бр. 07-00-304/2026-02 датум: 8.4.2026. године
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Ђуро Мацут, председник
11000 БЕОГРАД
Немањина 11
Поштовани господине Мацут,
Повереник за заштиту равноправности примио је допис организације цивилног друштва којим је указано на неповољан положај корисника новчане социјалне помоћи при остваривању права на бесплатне уџбенике. Како је у обраћању Поверенику наведено, правило о исплати помоћи у трајању од девет месеци годишње ствара бирократски вакуум, те у периоду паузе од три месеца, породице формално не поседују потврду о статусу корисника, због чега њихова деца не могу да остваре право на бесплатне уџбенике, иако су и даље у стању социјалне потребе. Како је у допису истакнуто, формални услов (поседовање тренутног решења) онемогућава најугроженију децу да под једнаким условима остваре право на образовање.
Овом приликом поздрављамо напоре Владе Републике Србије у обезбеђивању доступности бесплатних уџбеника, као и доношење Владине Одлуке о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2025/2026. годину[1], која прописује да право на доделу уџбеника чија се набавка финансира средствима буџета Републике Србије, између осталих, имају и ученици из социјално/материјално угрожених породица (примаоци новчане социјалне помоћи). Према подацима доступним на сајту Министарства просвете, као доказ о испуњености услова, за ученике социјално/материјално угрожених породица – примаоце новчане социјалне помоћи – потребно је доставити копију решења којим се утврђује право на остваривање социјалне новчане помоћи.[2]
У пракси, међутим, значајан број породица које се налазе у стању социјалне потребе остварује право на новчану социјалну помоћ у циклусима (на пример, девет месеци уз обавезну паузу), што доводи до ситуације да у тренутку пријаве за бесплатне уџбенике формално не поседују важеће решење, иако су у континуитету социјално угрожени. Законом о социјалној заштити прописано је да појединцу који је способан за рад, односно породици у којој је већина чланова способна за рад припада новчана социјална помоћ у трајању до девет месеци у току календарске године, ако испуњава услове прописане овим законом.[3]
Овакво решење може довести до неједнаког положаја деце из најугроженијих породица, јер се право на бесплатне уџбенике условљава тренутним формалним статусом, а не стварним и континуираним социјално-материјалним положајем. Последично, деца којој је ова мера најпотребнија могу остати изван њеног домета.
Повереник указује да прaвo нa oбрaзoвaњe Устaв Републике Србије[4] гaрaнтуje кao oпштeљудскo прaвo кoje уживa свaкo (члан 71. став 1). Устaвoм прoписaн рeжим прaвa вeзaних зa пojeдинe стeпeнe oбрaзoвaњa je рaзличит. Oснoвнo oбрaзoвaњe je oбaвeзнo. У склaду сa oвaквим стaтусoм oснoвнoг oбрaзoвaњa Устaв прoписуje дa je oснoвнo oбрaзoвaњe и бeсплaтнo (став 2). Срeдњe oбрaзoвaњe ниje oбaвeзнo, aли Устaв и зa oвaj нивo oбрaзoвaњa гaрaнтуje бeсплaтнo oбрaзoвaњe (став 2). Зa нивo висoкoг oбрaзoвaњa Устaв гaрaнтуje свaкoмe сaмo прaвo нa jeднaк приступ oвoм нивoу oбрaзoвaњa (став 3). Бeсплaтнo висoкoшкoлскo oбрaзoвaњe ниje прaвo. To je пoсeбнa мeрa кojу Устaв прoписуje рeгулишући мoгућнoст дa успeшним и нaдaрeним учeницимa слaбиjeг имoвнoг стaњa држaвa oбeзбeди бeсплaтнo шкoлoвaњe и нa oвoм нивoу oбрaзoвaњa и тaкo eфeктивнo oсигурa jeднaкe мoгућнoсти приступa висoкoшкoлскoм oбрaзoвaњу (став 3).
Пред Уставом и законом сви су једнаки. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.[5]
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[6]. Одредбом члана 19. став 1. наведеног закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Чланом 33. став 1. тачка 9. овог закона прописано је да Повереник упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[7], а један од њених општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Одредбом члана 28. прописано је да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе.
