бр. 07-00-431/2020-02 datum: 26.3. 2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, protiv saobraćajnog preduzeća BB, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je 14.8.2020. godine, putovala autobusom saobraćajnog preduzeća BB na relaciji Beograd – Novi Sad, sa polaskom u 13 časova, sa autobuske stanice u Beogradu. Navodi da su prva vrata ulaza u autobus bila zatvorena i da je od konduktera, a zatim i vozača tražila da otvore prednja vrata kako bi nesmetano ušla u autobus, s obzirom da je osoba sa invaliditetom, ali su joj odgovorili  da ne može i da se ta vrata ne otvaraju jer je izvršena dezinfekcija. Ističe da je ipak sama odlučila da uz sopstveni napor i poteškoće uđe u autobus na druga vrata, koja su imala visoke stepenice, dok je kondukterka ulazila i izlazila na prva vrata. U izjašnjenju je navedeno da saobraćajno preduzeće BB primenjuje ulazak putnika  na prednja vrata kada je u pitanju obavljanje međumesnog saobraćaja, kao i na relaciji Beograd – Novi Sad, a naročito kada je u pitanju ulazak na prednja vrata putnika sa invaliditetom. Dalje je navedeno da nepotovanje ovih mera, kao i grubo i neadekvatno ponašanje voznog osoblja prema putnicima, predstavlja radnje i postupanja pojedinaca, ne saobraćajnog preduzeća BB, protiv kojih je pokrenut i sproveden disciplinski postupak. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je primenio pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi Saobraćajno preduzeće BB. U toku postupka je utvrđeno da je podnositeljki pritužbe, zbog invaliditeta, bilo neophodno da joj se omogići ulazak na prva vrata autobusa, koja su za nju pristupačna. Međutim, osoblje (vozač i kondukter)  saobraćajnog preduzeća BB su dozvoli pristup/ulaz u autobus samo na druga vrata, koja imaju prepreku (3 visoka stepenika), zbog čega joj ulazak u autobus nije omogućen na nesmetan način. U konkretnom slučaju saobraćajno preduzeće BB nije dokazalo da je u svemu postupila u skladu sa međunarodnim i domaćim pravnim aktima koji propisuju obavezu obezbeđivanja pristupačnosti, u konkretnom slučaju prevoza, osobama sa invaliditetom ravnopravno sa drugima, u cilju punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišljenje da je saobraćajno preduzeće BB, povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data i preporuka da saobraćajno preduzeće BB, uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe, zbog diskriminatornog postupanja 14.8.2020. godine, kao i da ubuduće vodi računa se da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA, izjavljenu protiv saobraćajnog preduzeća BB, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

1.2.  Podnositeljka pritužbe AA je u pritužbi,  između ostalog, navela:

– da je 14. avgusta 2020. godine putovala autobusom prevoznika BB na relaciji Beograd-Novi Sad, sa polaskom u 13 časova, sa perona br. 40, sa autobuske stanice u Beogradu;

– da je htela da uđe na prva vrata ulaza u autobus, koja imaju niže i manje stepenice, a više rukohvata, ali su bila zatvorena;

– da je od konduktera, a zatim i vozača tražila da otvore prednja vrata kako bi nesmetano ušla u autobus, s obzirom da je osoba sa invaliditetom, ali su joj odovorili  da ne može i da se ta vrata ne otvaraju jer je izvršena dezinfekcija;

– da je sama odlučila da uz sopstveni napor i poteškoće uđe u autobus na druga vrata uz visoke stepenice, dok je kondukterka ulazila i izlazila na prva vrata;

– da kondukterka i vozač nisu poštovali propisane mere zaštite protiv virusa KOVID-19;

– da SP BB u aktuelnoj situaciji i izmenjenoj organizaciji u cilju sprečavanja širenja virusa KOVID-19 nije razmatrala na koji način će sprovesti uslugu prevoza kako bi omogućila da ovu uslugu koriste svi, odnosno da je diskriminisala kako nju, tako i druge osobe sa invaliditetom.

1.3.  Uz pritužbu je dostavljena skenirana karta, fotografija ulaza u autobus, rešenje o invaliditetu, fotografija iz autobusa i elektonski dopis (mejl) koji je uputila na mejl adresu saobraćajnom preduzeću BB.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  saobraćajnog preduzeća BB.

1.5. U izjašnjenju zakonskog zastupnika saobraćajnog preduzeća, navedeno je:

– da ovo saobraćajno preduzeće primenjuje sve propise i mere koje su donete od strane nadležnih organa, kada je u pitanju postupanje prevoznika koji obavljaju prevoz putnika u drumskom saobraćaju, imajući u vidu propise, mere i preporuke koje se primenjuju u toku pandemije zarazne bolesti KOVID-19;

– da se apsolutno primenjuje ulazak putnika  na prednja vrata kada je u pitanju obavljanje međumesnog saobraćaja, što je i slučaj kada je u pitanju relacija Beograd -Novi Sad, a pogotovu kada je u pitanju ulazak na prednja vrata putnika sa invaliditetom;

– da nepoštovanje navedenog kao i situacija sa nenošenjem na pravi način zaštitne maske od strane konduktera, te grubo i neadekvatno ponašanje voznog osoblja prema putnicima, predstavlja radnje i postupanja pojedinaca, ne saobračajnog preduzeća BB, protiv kojih je ovo preduzeće pokrenula i sproveala disciplinski postupak;

– da saobraćajno preduzeće BB ni na koji način ne diskriminiše putnike koji se prevoze u njenim vozilima, odnosno omogućava da usluge prevoza bude pružena svim putnicima, a pogotovo putnicima sa invaliditetom, te da je saobraćajno preduzeće obezbedila prevoz koji je pristupačan za osobe sa invaliditetom.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Rešenjem RF PIO od 23.1.2007. godine, podnositeljki pritužbe AA je utvrđeno novonastalo telesno oštećenje I stepena koje sa postojećim telesnim oštećenjem od 80%, ukupno iznosi 100%, počev od 15.11.2006. godine, po uzroku bolesti – trajno.
• Na osnovu navoda pritužbe i dostavljenih priloga, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe AA 14.8.2021. godine, na autobuskoj stanici u Beogradu kupila autobusku kartu za prevoz na relaciji Beograd – Novi Sad, sa polaskom u 13 časova sa perona br. 2. Utvrđeno je, takođe, da je karta bila povlašćena, odnosno da je kao vrsta karte naznačeno „invalidska“.
• Na osnovu navoda pritužbe i fotografije ulaza u autobus, utvrđeno je da podnositeljki pritužbe AA 14.8.2020. godine nije bio omogućen nesmetan pristup prevozu, s obzirom da je ulazak u autobus na druga vrata imao prepreke (tri visoka stepenika), a osoblje prevoznika BB joj nije dozvolilo ulazak na prva vrata, koji bi njoj bio pristupačan.
• Utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe AA elektronskim dopisom od 14.8.2020. godine, uputila prigovor zbog diskriminacije na zvaničnu mejl adresu saobraćajnog predizeća BB.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[2].
• Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3], čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[4]. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; uzdržava se od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom[5].“
• Ustav Republike Srbije[6], u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[7] propisana je zabrana diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga. Pod uslugom se smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Odbijanje pružanja usluga iz ovog člana predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozio život i zdravlje same osobe sa invaliditetom ili život i zdravlje drugog lica. Odredba člana 27. zabranjuje diskriminaciju zbog invaliditeta u svim granama saobraćaja.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je saobraćajno preduzeće BB povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, u pogledu omogućavanja podnositeljki pritužbe AA, osobi sa invaliditetom, da ostvari pravo na pristupačan prevoz na relaciji od Beograda do Novog Sada, dana 14.8. 2020. godine.
• Prema navodima pritužbe, osoblje prevoznika BB (vozač i kondukter) nisu dozvolili podnositeljki pritužbe da uđe na prva vrata autobusa, koji ulaz bi joj bio pristupačan, uz obrazloženje „da se ta vrata ne otvaraju jer je izvršena dezinfekcija.“ U izjašnjenju na pritužbu nisu osporeni navode iz pritužbe, odnosno konkretan događaj od 14.8.2021. godine, kada je podnositeljka pritužbe autobusom saobraćajnog preduzeća BB putovala od Beograda do Novog Sada.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je u konkretnom slučaju važna i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi saobraćajno preduzeće, imajući u vidu da je podnositeljka pritužbe, akt diskriminacije učinila verovatnim. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je saobraćajno preduzeće BB ponudilo, pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ovo preduzeće preduzelo sve mere kako bi obezbedilo nesmetan pristup prevozu za podnositeljku pritužbe,  s obzirom da je osoba sa invaliditetom.

• U izjašnjenju se navodi da se apsolutno primenjuje ulazak putnika na prednja vrata, naročito kada je u pitanju ulazak putnika sa invaliditetom, kao i da nepoštovanje ovih mera predstavlja radnje i postupanja pojedinca, protiv kojih je saobraćajno preduzeće BB pokrenulo i sprovelo diskciplinski postupak. Međutim, saobraćajno preduzeće, nije dostavila dokaze na osnovu kojih bi se utvrdilo da je preduzela neophodne mere kako bi obezbedila pristupačan prevoz, kako za podnositeljku pritužbe, tako i za ostale osobe sa invaliditetom. Odnosno, saobraćajno preduzeće nije dokazalo da je u konkretnom slučaju postupilo u skladu sa međunarodnim i domaćim pravnim aktima koji propisuju obavezu obezbeđivanja pristupačnosti, u cilju punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života.
• U izjašnjenju na pritužbu se takođe navodi da saobraćajno preduzeće BB ni na koji način ne diskriminiše putnike koji se prevoze u njenim vozilima, odnosno omogućava da usluga prevoza bude pružena svim putnicima, a naročito putnicima sa invaliditetom, te da je konkretan slučaj povodom kojeg je podneta pritužba, posledica radnji pojedinca, dok je saobraćajno preduzeće BB obezbedilo prevoz koji je pristupačan za osobe sa invaliditetom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je saobraćajno preduzeće BB, koje u okviru svoje delatnosti pruža uslogu prevoza, dužno da postupa na način koji u najvećoj mogućoj meri olakšava uživanje svih prava osoba sa invaliditetom, uz uvažavanje njihovih potreba, želja i mišljenja, saglasno opštem principu pune socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom. S tim u vezi, dostupnost usluga javnog gradskog prevoza je osobama sa invaliditetom neophodna, jer predstavlja preduslov za ostvarivanje većine drugih prava.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, a pristupačan prevoz je samo jedna od karika pristupačnosti koje omogućavaju osobi sa invaliditetom punu socijalnu uključenost, ali predstavlja najznačajniju kariku u lancu pristupačnosti. Nedostatak adekvatnog prevoza onemogućava osobama sa invaliditetom da koriste ostale objekte i usluge i ostvaruju prava zagarantovana svim građanima i građankama.
• Povodom navoda pritužbe da osoblje prevoznika „Lasta“ nije sprovodilo i postupalo u skladu sa propisanim merama radi zaštite i sprečavanja suzbijanja zarazne bolesti KOVID-19 (nošenje zaštitnih maski i držanje distance), Poverenik ukazuje da je u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, normalno očekivanje da svi pokažu odgovornost prema sebi i drugima, ali da ispitivanje i nadzor nad sprovođenjem epidemioloških mera nije u nadležnosti ovog organa.
• Kao što je navedeno, nesporno je da je podnositeljki pritužbe, zbog invaliditeta, bilo neophodno da joj se omogući ulazak na prva vrata autobusa, koja su za nju pristupačna. Međutim, osoblje (vozač i kondukter) saobraćajnog preduzeća BB su dozvoli pristup/ulazak u autobus samo na druga vrata, koja imaju prepreku (3 visoka stepenika), zbog čega joj pristup/ulaz u autobus nije omogućen na nesmetan način. Imajući to u vidu, kao i domaće i međunarodne propise i standarde koji se odnose na pristupačnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da je saobraćajno preduzeće BB, povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Saobraćajno preduzeće BB, nije omogućilo podnositeljki pritužbe nesmetan pristup prevozu na relaciji Beograd – Novi Sad, dana 14.8.2020. godine, čime je povredilo odredbe člana 26. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje saobraćajnom preduzeću BB da:

• Uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe, zbog diskriminatornog postupanja i neomogućavanja nesmetanog pristupa prevozu dana 14.8.2020. godine.
• Ubuduće vodi računa da se u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da saobraćajno preduzeće BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko saobraćajno preduzeće BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/2009

[4] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[5] član 4. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 33/06; član 13.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

987-20 Pritužba protiv saobraćajnog preduzeća zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta