „В“, као и да је због пола, родних улога, трудноће и материнства била изложена различитим облицима неповољнијег поступања у служби, укључујући неупућивање на Основни командно-штабни курс, онемогућавање приступа полагању испита из француског језика, неадекватно службено оцењивање, изрицање дисциплинске мере, непримерен начин комуникације претпостављених и онемогућавање похађања курса у периоду трудноће због немогућности ношења службене униформе. У изјашњењу Команде копнене војске наведено је да одлуке о упућивању на курсеве и друга усавршавања нису биле условљене личним својствима подноситељке притужбе, већ искључиво потребама службе, формацијским захтевима и испуњеношћу прописаних услова. Истакнуто је да је подноситељка притужбе у досадашњој каријери напредовала, да јој је било омогућено похађање одређених обука и ангажовање у мировним мисијама, као и да је дисциплинска мера изречена због пропуста у раду. У погледу навода о непримереној комуникацији, наведено је да се ради о уобичајеном начину обраћања претпостављеног старешине, који је упозорен на тон којим се обраћа подређенима. Када је реч о правилу ношењу униформе на курсевима и обукама, у допуни изјашњења наведено је да униформа представља део визуелног идентитета Војске Србије и средство за исказивање припадности, хијерархије и дисциплине, те да је прописано и да је службена униформа обавезна за официре и подофицире приликом упућивања на курсеве и усавршавања у земљи и иностранству, уколико је актом о упућивању предвиђено њено ношење, а није одређена друга врста униформе. Након спроведеног поступка, Повереник је констатовао да није учињено вероватним да су одлуке у вези са упућивањем на курсеве, полагање испита, службена оцењивања и дисциплинска одговорност биле условљене личним својствима подноситељке притужбе. Са друге стране, Повереник је нашао да је учињено вероватним да је у периоду трудноће подноситељка притужбе била стављена у неповољнији положај у погледу приступа Курсу из развијања морала, и то због начина примене правила о ношењу службене униформе приликом похађања курсева (усавршавања). Имајући у виду да је притужба поднета против Министарства одбране и Војске Србије, Повереник је посебно ценио одговорност оба субјекта. Након спроведеног поступка, Повереник је констатовао да у односу на Министарство одбране није утврђено да је ово министарство донело одлуку или предузело радњу која је довела до неповољнијег положаја подноситељке притужбе, нити је утврђено да је само правило о ношењу службене униформе, као такво, дискриминаторно јер има легитиман циљ који се односи на очување визуелног идентитета, дисциплине, хијерархије и организационог поретка Војске Србије. Повереник је оценио да дискриминаторни ефекат није у самом правилу, већ у начину његове примене, односно у пропусту да се приликом примене правила размотри могућност прилагођавања положају трудница официрки и подофицирки, укључујући могућност да се актом о упућивању одреди друга врста униформе или друго одговарајуће решење. Иако је циљ правила легитиман, у конкретном случају није показано да је примена правила без прилагођавања била нужна и сразмерна, нити да се исти циљ није могао постићи блажим средствима. Стога, применом правила о пребацивању терета доказивања, Повереник је дао мишљење да Министарство одбране није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације, док је Војска Србије, примењујући правило о ношењу службене униформе приликом похађања курсева, односно усавршавања у периоду трудноће подноситељке притужбе, повредила одредбе члана 7. а у вези са чл. 16. и 20. Закона о забрани дискриминације. Војсци Србије је препоручено да у будуће приликом упућивања на курсеве, односно усавршавања, обезбеди примену правила о ношењу службене униформе на начин да не ставља жене због трудноће у неповољнији положај, односно да у оправданим случајевима обезбеди прилагођавање услова похађања курсева, укључујући могућност одређивања друге врсте униформе прилагођене трудноћи или других одговарајућих решења актом о упућивања.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом и допунама притужбе обратила се АА из Б, због дискриминације на основу личних својстава – пола и рода. Притужбу је поднела против Министарства одбране и Војске Србије.
    • У притужби и допунама притужбе је, између осталог, навела:
  • да је једини официр женског пола у ББ „В“;
  • да сматра да су њен и пол и родне улоге представљали основне разлоге због којих је била изложена различитим облицима дискриминације у радном окружењу;
  • да, због тога што је жена, није јој одобрено упућивање на Oсновни командно-штабни курс, због чега нема могућност да напредује;
  • да јој је због пола и перспективе напредовања онемогућен излазак на полагање испита из француског језика, иако се самостално припремала и уложила сопствена средства, чиме јој је онемогућено остваривање једнаких шанси у каријери и ускраћена могућност пријаве за друге облике усавршавања или ангажовања;
  • да јој је, због трудноће и након порођаја, онемогућено похађање курса уз образложење да „није повољан тренутак јер ради у цивилној одећи“;
  • да јe начелник сектора, из непознатог разлога, за време породиљског осуства и одсуства са рада ради неге детета није оцењивао службеном оценом, што је са собом као последицу повуклу немогућност унапређења у виши чин. Да је свој садашњи чин добила тек када је начелник сектора одлучио да уради ретроактивне оцене, а да због наведеног пропуста никада није позван на одговорност;
  • да, због тога што је једина жена официр, изречена јој је правно неоснована дисциплинска мера, што је за последицу имало нарушавање њеног професионалног угледа, али и немогућност додељивања стимулативних мера, као и тежи одабир при пријави за усавршавање у војсци;
  • да је према њој, због њеног пола, у радном окружењу примењиван непримерен и увредљив начин комуникације, укључујући помињање приватног и породичног живота, што сматра дубоко омаловажајућим;
  • да ју је, тако, 17. јуна 2025. године, позвао телефоном технички директор, потпуковник ВВ, и питао зашто још увек није упутила честитку другим јединицама поводом обележавања дана родова и служби, на шта је одговорила да јој начелник сектора није наредио да честитку упути. Технички директор јој је тада наредио да честитку одмах уради, уводећи нове процедуре за израду и слање. Када је честитку направила, технички директор ју је позвао да јој каже да је направила словну грешку. Одговорила је да ће исправити, те је потом сугерисала да до сада није била пракса да се упућују две честитке у току исте године. Технички директор јој је, на то, рекао: „Зашто ми водимо овај разговор?“, па је, мислећи да је није чуо, два пута одговорила: „Само кажем, ако можда нисте упућени“. Када је технички директор поновио питање и трећи пут, подноситељка је казала: „Кажите шта желите да чујете, па ћу Вам такав одговор и дати“. Након тога, технички директор јој је, вичући у слушалицу, спомињао супруга, с којим, како јој је рекао, „треба тако да се тера а не са њим“;
  • да је 5. августа 2025. године поднела захтев за службени разговор са претпостављеним, новопостављеним директором, ГГ, у циљу да потражи заштиту од дискриминације којој сматра да је изложена већ дужи низ година на раду;
  • да је директор ГГ, супротно њеним очекивањима, наредио њеним начелницима, мајору ДД и потпуковнику ЂЂ, да са њом обаве разговор, што су и учинили, појединачно, 7. и 11. августа 2025. године;
  • да су разговори са начелницима текли скоро идентично, односно упућивана су јој готово иста питања и давала је исте одговоре. Питања су се, како је навела, односила на образлагање теза по којима је желела да разговара са директором ГГ. Како је навела, начелници ДД и ЂЂ, њене страшине, нису навели да ће предузети било шта, али како су одобрили разговор са директором ГГ, сматрали су се ненадлежним за решавање подноситељкиног проблема;
  • да је разговор са директором ГГ обавила 14. августа 2025. године, али је тај разговор више личио на рапорт, с обзиром да је добила реч само на почетку састанка, да дода нешто, ако има, што преходно није рекла двојици начелника. Одговорила је да нема ништа да дода, те да од директора очекује конструктивно решење или предлог за решење њених проблема;
