br. 07-00-600/2025-02 datum: 5.11.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi Udruženja A11 – inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Foruma Roma Srbije i Vojvođanskog Romskog Centra, protiv ministra, zbog diskriminacije Roma. U pritužbama je navedeno da je ministar prilikom posete Moravičkom okrugu, dana 22.7.2025 godine dao izjavu: „Ja Rome ne odvajam od drugih stanovnika. Naprotiv, mislim da su to naše komšije i naša braća ali imam primedbu kada su oni u pitanju. Romi, kao naše komšije moraju da shvate da ni država ni opštine ni lokalne samouprave nisu bankomati. Moramo ih uvesti u to da završavaju škole, da budu radno angažovani i da stvaramo korisne članove društva”. U pritužbama se navodi da je u pitanju ustaljeni narativ da su pripadnici romske nacionalne manjine beskorisni članovi društva, da zloupotrebljavaju budžetska sredtstva, a pri tome se ignoriše činjenica da se ova manjina nalazi u najgorem materijalnom i životnom položaju u Republici Srbiji. Ističe se da ova izjava podjednako pogađa sve Rome koji žive u Republici Srbiji, kako visokoobrazovane, tako i one koji nemaju visoko obrazovanje, a koji svojim radom, predstavljaju korisne članove društva. Dalje, navodi se da je položaj Roma rezultat višedecenijske sistemske diskriminacije koja im je ograničila pristup obrazovanju, zapošljavanju i javnim uslugama i da ministar treba da se bavi otklanjanjem tih prepreka, a ne da dodatno stigmatizuje zajednicu, i okrivljuje Rome za sopstvenu marginalizaciju. U svom izjašnjenju ministar nije osporavao činjenične navode iz pritužbe, već je dostavio svoju izjavu u celosti. Poverenik je u postupku ukazao na ograničenja slobode izražavanja, ali i na međunarodne standarde i propise iz oblasti zabrane diskriminacije nacionalnih manjina. Takođe, Poverenik je ukazao na pojačanu odgovornost nosilaca javnih ovlašćenja da svojim izjavama podstiču inkluziju i toleranciju, a ne da podstiču stereotipe i produbljuju socijalnu distancu prema Romima kao jednoj od najdiskriminisanijih grupama u društvu. Nakon sprovedenog postupka dato je mišljenje da je ministar, predmetnom izjavom povredio odredbe člana 12. a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije kojim se zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, naročito ako se time stvara neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Data je preporuka da ministar javno uputi izvinjenje Romima zbog navedene izjave.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje A11 – inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Forum Roma Srbije i Vojvođanski Romski Centar, pritužbom protiv ministra, zbog diskriminacije Roma.

1.2. U pritužbi Udruženja A11 – inicijativa za ekonomska i socijalna prava, između ostalog, navedeno je:

– da je ministar 22.7.2025, godine posetio Moravički upravni okrug gde je održan radni sastanak sa načelnikom okruga, gradonačelnikom Čačka i predstavnicima opština Gornji Milanovac, Lučani i Ivanjica;

– da je ministar prilikom navedene posete, govoreći o romskoj nacionalnoj zajednici, naglasio da je neophodno da Romi i Romkinje završavaju škole i budu radno angažovani jer ni država, ni lokalne samouprave, nisu bankomati;

– da je istakao sledeće: „Ja Rome ne odvajam od drugih stanovnika. Naprotiv, mislim da su to naše komšije i naša braća ali imam primedbu kada su oni u pitanju. Romi, kao naše komšije moraju da shvate da ni država ni opštine ni lokalne samouprave nisu bankomati. Moramo ih uvesti u to da završavaju škole, da budu radno angažovani i da stvaramo korisne članove društva”;

– da pomenuta izjava ministra aludira na ustaljenu retoriku u javnoj sferi, koja uporno šalje poruku da velike sume novca neopravdano odlaze iz državne kase na isplatu novčane socijalne pomoći pripadnicima romske nacionalne manjine i da oni zloupotrebljavaju tu situaciju;

