br. 07-00-304/2026-02 datum: 8.4.2026. godine
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Đuro Macut, predsednik
11000 BEOGRAD
Nemanjina 11
Poštovani gospodine Macut,
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je dopis organizacije civilnog društva kojim je ukazano na nepovoljan položaj korisnika novčane socijalne pomoći pri ostvarivanju prava na besplatne udžbenike. Kako je u obraćanju Povereniku navedeno, pravilo o isplati pomoći u trajanju od devet meseci godišnje stvara birokratski vakuum, te u periodu pauze od tri meseca, porodice formalno ne poseduju potvrdu o statusu korisnika, zbog čega njihova deca ne mogu da ostvare pravo na besplatne udžbenike, iako su i dalje u stanju socijalne potrebe. Kako je u dopisu istaknuto, formalni uslov (posedovanje trenutnog rešenja) onemogućava najugroženiju decu da pod jednakim uslovima ostvare pravo na obrazovanje.
Ovom prilikom pozdravljamo napore Vlade Republike Srbije u obezbeđivanju dostupnosti besplatnih udžbenika, kao i donošenje Vladine Odluke o finansiranju nabavke udžbenika sredstvima budžeta Republike Srbije za školsku 2025/2026. godinu[1], koja propisuje da pravo na dodelu udžbenika čija se nabavka finansira sredstvima budžeta Republike Srbije, između ostalih, imaju i učenici iz socijalno/materijalno ugroženih porodica (primaoci novčane socijalne pomoći). Prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva prosvete, kao dokaz o ispunjenosti uslova, za učenike socijalno/materijalno ugroženih porodica – primaoce novčane socijalne pomoći – potrebno je dostaviti kopiju rešenja kojim se utvrđuje pravo na ostvarivanje socijalne novčane pomoći.[2]
U praksi, međutim, značajan broj porodica koje se nalaze u stanju socijalne potrebe ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć u ciklusima (na primer, devet meseci uz obaveznu pauzu), što dovodi do situacije da u trenutku prijave za besplatne udžbenike formalno ne poseduju važeće rešenje, iako su u kontinuitetu socijalno ugroženi. Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom.[3]
Ovakvo rešenje može dovesti do nejednakog položaja dece iz najugroženijih porodica, jer se pravo na besplatne udžbenike uslovljava trenutnim formalnim statusom, a ne stvarnim i kontinuiranim socijalno-materijalnim položajem. Posledično, deca kojoj je ova mera najpotrebnija mogu ostati izvan njenog dometa.
Poverenik ukazuje da pravo na obrazovanje Ustav Republike Srbije[4] garantuje kao opšteljudsko pravo koje uživa svako (član 71. stav 1). Ustavom propisan režim prava vezanih za pojedine stepene obrazovanja je različit. Osnovno obrazovanje je obavezno. U skladu sa ovakvim statusom osnovnog obrazovanja Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje i besplatno (stav 2). Srednje obrazovanje nije obavezno, ali Ustav i za ovaj nivo obrazovanja garantuje besplatno obrazovanje (stav 2). Za nivo visokog obrazovanja Ustav garantuje svakome samo pravo na jednak pristup ovom nivou obrazovanja (stav 3). Besplatno visokoškolsko obrazovanje nije pravo. To je posebna mera koju Ustav propisuje regulišući mogućnost da uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja država obezbedi besplatno školovanje i na ovom nivou obrazovanja i tako efektivno osigura jednake mogućnosti pristupa visokoškolskom obrazovanju (stav 3).
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[6]. Odredbom člana 19. stav 1. navedenog zakona propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Članom 33. stav 1. tačka 9. ovog zakona propisano je da Poverenik upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[7], a jedan od njenih opštih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Najbolji interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 28. propisano je da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] u članu 7. proklamovani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, stoga sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle između ostalog i jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.
Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o udžbenicima[9] propisano je da Vlada, u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, u cilju omogućavanja jednake dostupnosti obrazovanja i vaspitanja donosi odluku o finansiranju pripreme i/ili nabavke i dodele, odnosno sufinansiranju pripreme i/ili nabavke i dodele udžbenika i priručnika, a naročito za učenike i polaznike koji su socijalno i materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Poverenik ukazuje da je Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine[10] propisano da je vizija razvoja obrazovanja da obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala stanovništva, a naročito svakog deteta i mlade osobe u Republici Srbiji, dok je misija obrazovanja da se obezbedi obrazovanje visokog kvaliteta koje služi razvoju društva u celini.
U ovoj strategiji je navedeno da je jedno od strateških opredeljenja Vlade Republike Srbije da obezbedi kvalitetno obrazovanje za sve građane kroz otvorenost, pravednost, dostupnost i demokratičnost obrazovanja, pri čemu će naročita pažnja biti posvećena obezbeđivanju jednakih šansi za svu decu. Pružanje sistemske podrške učenicima tokom njihove obrazovne putanje je prioritet, sa akcentom na one koji dolaze iz nestimulativnih sredina i osetljivih društvenih grupa.[11]
U delu Strategije „Opis postojećeg stanja – ključni podaci i analiza“ ukazano je da pitanje koje treba dalje razmotriti jeste da li su trenutna finansijska ulaganja u obrazovanje dovoljna da se obezbedi željeni i održivi društveni i ekonomski razvoj. Pri tome se navodi da treba imati u vidu da su se poslednjih godina u gotovo svim zemljama Evropske unije povećala izdvajanja za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, dok su se izdvajanja za visoko obrazovanje neznatno smanjila.
Zaključeno je da je u budućnosti neophodno povećanje finansijskih sredstava namenjenih obrazovanju, odnosno smanjenje ulaganja budžetskih sredstava u obrazovanje ne bi trebalo da se dešava, jer je obrazovanje od strateške važnosti za dalji ekonomski i društveni razvoj Republike Srbije.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da u konkretnom slučaju uslov posedovanja važećeg rešenja u trenutku prijave za besplatne udžbenike predstavlja naizgled neutralan kriterijum koji nesrazmerno pogađa decu iz porodica korisnika novčane socijalne pomoći, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Vladi Republike Srbije da razmotri:
– izmenu normativnih akata tako da uslov za dodelu besplatnih udžbenika bude da lica dostave potvrdu da su bila korisnici socijalne pomoći u periodu od šest meseci pre podnošenja prijave;
– uvođenje mogućnosti dokazivanja kontinuiteta socijalne ugroženosti (npr. na osnovu podataka centra za socijalni rad o korišćenju prava u prethodnom periodu);
– ili definisanje kriterijuma koji će se zasnivati na ukupnom socijalno-materijalnom položaju porodice, a ne isključivo na važećem rešenju u trenutku prijave.
Cilj ovih izmena je da se obezbedi puna dostupnost mere besplatnih udžbenika deci kojoj je ona namenjena, kao i da se spreči nastanak nejednakosti u pristupu obrazovanju po osnovu imovnog stanja.
Poverenik ostaje na raspolaganju za dalju saradnju u cilju unapređenja postojećih rešenja, uz posebnu pažnju na ugrožene kategorije ka kojima je ova mera usmerena.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 48/25
[2] https://prosveta.gov.rs/prosveta/udzbenici/besplatni-udzbenici/?utm_source=chatgpt.com
[3] Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 24/11 i 117/22 – odluka US), član 85. stav 3.
[4] „Službeni glasnik RS“ br. 98/06 i 115/21, član 71.
[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06 i 115/21). član 21, stav 1. i stav 3.
[6] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21), član 2. stav 1. tačka 1
[7] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97)
[8] „Službeni glasnik RSˮ, br. 88/17, 27/18 – dr. Zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25
[9] „Službeni glasnik RS“ br. 27/18, 92/23 i 109/25
[10] „Službeni glasnik RS”, broj 63/21
[11] https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/1-SROVRS-2030_MASTER_0402_V1.pdf
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
317-26 Preporuka mera Vladi RS 
