583-21 Poslodavac diskriminisao zaposlenu trudnicu

28. Jun 2022.

br. 07-00-425/2021-02 datum: 28. 6. 2022.

 

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A. protiv privrednog društva B. B. i direktora V. V, kao odgovornog lica, zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je A. A. imala sa privrednim društvom zaključen ugovor o radu na određeno vreme, kao i da je direktor privrednog društva odbio da joj produži ugovor o radu nakon što je saznao da je trudna. U izjašnjenju privrednog društva je navedeno da je radni odnos A. A. prestao po sili zakona istekom perioda na koji je zasnovan, a ne otkazom ugovora o radu. U toku postupka je utvrđeno da je inspekcija rada dala nalog privrednom društvu da A. A. produži radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo uz prijavu na obavezno socijalno osiguranje, kao i da je privredno društvo postupilo po nalogu inspekcije rada. Odredbama člana 187. Zakona o radu propisano je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje navedenih okolnosti ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju ovih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Poverenik najpre konstatuje da je nesporno da nejednak tretman zbog trudnoće predstavlja nejednak tretman na osnovu pola, kao i da Ustav i zakoni Republike Srbije predviđaju posebnu zaštitu žene u vezi sa trudnoćom i porođajem. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja poslodavca da je ugovor zaključen na određeno vreme i da je istekao, a da nije doneto rešenje o otkazu ugovora o radu, Poverenik ukazuje da se odredba člana 187. stav 3. Zakona o radu odnosi ne samo na otkaz ugovora o radu već i na prestanak radnog odnosa pa i po osnovu isteka vremena na koji je ugovor zaključen. Imajući u vidu antidiskriminacione propise iz kojih nesporno proizlazi da žena u toku trudnoće i porođaja uživa posebnu zaštitu i da ne može biti stavljena u lošiji položaj samo iz razloga trudnoće ili odsustva zbog porođaja i nege deteta, nesporno je da je ugovor podnositeljki pritužbe morao biti produžen. Iz dokaza je takođe nesporno utvrđeno da je podnositeljka pritužbe poslodavcu u skladu sa rokom propisanim zakonom dostavila odgovarajuće dokaze o činjenici da je ostala u drugom stanju i da je neophodno da održava trudnoću. Poverenik takođe konstatuje da poslodavac nije u toku postupka dostavio dokaze da podnositeljki pritužbe nije produžen ugovor iz drugih razloga. Na osnovu zapisnika Inspekcije rada, navodi da je A. A. izigrala poslodavca ukazuju da je njena trudnoća osnovni razlog propuštanja da joj se produži ugovor o radu, kao i da je poslodavac ne bi zaposlio da je ranije imao saznanja o navedenoj činjenici. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje očigledna je uzročno-posledična veza između propuštanja privrednog društva da postupi i ličnog svojstva podnositeljke pritužbe. Podnositeljka pritužbe je svoja prava iz radnog odnosa ostvarila tek nakon izvršenog inspekcijskog nadzora Inspektorata za rad. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, Poverenik je doneo mišljenje da je propuštanjem da produži ugovor o radu sa A. A. zbog činjenice da je u drugom stanju, privredno društvo B. B. povredilo odredbe člana 6. i člana 16. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom da je po nalogu Inspektorata za rad sa podnositeljkom pritužbe zaključen ugovor o radu, Poverenik je privrednom društvu dao preporuku da ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krši odredbe antidiskriminacionih propisa.

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A. A. protiv privrednog društva B. B. i direktora V. V, zbog diskriminacije na osnovu pola.
    • U pritužbi i dopuni pritužbe A. A. je, između ostalog, navedeno:
  • da je u aprilu 2021. godine bila zaposlena kod privrednog društva B. na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, kao i da je nastavila da radi i nakon isteka ugovorenog perioda (za vreme praznika od 1. do 7. maja), bez potpisivanja novog ugovora, jer joj je poslodavac rekao da zbog praznika ne mogu da potpišu ugovor koji će potpisati posle praznika;
  • da joj u tom periodu nije bilo dobro zbog čega je otišla kod lekara, gde je utvrđeno da je par nedelja trudna, na osnovu čega joj je otvoreno bolovanje;
  • da je telefonom kontaktirala poslodavca povodom dostavljanja potvrde o sprečenosti za rad i da joj je on tada rekao: „Nemamo nikakvu obavezu prema tebi, došla si sa tom namerom (da ostane trudna), dobro poznajem takve kao ti i nisi u obavezi da bilo šta donosiš jer je ugovor istekao“, nakon čega je prekinuo vezu;
  • da se obratila inspekciji rada nakon čega je poslodavcu naloženo da ugovor o radu aneksira i izvrši prijavu;
  • da je nakon potpisivanja aneksa poslala preporučenom pošiljkom doznake, ali da pošiljka nije uručena i da smatra da namerno nisu hteli da prime pošiljku kada su videli ko je pošiljalac;
  • da je 1. jula 2021. godine otišla zajedno sa suprugom da lično preda doznake i da je tamo doživela uvrede i vređanja, kao što su: da je nikakva žena, „zašto nisi došla sama“, „jer treba ja da ti izdržavam dete“, da je na posao došla trudna u nameri da ga prevari, da je prevarant, „videćeš ti, ići ćemo na sud“, pretnje da će se lično postarati da se nigde ne zaposli, kao i psovke koje ne želi da piše u pritužbi;
  • da je pretio i njoj i njenom suprugu, da je došlo čak i do fizičkog kontakta kada je V. V. udario otvorenim šakama u predelu grudi njenog supruga, kao i da je intervenisala policija.
    • Uz pritužbu i dopunu pritužbe, dostavljena su sledeća dokumenta: 1) fotokopije više povratnica; 2) potvrda o podnetoj prijavi, promeni i odjavi na obavezno socijalno osiguranje, 3) ugovor o radu od 1. aprila 2021. godine; 4) aneks ugovora o radu od 16. juna 2021. godine;.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva B. Poverenik je pokušao privrednom društvu da dostavi zahtev za izjašnjenje više puta u martu i maju, redovnom i brzom poštom. Zahtev za izjašnjenje na navode pritužbe privrednom društvu je uručen 2. juna 2022. godine, a izjašnjenje je dostavljeno Povereniku 21. juna 2022. godine.
    • U izjašnjenju privrednog društva, između ostalog navedeno je:
  • da su navodi pritužbe u pretežnom delu netačni, a bitne činjenice od uticaja na postupanje Poverenika su prikrivene i neprikazane;
  • da A. A. na dan 10. jun 2022. godine ima ugovor o radu sa privrednim društvom B. B. i to na osnovu Aneksa ugovora o radu na određeno vreme od 1. aprila 2021. godine zaključenog 16. juna 2021. godine, a na osnovu Zapisnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Inspektorat za rad – Odeljenje inspekcije rada u Gradu Beogradu broj …. od 14. juna 2021. godine;
  • da je A. A. u privrednom društvu B. – Ogranak … zasnovala radni odnos na određeno vreme, počev od 1. aprila 2021. godine do 30. aprila 2021. godine, kao i da je 7. maja 2021. godine dobila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad iz razloga održavanja trudnoće, nakon isteka perioda na koji je zasnovala radni odnos na određeno vreme, što je dostavila poslodavcu i po stavu poslodavca nije bilo osnova za otvaranje bolovanja usled činjenice da je radni odnos prestao po sili zakona, u skladu sa članom 175. tačka 1) Zakona o radu;
  • da je nakon prijave Inspekciji za rad, privredno društvo zaključilo Aneks ugovora o radu po Zapisniku Odeljenja inspekcije rada u Gradu Beogradu broj …. od 14. juna 2021. godine. O prestanku radnog odnosa A. A. nije donošen poseban akt, do prestanka radnog odnosa je došlo po sili zakona, a ne otkazom ugovora o radu, zbog čega privredno društvo nije saglasno sa stavom inspekcije da je došlo do povrede člana 187. Zakona o radu;
  • da je privredno društvo zaključenjem aneksa ugovora o radu okončalo upravni postupak kod inspekcije rada, koja po navedenom pitanju ništa dalje nije preduzimala;
  • da se spor A. A. vodi po osnovu naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rada, kao i da su sve obaveze privrednog društva prema A. A. isplaćene;
  • da je povodom događaja u kojem je učestvovao suprug A. A. pokrenut prekršajni postupak, zbog postupanja suprotno Zakonu o javnom redu i miru, i to protiv supruga A. A. i protiv V. V, koji je u toku;
  • da je privredno društvo postupilo po nalogu inspekcije rada, uprkos činjenici da A. A. nije otkazan ugovor o radu, već joj je samo istekao period na koji je zasnovala radni odnos, kao i da su iskazano ponašanje, nedolični postupci i izigravanje u vezi sa svim navedenim događajima neprihvatljivi i nakon okončanja odsustva sa rada koji A. A. koristi u skladu sa zakonom, „po isteku okolnosti opredeljenih u skladu sa zapisnikom Inspektorata rada, doneće se odgovarajuća odluka u smislu člana 192. Zakona o radu“.
    • Radi utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik se, u skladu sa odredbama člana 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, obratio Odeljenju inspekcije rada Kraljevo sa zahtevom da dostave zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru, kao i druge akte i informacije povodom prijave A. A. za koje smatraju da bi bili od značaja za postupanje po pritužbi zbog diskriminacije. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Inspektorat za rad Odeljenje inspekcije rada u gradu Beogradu dostavilo je Povereniku dopis broj: …. od 26. novembra 2021. godine, sa prilozima. Među dostavljenim prilozima su i: 1) Ugovor o radu privrednog društva B. sa A. A.; 2) potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad od 7. maja 2021. godine; 3) praćenje pošiljke i potvrda pošte o dostavljanju pošiljke; 4) Zapisnik o inspekcijskom nadzoru broj … od 14. juna 2021. godine i 5) Aneks ugovora o radu od 16. juna 2021. godine.
  1. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Ugovor o radu od 1. aprila 2021. godine, utvrđeno je da je privredno društvo B. B. zasnovalo sa A. A. radni odnos na određeno vreme, počev od 1. aprila 2021. godine do 30. aprila 2021. godine.

  • Uvidom u potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad Doma zdravlja broj … od 7. maja 2021. godine, utvrđeno je da je A. A. privremeno sprečena za rad počev od 7. maja 2021. godine iz razloga održavanja trudnoće.
  • Uvidom u Aneks ugovora o radu, utvrđeno je da je 16. juna 2021. godine poslodavac B. B. na osnovu Zapisnika MRZBSP Inspektorat za rad – Odeljenje inspekcije rada u gradu Beogradu broj … od 14. juna 2021. godine, izvršio izmenu ugovorenih uslova rada i zaposlenoj A. A. regulisao radnopravni status u skladu sa odredbama člana 187. Zakona o radu počev od 1. maja 2021. godine pa nadalje.
  • Uvidom u dopis Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorat za rad, Odeljenje inspekcije rada u gradu Beogradu broj … od 26. novembra 2021. godine, utvrđeno je da se A. A. obratila Odeljenju inspekcije rada Kraljevo 14. maja 2021. godine, nakon čega je Odeljenje inspekcije rada u Beogradu izvršilo inspekcijski nadzor nad primenom zakona prema poslodavcu B. B, a u vezi ostvarivanja prava iz radnog odnosa kao trudnice. U toku inspekcijskog nadzora utvrđeno je da je A. A. kod poslodavca B. B. zasnovala radni odnos na osnovu Ugovora o radu od 1. aprila 2021. godine na određeno vreme počev od 1. aprila 2021. godine do 30. aprila 2021. godine, za obavljanje poslova točioca naftnih derivata. Dalje je navedeno da je utvrđeno da je poslodavac izvršio prijavu na obavezno socijalno osiguranje PIO i zdravstveno, počev od 1. aprila 2021. godine na period od jedan mesec, kao i da je poslodavac podnositeljku prijave odjavio sa obaveznog socijalnog osiguranja 29. aprila 2021. godine i da je nakon toga podnositeljka prijave dostavila poslodavcu potvrdu lekara opšte prakse o nastupanju privremene sprečenosti za rad po osnovu održavanja trudnoće (potvrda o privremenoj sprečenosti za rad od 7. maja 2021. godine). Dalje je u dopisu Inspektorata za rad navedeno da je inspektor rada zapisnikom o izvršenom inspekcijskom nadzoru broj … od 14. juna 2021. godine ukazao poslodavcu na odredbe člana 187. Zakona o radu kao i činjenicu da je poslodavac upoznat da je A. A. u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ostala u drugom stanju te da je rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno prestanak radnog odnosa imenovane u tom slučaju ništav i naložio poslodavcu da A. A. u skladu sa odredbama člana 187. Zakona o radu reguliše radnopravni status i produži radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo uz prijavu na obavezno socijalno osiguranje. Dalje je navedeno da je poslodavac postupio po nalogu iz zapisnika i dostavio A. A. Aneks ugovora o radu, kao i da je poslodavac u novembru 2021. godine obavestio inspektora rada da je izvršio prijave na obavezno socijalno osiguranje počev od 1. aprila 2021. godine pa na dalje i PP PPD obrasce o izvršenoj uplati poreza i doprinosa za imenovanu za mesec jun, jul, avgust, septembar i oktobar 2021. godine.
  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljenih priloga, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena6, koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz „diskriminacija žena“ označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. U vreme nastanka spornog događaja bio je na snazi Zakon o zabrani diskriminacije koji je objavljen u Službenom glasniku RS, broj 22/09. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 2. izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Nadalje je članom 16. stav 1. ovog zakona propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Stavom 2. ovog člana propisano je da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Stavom 3. istog člana propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Članom 20. stav 1. dalje je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je stavom 2. propisano da je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
  • Članom 11. stav 1. Zakona o ravnopravnosti polova[4] koji je bio na snazi u vreme nastanka događaja propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman, a u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Stavom propisano je da se ne smatraju diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti: 1) posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja manje zaposlenog pola; 2) posebne mere za povećanje učešća manje zastupljenog pola u stručnom osposobljavanju i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za napredovanje; 3) druge posebne mere, utvrđene u skladu sa zakonom. Odredbama člana 15. ovog zakona propisano je da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Zakon o rodnoj ravnopravnosti[5] koji je stupio na snagu nakon nastanka spornog događaja na sličan način reguliše pitanje jednakih mogućnosti. Naime, u skladu sa članom 29. stav 1. poslodavac i organ javne vlasti dužan je da zaposlenima, odnosno drugim radno angažovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.
  • Zabrana diskriminacije propisana je i čl. 18. i 19. Zakona o radu[6]. Ovim zakonom zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.
  • Dalje, odredbama člana 187. Zakona o radu propisana je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je privredno društvo B. B. diskriminisalo A. A. na osnovu ličnog svojstva pol, time što joj nije produžen ugovor o radu na određeno vreme po saznanju da je podnositeljka pritužbe trudna.
  • Analizom navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga, a pre svega dopisa i priloga Inspektorata za rad, nesporno je da je privredno društvo B. B. imalo sa A. A. zaključen ugovor o radu na određeno vreme od 1. do 30. aprila 2021. godine, kao i da je A. A. nakon toga poslodavcu dostavila potvrdu nadležnog lekara od 7. maja 2022. godine o spečenosti za rad po osnovu održavanja trudnoće. Takođe, nesporno je da je Inspektorat za rad, nakon prijave A. A. 14. maja 2021. godine, izvršio inspekcijski nadzor privrednog društva B. B.i ukazao poslodavcu na odredbe člana 187. Zakona o radu, kao i na činjenicu da je poslodavac upoznat da je A. A. u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ostala u drugom stanju, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno prestanak radnog odnosa imenovane u tom slučaju ništav i naložio poslodavcu da A. A, reguliše radnopravni status i produži radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo uz prijavu na obavezno socijalno osiguranje. Dalje je nesporno da je privredno društvo postupilo po nalogu Inspektorata za rad.
  • Ustav Republike Srbije proklamuje ravnopravnost polova (član 15.) i posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta i majci garantuje posebnu podršku i zaštitu pre i posle porođaja (član 66.). Odredbama člana 187. Zakona o radu propisana je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
  • U skladu sa propisima Republike Srbije nesporno je da nejednak tretman zbog trudnoće predstavlja nejednak tretman na osnovu pola, s obzirom da muškarac ne može biti u drugom stanju. Takođe i propisi Evropske unije sadrže slične odredbe. Tako primera radi Direktiva 2006/54/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o sprovođenju načela jednakosti i jednakih mogućnosti muškaraca i žena u pitanjima zapošljavanja i obavljanja zanimanja, u članu 2. stav 2. propisuje: „U smislu ove direktive, diskriminacija obuhvata …(c) svaki nepovoljniji tretman žene u vezi s trudnoćom ili porodiljskim odsustvom u smislu Direktive 92/85/EEZ“.
  • Za razmatranje ovog predmeta bitna je i primena pravila o teretu dokazivanja propisana članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
  • U svom izjašnjenju poslodavac je istakao da je privredno društvo postupilo po nalogu inspekcije rada, uprkos činjenici da A. A. nije otkazan ugovor o radu, već joj je samo istekao period na koji je zasnovala radni odnos, kao i da su „iskazano ponašanje, nedolični postupci i izigravanje u vezi sa svim navedenim događajima neprihvatljivi i nakon okončanja odsustva sa rada koji A. A. koristi u skladu sa zakonom, „po isteku okolnosti opredeljenih u skladu sa zapisnikom Inspektorata rada, doneće se odgovarajuća odluka u smislu člana 192. Zakona o radu“. S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da je nesporno da nejednak tretman zbog trudnoće predstavlja nejednak tretman na osnovu pola, kao i da Ustav i zakoni Republike Srbije predviđaju posebnu zaštitu žene u vezi sa trudnoćom i porođajem. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja poslodavca da je ugovor zaključen na određeno vreme i da je istekao, a da nije doneto rešenje o otkazu ugovora o radu, Poverenik ukazuje da se odredba člana 187. stav 3. Zakona o radu odnosi ne samo na otkaz ugovora o radu već i na prestanak radnog odnosa po bilo kom osnovu pa i po osnovu isteka vremena na koji je ugovor zaključen. Pored toga, Poverenik ukazuje da je Zakon o radu potrebno i sistemski tumačiti u vezi sa odredbama drugih zakona. Imajući u vidu antidiskriminacione propise iz kojih nesporno proizlazi da žena u toku trudnoće i porođaja uživa posebnu zaštitu i da ne može biti stavljena u lošiji položaj samo iz razloga trudnoće ili odsustva zbog porođaja i nege deteta, nesporno je da je ugovor podnositeljki pritužbe morao biti produžen. Iz dokaza je takođe nesporno utvrđeno da je podnositeljka pritužbe poslodavcu u skladu sa rokom propisanim zakonom dostavila odgovarajuće dokaze o činjenici da je ostala u drugom stanju i da je neophodno da održava trudnoću. Poverenik takođe konstatuje da poslodavac nije u toku postupka dostavio dokaze da podnositeljki pritužbe nije produžen ugovor iz drugih razloga. S obzirom da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je izvršen akt diskriminacije, a da privredno društvo na kojem je teret dokazivanja shodno članu 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije dokazalo da usled takvog akta nije došlo od povrede načela jednakih prava i obaveza, Poverenik je utvrdio da je privredno društvo izvršilo akt diskriminacije.
  • Navodi poslodavca iz izjašnjenja i na osnovu zapisnika Inspekcije rada, da ga je A. A. izigrala ukazuju da je njena trudnoća osnovni razlog propuštanja da joj se produži ugovor o radu, kao i da je poslodavac ne bi zaposlio da je ranije imao saznanja o navedenoj činjenici. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje očigledna je uzročno-posledična veza između propuštanja privrednog društva da postupi i ličnog svojstva podnositeljke pritužbe. Podnositeljka pritužbe je svoja prava iz radnog odnosa ostvarila tek nakon izvršenog inspekcijskog nadzora Inspektorata za rad. U vezi sa tim, Poverenik ukazuje da je povodom ranijeg slučaja povrede prava trudnice u oblasti rada pokrenuo stratešku parnicu u kojoj je Viši sud utvrdio postojanje akta diskriminacije poslodavca prema zaposlenoj na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja, a Apalacioni sud potvrdio presudu. Poverenik je u tom postupku ukazao i na relevantnu jurisprudenciju Evropskog suda pravde, kao i Evropskog suda za ljudska prava. U pitanju su odluke u predmetima Dekker[7] i Hertz[8]. U oba predmeta Sud je odlučivao po zahtevu država članica za prethodno tumačenje, oba postavljajući pitanja koja su se odnosila na tumačenje Direktive 76/207/EEZ o primeni načela ravnopravnog tretmana muškaraca i žena s obzirom na mogućnosti zapošljavanja, stručnog osposobljavanja, profesionalnog napredovanja i radne uslove. Obe države članice su postavile nekoliko pitanja, od kojih su odabrana ona koja se odnose na tumačenje suda u odnosu na zaključivanje radnog odnosa, odnosno, raskid radnog odnosa sa ženom koja je trudna. Naime, u ovim odlukama Sud je, između ostalog, utvrdio da je odbijanje zaključivanja ugovora o radu sa ženom koja je trudna, ili raskid radnog odnosa sa ženom koja je trudna, s obzirom da samo žene mogu zatrudneti, predstavlja direktnu diskriminaciju zasnovanu na polu žene, te da je takvo postupanje u suprotnosti sa članom 2. stav 3. i 5. stav 1. Direktive 76/207/EEZ (sada članom 2. stav 2. Prerađene Direktive6 ).
  • Poverenik dalje ukazuje i na presudu Evropskog suda za ljudska prava, predmet Jurčić protiv Hrvatske (predstavka br. 54711/15 od 4. februara 2021. godine, koja je postala pravnosnažna 4. maja 2021. godine) gde je sud zauzeo jasan stav da odbijanje zaposlenja ili priznavanja naknade vezane za zaposlenje (naknade iz zdravstvenog osiguranja na osnovu komplikacija u trudnoći a kasnije i porodiljskog odsustva) trudnici predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu pola, što je dovelo do povrede njenih konvencijskih prava tj. kršenja člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa članom 1. Protokola br. 1. uz Konvenciju. Takođe, prema stavu Evropskog suda raskid radnog odnosa sa ženom koja je trudna sam po sebi predstavlja akt diskriminacije i to direktne diskriminacije zasnovane na polu žene te da je takvo postupanje u suprotnosti sa članom 2. stav 3. i 5. direktive 76/207/EEZ[9]. Sud je izrazio zabrinutost zbog prizvuka zaključaka domaćih sudova koji su sugerisali da žene ne bi trebale raditi ili tražiti posao tokom trudnoće, upozorivši da takvi rodni stereotipi predstavljaju ozbiljnu prepreku postizanja stvarne suštinske ravnopravnosti polova. Utvrđeno je da takva razmatranja ne samo da krše domaće zakone, već se kose i sa međunarodnim standardima ravnopravnosti polova.
  • S obzirom na predmet pritužbe, Poverenik ukazuje na položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja. Diskriminacija u ovoj oblasti se posebno izdvaja kako po broju podnetih pritužbi Povereniku tako i po posledicama koje diskriminacija u ovoj oblasti ima. Praksa je pokazala da se ženama u mnogim slučajevima, prilikom zapošljavanja, održanja zaposlenja ili napredovanja u karijeri pored stručnih kvalifikacija i radnog iskustva, sagledavaju i fizički izgled i porodični status, a rad se uslovljava odlaganjem trudnoće i stvaranja porodice zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja rada i roditeljstva.[10] Istraživanje Fondacije Kvinna till Kvinna Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji[11] iz 2019. godine, ispituje rodnu diskriminaciju. Prema rezultatima ankete, poslodavci nerado zapošljavaju mlade žene, jer mogu da ostanu u drugom stanju i postanu majke, zbog čega bi mogle češće da odsustvuju s posla, dok su pojedine žene, po povratku s porodiljskog odsustva, premeštene na niže radno mesto ili im nije produžen ugovor o radu. Istraživanjem je ustanovljeno da je dva i po puta veća verovatnoća da će se sa diskriminacijom na radnom mestu suočiti žene nego muškarci – 47% žena i 28% muškaraca.[12] Ispitanicima su pri zapošljavanju najčešće postavljana pitanja o bračnom statusu (62% žena i 57% muškaraca) i deci (36% žena i 26% muškaraca), bilo o tome da li ima ili planira da ima dece, a od oko 7% žena je traženo lekarsko uverenje da nisu u drugom stanju.[13] U ovom izveštaju je takođe navedeno da veliki broj poslodavaca/ki nerado zapošljava mlade žene zbog potencijalne trudnoće i majčinstva. Rezultati ankete otkrivaju da je 22% ispitanica imalo iskustva s trudnoćom dok je bilo zaposleno. Gotovo trećini njih (28%) bilo je uskraćeno pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo – nisu primile naknadu zarade niti su dobile druge naknade predviđene zakonom.[14]
  • Poverenik takođe koristi priliku da ukaže na odredbe člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjena viktimizacija, imajući u vidu da je poslodavac u svom izjašnjenju iskazao svoju nameru da po povratku zaposlene primeni odredbu člana 192. Zakona o radu. Naime, ovim članom je propisano da diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

 

  • Navode iz pritužbe da je direktor V. V. vređao podnositeljku pritužbe kada je, zajedno sa suprugom, došla kod poslodavca da preda potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad na osnovu trudnoće, Poverenik nije posebno analizirao iz sledećih razloga. Podnositeljka pritužbe do dana sastavljanja ovog akta nije dostavila dokaze kojim bi učinila verovatnim navode pritužbe da ju je V. V. vređao. Poverenik je dopisima od 2. avgusta, 10. oktobra i 16. novembra 2021. godine zatražio od podnositeljke pritužbe da dopuni pritužbu tako što će, između ostalog dostaviti i izjavu supruga kao svedoka događaja/vređanja koje opisuje u pritužbi. Takođe, dopisom od 28. februara 2022. godine Poverenik je obavestio podnositeljku pritužbe da je zatražio izjašnjenje od privrednog društva, odnosno, 9. maja 2022. godine obavestio je podnositeljku o poteškoćama nastalim povodom dostave zahteva za izjašnjenje, i u oba dopisa zatražio od podnositeljke pritužbe da ukoliko dođe do bilo kakvih promena, novih činjenica i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovom predmetu, bez odlaganja obavesti Poverenika. S obzirom da podnositeljka pritužbe nije dostavila traženu izjavu ili neke druge dokaze koji bi učinili verovatnim ili potvrdili navode iz pritužbe da ju je direktor privrednog društva V. V. vređao, Poverenik nije analizirao te navode pritužbe.
  • Prilikom davanja preporuke, Poverenik je imao u vidu da je postupajući po nalogu inspekcije rad privredno društvo B. B. zaključilo Aneks ugovora o radu na određeno vreme sa A. A, pa je iz tog razloga preporuka povodom diskriminacije A. A. koju je Poverenik dao privrednom društvu u skladu sa tim i odnosi se samo na buduće činjenje privrednog društva.
  1. MIŠLjENjE

Propuštanjem da produži ugovor o radu sa A. A. zbog činjenice da je u drugom stanju, privredno društvo B. B. povredilo je odredbe čl. 6. i 16, a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje privrednom društvu B. B. preporuku da ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 52/21

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[7] Predmet C-177/88 Dekker v Stichting Vormingscentrum voor Jonge Volwassenen Plus [1990] ECR I-3941

[8] Predmet C-179/88 Handels- og Kontorfunktionærernes Forbund I Danmark (Hertz) v Dansk Arbejdsgiverforening [1990] ECR I-3979

[9] Predmet C-117/88 Dekker v Stichting Vormingscentrum voor Jonge Volwassenen Plus (1990) ECR I-3941

[10]Redovan godišnji izveštaj Povernika za zaštitu ravnorpavnosti za 2021. godinu, Beograd, mart 2022. godine; dostupno na internet adresi: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[11] Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji, Fondacija Kvinna till Kvinna, 2019, dostupno na internet adresi: https://kvinnatillkvinna.org/wp-content/uploads/2019/04/EU_Final_GenderLabourSerbia_srb.pdf

[12] Isto, str. 20

[13] Isto, str. 24

[14] Isto, str. 33

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon583-21 Poslodavac diskriminisao zaposlenu trudnicu Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top