– da se ovime skreće pažnja sa problema sa kojima se ova zajednica svakodnevno suočava i sa sistemskih propusta Republike Srbije da obezbedi i sprovede efikasne mehanizme i mere za integraciju Roma i Romkinja i pruži podršku u njihovom obrazovanju i zapošljavanju – što je jedna od ključnih stvari za sprečavanje nastupanja ekstremnog siromaštva;

– da ovaj narativ šalje poruku i da su pripadnici romske nacionalne manjine beskorisni članovi društva, još jednom ignorišući činjenicu da se ova manjina nalazi u najgorem materijalnom i životnom položaju u Republici Srbiji;

– da se „Bankomat” koji se našao u centru izjave ministra odnosi na deo državnog budžeta koji je namenjen merama socijalne zaštite i predstavlja kasu javnih prihoda u koji uplaćuju novac svi građani Republike Srbije i koji služi i za savladavanje životnih teškoća najugroženijih članova društva, ali i za firiansiranje mera i aktivnosti za socijalno uključivanje onih Roma i Romkinja kojima je potrebna podrška nadležnih republičkih, pokrajinskih i lokalnih vlasti kako bi savladali teške životne situacije i ekstremno siromaštvo u kom se nalaze i kako bi u potpunosti ostvarili svoja Ustavom Republike Srbije i međunarodnim ugovorima garantovana ekonomska, socijalna i druga ljudska prava;

– da je pravo na socijalnu zaštitu Ustavom zagarantovano pravo, a da je Zakon o socijalnoj zaštiti restriktivan kada se radi o uslovima za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć;

– da ovakvo pogrdno, negativno i stereotipno prikazivanje romske nacionalne manjine čini da se postojeće predrasude o Romima i Romkinjama šire, što narušava već tešku poziciju ove marginalizovane grupe i daje signal drugim licima koja su zaposlena u javnoj upravi, ali i građanima i građankama da su Romi nedostojni socijalne pomoći i da zloupotrebljavaju budžetska sredstva odnoseći se prema njima kao prema „bankomatu”;

– da širenje negativnih stereotipa o Romima u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kojim se vređa dostojanstvo romske nacionalne manjine, a istovremeno predstavlja i diskriminaciju iz čl. 24 Zakona, kojim je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika;

– da ministar za ljudska i manjinska prava nije vodio računa o zaštiti dostojanstva najugroženije nacionalne manjine u Republici Srbiji, već je, naprotiv, svoj govor zasnovao na stigmatizaciji, doprinoseći produbljivanju jaza i dodatnom pogoršanju ionako teškog položaja Roma, ne samo da je u suprotnosti sa navedenim zakonima i osnovnom ulogom ovog ministra, već podriva etičke i moralne principe jednog demokratskog društva;

1.3. U pritužbi Vojvođanskog romskog centra, između ostalog, navedeno je:

–  da se obraćaju u ime Udruženja građana Vojvođanski romski centar i Evropski centar za prava Roma (European Roma Rights Centre), kako bi podneli pritužbu protiv Dema Beriše – Ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zbog govora mržnje prema romskom narodu i povrede ugleda romske nacionalne manjine.

– da je dana: 22.07.2025. godine, prilikom poste moravičkom okrugu, Ministar u Vladi Republike Srbije je izjavio da : „Romi moraju da shvate da ni država, ni opštine , ni lokalne samouprave nisu bankomati…” , nadovezavši se na konstataciju: „ Neophodno je da Romi završavaju škole, budu radno angažovani i korisni članovi društva”…

– da ovakv način izgovaranja uvrede, sadržajno odgovara širenju mržnje prema romskom narodu, uzimajući u obzir način na koji je izgovoren, mesto , broj ljudi pred kojima je izrečeno i koji su imali priliku da pročitaju izgovorene reči, kao i samu funkciju ministra na čelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, čime je prikazan diskriminatorski stav prema pripadnicima romske nacionalne manjine.

– da izjava podjednako pogađa sve Rome koji žive u Republici Srbiji, kako visokoobrazovane, tako i one koji nemaju visoko obrazovanje, a koji svojim radom, predstavljaju korisne članove društva i ravnopravne građane države u kojoj žive.

