br. 07-00-115/1/2026-02 datum: 16.5.2026. godine
MINISTARSTVO ZDRAVLjA
Zlatibor Lončar, ministar
Beograd 11 000
Nemanjina 22-26
Predmet: Inicijativa za trajno i sistemsko normativno uređivanje statusa zdravstvenih medijatora
Poštovani gospodine Lončar,
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije. S tim u vezi, obraća Vam se inicijativom u cilju trajnog i sistemskog normativnog uređivanja statusa zdravstvenih medijatora, kroz jasno definisanje njihovog položaja u sistemu zdravstvene zaštite i obezbeđivanje stabilnog radno-pravnog statusa.
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratile su se zdravstvene medijatorke, kao i organizacija civilnog društva Centar za integracije Sigurnost, a u vezi sa položajem zdravstvenih medijatorki u Republici Srbiji. Između ostalog, u ovom obraćanju je navedeno da se zdravstvene medijatorke suočavaju u svom radu sa sistemskim izazovima koji imaju direktne posledice po ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu najranjivijih građana, kao i na principe jednakosti, dostojanstva rada i zabrane diskriminacije. Dalje je navedeno da zdravstvene medijatorke predstavljaju ključnu sponu između zdravstvenog sistema i zajednica koje su u najvećem riziku od socijalne isključenosti, siromaštva i zdravstvene nejednakosti. Njihov rad obuhvata terensko posredovanje, zdravstvenu edukaciju, podršku u ostvarivanju prava, prevenciju bolesti i povezivanje porodica sa institucijama sistema. Uprkos značaju njihove uloge, radno mesto zdravstvenih medijatorki u praksi je u izuzetno nestabilnom i nepovoljnom položaju. Na osnovu saznanja iz dugogodišnjeg rada na terenu i komunikacije sa zdravstvenim medijatorkama širom Srbije, ukazano je na izazove u zapošljavanju putem ugovora, bez stabilnog radno-pravnog statusa i sistematizovanih radnih mesta, na neprimereno niske zarade u odnosu na obim, složenost i odgovornost posla, na kašnjenja u isplatama zarada i povremene prekide finansiranja, što dovodi do ozbiljne egzistencijalne nesigurnosti angažovanih medijatorki. Pored toga u svom obraćanju organizacija je ukazala na neujednačenu praksu lokalnih samouprava i zdravstvenih ustanova u pogledu statusa, nadležnosti i uslova rada, kao i na izostanak institucionalne zaštite i jasnih mehanizama profesionalne podrške.
Ono što je u obraćanju posebno istaknuto je da su zdravstvene medijatorke najčešće pripadnice romske nacionalne manjine koje su inače u većem riziku od diskriminacije u svim oblastima, a tako i u oblasti rada kao jednoj od najvažnijih oblasti društvenog života. Smatraju da na ovaj način poslovi koji su važni za zaštitu javnog zdravlja i socijalnu uključenost marginalizovanih zajednica ostaju sistemski potcenjeni, nedovoljno plaćeni i institucionalno nesigurni. Ovako uređen radni status ne ugrožava samo prava zdravstvenih medijatorki, već direktno utiče i na prava građana koji zavise od njihove podrške u pristupu zdravstvenim uslugama, preventivnim programima i sistemu zdravstvene zaštite u celini. Nesigurnost radnog položaja dovodi do fluktuacije kadra, prekida kontinuiteta rada u zajednici i slabljenja poverenja između institucija i građana u najranjivijem položaju.
Poverenik ukazuje da su romske zdravstvene medijatorke uvedene u sistem zdravstvene zaštite Republike Srbije kao mehanizam unapređenja dostupnosti zdravstvene zaštite romskoj populaciji i drugim društveno osetljivim grupama. Program zdravstvenih medijatorki Ministarstvo zdravlja sprovodi od 2008. godine u okviru aktivnosti usmerenih na unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite romskoj populaciji. Zdravstvene medijatorke, suštinski funkcionišu u praksi kao poseban programski mehanizam javnog zdralja, a ne kao uređena profesija.
Iz dostupnih podataka[2] proizlazi da se angažovanje zdravstvenih medijatorki vrši u okviru Programa 1802 „Preventivna zdravstvena zaštita“, Projekat „Unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite romskoj populaciji“, koji finansira Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.
Na internet stranici Ministarstva zdravlja[3] javnosti su dostupne informacije o sadržini raspisanih javnih konkursa za angažovanje lica za potrebe sprovođenja aktivnosti na Programu 1802 „Preventivna zdravstvena zaštita“ Projekat 0010 „Unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite romskoj populaciji „ – za obavljanje poslova – od 2023. godine zaključno sa javnim konkursom objavljenim u februaru 2026. godine (konkurs je objavljivan jednom godišnje). Pravni osnov za ovu aktivnost nalazi se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zakonu o budžetu Republike Srbije, kao i drugim relevantnim propisima.
Javni konkurs za 2026. godinu sadrži spisak gradova i opština u kojima je potrebno angažovati zdravstvene medijatorke, sadrži uslove konkursa, između ostalog, da je osoba ženskog pola, poželjno nezaposlena, nabrojana su znanja koja će steći tokom angažovanja s obzirom da kandidatkinje pohađaju obuku za vršenje unosa u elektronsku zbirku podataka i sl., naveden je i opsežan opis poslova zdravstvenih medijatorki.
Poslovi zdravstvene medijatorke su: obavlja posete pojedincima i porodicama iz osetljivih grupa stanovnika koje žive u neformalnim naseljima; sprovodi osnovni zdravstveno vaspitni rad u porodici, neformalnom naselju, mesnoj zajednici; povezuje zdravstveni sistem i osetljive grupe iz neformalnih naselja; pruža podršku pojedincima iz osetljivih grupa u ostvarivanju prava iz oblasti zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, socijalne zaštite i prava na pravni subjektivitet; uočava zdravstvene i socijalno-ekonomske probleme pripadnika ugroženih grupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave i o tome obaveštava Dom zdravlja, Centar za socijalni rad i jedinicu lokalne samouprave; sarađuje sa centrima za socijalni rad, lokalnom samoupravom, filijalom Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, humanitarnim organizacijama i sl; aktivno učestvuje u svim promotivnim kampanjama prema kalendaru javnog zdravlja koje organizuje Dom zdravlja, poziva, organizuje prisustvo osetljivih grupa stanovnika; aktivno učestvuje u radu interresorne komisije, tima za zlostavljanje i zanemarivanje dece i u oblasti nasilja nad ženama u domu zdravlja; mesečno izveštava Ministarstvo zdravlja Republike Srbije o broju i vrsti usluga prema sačinjenom godišnjem planu rada; o svom radu vodi elektronsku i papirnu evidenciju; obavlja i druge poslove u skladu sa stručnom osposobljenošću po nalogu Ministarstva zdravlja.
Takođe, zdravstvene medijatorke sarađuju neposredno sa glavnom sestrom patronaže doma zdravlja u kojem su raspoređene, što znači da rade pri domovima zdravlja, gde obavljaju (navedene) poslove povezivanja zdravstvenog sistema sa romskom zajednicom, zdravstvenog prosvećivanja, podrške u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja, imunizacije i prevencije bolesti.
Međutim, iako je njihov rad već duži niz godina deo javno-zdravstvenih politika Republike Srbije, položaj zdravstvenih medijatorki nije sistemski uređen zakonom niti podzakonskim aktima koji bi obezbedili stabilan radno-pravni status, jedinstvene standarde rada i održiv model finansiranja. U praksi se njihovo angažovanje dominantno zasniva na projektnom i vremenski ograničenom finansiranju, što dovodi do nesigurnosti zaposlenja, neujednačenih uslova rada i različitog postupanja zdravstvenih ustanova i jedinica lokalne samouprave.
