br. 07-00-99/2021-02 datum: 27.9.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz Beograda podneo protiv Osnovne škole BB, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa. U pritužbi je između ostalog navedeno da je AA otac maloletne ćerke koja pohađa drugi razred Osnovne škole BB, da nije lišen roditeljskog prava, kao i da je maloletna ćerka, nakon razvoda braka, poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. U pritužbi je između ostalog navedeno da škola odbija da podnosiocu pritužbe otvori nalog na „E – dnevniku“ kako bi mogao da prati tok obrazovanja i napredak svoje maloletne ćerke, kao i da smatra da ga je učiteljica VV, neopravdano isključila iz Viber grupe u kojoj komunicira sa roditeljima. U izjašnjenju na navode iz pritužbe je, između ostalog, navedeno da pritužba AA nije osnovana, „jer mu je svakako omogućeno ostvarivanje prava na uvid u praćenje toka obrazovanja njegove maloletne kćerke, da škola „jednu šifru dodeljuje roditeljima“ za pristup E – dnevniku, koju mogu zajedno koristiti, uz napomenu da je „program E – dnevnika na taj način kreiran“, da „Viber grupa“ kao zvaničan vid komunikacije na nivou škole ne postoji, već postoji nezvanično na nivou odeljenja, kao i da je AA svakako upućen u tok obrazovanja i napretka svoje maloletne ćerke u školi. O razlozima isključivanja podnosioca pritužbe iz Viber grupe dostavljena je izjava učiteljice VV. U toku postupka je utvrđeno da je saglasno propisima škola bila u mogućnosti da na pisani zahtev podnosioca pritužbe, otvori autorizovani elektronski nalog za pristup E – dnevniku, pod istim uslovima kao i majci deteta, a što je u krajnjem slučaju i učinila 7.6.2021. godine, nakon podnošenja pritužbe. Poverenik je konstatovao da je nesporno da roditelji mogu koristiti jedan autorizovani elektronski nalog, koji je otvoren na ime jednog roditelja, međutim, u situaciji u kojoj su roditelji deteta razvedeni i pritom, kako je podnosilac pritužbe naveo, nisu u „dobrim odnosima“, ne postoji razumno i legitimno opravdanje škole, za postupanje u vidu odbijanja otvaranja autorizovanog elektronskog naloga podnosiocu pritužbe na njegov zahtev. Takođe, da je u konkretnom slučaju škola nejednako postupala prema roditeljima, govori i činjenica da je škola, dostavljanjem saglasnosti majke deteta Povereniku na uvid, očigledno uslovljavala otvaranje naloga na E – dnevniku podnosiocu pritužbe, davanjem saglasnosti majke, čime je stavljen u neopravdano lošiji položaj, samo zbog toga što majka deta samostalno vrši roditeljsko pravo, odnosno zbog bračnog i porodičnog statusa podnosioca pritužbe. Što se tiče isključivanja iz Viber grupe, Poverenik je uvažio navode iz izjave učiteljice, da joj se podnosilac pritužbe nije nikada obratio za pristup Viber grupi, već da je u grupu uključen od strane jednog od roditelja, te da ga je iz ove grupe isključila tek nakon traženja majke i prezentovanja presude o razvodu braka. Naime, majka je izrazila bojazan da bi, imajući u vidu da joj je ćerka rekla da podnosilac pritužbe dolazi u školsko dvorište i da se u Viber grupi dele informacije o početku i kraju nastave, otac mogao doći po ćerku protivno presudi o razvodu braka u kojoj je navedeno da podnosilac pritužbe sa svojim detetom može isključivo ostvarivati lični kontakt uz prisustvo majke na javnom mestu. Škola se tim povodom obratila Centru za socijalni rad. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da se škola, u konkretnom slučaju vodila principom zaštite interesa deteta dok je u školi, odnosno sprovođenja odluke suda, te se iz tog razloga privremeno isključivanje podnosioca pritužbe iz Viber grupe ne može smatrati neopravdanim u datim okolnostima. Poverenik je dao mišljenje da je Osnovna škola BB, povredila odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, tako što nije omogućila podnosiocu pritužbe pristup E – dnevniku na način na koji je to bilo omogućeno majci deteta, dok nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije privremenim isključivanjem podnosioca pritužbe iz Viber grupe. Budući da je od 7.6.2021. godine podnosiocu pritužbe omogućen nesmetan pristup E – dnevniku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je preporuku Osnovnoj školi BB da ubuduće vodi računa o antidiskriminacionim propisima prilikom ostvarivanja prava roditelja na pristup informacijama značajnim za praćenje toka obrazovanja deteta.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz Beograda. Pritužbu je podneo protiv Osnovne škole BB (u daljem tekstu: škola), zbog diskriminacije po osnovu bračnog i porodičnog statusa.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je AA otac mal. ćerke, da nije lišen roditeljskog prava, kao i da je mal. ćerka, nakon razvoda braka, poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava;