1.4. U pritužbi Foruma Roma Srbije, između ostalog navedeno je:

– da smatraju da je izjava ministra diskriminatorna jer paušalno označava čitavu romsku zajednicu kao pasivnu, zavisnu i „nekorisnu”, stvarajući sliku Roma kao tereta za društvo. Upotrebljena metafora „bankomat“ implicira da Romi nelegitimno koriste resurse države, što ih dehumanizuje i svodi na parazite društva;

– da takva poruka ne doprinosi društvenoj inkluziji niti jačanju dijaloga, već produbljuje jaz, učvršćuje predrasude i stvara neprijateljsko i ponižavajuće okruženje za pripadnike romske zajednice u Srbiji;

– da se ovakva izjava ne može posmatrati kao lični stav, jer je data u zvaničnom svojstvu ministra, na događaju koji je organizovao državni organ;

–  da kao visoki funkcioner, ministar ima zakonsku obavezu da štiti ljudska i manjinska prava i promoviše jednakost;

– da ovim rečima ministar direktno podstiče stereotipizaciju i diskriminaciju romske zajednice, prikazujući je kao teret društva i korisnike socijalnih davanja, što je neosnovano i uvredljivo;

–  da takva generalizacija ne samo da narušava dostojanstvo više stotina hiljada ljudi, već i podstiče neprijateljsko i degradirajuće okruženje u skladu sa članom 21. Ustava Republike Srbije i Članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

– da pojedinci iz romske zajednice koji nisu u radnom odnosu to nisu zbog svoje „nevoljnosti“, kako se implicira iz izjave ministra, već zbog višedecenijske sistemske diskriminacije koja im je ograničila pristup obrazovanju, zapošljavanju i javnim uslugama. Umesto da se kao ministar bavi otklanjanjem tih prepreka, on ovakvom retorikom dodatno stigmatizuje zajednicu, svaljujući na Rome krivicu za sopstvenu marginalizaciju;

– da izjava ministra izazvala je osećaj poniženja, straha i nesigurnosti među pripadnicima romske zajednice i može imati dugoročne negativne posledice, jer potiče od visokog državnog zvaničnika i utiče na formiranje javnog mnjenja;

–  da se ovakvim rečima Romi isključuju iz jednakog učešća u društvu i šalje im se poruka da nisu ravnopravni građani, već da moraju da „dokažu svoju vrednost“ kako bi uživali prava zagarantovana Ustavom i zakonima.

1.5. Uz pritužbe dostavljeni su dokazi: novinski članak portala politika.rs naslovljen „Beriša u Moravičkom okrugu: Manjine u Srbiji dobro pozicionirane, video link ka Jutjubu https://www.youtube.coni/watch?v=jmiis7iif5o38 sa naznakom od 0:58 do 2:00 minuta.

1.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], dostavio zahtev za izjašnjenje ministru. U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:

– da izjava u celosti glasi: „Ja Rome ne odvajam od drugih stanovnika. Naprotiv, mislim da su to naša braća, naše komšije i samo imam primedbu kada su Romi u pitanju, ja kažem Romi kao naše komšije, kao naša braća moraju da shvate da ni država ni opštine niti lokalne samouprave nisu bankomati. Moramo uvesti u to da završavaju škole, da radno budu angažovani i da stvaramo korisne članove društva, ne da nam žive od onoga jer svi znamo delimično ujednom delu Srbije živi jedan broj Roma koju su izuzetno bogati, a istovremeno imamo jedan deo Roma koji izuzetno živi u siromaštvu. Te ljude koji žive u siromaštvu treba da ih vratimo u društvo i da oni budu korisni članovi društva. Ja zaista verujem u to da Romi kao jedna od 24 nacionalnih zajednica priznatih koje imaju status nacionalne manjine mogu da budu korisni članovi društva. Tačno je da sam uvek na stanovištu da je Republika Srbija, pošto dolazim iz manjinske populacije, pitanje nacionalnih manjina i zajednica je rešeno najbolje na prostoru Evrope i Zapadnog Balkana jer su manjine izuzetno pozitivno dobro pozicionirane i dobili su mogućnost da se bave sopstvenim životom od prava na kulturu, jezik, tradiciju i sve ono što ih čini posebnim, međutim pravilo našeg Ministarstva jeste to da su manjine bogatstvo Republike Srbije i da to mi kao manjine moramo da koristimo kao most između zemlje porekla i Republike Srbije da budemo korisni članovi društva….“