Na ovaj položaj zdravstvenih medijatorki u sistemu zdravstvene zaštite, Poverenik konstantno ukazuje. Tako je i u poslednjem Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2025. godinu[4] koji je u martu 2026. godine predat Narodnoj skupštini data opšta preporuka za za unapređivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije kojom je Ministarstvu zdravlja preporučeno da osigura radno-pravni položaj i poveća broj zdravstvenih medijatora. I u Posebnom izveštaju Poverenika o diskriminaciji žena[5] ukazano je na položaj zdravstvenih medijatorki i njihov doprinos u uključivanju Romkinja u sistem zdravstvenog osiguranja, ali je takođe ukazano i da status medijatorki nije normativno regulisan.
Poverenik ukazuje i na relevantne strateške dokumente Republike Srbije. Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine prepoznaje zdravstvene medijatorke kao važan mehanizam za unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite i smanjenje zdravstvenih nejednakosti. U Strategiji je navedeno da su „najznačajniji rezultati u oblasti zdravstva postignuti zahvaljujući programu zdravstvenih medijatorki. Prema Izveštaju o operativnim zaključcima iz 2021. godine u 70 opština deluju zdravstvene medijatorke u direktnom kontaktu sa romskom zajednicom, pružajući pomoć u pristupu zdravstvenim, ali i drugim javnim uslugama i informacije o zdravstvenoj prevenciji“. Međutim, dugoročni efekti ovih politika ne mogu biti ostvareni ukoliko rad zdravstvenih medijatorki ostane zasnovan na privremenim i nestabilnim oblicima angažovanja. Stoga, upravo mera (5.3.) ove strategije predviđa – rešavanje radno pravnog statusa medijatorki, kao i povećanje broja zaposlenih Roma i Romkinja u zdravstvenom sistemu.
Poverenik posebno ukazuje da su modeli zdravstvenih medijatorki razvijeni i u drugim evropskim državama kao primer dobre prakse u oblasti javnog zdravlja i socijalnog uključivanja Roma. U više država Evropske unije ovi mehanizmi su institucionalizovani kao deo sistema javnog zdravlja ili socijalne zaštite, uz stabilnije finansiranje i jasnije definisan profesionalni status. Posebno se kao primer dobre prakse ističu modeli u Rumuniji[6], Bugarskoj, gde zdravstveni medijatori predstavljaju sastavni deo politika inkluzije Roma i unapređenja javnog zdravlja. Ovakva praksa pokazuje da dugoročna institucionalna podrška doprinosi većem obuhvatu preventivnih programa, boljoj imunizaciji, smanjenju zdravstvenih nejednakosti, i većem poverenju građana u institucije sistema.
Uloga zdravstvenih medijatorki direktno je povezana sa ostvarivanjem načela pravičnosti, pristupačnosti, sveobuhvatnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite koja su propisana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, jer one predstavljaju jedan od važnih mehanizama povezivanja zdravstvenih ustanova sa stanovništvom koje se nalazi u povećanom riziku od socijalne isključenosti i zdravstvenih nejednakosti. Podaci pokazuju da je zahvaljujući radu zdravstvenih medijatorki veliki broj građana ostvario pristup zdravstvenom osiguranju, izabranom lekaru i imunizaciji. S tim u vezi pozdravljamo kontinuirano obučavanje zdravstvenih medijatorki, kao i programe unapređenja njihovog rada u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama. Međutim, i pored pozitivnih rezultata programa, neophodno je obezbediti trajna i sistemska rešenja koja neće zavisiti isključivo od projektnog finansiranja ili privremenih angažovanja.
Poverenik na kraju ukazuje da ovakav model angažovanja otvara pitanja i sa aspekta ostvarivanja načela jednakosti i ravnopravnosti. Tradicionalno, u našem društvu se poslovi koji podrazumevaju negu i brigu smatraju „ženskim poslovima“ koji u praksi jesu manje plaćeni i neretko manje vidljivi. U slučaju poslova zdravstvenih medijatorki govorimo o ženama koje su i najčešće pripadnice romske nacionalne manjine, i koje se neretko nalaze u nepovoljnijem socijalno-ekonomskom položaju.
Buduće planiranje rada zdravstvenih medijatorki treba da obuhvati i zdravstvene medijatore – muškarce. Poverenik ukazuje da poslovi zdravstvene medijacije ne predstavljaju poslove koji su po svojoj prirodi uslovljeni polom, već zahtevaju komunikacijske veštine, rad u zajednici, poverenje korisnika i poznavanje sistema zdravstvene i socijalne zaštite. Stoga, uključivanje muškaraca u sistem zdravstvene medijacije bilo bi značajno ne samo sa aspekta jednakih mogućnosti u oblasti rada i zapošljavanja, već i sa aspekta unapređenja rodne ravnopravnosti i razbijanja stereotipa o rodno uslovljenim zanimanjima. Pored toga, uključivanje muškaraca može imati i praktične efekte u radu sa pojedinim zajednicama i korisnicima, a može doprineti i većem poverenju zajednice i ukupnom jačanju njihove zdravstvene zaštite.
Istovremeno, Poverenik naglašava da veće uključivanje muškaraca ni u kom slučaju ne sme dovesti do umanjenja položaja žena koje trenutno obavljaju ove poslove, već mere treba usmeravati ka obezbeđivanju ravnopravne dostupnosti zanimanja svim licima, bez obzira na pol.
Imajući u vidu sve navedeno, a posebno činjenicu da zdravstvene medijatorke već godinama obavljaju poslove od javnog interesa i jesu važan deo zadravstvenog sistema, posebno kod ostvarivanja prava onih koji su u većem riziku od isključenosti i diskriminacije, Poverenik smatra da normativno regulisanje njihovog položaja je neophodno kako bi se ova važna usluga održala.
Takođe, u saradnji sa drugim nadležnim organima, Poverenik predlaže da se obezbedi održiv i kontinuiran model finansiranja rada zdravstvenih medijatora iz javnih sredstava, bez prekida finansiranja i nesigurnih oblika angažovanja koji dovode do pravne i egzistencijalne nesigurnosti zaposlenih. Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove treba da uspostave jedinstvene standarde u pogledu opisa poslova, stručne podrške, uslova rada, zarada, stručnog usavršavanja i zaštite na radu zdravstvenih medijatora na teritoriji cele Republike Srbije. Ministarstvo zdravlja treba, prilikom kreiranja politika i mera u oblasti zdravstvene zaštite i rada, da primenjuje rodno osetljiv i intersekcijski pristup, imajući u vidu da su zdravstveni medijatori u najvećem broju žene, i to žene, pripadnice romske nacionalne manjine.
Polazeći od činjenice da je uređivanje položaja zdravstvenih medijatorki međuresorne prirode, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će ovu inicijativu uputiti radi informisanja i Ministarstvu finansija.
Potrebno je da nas Ministarstvo zdravlja obavesti o svom postupanju povodom ove inicijative.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.
[2] https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/379254/javni-konkurs-za-angazovanje-lica-za-potrebe-sprovodjenja-aktivnosti-na-programu-1802-preventivna-zdravstvena-zastita-projekat-0010-unapredjenje-dostupnosti-zdravstvene-zastite-romskoj-populaciji-za-obavljanje-poslova-.php
[3] https://www.zdravlje.gov.rs/faq_search.php
[4] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[5] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/posebni-izvestaji/
[6] https://www.asset-scienceinsociety.eu/outputs/best-practice-platform/health-mediators-project-romania-rhm-%E2%80%93-roma-health-mediators
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
124-25 Inicijativa za trajno i sistemsko normativno uređivanje statusa zdravstvenih medijatora 