  • да је директор, у даљем току разговора, говорио о подноситељкиној непрецизности у изражавању јер су, како је навео, родна и полна дискриминација два потпуно одвојена појма, те да је приметио да не чита Правило службе, јер не постоје првопретпостављени и другопретпостављени страшина. Што се тиче инцидента са честитком, директор ГГ је навео да сматра да је проблем у недостатку подноситељкине иницијативе. Навео је, такође, да је са техничким директором ВВ лично обавио разговор и установио да је то његов начин комуникације, односно, да он тако комуницира и са осталим запосленима, као и да му је тон гласа природно повишен. Такође, према наводима подноситељке, директор ГГ је оценио да подноситељка треба још да ради на себи, јер је на претходним разговорима много пута користила синтагму „ја сматрам“;
  • да, током разговора, није добила никакво решење нити предлог, те да је стекла утисак да је директор дошао са негативним ставом према њој и предубеђењем, те да је употребљавао класичан војни метод застрашивања. Навела је да не би поднела притужбу Поверенику да јој је директор дао било какав конструктиван предлог;
  • да је на крају састанка затражила записник са састанка са директором ГГ, на шта јој је он одговорио: „После топа се пушка не чује!“. Навела је да није добила ни записнике са састанака са непосредним старешинама;
  • да нико није изрекао примедбу и коментар на чињеницу да је жена.
    • Уз притужбу и допуну притужбе доставила је: 1) захтев за службени састанак код директора ББ на тему родне дискриминације од 5. августа 2025. године; 2) молбу за достављање копије записника са састанака одржаних са старешинама 7. и 11. августа од 15. августа 2025. године; 3) допис начелника одсека за људске ресурсе од 11. септембра 2025. године, којим подноситељки не одобрава издавање копија записника са службених разговора.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка прибављено изјашњење Команде копнене Војске.
    • У изјашњењу генерала-мајора ЕЕ, између осталог наведено је:
  • да је тачно да подноситељка притужбе, АА, није предложена на упућивање на Основни командно-штабни курс, јер формацијско место на које је постављена не захтева овај ниво усавршавања, а подноситељка није планирана за постављање на друго формацијско место које захтева овај ниво каријерног усавршавања;
  • да, у конкретном случају, узрок неупућивања подноситељке на курс није повезан ни са једним њеним личним својством, већ искључиво са чињеницом да за ову годину ББ није имао потребе за упућивањем старешина из ове установе на Основни командно-штабни курс;
  • да је подноситељка притужбе, Решењем Канцеларије Савета за …, број …, одбијена за издавање сертификата за приступ тајним подацима, што представља проблем за њено постављање на формацијско место вишег чина;
  • да се избор кандидата – официра за упућивање на Основни командно-штабни курс у Војсци Србије врши искључиво на основу више јасно прописаних критеријума. Другим речима, одлука се доноси на основу службених потреба, планирања кадрова и испуњености индивидуалних услова кандидата. Наглашено је да пол, верска или национална припадност не смеју, нити могу бити критеријум за упућивање или одбијање, већ искључиво професионални и формацијски критеријуми;
  • да је подноситељка притужбе, по исказаном интересовању, иако посебни услови формацијског места то нису захтевали нити је постојала потреба, предложена да приступи полагању испита из војне терминологије француског језика. У том тренутку датум полагања испита није био познат;
  • да на полагање испита из француског језика нису планирани други припадници ББ;
  • да није постојала намера да подностељка притужбе буде спречена да приступи испиту, већ је до тога дошло услед кратког рока у обавештавању и њеног претходно планираног упућивања на радни састанак у команду по пословима из њене надлежности, као и чињенице да је од надлежног старешине добијена информација да ће се исто тестирање организовати и у наредном периоду;
  • да се подноситељка притужбе од 17.06.2019. године до 16.06.2021. године налазила на породиљском боловању и одсуству са рада ради неге детета. Након тога, како је наведено, у периоду од 24.10.2022. до 28.10.2022. године подноситељка је похађала Курс за официре за односе са јавношћу;
  • да је подноситељки омогућено да и током трудноће настави са радом, при чему је посебно вођено рачуна о њеном оптерећењу. Имајући у виду да ради у установи, а не јединици Војске Србије, омогућено јој је да послове свог формацијског места обавља у цивилној одећи како се не би осећала дискриминисано. Међутим, како је наведено, упућивање на конкретне курсеве и обуке у том периоду није било могуће јер је наређењем било јасно дефинисано да се курсеви и обуке похађају у униформи;
  • да је подноситељка притужбе од 2017. до 2025. године, односно, током целе досадашње професионалне војне службе у ББ, као и у периодима када је одсуствовала са рада због трудноће и неге детета, оцењивана као и сва остала професионална војна лица у ББ;
  • да, што се напредовања тиче, увидом у персонална документа може се јасно утврдити да је подноситељка притужбе у свим досадашњим чиновима напредовала редовно, и то тако што је постала поручница 2015. године, капетаница 2019. године и капетаница прве класе 2022. године;
  • да је дисциплински поступак против подноситељке притужбе вођен због њеног пропуста у раду на дужности помоћнице руководиоца гађања, када је подноситељка починила дисциплинску грешку из члана 148. став 1. тачка 8а Закона о Војсци Србије – неблаговремено, непотпуно или немарно извршење наређења, одлуке или налога претпостављеног;
  • да је дисциплинска мера, смањење плате од 5% у трајању од једног месеца, изречена искључиво због пропуста у раду, а не због пола подноситељке или других разлога који су дискриминаторне природе. Истакнуто је да би иста мера била изречена сваком лицу које би на тај начин поступало у извршавању службених дужности;
  • да су у прилогу овог изјашњења достављени записници о обављеним службеним разговорима са поднoситељком притужбе обављени 7. и 11.8.2025. године, као и записник о службеном разговору од 14.8.2025. године;
  • да се подноситељка притужбе обратила захтевом начелнику Одсека за људске ресурсе ради издавања копије записника са службених разговора вођених 7. и 11.8.2025. године, а да није тражила копију записника са службеног разговора вођеног 14.8.2025. године;
  • да је поводом предметног захтева посноситељки упућен одговор, у складу са чланом 37. Правилника о изменама и допунама правилника о евиденцијама за професионална војна и цивилна лица на служби у Војсци Србије, којим је прописано да се подаци садржани у документима персоналне евиденције могу користити само у службене потребе, а да се прикупљање, обрада, коришћење и заштита ових података врши у складу са законом којим се уређује заштита података о личности и тајности података;
  • да је подноситељка притужбе имала увид у све записнике након завршених службених разговора, који су јој прочитани наглас, те да на исте није имала примедби, што је потврдила свијим потписом;
  • да је извршена провера свих релевантних чињеница и околности које је подноситељка изнела у службеним разговорима, укључујући увид у службену документацију, оцене рада, додељене задатке, као и податке о стимулативним и дисциплинским мерама. Такође, обављен је разговор са потпуковником ВВ, при чему је указано на потребу да у даљој комуникацији са потчињенима тон буде прилагођен конкретној ситуацији, нарочито када су у питању припаднице женског пола;
  • да је приликом поступања са подноситељком притужиље узето у обзир да је мајка троје деце, те значај њене породичне улоге, што је рефлектовано и у планирању дежурстава. На основу процене потреба службе, предузете су мере како би била изузета са листе дежурстава, односно како не би дежурала, ради обезбеђивања више времена за породицу. У том смислу, донета је одлука да се не ангажује на унутрашњим службама (дежурству), што није случај са другим официрима завода;
  • да је предложена и дата јој је сагласност актом од … да се ангажује у мировној операцији у … на дужности командира инжењерске јединице, као и да је, након тога, предложена и дата јој је сагласност актом од 29.08.2025. године да се ангажује у мировној операцији у …, на дужност штабног официра;
  • да је подноситељка предложена и да је добила позитиван став за похађање „Курса за штабне официре Уједињених нација (UN Staff Officers Course – UNSOC)”, који се реализовао у периоду …, као и да се према акту од …. године налазила на списку полазника наведеног курса. Даље се наводи да је подноситељка притужбе отворила боловање, услед чега је била спречена да похађа наведени курс;
  • да су све радње и одлуке које се односе на подноситељку притужбе засноване на важећим прописима, у складу са законом, прописаним критеријумима, резултатима рада и потребама службе, без повреде принципа једнакости и без елемената дискриминације по основу пола и рода.