– da je tokom društvenog dijaloga koji je održan u Čačku, 22. jula 2025. godine, govorio afirmativno o pripadnicima romske nacionalne manjine sugerišući predstavnicima lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ustanova da poseban akcenat stave na zapošljavanje pripadnika romske nacionalne manjine kako bi im se učinilo dostupnim jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na rad i istovremeno pozvao sve pripadnike ove manjine, koji imaju određene stručne kvalifikacije i zainteresovani su da apliciraju na otvorena radna mesta u Ministarstvu, da podnesu prijave.

1.7. U prilogu izjašnjenja, dostavljen je link koji vodi ka predmetnoj izjavi  https://www.youtube.com/watch?v=jmus7uf5o38  kao i lik https://minljmpdd.gov.rs/odgovor-ministra-berise-na-navode-srdjana-sajna/

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Između strana u postupku nema spora o činjenicama. Uvidom u video snimak na jutjubu, Poverenik je utvrdio predmetnu izjavu u celosti, koja u relevantnom delu glasi: „Ja Rome ne odvajam od drugih stanovnika. Naprotiv, mislim da su to naša braća, naše komšije i samo imam primedbu kada su Romi u pitanju, ja kažem Romi kao naše komšije, kao naša braća moraju da shvate da ni država ni opštine niti lokalne samouprave nisu bankomati. Moramo uvesti u to da završavaju škole, da radno budu angažovani i da stvaramo korisne članove društva, ne da nam žive od onoga jer svi znamo delimično ujednom delu Srbije živi jedan broj Roma koju su izuzetno bogati, a istovremeno imamo jedan deo Roma koji izuzetno živi u siromaštvu. Te ljude koji žive u siromaštvu treba da ih vratimo u društvo i da oni budu korisni članovi društva. Ja zaista verujem u to da Romi kao jedna od 24 nacionalnih zajednica priznatih koje imaju status nacionalne manjine mogu da budu korisni članovi društva.“

2.2. Uvidim objavu na sajtu Ministartva, pod nazivom Odgovor ministra na navode AA utvrđuje se sledeća sadržina objave: „Ministar, reagovao je na navode AA povodom izjave koju je ministar dao tokom posete Moravičkom upravnom okrugu, a u vezi sa pripadnicima romske nacionalne manjine. Ministar je podsetio da se tokom jučerašnje posete Moravičkom upravnom okrugu sastao sa načelnikom Moravičkog upravnog okruga, gradonačelnikom Čačka i predstavnicima lokalnih samouprava tog okruga, kao i da je tom prilikom održan društveni dijalog u kome su, između ostalog, učestvovali predstavnici romske nacionalne manjine. „Razgovarali smo o izazovima sa kojima se suočava lokalno stanovnoštvo, ali i o pitanjima nacionalnih manjina sa posebnim osvrtom na pripadnike romske manjinske zajednice u cilju unapređenja njihovog položaja“, naveo je ministar. Ponovio je da Rome ni po čemu ne odvaja od ostalih građana Srbije jer su oni, istakao je, naša braća i ravnopravni članovi društva. Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo obezbeđuju kontinuitet stabilnog finansiranja rada Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Pored toga važno je istaći da u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog postoji Odsek za unapređenje položaja Roma, kao i da je unapređenje položaja Roma visoko u agendi Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma. „Ovakvi ispadi pojedinaca predstavljaju zlonamerno izvlačenje reči iz konteksta zarad prikupljanja političkih poena. Nedopustivo je i opasno iznositi neistine o progonu Roma sa teritorije Srbije posebno imajući u vidu koliko Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo doprinose osnaživanju romske zajednice i njihovog položaja u društvu“, zaključio je ministar. Ministar je istakao da je nedopustivo ovakvo ponašanje i poručio da će pokrenuti odgovarajući sudski postupak protiv AA.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, audio-video zapis, objave na internet portalima, kao i relevantne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

3.3. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.5. U Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) kaže se da svi ljudi imaju pravo na životni standard koji omogućava dostojanstven život, pravo na rad, socijalno osiguranje, zaštitu porodice i dece, kao i pravo na obrazovanje. Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava precizira minimalne standarde ovih prava koje države treba da osiguraju i učine dostupnim svim građanima.