Законом о основама система образовања и васпитања[8] у члану 7. прокламовани су општи принципи образовања и васпитања, стога систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле између осталог и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.
Одредбом члана 10. став 1. Закона о уџбеницима[9] прописано је да Влaдa, у склaду сa рaспoлoживим срeдствимa буџeтa Рeпубликe Србиje, у циљу oмoгућaвaњa jeднaкe дoступнoсти oбрaзoвaњa и вaспитaњa дoнoси oдлуку o финaнсирaњу припрeмe и/или нaбaвкe и дoдeлe, oднoснo суфинaнсирaњу припрeмe и/или нaбaвкe и дoдeлe уџбeникa и приручникa, a нaрoчитo зa учeникe и пoлaзникe кojи су сoциjaлнo и мaтeриjaлнo угрoжeни, кao и зa учeникe сa смeтњaмa у рaзвojу и инвaлидитeтoм.
Повереник указује да је Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године[10] прописано да је визија развоја образовања да обезбеди квалитетно образовање за постизање пуног потенцијала становништва, а нарочито сваког детета и младе особе у Републици Србији, док је мисија образовања да се обезбеди образовање високог квалитета које служи развоју друштва у целини.
У овој стратегији је наведено да је једно од стратешких опредељења Владе Републике Србије да обезбеди квалитетно образовање за све грађане кроз отвореност, праведност, доступност и демократичност образовања, при чему ће нарочита пажња бити посвећена обезбеђивању једнаких шанси за сву децу. Пружање системске подршке ученицима током њихове образовне путање је приоритет, са акцентом на оне који долазе из нестимулативних средина и осетљивих друштвених група.[11]
У делу Стратегије „Опис постојећег стања – кључни подаци и анализа“ указано је да питање које треба даље размотрити јесте да ли су тренутна финансијска улагања у образовање довољна да се обезбеди жељени и одрживи друштвени и економски развој. При томе се наводи да треба имати у виду да су се последњих година у готово свим земљама Европске уније повећала издвајања за предшколско, основно и средње образовање, док су се издвајања за високо образовање незнатно смањила.
Закључено је да је у будућности неопходнo повећање финансијских средстава намењених образовању, односно смањење улагања буџетских средстава у образовање не би требало да се дешава, јер је образовање од стратешке важности за даљи економски и друштвени развој Републике Србије.
Полазећи од наведеног, а имајући у виду да у конкретном случају услов поседовања важећег решења у тренутку пријаве за бесплатне уџбенике представља наизглед неутралан критеријум који несразмерно погађа децу из породица корисника новчане социјалне помоћи, Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује Влади Републике Србије да размотри:
– измену нормативних аката тако да услов за доделу бесплатних уџбеника буде да лица доставе потврду да су била корисници социјалне помоћи у периоду од шест месеци пре подношења пријаве;
– увођење могућности доказивања континуитета социјалне угрожености (нпр. на основу података центра за социјални рад о коришћењу права у претходном периоду);
– или дефинисање критеријума који ће се заснивати на укупном социјално-материјалном положају породице, а не искључиво на важећем решењу у тренутку пријаве.
Циљ ових измена је да се обезбеди пуна доступност мере бесплатних уџбеника деци којој је она намењена, као и да се спречи настанак неједнакости у приступу образовању по основу имовног стања.
Повереник остаје на располагању за даљу сарадњу у циљу унапређења постојећих решења, уз посебну пажњу на угрожене категорије ка којима је ова мера усмерена.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 48/25
[2] https://prosveta.gov.rs/prosveta/udzbenici/besplatni-udzbenici/?utm_source=chatgpt.com
[3] Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС“, бр. 24/11 и 117/22 – одлука УС), члан 85. став 3.
[4] „Службени гласник РС“ бр. 98/06 и 115/21, члан 71.
[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 98/06 и 115/21). члан 21, став 1. и став 3.
[6] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1
[7] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)
[8] „Службени гласник РСˮ, бр. 88/17, 27/18 – др. Закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20, 129/21, 92/23 и 19/25
[9] „Службени гласник РС“ бр. 27/18, 92/23 и 109/25
[10] „Службени гласник РС“, број 63/21
[11] https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/1-SROVRS-2030_MASTER_0402_V1.pdf
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
317-26 Препорука мера Влади РС 
