br. 110-00-2/2026-02 datum: 23. 4. 2026.
MINISTARSTVO ZDRAVLjA
dr Zlatibor Lončar, ministar
11000 BEOGRAD
Nemanjina 22-26
Predmet: Inicijativa za izmenu člana 6 Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/2018)
Poštovani gospodine Lončar,
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se trans muškarac pritužbom protiv gradske uprave, odnosno matične službe, ukazujući na duži vremenski period koji je protekao od trenutka kada je zdravstvena ustanova poslala nadležnoj matičnoj službi potvrdu o promeni pola do trenutka kada je ostvario pravo na promenu imena. U toku postupka, matična služba je u izjašnjenju na navode pritužbe ukazala da je saglasno članu 2. Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola („Službeni glasnik“ RS, broj 103/2018), potvrda o promeni pola javna isprava na osnovu koje opštinska odnosno gradska uprava, kao nadležni organ, donosi rešenje na osnovu kojeg se upisuje činjenica o promeni pola u matičnu knjigu rođenih u koju je upisana činjenica rođenja lica koje je promenilo pol. Ukazano je da član 6. stav 1. ovog pravilnika propisuje da se u potvrdu o promeni pola upisuju: ime i prezime, datum, mesto, opština/grad rođenja, jedinstveni matični broj građana, ime i prezime roditelja lica kome je promenjen pol, podatke o promeni pola za to lice, ime i prezime lekara koji je izdao potvrdu i njegov potpis. U izjašnjenju je posebno ukazano da se od donošenja navedenog Pravilnika 2018. godine, u praksi ovog organa nije desilo da potvrda o promeni pola nadležne zdravstvene ustanove bude dostavljena u elektronskoj formi, već uvek putem redovne pošte, vrlo nečitko ručno ispisane i popunjene od nadležnog lekara, bez navođenja kontakt podataka (broj telefona, adresa) ili bilo kakvih podataka koji bi ovom organu omogućili da obaveste lica koja su izvršila promenu pola, o promeni podataka u matičnim knjigama i daljim koracima za ostvarivanje prava na promenu ličnog imena i ličnih dokumenata.
Dalje je ukazano da je matična služba po službenoj dužnosti donela rešenje o promeni oznake pola odmah nakon prijema potvrde o promeni pola od nadležne zdravstvene ustanove, ali da nije mogla da stupi u kontakt sa osobom o čijim ličnim stanjima je reč jer nije imala kontakt podatke, te su bili primorani da čekaju da se osoba njima obrati.
Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.).
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[3] koju je Republika Srbija ratifikovala, u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Dalje je članom 12. stav 1 zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama člana 20. je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života i zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Istim članom je zabranjeno i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
Odredbama člana 45b Zakon o matičnim knjigama[5] propisano je da se u matičnu knjigu rođenih upisuje podatak o promeni pola na osnovu rešenja organa iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona, koje se donosi na osnovu propisane potvrde nadležne zdravstvene ustanove. Dalje je propisano da zdravstvena ustanova dostavlja potvrdu nadležnom organu u roku od 15 dana od dana promene pola i to dostavlja elektronskim putem, a bez odlaganja i putem pošte. U potvrdu iz stava 1. ovog člana upisuje se: ime i prezime; datum; mesto; opština/grad rođenja; jedinstveni matični broj građana; ime i prezime roditelja, lica kome je promenjen pol; podatak o promeni pola za to lice, kao i ime i prezime lekara koji je izdao potvrdu.
Odredbama člana 6. Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola propisano je da se u potvrdu o promeni pola upisuju: ime i prezime, datum, mesto, opština/grad rođenja, jedinstveni matični broj građana, ime i prezime roditelja, lica kome je promenjen pol, podatak o promeni pola za to lice, ime i prezime lekara koji je izdao potvrdu i njegov potpis.
Uvidom u obrazac Potvrde o promeni pola koja je sastavni deo Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola, utvrđeno je da nije predviđena rubrika za upis bilo kakvih kontakt podataka osobe koja je promenila pol a na osnovu kojih bi matična služba stupila u kontakt sa osobom da je obavesti o daljem postupku za ostvarivanje prava.
Brojna istraživanja pokazuju da su transrodne osobe izložene uznemiravanju i napadima kako u javnom prostoru (na ulici, u javnim ustanovama, u prevozu), tako i u svom domu, od primarne porodice ili partnera[6]. Rezultati Istraživanja o odnosu građana i građanki prema diskriminaciji[7] iz 2024. godine Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pokazuju da kada je reč o percepciji zastupljenosti diskriminacije u odnosu na lična svojstva, 59% ispitanika smatra da je diskriminacija najzastupljenija u odnosu na seksualnu orijentaciju, rodni identitet ili polne karakteristike. Istraživanje o potrebama trans zajednice koje je 2019. godine sproveo Geten[8] pokazuje da svega polovina ispitanika izjavljuje da se oseća bezbedno u javnom prostoru, dok se jedna četvrtina zbog transrodnosti ne oseća bezbedno u javnom prostoru, nikada, retko ili povremeno ni u svom domu. Polovina ispitanika (46%) je izjavila da se u toku školovanja nikada nisu osećali bezbedno da saopšte svoj rodni identitet, a na radnom mestu većina ispitanika taj deo svog identiteta ne deli ni sa kim (36%). Dalje, četiri od deset ispitanika (39,4%) izjavljuje da su imali poteškoća u svakodnevnom životu zbog dokumenata koji ne odgovaraju njihovom rodnom identitetu, a jedna četvrtina (25,4%) izjavljuje da je zbog toga pretrpela neku vrstu diskriminacije i/ili nasilja. U pitanju su neprijatnosti koje su ispitanici kategorisali kao male (npr. da službenici ne veruju da je u pitanju osoba sa slike, „zagledaju, pitaju, komentarišu“), ali je dodatni problem to što neodgovarajuća dokumenta, upravo zbog očekivanja negativnih reakcija, vode izbegavanju situacija u kojima se zahteva njihovo pokazivanje („Veći problem je donekle što me strah od neprijatnosti i lošeg tretmana zbog dokumenata navodi da izbegavam situacije gde moram da ih koristim”), što utiče i na pristup različitim uslugama, uključujući i one iz oblasti zdravstvene zaštite. U Vodiču kroz tranziciju za trans osobe u Srbiji[9] koji je 2020. godine izdao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije navedeno je da zbog neodgovarajućih ličnih dokumenata, trans osobe nailaze na ozbiljne izazove pri ostvarivanju prava iz oblasti rada i zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, porodičnog života i drugih oblasti. Različite aktivnosti, poput socijalizacije i putovanja, značajno su otežane ili u potpunosti onemogućene sve do završetka dugotrajnog, komplikovanog procesa promene ličnih dokumenata. Promena ličnih dokumenata uslovljena je medicinskim intervencijama kojima ne mogu ili ne žele da se podvrgnu sve trans osobe, usled čega gube mogućnost da dobiju odgovarajuća lična dokumenta, što dodatno otežava njihov svakodnevni život.
Mogućnost matične službe da odmah nakon prijema potvrde o promeni pola od nadležne zdravstvene ustanove i donošenja rešenja o promeni oznake pola, kontaktira osobu koja je izvršila promenu pola, skraćuje period u kojem lična dokumenta trans osobe nisu u skladu sa njegovim/njenim rodnim identitetom. Trans osoba je izložena većem riziku od uvredljivog i ponižavajućeg postupanja u toku ostvarivanja zagarantovanih prava, kao i riziku po bezbednost jer se njegov rodni identitet razlikuje od podatak i fotografija u dokumentima. Zbog neodgovarajućih ličnih dokumenata trans osobe nailaze na ozbiljne izazove pri ostvarivanju prava iz oblasti rada i zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, porodičnog života i drugih oblasti jer se njihov rodni identitet razlikuje od podatak i fotografija u dokumentima.
Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik upućuje Ministarstvu zdravlja, inicijativu za izmenu člana 6. Pravilnika na način da se propiše da potvrda o promeni pola, pored već navedenih podataka u stavu 1 ovog člana, sadrži i kontakt podatke (broj telefona, adresa, elektronska adresa) koji bi matičnoj službi omogućili da obaveste lice koje je izvršilo promenu pola, o promeni podataka u matičnim knjigama i daljim koracima za ostvarivanje prava na promenu ličnog imena i ličnih dokumenata.
S obzirom da su Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola sporazumno doneli Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo zdravlja, Poverenik je istu inicijativu uputio i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Potrebno je da nas obavestite o preduzetom.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21
[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21
[3] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15
[4] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21
[5] „Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 145/14 i 47/18
[6] Položaj i potrebe transrodnih i rodno nebinarnih osoba u Srbiji, Jelena Vidić, Geten, centar za prava LGBTIKA osoba i Centar za shema terapiju Beograd, Psihološka istraživanja, Vol. XXIV (1) 2021.
[7]Izveštaj o percepciji građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/
[8] Dostupno na: https://www.transserbia.org/resursi/biblioteka/1704-istrazivanje-o-potrebama-trans-zajednice
[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Vodic_kroz_tranziciju_za_trans_osobe_u_Srbiji.pdf
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
361-26 Inicijativa Ministarstvu zdravlja za izmenu Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola 