 

1.6. У прилогу изјашњења достављени су следећи документи: 1) извод из акта број … од… 2025. године; 2) план упућивања МО и ВС на посебне програме усавршавања у Школу националне одбране у 2026. години; 3) извод из акта број број … од… 2025. године о изради Плана школовања и усавршавања; 4) решење број … од… 2021. године Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података; 5) извод из акта Команде Копнене војске број … од… 2025. године о организацији испита из војне терминологије француског језика; 6)  извод из акта Команде Копнене војске број … од… 2025. године у вези са радним састанком органа за људске ресурсе; 7) извод из акта број … од … 2025. године у вези са радним састанком органа за људске ресурсе; 8) извод из акта ББ број … од … 2024. године о организацији испита из војне терминологије француског језика; 9) извод из акта Команде Копнене Војске број … од … 2024. године о организацији испита из војне терминологије француског језика; 10) решење број … од … 2019. године којим се АА признаје право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета; 11) изјава поводом извршења гађања од 29.11.2023. године са службеном забелешком; 12) питања за изјашњење од 11.12.2023. године; 13) изјашњење АА од 14.12.2023. године; 13) наредба заменика директора од 29.12.2023. године; 14) записник о обављеном службеном разговору од 7.8.2025. године; 15) записник о обављеном службеном разговору од 11.8.2025. године; 16) наредба бр. … од 12.02.2023. године; 16) молба АА од 15.08.2025. године; 17) записник о обављеном службеном разговору од 18.8.2025. године; 18) одлука начелника одсека за људске ресурсе ББ од 11.9.2025. године; 19) извод из акта ББ број … од … 2025. године о поступку избора инжињеријске јединице; 20) извод из акта ББ број … од … 2025. године о поступку избора штабних официра и елемента националне подршке; 21) извод из акта ББ број … од … 2025. године о курсу за штабне официре УН и 22) извод из акта Команде Копнене Војске број … од … 2025. године о курсу за штабне официре УН.

1.7. На захтев Повереника за заштиту равноправности да доставе копију наређења, односно акта којим је прописано да се курсеви и обуке похађају у униформи, као и да, уколико је тај акт у међувремену измењен или стављен ван снаге, доставе акт о измени, односно престанку важења са датумом престанка важења, те да наведу разлоге и циљ прописивања похађања курсева и обука искључиво у униформи, Команда копнене војске допунила је своје изјашњење дописом од 27. марта 2026. године, у којем је, између осталог, наведено:

  • да је упућивање на курсеве и обуке у униформи уређено Правилом службе Војске Србије, као и Правилом о војним униформама и ознакама чинова;
  • да је Правилом о војним униформама и ознакама чинова прописано да је војна униформа део визуелног идентитета Војске Србије, те да постоји право и обавеза њеног ношења како за војна лица, тако и за професионална војна лица распоређена ван Војске Србије;
  • да је истим Правилом прописано и да је службена униформа обавезна за официре и подофицире приликом упућивања на курсеве и усавршавања у земљи и иностранству, уколико је актом о упућивању предвиђено њено ношење, а није одређена друга врста униформе.
  • да се за упућивање на курсеве и усавршавања примењује обавезно ношење службене униформе, у складу са наређењима надлежних старешина.
  • да ношење униформе није само питање традиције или естетике, већ представља визуелни доказ припадности јединицама Војске Србије и средство за исказивање хијерархије и дисциплине, те да је реч о једном од основних обележја Војске Србије без којих је немогуће замислити постојање Војске Србије, те самим тим ни похађање обука и курсева.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у извод из акта Команде копнене восјке број … од … 2025. године о изради Плана школовања и усавршавања кадра МО и ВС у 2026. години, у одељку који се односи на потребе за упућивање лица на Основни командно-штабни курс у 2026. години наведено је да је за упућивање на ОКШК неопходно сагледати стварне потребе, потенцијално упражњена фомацијаска места и доставити потребе за упућивање на ОКШК само за онај број лица која су постављена или се планира њихово постављање на формацијска места за која се захтева наведени посебни програм усавршавања (начелно ФЧ мајора).

 

  • Увидом у План упућивања кадра МО и ВС на посебне програме усавршавања у Школу националне одбране у 2026. години, утврђено је да у попуњеној табели, у делу који се односи на „Основни командно-штабни курс (17. класа)“ за ББ, за све родове-службе ни једно лице није предложено за упућивање на овај курс у 2026. години.
  • Увидом у решење број … од … 2021. године Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података утврђено је да се АА одбија захтев за издавање сертрификата за приступ тајним подацима степена тајности „СТРОГО ПОВЕРЉИВО“. У образложењу наведеног решења, између осталог, наведено је да је оваква одлука донета на основу Извештаја о резултату безбедносне провере који је спровела Војнобезбедносна агенција.

 

  • Увидом у извод из акта Команде Копнене војске број … од … 2024. године утврђено је да се овим актом наређује реализовање радног састанка органа за људске ресурсе Команде Копнене Војске и потчињених јединица за 10.12.2024. године у просторијама …. Увидом у извод из акта ББ број … од … 2024. године утврђено је да је наређено да се кпк АА упути на радни састанак органа за људске ресурсе Команде Копнене Војске и потчињених јединица 10.12.2024. године.

 

  • Увидом у извод из акта Команде Копнене војске број … од … 2025. године о организацији испита из војне терминологије француског језика утврђено је да је у овом акту, између осталог, наведено да ће се испит из познавања француског језика реализовати у два основна термина, 10. и 11. децембра 2024. године и једном резервном термину 12. децембра 2024. године у Француском институту у Београду, те да ће сатница бити достављена накнадно. Увидом у извод из акта ББ број … од … 2024. године о организацији испита из војне терминологије француског језика утврђено је да су у прилогу овог акта Одељењу за људске ресурсе достављени подаци о капетаници прве класе АА као заинтересованој за полагање овог испита. Увидом у извод из акта Команде Копнене Војске број … од … 2024. године о организацији испита из војне терминологије француског језика, упућеном, између осталог, и ББ утврђено је да се овим актом тражи од ББ да упути своје припаднике на тестирање у вези са полагањем испита из војне терминологије француског језика.

 

  • Увидом у решење број … од … 2019. године АА се признаје право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета почев од 17.06.2019. године.

 

  • Увидом у Наредбу заменика директора број … од … 2023. године утврђено је да је АА изречена дисциплинска мера смањења плате од 5% у трајању од једног месеца због повреде војне дисциплине и ради заштите интереса службе и дисциплине, којом приликом је цењена тежина повреде, начин на који је извршена, околности под којима је повреда учињена и олакшавајуће околности.

 

  • Увидом у записник о обављеном службеном разговору од 7.8.2025. године утврђено је да је службени разговор обављен 7. августа 2025. године, поводом захтева подноситељке (капетанице прве класе АА) за разговор са директором ББ на тему родне дискриминације. Подноситељка је начелнику Одсека за људске ресурсе, мајору ДД, испричала да је у више наврата била изложена неравноправном третману у служби, који доводи у везу са својим полом, као и да су јој у појединим ситуацијама ускраћене могућности које су биле доступне другим припадницима службе. Као један од примера навела је да је, приликом упућивања на усавршавање, обавештена да неће бити укључена у одређену обуку, уз образложења да не би требало да истовремено одсуствује више лица, да су други већ „на реду“, као и да ће њено време тек доћи, иако је, по њеним наводима, постојала могућност да и она буде укључена. Даље је навела случај у вези са полагањем страног језика (француски), када је била благовремено пријављена за полагање, а затим накнадно обавештена да треба да присуствује другом састанку, услед чега није приступила полагању, а потом није добила јасно објашњење нити нови термин, при чему је указала и на нејасно поступање у вези са документацијом и одлучивањем надлежних лица. Подноситељка је такође навела да јој се додељују задаци нижег значаја који не одговарају њеном чину, искуству и радном месту, као и да се њен рад омаловажава кроз враћање аката уз формалне примедбе, стварање утиска професионалне недовољности, као и ограничен приступ појединим системима и пословима у односу на друге. У погледу међуљудских односа, навела је да је била изложена повишеном и непримереном тону од претпостављеног старешине, укључујући викање, омаловажавање и помињање породице, поводом ситуације у којој није поступила на начин који се од ње очекивао. Такође је истакла да није била предлагана за стимулативне мере од непосредног старешине, за разлику од других, да је остваривање појединих права (нпр. накнаде, исплате, ангажмани) било отежано или одлагано, као и да јој прековремени рад није одобраван, за разлику од других припадника. У вези са службеним оцењивањем, навела је да није подносила приговор на оцену, али да сматра да није објективно оцењена, као и да дуже време није била оцењивана. На крају поступка, старешина ДД је констатовао да ће подноситељкин захтев за службени разговор код директора ББ проследити редовним путем начелнику Сектора за опште и опертивне послове са предлогом да јој се разговор са директором омогући.
  • Увидом у записник о обављеном службеном разговору од 11.8.2025. године утврђено је да је службени разговор је обављен 11. августа 2025. године са подноситељком притужбе (капетаницом прве класе АА), поводом њеног захтева за разговор са директором ББ на тему родне дискриминације. Разговор је вођен у канцеларији начелника Сектора за опште и оперативне послове, а присутни су били потпуковник ЂЂ, начелник Сектора за опште и оперативне послове, као службено лице које води разговор, мајор ДД као првопретпостављени старешина подноситељке притужбе и мајор Г.И. као записничар. На почетку разговора потпуковник ЂЂ саопштио је подноситељки да је позвана поводом њеног захтева од 5. августа 2025. године, којим је тражила службени разговор са директором ББ. Подноситељка је изјавила да је разумела разлог позивања и да је упозната да се разговор води у вези са њеним захтевом. У вези са наводима из захтева да је више пута била искључена из могућности стручног усавршавања без транспарентног критеријума и образложења, потпуковник ЂЂ је од подноситељке затражио да наведе конкретан пример када се то догодило и ко је тако поступао према њој. Подноситељка је изјавила да је све то детаљно образложила на разговору код начелника Одсека и као последњи пример навела да је начелник Сектора обавестио да директор није сагласан са њеним упућивањем на ОКШИК у 2026. години. Као ранији пример навела је да 2024. године, под неразјашњеним околностима, није упућена на полагање СТАНАГ 6001 из француског језика, иако се за полагање уредно пријавила и марљиво припремала. На то јој је потпуковник ЂЂ указао да је њен предлог за упућивање на ОКШИК прослеђен из Сектора на ниво управе ББ, али да није одобрен од управе ББ, на шта је подноситељка одговорила да јој је то познато. Поводом другог примера, који се односио на приступање испиту из војне терминологије француског језика, потпуковник ЂЂ је навео да је тестирање било заказано за 10. децембар 2024. године, а да је наређењем од 6. децембра 2024. године за 10. децембар организован и радни састанак органа за људске ресурсе, те да је с обзиром на задатке из њене надлежности било одређено да она присуствује том састанку, при чему је истовремено обављала и послове начелника Одсека јер је начелник у том периоду био на мисији. Даље је навео да су рокови за организацију упућивања на тестирање били кратки, да је речено да ће, уколико она тада не може да изађе, проблем бити решен у неком наредном термину, па је питао подноситељку да ли наведене околности ипак указују да је постојао реалан разлог да не приступи тестирању у том термину, нарочито имајући у виду да је актом ББ из октобра 2024. године управо она била предложена од ББ да изађе на наведено тестирање. Подноситељка је одговорила да то, по њеном мишљењу, није довољан показатељ, као и да је до кашњења у слању предлога дошло зато што је пуковник Б. дуже држао акт код себе.

 

Даље је потпуковник ЂЂ у вези са стручним усавршавањем указао и на то да је подноситељка 2022. године била упућена на Курс за официра за односе са јавношћу, као и да је 2025. године достављен предлог Команди Копнене војске да се упути на Курс за развијање морала, а да је на њен захтев упућена и у мисију у …, па ју је питао да ли наведено показује да претпостављене старешине уважавају њену потребу за усавршавањем. Подноситељка је одговорила да је била упућена на Курс за официра за односе са јавношћу на предлог Команде КоВ. Када је реч о Курсу за развијање морала подноситељка притужбе је истакла да се на тај курс пријавила још у фебруару 2019. године, када је била трудна са трећим дететом, јер је из личних и професионалних разлога сматрала да је најбоље да Курс заврши те године, али да на Курс није упућена са образложењем да због трудноће не може да обуче службену униформу. Такође је навела да предлагање за упућивање у мисију 2025. године не сматра довољним показатељем да претпостављене старешине уважавају њену потребу за стручним усавршавањем. На то је потпуковник ЂЂ одговорио да по питању дела који се односи на упућивање на Курс за развијање морала 2019. године није изјавио да подноситељка притужбе не може да оде на усавршавање зато што не може да обуче службену униформу и да то не може бити разлог за неупућивање. Поводом навода да јој се додељују задаци нижег значаја који не одговарају њеном искуству и радном месту, потпуковник ЂЂ тражио је да наведе конкретан пример када се то догодило, где и ко је тако поступао према њој. Подноситељка је одговорила да је и то већ навела на разговору код начелника Одсека и да су јој додељивани маргинални задаци из области верских послова, за цивилно-војну сарадњу. Када јој је постављено питање ко јој издаје задатке мањег значаја, подноситељка је одговорила да сматра да се задаци издају хијерархијски. Потпуковник ЂЂ је затим навео послове који спадају у опис њеног формацијског места, укључујући анкетирање по моралу, израду планова за унапређење стања по моралу, организовање информисања, израду аката из културе, припреме за извршење сложених задатака у вези са моралом, израду предлога за стимулативне мере, одликовања и војне спомен-медаље, као и неговање културних и верских традиција, и питао је да ли те задатке извршава она или неко други. Подноситељка је одговорила да предлоге за доделу медаља и одликовања не израђује, да послове у вези са стимулативним мерама обавља само делимично, док остале задатке реализује. На њену изјаву да су задаци из области верске службе важни верницима, а њој не, јер је прописано да се пословима верске службе баве лица која посећују литургије, потпуковник ЂЂ је одговорио да су, без обзира на све, задаци из културних и верских традиција у њеној надлежности, по задацима из прегледа послова формацијских места у ББ.

 

У даљем току разговора потпуковник ЂЂ је испитао и наводе у вези са преузимањем дужности начелника Одсека за људске ресурсе. Питао је подноситељку да ли она у одсуству начелника Одсека замењује мајора ДД и да ли јој је на тај начин указано поверење да може да извршава те послове, па чак и у дужем периоду док је начелник одсека био ангажован у мисији. Подноситељка је одговорила да формално јесте, али неформално није, наводећи да је формално присуствовала састанцима уместо начелника и добијала да пренесе задатке са тих састанака, док је све друго, по њеним речима, начелник Сектора договарао и организовао са референтима. Поводом навода да су јој упућиване примедбе на једноставна и формална акта без реалног разлога и без пропорционалности у односу на грешке, потпуковник ЂЂ је од ње тражио да наведе конкретан пример када се то догодило, где и ко је тако поступао. Подноситељка је изјавила да је сачувала копиране акте са примедбама претпостављених и да их може показати уколико буде потребно. Као последњи пример навела је „инцидент“ са потпуковником ВВ у вези са неупућивањем честитке поводом Дана службе ВОЈ, коју, према њеним речима, раније никада нису упућивали. У вези са њеним наводима да је била изложена непримереном и узнемиравајућем тону у комуникацији са претпостављеним старешином, укључујући повишен тон, викање и потцењивачко обраћање, потпуковник ЂЂ је тражио од подноситељке да наведе конкретан пример, када се то догодило, где и ко је тако поступао. Подноситељка је навела да се ради о потпуковнику ВВ и да се догађај одиграо телефонским путем непосредно пред крај радног времена. Истакла је да о том догађају није сачинила службену белешку нити га је званично пријавила, јер је сматрала да је реч о тренутном афективном понашању, али да је наредног дана о томе у неформалном разговору обавестила начелника Сектора, а неколико дана касније и начелника Одсека, те да напомиње да је то било у неформалним разговорима. Поводом навода да је добила најнижу службену оцену у сектору, а можда и у ББ, потпуковник ЂЂ ју је упитао зашто није уложила приговор на оцену уколико је сматрала да оцена није објективна. Подноситељка је одговорила да у том тренутку није имала увид у службене оцене и да је тек касније схватила да је на последњем месту у сектору, а можда и у ББ, као и да више од 90% припадника ББ има одличне службене оцене, због чега је, по њеној процени, за приговор тада било касно. На то је потпуковник ЂЂ изјавио да приликом оцењивања припадника Сектора тражи предлог оцене од начелника Одсека, начелника Канцеларије и командира Одељења и да се углавном саглашава са њиховим мишљењем, те да подноситељка, уколико има примедбе на дату оцену, има право да уложи приговор у складу са прописима. Поводом навода о стимулативним мерама, потпуковник ЂЂ је изјавио да, као начелник сектора, предлоге тражи од потчињених старешина и да подноситељка притужбе није била у предлогу свог начелника Одсека. Такође је навео да, имајући у виду рад свих припадника Сектора и додељене стимулативне мере, подноситељка притужбе јесте раније добијала одређене стимулативне мере, односно наградно одсуство од 10 дана 2023. године и два пута радни допринос за децембар 2021. и мај 2022. године, као и да је у октобру 2023. године имала дисциплинску меру. Даље је указао да у Сектору постоји велики број припадника који до јуна 2025. године нису ниједном добили радни допринос, а савесно и одговорно извршавају задатке у тешким условима, па је проблематизовао став да неко треба више пута да буде награђиван на различитим нивоима, а неко ниједном. Подноситељка је на то одговорила да су 10 дана наградног одсуства поводом Дана кадровске службе добили сви припадници Кадровске службе у Копненој војсци, а да су радни допринос за мај 2022. године добиле све жене у Копненој војсци поводом 8. марта, док је радни допринос за децембар 2021. године добила на предлог Команде Копнене војске. Истакла је да су њене претпостављене старешине, уколико су сматрале да није заслужила нешто од тога, могле са тим да се не сложе. На то је потпуковник ЂЂ изјавио да сматра да је подноситељка заслужила додељене стимулативне мере, али да радни допринос не добијају сви припадници Сектора и да је он, као начелник, дужан да стимулише и друга лица која то заслужују. Даље је потпуковник ЂЂ навео да је на састанку у јулу 2025. године, приликом разматрања допунских спискова за радни допринос за јун и јул 2025. године, изјавио да је подноситељка притужбе активно учествовала у изради документарног филма о ББ и да ће је, када снимање буде завршено, предложити за стимулативну меру или радни допринос. Навео је и да ју је 4. августа 2025. године позвао у канцеларију и саопштио јој да је у предлогу за стимулативну меру или радни допринос поводом реализације задатка на изради документарног филма, али да је она тада изјавила да би било боље да је сада не предлажу, јер има дисциплинску меру из 2023. године и да „неће проћи на вишим нивоима“, те да је боље да то остане за ниво директора. Подноситељка је потврдила да је то била њена изјава.

 

На крају разговора потпуковник ЂЂ је констатовао да нема више питања за подноситељку и упознао је са тим да ће њен захтев за службени разговор бити прослеђен директору ББ. Након тога подноситељка је изјавила да нема примедби на вођење поступка и постављена питања. Записник јој је прочитан наглас, на њега није имала примедби и својим потписом је потврдила његов садржај.

 

  • Увидом у записник са службеног разговора, обављеног августа 2025. године између директора ББ и подноситељке притужбе (капетанице прве класе АА), поводом њеног захтева за разговор на тему родне дискриминације, утврђено је да је подноситељка изјавила да разуме разлог позивања и да нема примедби на вођење разговора. Директор је навео да је детаљно извршио увид у записнике са претходних службених разговора и да је закључио да није доведено у питање достојанство и углед подноситељке притужбе, да се из наведених чињеница не може закључити да је било дискриминације, те је указао на разликовање појмова родне и полне дискриминације. Подноситељка је изјавила да сматра да постоји дискриминација по основу пола и рода, позивајући се на законску дефиницију, као и да поседује доказе и сведоке за своје наводе, али да очекује да се проблем реши унутар система. Директор је на то одговорио да је од подноситељке притужбе очекивао да ће рећи нешто више о свим наводима које је написала у захтеву, те да јој је „дао и издвојио да образложи“.

 

У наставку разговора директор је навео да припадници Војске Србије извршавају задатке у складу са прописима и наређењима, да се одлуке о упућивању на усавршавање доносе у оквиру хијерархије, да не постоји право припадника да захтева образложење одлука које доносе претпостављени, те да напредовање искључиво зависи од рада, залагања и односа према служби. У односу на наводе подноситељке да није упућена на усавршавање (ОКШИК), директор је указао да нису сви официри упућени на ту обуку и да се упућивање врши на предлог претпостављених. У вези са наводима о непримереном понашању претпостављеног старешине (потпуковника ВВ), директор је навео да је лично обавио разговор са њим и закључио да није имао намеру да увреди подноситељку својим гласнијим тоном, већ да он, као што јој је познато, иначе у комуникацији са осталим сарадницима у ББ гласније говори. У вези са поделом послова, навео је да сви припадници извршавају задатке по наређењу и да не постоји формална подела на послове „нижег“ и „вишег“ значаја. Директор је такође указао да у Војсци Србије не постоје неформални разговори, већ само формални, те да се одлуке доносе у складу са прописима. У погледу оцењивања, директор је навео да је подноситељка у више наврата оцењивана високим оценама (истиче се), те да није искористила право на приговор када је била незадовољна оценом. Директор је потом поновио да је читањем записника који су му доставиле подноситељкине претпостављене старешине закључио да нема говора о било којем виду дискриминације према њој, већ да је њен став и однос према старешинама погрешан. Посаветовао ју је да ради на себи, да те лоше стране промени и да ће следеће године имати веће шансе и узеће је у разматрање за упућивање на курс ОКШК. Истакао је да „овде нико никога не сме да дискриминише по било којој основи“, да се послови и задаци који се овде обављају морају извршавати безпоговорно, те да узме Кодекс части, прочита све тачке, и настави да ради на себи. Директор је потом навео да неће даље дати реч подностељки притужбе, јер је, као што јој је на почетку рекао, имала прилику да изнесе свој проблем, али је није искористила, те да се „после топа пушка не чује“ и он се тога придржава. У закључку директор је констатовао да нема више питања за подноситељку притужбе, а затим је закључио разговор. Записник је подноситељки прочитан наглас, на њега није имала примедбе и својим потписом је потврдила његов садржај.

 

  • Увидом у захтев од 15.8.2025. године утврђено је да је подноситељка притужбе затражила да јој се доставе записници са службених разговора вођених са старешинама 7. и 11. августа 2025. године ради, како је навела, даљег поступања у заштити од дискриминације којој је изложена. Увидом у одлуку ББ утврђено је да начелник Одсека за људске ресурсе овај захтев није одобрио, позивајући се на одредбе чланова 37. став 3. и 39. став 2. Правилника о изменама и допунама правилника о евиденцијама за професионална војна лица и цивилна лица у служби у Војсци Србије.

 

  • Увидом у извод из акта ББ број … од … 2025. године утврђено је да је подноситељка притужбе изабрана за дужност командирке инжињеријске јединице у мировној мисији у …. Увидом у извод из акта ББ број … од … 2025. године утврђено је да је ББ обавестио Команду да се за мировну операцију у … у трајању од шест месеци 2026. године пријавила подностељка притужбе АА. Увидом у извод из акта број … од … 2025. године утврђено је да ББ обавештава Команду да за похађање курса за штабне официре Уједињених нација, који треба да се организује у периоду од … 2025. године предлаже подноситељку притужбе АА.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуна притужбе, изјашњења и допуне изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Oдредбом члана 21. Уставa Републике Србије[2] прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, док је одредбом члана 66. став 1. и 2. прописано да породица, мајка и дете уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Устав такође јемчи равноправност жена и мушкараца и обавезује државу да развија политику једнаких могућности.

 

  • Конвенцијом Међународне организације рада број 111 о дискриминацији у погледу запошљавања и занимања[3] забрањена је свака дискриминација која има за циљ или последицу нарушавање једнаких могућности у области рада. Такође, Конвенцијом број 183 о заштити материнства[4] утврђује се обавеза држава да обезбеде заштиту жена у вези са трудноћом, укључујући услове рада који не доводе до њиховог неповољнијег положаја.

 

  • Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW),[5] коју је Република Србија ратификовала, обавезују се државе да предузимају све одговарајуће мере ради елиминације дискриминације жена у области рада. Одредбом члана 11. Конвенције прописано је да жене имају право на једнаке могућности запошљавања, напредовања и стручног усавршавања, као и заштиту у случају трудноће. Комитет за елиминацију дискриминације жена у својим општим препорукама указује да дискриминација не обухвата само директно неједнако поступање, већ и наизглед неутралне праксе које у пракси доводе до неповољнијег положаја жена. Такође се истиче да формална једнакост није довољна, већ да је неопходно обезбедити стварну једнакост у остваривању права, укључујући у области рада и професионалног развоја.
  • Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1325,[6] као и пратећим резолуцијама у оквиру агенде „Жене, мир и безбедност“, наглашава се значај равноправног учешћа жена у сектору безбедности, укључујући оружане снаге, као и обавеза држава да отклањају структурне препреке које утичу на њихов професионални развој и напредовање.

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7] којим је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. овог закона, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање, које се заснива на личном својству, укључујући пол. Одредбом члана 7. Закона о забрани дискриминације прописано је да посредна дискриминација постоји ако наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би могла ставити лице или групу лица у неповољнији положај због личног својства, осим ако је такво поступање објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбом члана 16. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација у области рада, укључујући нарушавање једнаких могућности за запошљавање, напредовање, стручно усавршавање и оспособљавање.Одредбом члана 20. истог закона прописано је да је забрањено ускраћивање права или стављање у неповољнији положај по основу пола, као и због трудноће, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета.

 

  • Законом о Војсци Србије[8] уређују се, између осталог, начела службе у Војсци Србије, као и служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије. Одредбом члана 6. овог закона прописано је да се службом у Војсци Србије, у погледу права и обавеза уређених законом, сматра и друго стручно оспособљавање за официре и подофицире, док је одредбом члана 8. прописано да је професионални припадник Војске Србије у радном односу. Одредбом члана 11. прописано је да се одредбе овог закона о саставу Војске Србије једнако односе на жене и мушкарце. Даље, одредбама члана 12. и члана 13. Закона прописано је да се унутрашњи односи у Војсци Србије заснивају на начелима субординације и једностарешинства, да су припадници Војске Србије дужни да поступају у складу са законом, другим прописима, актима командовања, Правилом службе Војске Србије и Кодексом части припадника Војске Србије, као и да је забрањено повлашћивање или ускраћивање припадника Војске Србије у његовим правима и дужностима, нарочито због полне припадности или другог личног својства.

 

  • Правило службе Војске Србије из 2012. године представља акт којим се уређују унутрашњи ред, организација рада, службе и односи у вршењу војне службе, а његове одредбе примењују се на све припаднике Војске Србије. Унутрашњи односи у Војсци Србије заснивају се на начелима субординације и једностарешинства, док припадници Војске Србије имају право да буду упућени на стручно усавршавање и унапређење у служби, као и обавезу сталног стручног усавршавања. Даље, Правилом службе прописано је да су војна лица дужна да у служби носе прописану војну униформу (тачка 33.), док је истовремено предвиђена могућност да се у појединим ситуацијама, у зависности од природе задатка, носи цивилно одело, што регулише надлежни старешина (тачка 34.).

 

  • Правилом о војним униформама и ознакама чинова у Војсци Србије из 2017. године прописано је да војна униформа представља део визуелног идентитета Војске Србије, као и да војна лица имају право и обавезу да носе војну униформу (члан 2.). Истим правилом прописане су ситуације у којима је ношење униформе обавезно, укључујући и учешће у обуци и другим облицима извршавања службених задатака (члан 7.), као и у случају упућивања на курсеве (усавршавање) у земљи и иностранству, ако је актом о упућивању предвиђено да се носи војна униформа, а није одређено да се носи друга врста униформе (члан 15. став 1. тачка 4.). Правилником су уређени и поједини аспекти ношења униформе за жене, укључујући могућност избора између појединих делова униформе (члан 18.).

 

 

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења, као и достављени докази који су од значаја за утврђивање постојања дискриминације у смислу Закона о забрани дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању надлежних лица за које су надлежни други државни органи, нису били предмет разматрања у овом поступку. С тим у вези, Повереник се није упуштао у оцену евентуалних повреда радних права подноситељке притужбе које нису у вези са њеним полом и родом, нити у преиспитивање одлука донетих у оквиру дисциплинских или других унутрашњих поступака код послодавца, имајући у виду да ова питања нису у надлежности Повереника.
  • С тим у вези Повереник констатује да је, имајући у виду наводе из притужбе, предмет поступка пред Повереником било утврђивање да ли је подноситељки притужбе ускраћено или отежано остваривање једнаких могућности у области рада, а нарочито у погледу стручног усавршавања и напредовања, у вези са њеним полом и/или родом.
  • Повереник за заштиту равноправности је најпре ценио наводе из притужбе који се односе на различите аспекте радног ангажовања подноситељке притужбе, укључујући неупућивање на Основни командно-штабни курс, приступ полагању испита из француског језика, начин службеног оцењивања, као и доделу радних задатака и стимулативних мера. Ови наводи су разматрани са становишта тврдњи да је подноситељка притужбе стављена у неједнак положај у односу на колеге, и то на основу личних својстава – пола и рода. С тим у вези, полазећи од одредбе члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано правило о прерасподели терета доказивања, Повереник указује да је на подноситељки притужбе било да учини вероватним да су наведене радње предузете или пропуштене да буду предузете управо због њених личних својстава – пола и рода. Међутим, детаљна анализа свих доказа је показала да није учињено вероватним постојање узрочно-последичне везе између поступања послодавца и пола и рода као личних својстава подноситељке притужбе.
  • Стога, Повереник је у даљем току поступка ценио само оне наводе за које је учињено вероватним постојање узрочно-последичне везе између поступања лица против којих је поднета притужба и личних својстава подноситељке притужбе. С тим у вези, Повереник је посебно ценио наводе из притужбе који се односе на онемогућавање подноситељке да похађа курс у периоду трудноће. Посебно је цењено да ли је примена наизглед неутралног правила, односно услова који се односе на похађање курсева (усавршавања), довела или могла довести до стављања подноситељке притужбе у неповољнији положај због њеног личног својства у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.
  • С тим у вези, из навода притужбе и изјашњења, као и достављених прилога, произлази да подноситељки притужбе у периоду трудноће није било омогућено похађање курса, уз образложење да се обуке реализују у службеној униформи, коју због трудноће није могла да носи. Подноситељка притужбе је у притужби навела да године, током трудноће, није упућена на Курс за развијање морала, јер није могла да носи службену униформу. Са друге стране, из навода изјашњења Команде копнене Војске јасно произлази да је наређењем било дефинисано да се курсеви и обуке похађају у униформи и да подноситељки притужбе, иако јој је омогућен рад у цивилној одећи, није било омогућено похађање курса управо због тог услова.
  • Поред наведеног, Повереник је имао у виду и доступне податке, анализе и истраживања о положају жена у оружаним снагама, који указују да се жене током трудноће суочавају са одређеним препрекама. Истраживања показују да су униформе и услови рада у великој мери прилагођени такозваном „стандардном мушком телу“, због чега трудноћа представља ситуацију у којој формално неутрални услови могу имати несразмерно негативан ефекат.[9] У том смислу, Повереник налази да наведени подаци указују да се у условима који се односе на униформу и физичке захтеве најчешће испољавају препреке за учешће жена у обукама и напредовању.
  • Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају учињено вероватним постојање акта дискриминације, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације због чега терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости лежи на послодавцу. У складу са тим, Повереник је ценио да ли чињенице и наводи које је Војска Србије изнела у изјашњењу и допуни изјашњења од марта 2026. године пружају довољно основа за закључак да онемогућавање подноситељки притужбе да у периоду трудноће похађа курс није било у вези са њеним личним својством – полом.
  • Из изјашњења и допуне изјашњења Војске Србије произлази да је подноситељки притужбе у периоду трудноће омогућено да настави са радом, уз прилагођавање оптерећења и обављање послова у цивилној одећи, али да јој није било омогућено похађање курсева и обука, јер је за њихово похађање било прописано обавезно ношење службене униформе. Даље је наведено да је овај услов утврђен важећим правилима и да ношење униформе представља саставни део система обука, као израз припадности, дисциплине и хијерархије у Војсци Србије.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, Повереник је ценио да ли наведени услов, иако формално једнак за све, у пракси производи различите последице у зависности од личних својстава.

  • Да би дао одговор на питање да ли је подноситељка на овај начин стављена у неједнак положај у односу на колеге, Повереник је применио одредбу члана 7. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да посредна дискриминација постоји ако наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би могла ставити лице или групу лица у неповољнији положај због личног својства, осим ако је такво поступање објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Полазећи од наведеног, у конкретном случају било је потребно оценити да ли је примена правила о похађању курсева (усавршавања) у униформи довела до стављања подноситељке притужбе у неповољнији положај у периоду трудноће, као и да ли је за такво поступање постојао оправдани циљ, односно да ли су примењена средства била примерена и нужна.
  • С тим у вези, Повереник је најпре ценио да ли је циљ прописивања обавезе ношења службене униформе приликом похађања курсева (усавршавања) легитиман. Из навода изјашњења произлази да је ношење униформе уређено Правилом службе Војске Србије и Правилом о војним униформама и ознакама чинова, као и да униформа представља део визуелног идентитета Војске Србије и средство за исказивање припадности, хијерархије и дисциплине. Такође је наведено да је прописано и да је службена униформа обавезна за официре и подофицире приликом упућивања на курсеве и усавршавања у земљи и иностранству, уколико је актом о упућивању предвиђено њено ношење, а није одређена друга врста униформе.
  • Имајући у виду наведено, Повереник констатује да је циљ прописивања правила о ношењу униформе приликом похађања обука и курсева легитиман, јер се односи на очување организационог поретка, дисциплине и идентитета Војске Србије. При томе, треба имати у виду и да ношење униформе зависи од акта о упућивању, односно примењује се уколико је таква обавеза предвиђена појединачним актом и није одређена друга врста униформе.
  • Након констатовања да је циљ био легитиман, Повереник је приступио оцени да ли су средства за постизање овог циља била примерена и нужна, имајући у виду начин на који је ово правило у конкретном случају било примењено.
  • С тим у вези, Повереник указује да примена горе наведеног правила на начин да се ношење службене униформе тумачи као обавезно за све официре и подофицире приликом похађање курсева и других облика усавршавања без узимања у обзир различитих животних околности, иако наизглед неутрална, у конкретном случају доводи до стављања жена у периоду трудноће у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.
  • Овакав ефекат примене правила у конкретном случају огледа се у томе што подноситељка притужбе, током трудноће 2019. године, није могла да носи прописану службену униформу, услед чега јој није омогућено, односно није показано да јој је омогућено похађање Курса за развијање морала, за који је у службеном разговору са начелником од 11. августа 2025. године навела да се пријавила. Повереник указује да за оцену постојања дискриминације није од одлучујућег значаја да ли је подноситељка притужбе формално одбијена за конкретан курс, већ да ли је, услед начина примене спорног правила, била у ситуацији да у пракси није могла да учествује на курсу односно усавршавању. У конкретном случају, из навода притужбе и изјашњења произлази да је услов ношења униформе представљао препреку за похађање курса у периоду трудноће, чиме је подноситељка притужбе фактички била искључена из могућности учешћа у конкретном облику стручног усавршавања у периоду трудноће. То је могло имати непосредан утицај на њено стручно усавршавање и могућност напредовања, имајући у виду значај обука у систему професионалног развоја у Војсци Србије.
  • Оваквом закључку у прилог говоре и наводи из записника о службеном разговору од 11. августа 2025. године, у којем је потпуковник ЂЂ навео да ношење службене униформе није било разлог за неупућивање подноситељке притужбе на Курс за развијање морала, при чему није навео који су конкретни разлози за њено неупућивање, нити је оспорио да је подноситељка желела да похађа курс током трудноће. Истовремено, из изјашњења Војске Србије јасно произлази да похађање курсева у том периоду није било могуће управо због обавезе ношења униформе. Сагледано у међусобној вези, ови наводи указују да је немогућност ношења службене униформе, услед трудноће, у пракси представљала препреку за похађање курса, односно да је начин примене овог правила довео до фактичког искључивања подноситељке из могућности учешћа на курсу током трудноће.
  • Полазећи од наведеног, а имајући у виду да се, према наводима из изјашњења, обавеза ношења униформе примењује у зависности од акта о упућивању, Повереник констатује да у наводима из изјашњења није показано да је разматрана могућност прилагођавања овог услова специфичном положају подноситељке притужбе, нити да је испитано да ли постоје друга, мање рестриктивна средства за постизање истог циља. Повереник указује да се легитиман циљ који се односи на дисциплину, хијерархију и идентитет Војске Србије може остваривати и на начине који не доводе до искључивања појединих категорија лица из курсева и усавршавања, те да у конкретном случају није показано да је примена правила у његовом најрестриктивнијем облику била нужна. Ово је од посебног значаја имајући у виду да се ради о ситуацији која по својој природи погађа одређену групу лица, односно, жене у периоду трудноће, код којих примена формално једнаког услова може довести до фактичког искључивања из система усавршавања.
  • Имајући у виду наведено, а полазећи од услова за постојање посредне дискриминације из члана 7. Закона о забрани дискриминације, Повереник налази да, иако је циљ прописивања ношења униформе приликом похађања курсева (усавршавања) легитиман, средства за његово остваривање у конкретном случају нису била примерена и нужна, јер није показано да је примена овог услова била једини могући начин за постизање тог циља, нити да су разматране алтернативе које би омогућиле равноправно учешће трудница на курсевима (усавршавању). Стога, Повереник закључује да је подноситељка притужбе стављена у неоправдано неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији, због свог личног својства – пола.
  • Имајући у виду да је притужба поднета против Министарства одбране и Војске Србије, Повереник је посебно ценио да ли се у радњама оба субјекта могу утврдити елементи дискриминације. У конкретном случају, из утврђених чињеница не произлази да је Министарство одбране доносило појединачне одлуке или предузимало радње које су довеле до стављања подноситељке притужбе у неповољнији положај, те Повереник налази да у односу на Министарство одбране није утврђена дискриминација.
  • Са друге стране, питање постојања дискриминације у овом предмету односи се на начин примене правила о ношењу униформе приликом упућивања на курсеве, односно на конкретно поступање Војске Србије као послодавца. Повереник указује да само правило о ношењу униформе приликом похађања курсева, како је прописано Правилом о војним униформама и ознакама чинова у Војсци Србије, није дискриминаторно, имајући у виду да одређује да се обавеза ношења униформе приликом похађања курсева (усавршавања) примењује уколико је то утврђено актом о упућивању, односно да оставља могућност да се у конкретном случају одреди и друга врста униформе. Међутим, у конкретном случају није показано да је ова могућност разматрана, нити да је правило примењено на начин који би омогућио прилагођавање специфичном положају трудница официрки и подофицирки. Стога, Повереник налази да се дискриминаторни ефекат не огледа у самом правилу, већ у начину на који се оно тумачи и примењује, односно у пропусту да се приликом његове примене узме у обзир посебан положај трудница на служби у Војсци Србије, укључујући подноситељку притужбе.
  • Повереник указује да искуства других оружаних снага показују да је могуће обезбедити пуно учешће трудница војних лица у систему рада и усавршавања, уз очување дисциплине и организационог поретка. Тако су поједине државе као што је Немачка увеле посебне униформе прилагођене трудноћи, при чему је циљ био обезбеђивање једнаких могућности за све припаднике службе.[10] У другим системима прописано је да се у случајевима када редовна униформа више није прилагођена физичком стању запослене, користе посебно дизајниране униформе или модификовани делови опреме, уз задржавање основних обележја припадности и хијерархије. Тако су у оружаним снагама Сједињених Америчких Држава развијене униформе које задржавају сва основна обележја службе (боју, ознаке, чинове, изглед), али су кројем и конструкцијом прилагођене физичким променама током трудноће. Ове униформе се, по правилу, разликују само у појединим елементима попут еластичног појаса, проширеног предњег дела или прилагођеног кроја панталона и сукњи док у свему осталом прате стандардни модел униформе, чиме се обезбеђује очување дисциплине, хијерархије и визуелног идентитета.[11] Имајући у виду наведено, Повереник налази да би и у оквиру Војске Србије било могуће размотрити увођење решења која би омогућила прилагођавање услова похађања курсева (усавршавања) трудницама војним лицима, било кроз увођење одговарајуће униформе прилагођене трудноћи или кроз друга организациона решења, како би се обезбедило равноправно учешће трудница у усавршавању, без нарушавања легитимних циљева службе.
  • На крају, Повереник је посебно ценио и наводе подноситељке притужбе који се односе на начин комуникације претпостављеног старешине, укључујући навод да јој је у току службене комуникације упућена изјава да са својим супругом „треба тако да се тера, а не са њим“. Повереник указује да увођење елемената приватног и породичног контекста у службену комуникацију није у складу са стандардима професионалног поступања, јер може довести до нарушавања професионалних граница и утицати на перцепцију равноправности у радном окружењу. Међутим, у конкретном случају достављени докази не пружају довољан основ за закључак да је овакав начин обраћања био условљен личним својством подноситељке притужбе. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да описано поступање, иако може бити непримерено и супротно стандардима професионалне комуникације, само по себи не представља дискриминацију у смислу Закона о забрани дискриминације, уколико није утврђено да је засновано на личном својству лица. Ипак, Повереник указује да овакви облици комуникације могу имати шири негативан утицај на радно окружење и допринети одржавању родних стереотипа, те да је њихово превазилажење од значаја за остваривање пуне равноправности.
  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА из Б. против Министарства одбране и Војске Србије, Повереник је мишљења да Министарство одбране није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације, док је је начином на који је Војска Србије у конкретном случају примењивала правило о ношењу службене униформе приликом похађања курсева, односно усавршавања у периоду трудноће подноситељке притужбе, повредила одредбе члана 7. а у вези са чл. 16. и 20. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Војсци Србије:

 

  • Да убудуће приликом упућивања на курсеве, односно усавршавања, обезбеди примену правила о ношењу службене униформе на начин да не ставља жене због трудноће у неповољнији положај, односно да у оправданим случајевима обезбеди прилагођавање услова похађања курсева, укључујући могућност одређивања друге врсте униформе прилагођене трудноћи или других одговарајућих решења актом о упућивању.

Потребно је да Војска Србије обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Војска Србије не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06

[3] Уредба о ратификацији Конвенција Међународне организације рада бр. 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања („Сл. лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразуми“, бр. 3/61)

[4] Закон о ратификацији Конвенције Међународне организације рада број 183  о заштити материнства („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 1/2010)

[5] Закон о ратификацији конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 11/81)

[6] United Nations Security Council Resolution 1325 (2000), S/RES/1325 (2000): Addresses the impact of war on women and the importance of women’s full and equal participation in conflict resolution, peacebuilding, peacekeeping, humanitarian response and in post-conflict reconstruction

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] „Сл. гласник РС“, бр. 116/2007, 88/2009, 101/2010 – др. закон, 10/2015, 88/2015 – одлука УС, 36/2018, 94/2019, 74/2021 – одлука УС, 109/2025 и 109/2025 – др. закон

[9] Christine Svop, Juggling Risks: Towards a Safe and Inclusive Work Environment for Pregnant Soldiers in the Danish Army, доступно на: https://sjms.nu/articles/10.31374/sjms.102; Magin A Day и други, „Always on parade“: Pregnancy experience of active-duty air force members, доступно на: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36265036/; Александра Поповић, Жене у војсци – Има ли родне равноправности у Србији, доступно на: https://talas.rs/2021/03/08/zene-u-vojsci-ima-li-rodne-ravnopravnosti-u-srbiji/; SEESAC, Полиожај жена у оружаним снагама држава Западног Балкана, доступно на:  https://www.files.ethz.ch/isn/177034/MNE.pdf

[10] Germany Introduces Military Uniforms for Pregnant Women, доступно на: https://www.novinite.com/articles/189257/Germany+Introduces+Military+Uniforms+for+Pregnant+Women#google_vignette

[11] Special Uniform Situations – Maternity Uniforms, доступно на: https://www.mynavyhr.navy.mil/References/US-Navy-Uniforms/Uniform-Regulations/Chapter-6/6701/

 

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

microsoft-word-icon998-25 Униформе прилагођене трудноћи у Војсци Србије Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top