3.6. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) obavezuje države potpisnice da osiguraju ostvarivanje ljudskih prava bez bilo kakve rasne, nacionalne ili etničke diskriminacije. Ona takođe zahteva doslednu borbu protiv svih oblika diskriminacije i, po potrebi, primenu posebnih i konkretnih mera u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima radi unapređenja ili zaštite određenih rasnih grupa ili pojedinaca, uz garantovanje jednakosti, potpunog ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

3.7. Deklaracija o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih ili jezičkih manjina (1992) predstavlja jedan od ključnih međunarodnih dokumenata koji garantuje zaštitu prava manjinskih grupa. Prema ovoj Deklaraciji, manjine imaju pravo da zadrže, razvijaju i izraze svoj kulturni, jezički, verski i nacionalni identitet. Takođe, imaju pravo na zaštitu od diskriminacije u svim aspektima društvenog, političkog, ekonomskog i kulturnog života, kao i pravo na učešće u javnom životu zajednice u kojoj žive.

3.8. Agenda održivog razvoja 2030 Ujedinjenih nacija (2017), u svom cilju 10 – Smanjenje nejednakosti unutar i između zemalja – obuhvata zaštitu prava manjina kroz podsticanje inkluzivnosti i jednakosti u pristupu resursima, pravdi i mogućnostima za sve, uključujući i manjinske grupe koje često imaju ograničen pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama i zapošljavanju.

3.9. Strazburška deklaracija o Romima (2010) predstavlja jedan od temeljnih dokumenata Saveta Evrope koji naglašava potrebu za zaštitom i unapređenjem prava Roma u Evropi. Ova deklaracija postavlja osnove za efikasnije rešavanje izazova s kojima se Romi suočavaju, kao što su diskriminacija, nejednak pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenim uslugama i stambenom zbrinjavanju. Ključne odredbe Strazburške deklaracije uključuju pozive državama članicama Saveta Evrope da preduzmu konkretne korake za integrisanje Roma u društvo, osiguravanje jednakih prava i pristupa uslugama, kao i promovisanje kulturne raznolikosti i uzajamnog poštovanja u evropskim društvima.

3.10. Preporuka Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) o opštoj politici br. 13 o borbi protiv anticiganizma i diskriminacije Roma predlaže specifične mere za borbu protiv ciganizma, uključujući zakonske reforme koje kriminalizuju govor mržnje i nasilje prema Romima, kao i obavezujuće politike koje zahtevaju od država članica da se aktivno bore protiv diskriminacije Roma. Takođe se naglašava važnost obrazovanja i podizanja svesti u javnosti, kako bi se smanjili predrasude i negativni stereotipi prema Romima, a posebna pažnja usmerava se na zaštitu njihovih prava i poboljšanje pristupa pravdi, obrazovanju i zapošljavanju.

3.5. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[3] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Zakon, takođe, detaljno reguliše zaštitu nacionalnih manjina od svih oblika diskriminacije u njihovom ostvarivanju prava i sloboda. Ovim zakonom se osigurava pravna osnova za zaštitu i promociju jednakosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji, te pruža okvir za borbu protiv diskriminacije i unapređenje njihovog društvenog položaja.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je izjava o Romima koju je ministar dao na događaju u Moravičkom okrugu dana 22. jula 2024. godine, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9. Imajući u vidu da se radi o izjavi, odnosno govoru i izražavanju mišljenja, Poverenik najpre ukazuje da pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodi da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, treba imati u vidu i ograničenja ove slobode, propisana Ustavom RS, kao i odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i ponižavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.10. Iz izjašnjenja na navode iz pritužbe proizlazi da ministar ne osporava činjenične navode iz pritužbi, već je ponudio širi kontekst svoje izjave. Međutim, uprokos tome što u predmetnoj izjavi Rome naziva braćom i komšijama, ostaje činjenica da je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, naveo da ima primedbu kada su Romi u pitanju, a odmah zatim naveo da Romi „moraju da shvate da ni država ni opštine niti lokalne samouprave nisu bankomati. Moramo uvesti u to da završavaju škole, da radno budu angažovani i da stvaramo korisne članove društva…“ Ovakvom izjavom, ministar Beriša je javno izneo jedan uvreženi negativni stereotip i generalizaciju o Romima, kojim se celokupna nacionalna manjina predstavlja kao teret društva, neobrazovano stanovništvo, koje ne privređuje i koje zloupotrebljava javna sredstva.

3.11. Praksa Poverenika pokazuje da se najveći broj pritužbi po osnovu nacionalne pripadnosti odnosi se na diskriminaciju Roma. Prema istraživanju Odnos građana i građanki prema diskriminaciji[4] ispitanici smatraju da je diskriminacija najrasprostranjenija u odnosu na Rome (61%), a većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma. Gotovo polovina ispitanika (47%) smatra da se Romi teže zapošljavaju jer poslodavci ne žele da imaju Rome u svojim firmama. Nešto više od četvrtine ispitanika (28%) smatra da Romi za isti posao ne dobijaju istu, već nižu zaradu u odnosu na druge zaposlene. Nešto manje od četvrtine ispitanika (22%) smatra da Romi pre dobiju otkaz nego pripadnici drugih etničkih grupa. Čak dve trećine ispitanika (66%) smatra da Romi mnogo teže napreduju na poslu u odnosu na druge zaposlene. Svi oblici percepcije diskriminacije na tržištu rada su daleko više prisutni među onima koji su unutar romske populacije posebno ranjivi: siromašniji, isključeniji, bez prihoda i sa nižim obrazovanjem.

U oblasti obrazovanja, čak 75% ispitanika smatra da romska deca idu ili u pretežno ili u isključivo etnički homogene škole, bez puno mogućnosti da se sreću sa decom iz drugih etničkih grupa. Zatim, 25% ispitanika smatra da učitelji diskriminišu romsku decu tako što ih smeštaju u poslednje redove u učionici, a 28% smatra da ih isključuju iz školskih priredbi i takmičenja.

3.12. Dakle, postoje značajni izazovi na planu inkluzije Roma i Romkinja, a odgovornost države i društva za poboljšanje položaja ove društvene grupe je velika. Izjava kojom se podstiču negativni stereotipi o jednoj društvenoj grupi ne doprinosi smanjenju etničke distance i diskriminacije.

3.13. Poverenik ukazuje da nosioci javnih ovlašćenja i funkcioneri, imaju uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, te ujedno imaju i pojačanu odgovornost da ne podstiču diskriminaciju i predrasude. Iako se iz izjave može zaključiti da nije bila namera ministra da jednu društvenu grupu diskriminiše, Poverenik ukazuje da namera nije konstitutivni element diskriminacije, odnosno da će diskriminacija postojati i kada takve namere nema. S toga, veoma je važno da se prilikom javnog govora, posebno od strane javnih funkcionera se vodi računa da se ne podstiče diskriminacija i ne stvara uvredljivo okruženje za pripadnike jedne društvene grupe.

3.14. Predmetna izjava ministra, očigledno je izazvala uznemirenje u romskoj zajednici u Srbiji, imajući u vidu da je Poverenik povodom ove izjave primio tri pritužbe od strane više organizacija koje se bave zaštitom prava i unapređenjem položaja Roma, kao i da su se povodom ove izjave građani i pojedinačno obraćali, ukazujući na njen sadržaj. S obzirom da izjava u jednom svom delu stvara uvredljivo i ponižavajuće okruženje za romsku nacionalnu manjinu Poverenik je doneo mišljenje da je povređen član 12. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa članom 24. istog zakona.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbama protiv Dema Beriše, povodom izjave koju je o Romima dao na skupu održanom 27. jula 2025. godine, utvrđeno je da su povređene odredbe člana 12, a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje ministru:

5.1. Da javno uputi izvinjenje Romima zbog izjave date na skupu koji je održan 27. jula 2025. godine.

Potrebno je da ministar, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da postupi po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[4] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji-i-publikacije-rs/istrazivanja-lat/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

921-25 Mišljenje u postupku po pritužbi protiv ministra, zbog diskriminacije Roma