–  da škola „ne želi da komunicira“ sa podnosiocem pritužbe po pitanju toka školovanja, napretka i obrazovanja njegove mal. ćerke, učenice drugog razreda, te da ga na taj način diskriminiše kao oca sa kojim dete ne živi u odnosu na majku deteta, kojoj je omogućen nesmetan uvid u tok obrazovanja deteta;

–  da škola odbija da mu otvori nalog na „E – dnevniku“ kako bi mogao da prati tok obrazovanja i napretka svog mal. deteta u školi, kao i da smatra da ga je učiteljica VV, neopravdano i bez obrazloženja isključila iz Viber grupe u kojoj komunicira sa roditeljima svojih đaka, u vezi sa obaveštenjima o uspehu i napretku svojih đaka;

–  da se pisanim putem obratio školi sa zahtevom da mu se omogući pristup E – dnevniku, kao i Viber grupi … kako bi mogao da ostvari uvid u tok obrazovanja i napretka svog mal. deteta;

• Uz pritužbu dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija molbe za omogućavanje pristupa E – dnevniku, upućene školi 13.3.2020. godine; 2) Kopija zahteva za omogućavanje pristupa Viber grupi …, upućenog školi 4.9.2020. godine; 3) Kopija Presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu br. … od … godine.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od GG, direktora škole.
• U izjašnjenju GG, direktora škole, između ostalog navedeno je:

– da pritužba AA nije osnovana, „jer mu je svakako omogućeno ostvarivanje prava na uvid u praćenje toka njegove maloletne kćerke“.

– da se AA obratio školi sa pisanim zahtevom od 13.3.2020. godine da mu se omogući uvid u E – dnevnik.

– da škola „jednu šifru dodeljuje roditeljima“ za pristup E – dnevniku, koju mogu zajedno koristiti, uz napomenu da je „program E – dnevnika na taj način kreiran“.

– da se AA obratio dopisom školi 4.9.2021. godine, u kojem je izrazio negodovanje zbog isključivanja iz Viber grupe, pri čemu treba imati u vidu da „Viber grupa“ kao zvaničan vid komunikacije na nivou škole ne postoji, već postoji nezvanično na nivou odeljenja, koju može da formira bilo koji roditelj radi brže razmene informacija sa ostalim roditeljima.

– da je AA svakako upućen u tok obrazovanja i napretka svoje mal. ćerke u školi, jer je prisustvovao roditeljskim sastancima, a što se lako može utvrditi uvidom u evidenciju prisustva, kao i da je podnosilac pritužbe uvek dobio sve informacije o svom detetu, kad god je došao u školu, te da na osnovu toga „ni u jednom segmentu ne stoji da je uskraćen za bilo koju informaciju“ o učenju i napredovanju svog deteta.

– da se škola, povodom konkretnog problema obratila nadležnom centru za socijalni rad.

1.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je podnosiocu pritužbe je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja uputio zahtev da precizira u čemu se konkretno sastoji akt diskriminacije, budući da je škola u svom izjašnjenju navela da mu je u potpunosti omogućen uvid u tok obrazovanja i napredak njegovog deteta u školi.

1.7. U dopuni pritužbe, AA je, između ostalog naveo:

– da škola u svom izjašnjenju nije dostavila niti jedan dokaz o tome da mu je omogućen nesmetan uvid u E – dnevnik, kao ni bilo koji drugi dokaz o saradnji škole sa podnosiocem pritužbe;

– da akt diskriminacije predstavlja nejednak tretman škole prema podnosocu pritužbe u odnosu na majku deteta, budući da je majci deteta omogućen nesmetan pristup E – dnevniku, kao i Viber grupi, i to od polaska njegove ćerke u prvi razred, dok podnosiocu pritužbe to nije omogućeno, samo zato što je roditelj sa kojim dete ne živi;

– da je na početku prvog razreda svoje mal. ćerke uredno dostavio sve podatke, kao i svoju imejl adresu učiteljici, kako bi mu se otvorio nalog na E – dnevniku, ali da mu do dana podnošenja pritužbe nije otvoren nalog;

– da ga škola, od prvog dana pohađanja prvog razreda njegove mal. ćerke nije obaveštavala o roditeljskim sastancima, već je to „morao da radi“ preko oglasne table škole, dok je majka deteta uredno obaveštavana o terminima održavanja roditeljskih sastanaka;

– da škola nije dostavila dokaz da mu je na bilo koji način „data šifra“ za pristup E – dnevniku;

– da je sa majkom deteta u specifičnim i delikatnim odnosima, te da iz tog razloga nije svrsishodno da putem naloga majke deteta pristupa E – dnevniku, koristeći njenu imejl adresu kao korisničko ime i njenu šifru;

– da u pristup Viber grupi nije imao ni tokom prvog ni tokom drugog razreda svoje mal. ćerke;

– da ga u Viber grupu nije uključila učiteljica, iako se više puta obraćao usmenim putem učiteljici da ga uključi u Viber grupu, već je to učinio jedan od roditelja;

– da je „nakon 4 sata provedenih u Viber grupi“, isključen od strane učiteljice, kao administratora Viber grupe, bez obrazloženja;

– da mu je, u nekoliko navrata, sekretarka škole napominjala da mu nalog za E – dnevnik ne može biti otvoren bez pisane saglasnosti majke deteta, overene kod notara;

– da navodi škole da komunikacija preko aplikacije Viber ne predstavlja zvaničan vid komunikacije škole sa roditeljima, nije relevantna, budući da učiteljica na taj način, kao zaposleno lice u školi, vrši komunikaciju sa roditeljima, te je škola svakako odgovorna za postupanje svojih zaposlenih, naročito imajući u vidu činjenicu da se u školskoj 2020/2021. godini roditeljski sastanci nisu održavali zbog pandemije Korona virusa, već upravo putem aplikacije Viber.

1.8. Uz dopunu pritužbe, dostavljeni su i sledeći dokazi: 1) Printskrin početne internet strane „moj esDnevnik“, sa portalom „Prijava nalogom iz esDnevnika“ 2) Fotografije prepiske sa Viber grupe …, od 31.8.2020. godine, do 2.9.2020. godine.

1.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je direktoru škole zahtev da, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, svoje izjašnjenje dopuni tako što će, između ostalog, dostaviti dokaze o tome da je podnosiocu pritužbe blagovremeno omogućen uvid u E – dnevnik, precizirati da li je učiteljica VV u Viber grupi delila obaveštenja i informacije sa roditeljima dece, u vezi sa obrazovanjem i tokom napretka dece u školi, kao i da li je direktor škole preduzimao neke radnje povodom isključenja podnosioca pritužbe iz Viber grupe

1.10. U dopuni izjašnjenja, direktor škole je između ostalog naveo:

– da se dodela šifre za pristup E – dnevniku vrši na početku školske godine prvog razreda, te je u skladu sa navedenim šifra tada dodeljena „porodici …“, odnosno majci DD, kao zakonskom staratelju, a koja je šifru prosledila ocu, koji je odbio da je koristi, želeći da dobije svoju šifru;

– da je u saradnji sa tehničkim osobljem škole, AA „dodeljena nova šifra“ i da sada ima pristup E – dnevniku, što je AA i potvrdio u pisanoj izjavi;

– da komunikacija preko aplikacije Viber nije inicirana od strane škole niti od strane učiteljice, iako je Ministarstvo prosvete odobrilo ovakav način komunikacije;

– da se AA nikada nije obratio učiteljici sa zahtevom da bude uključen u Viber grupu, već da je uključen od strane drugog roditelja – člana Viber grupe;

– da je učiteljica AA isključila iz Viber grupe, na molbu majke, koja joj je tom prilikom dala na uvid presudu o razvodu braka u kojoj je regulisan i model viđanja podnosioca pritužbe sa maloletnom ćerkom, uz obrazloženje da je to učinjeno „s obzirom na delikatne porodične odnose“;

– da se podnosilac pritužbe nijednom u školskoj 2020/2021. godini nije obratio učiteljici radi interesovanja za napredovanje svoje mal.ćerke u školi.

1.11. U dopuni izjašnjenja od 22.7.2021. godine direktor škole je dostavio izajvu podnosioca pritužbe od 20.7.2021. godine, kojom potvrđuje da mu je škola 7.6.2021. godine omogućila pristup E – dnevniku dodelom šifre, kao i da je istog dana uključen u Viber grupu, kopiju saglasnosti majke. mal. ćerke od 7.6.2021 godine, da podnosilac pritužbe može imati pristup E – dnevniku, kao i izjavu učiteljice VV od 19.7.2021. godine, na okolnosti u vezi sa isključenjem podnosioca pritužbe iz Viber grupe … .

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u kopiju Presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu br. … od … godine, utvrđeno je da se razvodi brak između podnosioca pritužbe i DD, kao i da se maloletna ćerka poverava majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Daljim uvidom u presudu, utvrđeno je da je način održavanja ličnih odnosa podnosica pritužbe sa mal. ćerkom uređen na način da će se odvijati svake srede od 17 do 19 časova i svake druge subote od 10 do 16 časova, tako što će podnosilac pritužbe dete preuzimati i vraćati na adresu majke i provoditi vreme sa maloletnom ćerkom na javnom mestu u prisustvu majke.

• Uvidom u Kopiju molbe za omogućavanje pristupa E – dnevniku, upućene školi 13.3.2020. godine, utvrđeno je da se podnosilac pritužbe pisanim putem obratio školi sa molbom da mu se omogući uvid u elektronski dnevnik kako bi mogao da stekne potpunu sliku o uspehu i napretku svog deteta u školi, kao i sa molbom da mu se dodeli korisničko ime i lozinka, kako bi mogao da ostvari pristup u portalu „moj esDnevnik“. Daljim uvidom u predmetnu molbu, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe u obrazloženju svoje molbe naveo da je blagovremeno dostavio sve neophodne podatke učiteljici VV na početku prvog razreda svoje ćerke, kao i da mu je sekretarka škole usmeno saopštila da mora da pribavi saglasnost majke overenu kod notara, kako bi mu se otvorio nalog na E – dnevniku.
• Uvidom u kopiju zahteva za omogućavanje pristupa Viber grupi, upućenog školi 4.9.2020. godine, utvrđeno je da se podnosilac pritužbe pisanim putem obratio direktoru škole sa obaveštenjem da ga je učiteljica VV isključila iz Viber grupe 3.9.2020. godine, sa zahtevom da mu se odgovori iz kog razloga je isključen iz Viber grupe i da li postoji drugi alternativni vid komunikacije na osnovu kojeg bi mogao da prati napredak i tok obrazovanja svoje ćerke.
• Uvidom u Printskrin početne internet strane „moj esDnevnik“, sa portalom „Prijava nalogom iz esDnevnika“, koju je AA dostavio uz dopunu pritužbe, utvrđeno je da je za pristup E – dnevniku, neophodno da postoji otvoren nalog lica koje želi pristupiti E – dnevniku, koji podrazumeva unošenje korisničkog imena u vidu imejl adrese i sopstvene lozinke – šifre.
• Uvidom u fotografije prepiske sa Viber grupe …, od 31.8.2020. godine, do 2.9.2020. godine, utvrđeno je da su se u Viber grupi …, razmenjivale informacije između roditelja dece i učiteljice VV, kao i da su se navedene informacije najčešće odnosile na termine i način održavanja časova, informacije o rasporedu časova za učenike, o planu održavanja testova za učenike i sl. Uvidom u fotografiju prepiske u Viber grupi, utvrđeno je da je učiteljica, kao administrator grupe, isključili određeno lice iz Viber grupe, 2.9.2020. godine.
• Uvidom u izjavu podnosioca pritužbe, datu školi dana 20.7.2021. godine, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe otvoren nalog na E – dnevniku 7.6.2021. godine, te da mu je omogućeno praćenje rada deteta na ovaj način. Daljim uvidom utvrđeno je da AA 7.6.2021. godine uključen u Viber grupu odeljenja, u kojem njegova mal. ćerka pohađa nastavu.
• Uvidom u kopiju saglasnosti od 7.6.2021. godine, utvrđeno je da je majka mal. ćerke dala saglasnost školi da podnosilac pritužbe kao otac zajedničkog deteta ima pristup e – dnevniku.
• U izjavi učiteljice VV, koju je direktor škole dostavio uz dopunu izjašnjenja navedeno je da se podnosilac pritužbe početkom septembra meseca priključio Viber grupi, da ga u Viber grupu nije uključila ona, već neko od roditelja. U izjavi je dalje navedeno da se podnosilac pritužbe u toku školske 2020/2021. godine nikada nije obratio učiteljici sa zahtevom da bude uključen u Viber grupu. U izjavi je napomenuto i da je tačan navod iz pritužbe da je učiteljica kao administrator Viber grupe isključila podnosioca pritužbe, ali da je to uradila na izričit zahtev majke. Učiteljica je istakla da je majka to zahtevala jer se boji za bezbednost svoje ćerke, odnosno da bi podnosilac pritužbe „mogao doći“ po ćerku u školu, budući da je ćerka rekla majci da otac dolazi u školu i da priča sa njom, a što su i ostali učenici videli. Svoj zahtev majka je obrazložila presudom o razvodu braka, u kojoj je izričito navedeno da podnosilac pritužbe sa svojom ćerkom može ostvarivati lični kontakt jedino u prisustvu majke. Na osnovu navedenog, učiteljica ističe da je podnosioca pritužbe isključila iz Viber grupe, isključivo vodeći se zaštitom bezbednosti deteta dok je u školi, a uzimajući u obzir da je presudom u koju je imala uvid, jasno navedeno da otac deteta ne može održavati lični odnos sa detetom bez prisustva majke i to na javnom mestu. Učiteljica je u izjavi potvrdila da je u prostorijama škole dana 7.6.2021. godine dogovoreno da se podnosiocu pritužbe otvori nalog za pristup E – dnevniku, kao i da se priključi Viber grupi, sa čim se i saglasila majka deteta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[2] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 65. Ustava propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i da su u tome ravnopravni, kao i da sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
• Članom stav 1. Porodičnog zakona[5] propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 77. stav 3. ovog zakona propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Članom 78. stav 3. propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Stavom 4. istog člana propisano je da se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.
• Članom 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[6] propisano je da su u ustanovi (ustanovi obrazovanja i vaspitanja) zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Odredbama člana 48. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[7], između ostalog propisano je da škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, kao i da Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.
• Članom 5. stav 1. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju javnih isprava u osnovnoj školi[8] propisano je da se dnevnik obrazovno-vaspitnog rada razredna knjiga vodi za svaku školsku godinu, posebno za svako odeljenje i sadrži lične podatke o svakom učeniku, evidenciju o uspehu u učenju i vladanju u prvom i drugom polugodištu… Članom 25a stav 2. ovog Pravilnika propisano je da ukoliko škola vodi dnevnik obrazovno-vaspitnog rada u elektronskom obliku, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, škola može da obezbedi autorizovani elektronski pristup podacima o uspehu i vladanju tog učenika. Stavom 4. istog člana propisano je da se elektronski pristup iz stava 2. ovog člana obezbeđuje preko pristupnih parametara koje škola dostavlja podnosiocu zahteva – roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku učenika, na adresu elektronske pošte navedene u zahtevu.

Analiza navoda pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja, dopuna izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Uzimajući u obzir navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze, potrebno je utvrditi da li je škola svojim postupanjem u neopravdano lošiji položaj stavila AA po osnovu bračnog i porodičnog statusa, na taj način što mu nije omogućen pristup E- dnevniku, pod jednakim uslovima kao i majci deteta, kao i da li je povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije isključivanjem AA iz Viber grupe od strane učiteljice VV.
• Poverenik prvo konstatuje da je postupak po pritužbi započeo podnošenjem pritužbe pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega će biti okončan po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09). Naime, članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije^[9] je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
• Pre upuštanja u analizu, neophodno je istaći da je za postupanje u konkretnom predmetu važna primena pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da podnosilac pritužbe, na osnovu svih dostavljenih dokaza nije učinio verovatnim da je škola, od početka školovanja njegove ćerke uskraćivala saradnju sa podnosiocem pritužbe, tako što ga nije obaveštavala o roditeljskim sastancima, odnosno tako što je „odbijala svaku saradnju“ sa podnosiocem pritužbe povodom dobijanja informacija o toku obrazovanja i napretka maloletne ćerke u školi. Takođe, podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim da je od početka školovanja svoje ćerke zahtevao od škole i učiteljice VV da bude uključen u Viber grupu. Dalje Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da mu nije bio omogućen pristup E – dnevniku, tako što je dostavio dokaze u vidu pisanog zahteva upućenog školi od 20.3.2020. godine da mu se omogući uvid u ovaj dnevnik, kao i da je isključen iz Viber grupe. Stoga, teret dokazivanja da u navedenim situacijama nije povređeno načelo jednakosti leži na školi.
• Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja, dopuna izjašnjenja, kao i izvedene dokaze, nesporno je da je majci deteta omogućen nesmetan pristup E – dnevniku, otvaranjem autorizovanog elektronskog naloga sa dodelom korisničkog imena i šifre. Dalje, uzimajući u obzir presudu o razvodu braka između podnosioca pritužbe i majke deteta, kao i druge izvedene dokaze, nesporno je i da je maloletna ćerka podnosioca pritužbe poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i da podnosilac pritužbe nije lišen roditeljskog prava. Presudom je uređen i način održavanja ličnih odnosa podnosica pritužbe sa maloletnom ćerkom svake srede od 17 do 19 časova i svake druge subote od 10 do 16 časova, tako što će podnosilac pritužbe dete preuzimati i vraćati na adresu majke i provoditi vreme sa maloletnom ćerkom na javnom mestu u prisustvu majke.

• Poverenik nije uvažio navode iz izjašnjenja škole da je podnosiocu pritužbe omogućen pristup E – dnevniku, „tako što je šifra dodeljena majci kao zakonskom staratelju“, te da je majka prosledila šifru podnosiocu pritužbe, posebno imajući u vidu zahtev podnosioca pritužbe da mu se omogući pristup E – dnevniku. Odredbama člana 25a. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju javnih isprava u osnovnoj školi, propisano je da, ukoliko škola vodi dnevnik obrazovno – vaspitnog rada u elektronskoj formi na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, škola može da obezbedi autorizovani elektronski pristup podacima o uspehu i vladanju tog učenika, roditeljima ili drugim zakonskim zastupnicima. Na osnovu navedenog, očigledno je da je škola bila u mogućnosti da na pisani zahtev podnosioca pritužbe, otvori autorizovani elektronski nalog za pristup E – dnevniku, pod istim uslovima kao i majci deteta, a što je u krajnjem slučaju i učinila 7.6.2021. godine. Poverenik ukazuje da je nesporno da roditelji mogu koristiti jedan autorizovani elektronski nalog, koji je otvoren na ime jednog roditelja, međutim, u situaciji u kojoj su roditelji deteta razvedeni i pritom, kako je podnosilac pritužbe naveo, nisu u „dobrim odnosima“, ne postoji razumno i legitimno opravdanje škole, za postupanje u vidu odbijanja otvaranja autorizovanog elektronskog naloga podnosiocu pritužbe na njegov zahtev.
• Dalje, Poverenik naročito ukazuje da roditelji, u skladu sa odredbama člana 78. Porodičnog zakona, imaju pravo i dužnost da zajednički i sporazumno odlučuju o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Polazeći od navedene odredbe Porodičnog zakona, nesporno je da je ustanova obrazovanja koju pohađa zajedničko dete, dužna da jednako tretira roditelje, u pogledu pristupa informacijama iz E dnevnika, bez obzira da li jedan od roditelja samostalno vrši roditeljsko pravo.
• Da je u konkretnom slučaju škola nejednako postupala prema roditeljima, govori i činjenica da je škola, dostavljanjem saglasnosti majke deteta Povereniku na uvid, očigledno uslovljavala otvaranje naloga na E – dnevniku podnosiocu pritužbe, davanjem saglasnosti majke, a što je AA i naveo u dopuni pritužbe, kao i u pisanom zahtevu školi. Zahtevanje dostavljanja saglasnosti majke u konkretnom slučaju nije imalo zakonskog opravdanja, te je na takav način podnosilac pritužbe očigledno stavljen u neopravdano lošiji položaj u odnosu na majku deteta, samo zbog činjenice što majka deteta samostalno vrši roditeljsko pravo nad zajedničkim detetom, odnosno zbog bračnog i porodičnog statusa podnosioca pritužbe.
• Poverenik koristi priliku i da ukaže na odredbe člana 48. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kojima je između ostalog propisano da škola treba da podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja. Uskraćivanje pristupa E – dnevniku jednom od roditelja, odnosno uslovljavanje omogućavanja pristupa davanjem saglasnosti drugog roditelja, svakako ne predstavlja partnerski odnos roditelja i škole, zasnovan na principu poverenja, međusobnog razumevanja i poštovanja.
• Međutim, Poverenik koristi ovu priliku da pohvali postupanje škole nakon podnošenja pritužbe, a kojim je 7.6.2021. godine podnosiocu pritužbe omogućen nesmetan pristup E – dnevniku, otvaranjem autorizovanog elektronskog naloga. Na taj način škola je pokazala da je ipak privržena poštovanju načela jednakosti.
• U pogledu isključivanja iz Viber grupe, tokom postupka je utvrđeno da navedenu činjenicu, učiteljica, koja je administrator grupe, nije osporavala u svojoj izjavi. Poverenik nije uzeo u obzir navode iz izjašnjenja škole da komunikacija preko Viber grupe ne predstavlja zvaničan vid komunikacije škole i roditelja, budući da je iz izvedenih dokaza utvrđeno da je učiteljica, kao lice zaposleno u školi, inicirala ovakav vid komunikacije sa roditeljima, usled epidemiološke situacije u zemlji i uvedenih mera zaštite.
• Međutim, Poverenik je uvažio navode iz izjave učiteljice VV, da se podnosilac pritužbe nije nikada obratio učiteljici za pristup Viber grupi, već da je u grupu uključen od strane jednog od roditelja, te da ga je iz ove grupe isključila tek nakon traženja majke i prezentovanja presude o razvodu braka, pri čemu je majka istakla da je podnosilac pritužbe dolazio u školsko dvorište što joj je saopštila ćerka, a da su to videle i drugarice iz odeljenja. Naime, majka je izrazila bojazan da bi otac mogao doći po ćerku protivno presudi o razvodu braka u kojoj je navedeno da podnosilac pritužbe sa svojim detetom može isključivo ostvarivati lični kontakt uz prisustvo majke na javnom mestu. Zbog toga se i škola obratila Centru za socijalni rad.
• Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da se škola, u konkretnom slučaju vodila principom zaštite interesa deteta dok je u školi, odnosno sprovođenja odluke suda, te se iz tog razloga privremeno isključivanje podnosioca pritužbe iz Viber grupe ne može smatrati neopravdanim u datim okolnostima.

4. MIŠLjENjE

Osnovna škola BB, povredila je odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, tako što nije omogućila podnosiocu pritužbe pristup E – dnevniku na način na koji je to bilo omogućeno majci deteta, dok nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije privremenim isključivanjem podnosioca pritužbe iz Viber grupe.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Osnovnoj školi BB da ubuduće vodi računa o antidiskriminacionim propisima prilikom ostvarivanja prava roditelja na pristup informacijama značajnim za praćenje toka obrazovanja deteta.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/09), a u vezi člana 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“; br. 52/21)

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/09)

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18 – dr. zakon

[8] „Sl. glasnik RS“, br. 66/18, 82/18, 37/19, 56/19, 112/20, 6/21 i 85/21

[9] „Sl. glasnik RS“, br. 52/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

91-21 Pritužba protiv Osnovne škole zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa