909-19 Utvrđena diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti

13. Jan 2020.

br. 07-00-446/2019-02 datum: 13.1.2020. godine

 

 

MIŠLjENjE

 

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije AA, koju je u ime i uz saglasnost BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ podnela protiv BAS – Beogradske autobuske stanice a.d. Beograd, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je navedeno da su ova lica, pripadnici romske nacionalne manjine, godinama neformalno angažovani na dolaznim peronima Beogradske autobuske stanice gde rade kao nosači prtljaga, da su na insistiranje zaposlenih u BAS, registrovali delatnost prenošenja prtljaga, te da im je od preseljenja perona, odnosno od 1. jula 2019. godine, zabranjeno da pristupe ovim peronima i obavljaju delatnost nošenja prtljaga. Kako je u pritužbi ukazano, nosačima prtljaga je u ugostiteljskom objektu II, smeštenom na dolaznim peronima, predočeno da „Cigani nemaju pravo da na stanici piju kafu, pa čak ni voduˮ, što je navela jedna od zaposlenih u ovom objektu. U izjašnjenju BAS – Beogradske autobuske stanice a.d. Beograd navedeno je da su netačni  pritužbeni navodi da je licima u čije ime je podneta pritužba zabranjen ulaz na dolazne perone, jer je pristup dolaznim peronima na novoj lokaciji slobodan i neograničen za sva fizička lica, bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, da su uslugu nošenja prtljaga ova lica vršila u svoje ime i za svoj račun, a BAS nije imao ni pravo ni mogućnost da kontroliše, dozvoljava ili zabranjuje tim licima prisustvo i obavljanje delatnosti na tom prostoru, da je promena u načinu rada i mogućnost da BAS kontroliše i obezbeđuje prostor dolaznih perona stvorena kada su oni, zbog realizacije projekta „Beograd na vodiˮ, preseljeni na novu lokaciju, da se kontrola sprovodi preventivno i kontinuirano, u cilju očuvanja ljudskih života, imovine BAS-a, prevoznika i putnika, kao i radi blagovremenog intervenisanja u slučaju terorističkih napada, krađa, tuča, šverca, prevara i slično, te da sve privredne delatnosti u zoni polaznih perona vrše službe BAS-a ili pravna lica koja sa BAS-om imaju ugovorno poslovne odnose, u za to namenjenim prostorijama. U izjašnjenju je dalje navedeno, da BAS razmatra pitanje organizovanja pomoći putnicima oko prenošenja prtljaga, koje će u dogledno vreme biti rešeno, da su navodi da je nosačima prtljaga u ugostiteljskom objektu II koji se nalazi na dolaznim peronima jedna od zaposlenih rekla da „Cigani nemaju pravo da na ovoj stanici piju kafu, čak ni voduˮ netačni, proizvoljni i tendenciozni, te da se BAS-u nikako ne može pripisati bilo kakvo diskriminatorsko ponašanje. U postupku je utvrđeno da se motivi povećanja bezbednosti i želja za uspostavljanjem profesionalne službe nošenja prtljaga koja će unaprediti uslugu i eventualno doneti profit staničnom operateru, mogu smatrati razumnim i dozvoljenim razlozima kako za kontrolu kretanja lica kroz staničnu zgradu, tako i za regulisanje svih delatnosti koje se na njoj odvijaju. Takođe, iako nikada nije bio zabranjen, ne može se smatrati da je prethodni neformalni vid angažmana lica u čije ime je podneta pritužba bio odobren ili organizovan od strane BAS-a. Kada su u pitanju izvodi iz APR-a za lica u čije ime je podneta pritužba, Poverenik ukazuje da nisu od značaja za donošenje odluke u ovom postupku, jer su u njima ova lica registrovana kao preduzetnici sa adresama na raznim lokacijama u Gradu Beogradu, a takva registracija im ne omogućava da obavljaju posao na prostoru Beogradske autobuske stanice bez posebno zaključenog ugovora kojim bi se regulisala prava i obaveze ugovornih strana. Peroni autobuskih stanica su mesta velike fluktuacije ljudi na dnevnom nivou, a kako BAS odgovara za bezbednost putnika, razumljivo je da mora da ima razvijene procedure kao i legitimno pravo da uređuje način eksploatacije stančne infrastrukture. Takođe, organizacija profesionalne, uniformisane, stanične službe za prenos prtljaga svakako bi značajno unapredila ukupni standard pružene stanične usluge, što je legitiman interes kako BAS-a koji ima punu slobodu da organizuje delatnosti na prostoru svoje stanične zgrade, tako i samih putnika. Međutim, opisano strateško opredeljenje, moralo bi da bude i formalizovano u odgovarajućim unutrašnjim aktima i poslovnim odlukama preduzeća, o čemu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti nije dostavljen dokaz. Stoga je, u izostanku bilo kakvih formalnih odluka donetih od strane BAS-a po pitanju novog režima kretanja ljudi i pružanja usluga na prostoru stanične zgrade, Poverenik našao da zabrana nema legitimno utemeljenje, niti uporište u navedenim bezbednosnim i ekonomskim interesima, čime se onemogućavaju pripadnici romske nacionalnosti da obavljaju delatnost koju su do tada obavljali više godina bez protivljenja BAS-a. Šta više, dovođenje ovakve zabrane u kontekst razloga bezbednosti putnika i robe, bez dokaza da bilo koje lice u čije ime je pritužba podneta ima veze sa izvršenjem bilo kog krivičnog dela na autobuskoj stanici, izraz je ukorenjenih predrasuda o Romima, i dodatno raspiruje takve predrasude koje ovu kategoriju čine najteže zapošljivim licima na tržištu rada. BAS nije pružila nijedan dokaz kojim bi ovakvu zabranu učinila legitimnom, posebno imajući u vidu da se nisu dogodile nikakve normativne promene u odnosu na prethodni period u kome je BAS tolerisala ovim preduzetnicima da obavljaju posao, u nedostatku sopstvene službe. Posebno pitanje je odnos zaposlenih u BAS-u prema licima u čije ime je podneta pritužba, i vređanje na nacionalnoj osnovi kome su ova lica bila izložena prilikom pokušaja obavljanja svoje delatnosti na staničnim peronima, ali i prilikom želje da koriste usluge ugostiteljskog objekta II koji se nalazi pod upravom Beogradske autobuske stanice. Veliki broj lica koji su bili svedoci ovog postupanja, te slična interpretacija životnog događaja koji je predmet ove pritužbe, vodile su ka utvrđivanju da su istiniti navodi pritužbe u delu u kom je opisan neprimeren odnos prema licima u čije ime je podneta pritužba, te obraćanje šefa obezbeđenja i upravnice ugostiteljskog objekta na pogrdan i uvredljiv način. Poverenik je mišljenja da je na ovaj način prema nosačima prtljaga stvoreno neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, te da navedene izjave osoblja BAS-a predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje prema ovoj grupi lica na osnovu njihove nacionalne pripadnosti. Iako se u izjašnjenju BAS-a, navodi da su takvi iskazi proizvoljni i tendenciozni, BAS se nijednom nije ogradio od ovakvih iskaza ili pružio dokaze da je tim povodom zatražio od zaposlenih da se na te okolnosti izjasne, budući da je takvo ponašanje bilo na radnom mestu u obavljanju radnih zadataka, u cilju utvrđivanja šta se u konkretnim situacijama desilo i utvrđivanja postojanja odgovornosti zaposlenih, a posebvno imajući u vidu da je organizacija AA ukazivala na ovakav tretman lica romske nacionalnosti i pre podnošenja pritužbe Povereniku. Takođe, s obzirom da su neki od ovih preduzetnika decenijama obavljali poslove nosača prtljaga, sa čime je BAS bila upoznata i izdavala im mesečne karte za posebne namene, iziskivalo je i pružanja informacija i obaveštenja o novoj poslovnoj politici i eventualnom formiranju nove službe koja bi se bavila prenošenjem prtljaga ili eventualno novim načinima pružanja usluga nosača, na dostojanstven, a ne ponižavajući način. Zbog svega navedenog Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da je u postupku po pritužbi organizacije AA koja je podneta u ime BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ protiv BAS – Beogradske autobuske stanice a.d. Beograd, utvrđeno da su povređene odredbe čl. 6. i 12, a u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije. BAS – Beogradskoj autobuskoj stanici a.d. Beograd, data je preporuka da licima u čije ime je pritužba podneta uputi pisano izvinjenje; da sprovede obuku za zaposlene o prepoznavanju diskriminacije sa posebnim osvrtom na diskriminaciju pripadnika/ca romske nacionalne manjine; da omogući svim pripadnicima/cama romske nacionalne manjine nesmetano korišćenje staničnih usluga, uključujući i usluge ugostiteljskih objekata; da pri eventualnom organizovanju stanične službe za prenošenje prtljaga, a imajući u vidu statističke podatke koji se odnose na zaposlenost pripadnika/ca romske nacionalne manjine, prilikom zapošljavanja razmotri mogućnost primene afirmativnih (posebnih) mera za pripadnike/ce romske nacionalne manjine

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija AA, koju je u ime i uz saglasnost BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ podnela protiv BAS – Beogradske autobuske stanice a.d. Beograd, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
  • U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog je, navedeno:
  • da su lica u čije ime se podnosi ova pritužba godinama, a neka i decenijama, neformalno angažovana na dolaznim peronima Beogradske autobuske stanice gde rade kao nosači prtljaga;

 

  • da su na insistiranje policijskih službenika koji obezbeđuju prostor u okolini i na Beogradskoj autobuskoj stanici, kao i na insistiranje lica koja su zaposlena u BAS tokom 2018. godine registrovali delatnost prenošenja prtljaga u Agenciji za privredne registre;

 

  • da su svi nosači prtljaga angažovani na BAS-u Romi;

 

  • da je potvrda postojanja neformalnog dogovora BAS-a i nosača prtljaga činjenica da su nosačima ZZ i DD u rešenjima Agencije za privredne registre o usvajanju registracionih prijava kao sedište obavljanja delatnosti upisana prethodna adresa dolaznih perona BAS-a, i to …, dok je kod DD pored adrese obavljana delatnosti upisano i „dolazni peronˮ;

 

  • da nosači prtljaga nikada nisu imali zaključen ugovor sa BAS-om kojim su detaljno regulisana prava i obaveze ugovornih strana;

 

  • da je BAS prepoznao obostranu korist, usled nepostojanja sopstvene službe za prenos prtljaga, i dozvolio nosačima prtljaga da pristupaju peronima na koje pristaju autobusi i da tu uslugu naplaćuju, a da su zauzvrat nosači prtljaga plaćali markicu za posebne namene u iznosu od 1.500,00 dinara mesečno, koja im je omogućavala da pristupe peronima;

 

  • da je od preseljenja dolaznih perona nosačima prtljaga onemogućeno da kupuju pomenute karte, a pristup peronima im je zabranjen;

 

  • da radnici obezbeđenja BAS-a nosače prtljaga udaljavaju sa dolaznih perona, u nekim slučajevima uz asistenciju pripadnika MUP-a;

 

  • da su neki od slučajeva udaljavanja nosača sa perona bili praćeni pogrdnim nazivom „Cigani“ i tvrdnjama da su nosači prtljaga lica koja se bave vršenjem krivičnih dela;

 

  • da odluka o zabrani pristupa dolaznim peronima i nemogućnost kupovine karte za pristup ovim peronima nije saopštena ni pisanim ni usmenim putem nosačima prtljaga, niti se sa njima razgovaralo o mogućnosti promene ovog odnosa;

 

  • da je od preseljenja perona, odnosno od 1. jula 2019. godine, nosačima prtljaga zabranjeno da pristupe ovim peronima, a da radnike obezbeđenja činjenica da su nosači prtljaga do preseljenja imali dozvolu da rade „ne zanimaˮ;

 

  • da se u sprečavanju pristupa Romima nosačima prtljaga dolaznim peronima BAS-a posebno ističe JJ, koji je zaposlen u službi obezbeđenja BAS-a i koji je, prema izjavama nosača, u više navrata izjavio da „Ciganiˮ nemaju pravo da rade i da uđu na stanicu;

 

  • da se zabrana pristupa peronima sprovodi na taj način što su nosači prtljaga onemogućeni da pristupe peronima čak i u slučajevima kada im dolazi rodbina u Beograd;

 

  • da je nosačima prtljaga u ugostiteljskom objektu II, smeštenom na dolaznim peronima, predočeno da „Cigani nemaju pravo da na stanici piju kafu, pa čak ni voduˮ, što je navela jedna od zaposlenih u ovom objektu;

 

  • da s obzirom na to da se nosači prtljaga nazivaju „Ciganimaˮ, da se povezuju sa krađama i džeparenjima, na opisani način povređen je član 12. Zakona o zabrani diskriminacije, jer se na taj način ne vređa samo dostojanstvo nosača prtljaga, već i svih drugih pripadnika/ca romske nacionalne manjine;

 

  • da su se 12. jula 2019. godine, KK, aktivista organizacije, LL, stažistkinja, LjLj, programski koordinator i MM, mlađa pravna savetnica, uputili na BAS kako bi iz ugostiteljskog objekta II proverili navode o diskrimininatornom postupanju radnika ovog objekta i radnika obezbeđenja prema Romima nosačima prljaga;

 

  • da je tom prilikom jedna putnica zatražila pomoć od nosača ŽŽ da joj prenese prtljag, kada ga je zaustavilo obezbeđenje koje je ubrzo zatim pozvalo policijsku službenicu NN, kojoj se pridružio i policiski službenik NjNj, koji su zahtevali da se ŽŽ udalji sa dolaznih perona;

 

  • da su tom prilikom, policijski službenici i radnici obezbeđenja BAS-a ponavljali da je nosačima „neovlašćen pristup staniciˮ, kao i da je to naređenje direktora;

 

  • da su policijski službenici navodili da su preko svojih načelnika dobili obavezu da sprovode ovakvo naređenje, ali nisu bili u mogućnosti da pokažu pisanu odluku kojom se nosačima prtljaga zabranjuje pristup stanici, niti da daju druge razloge za ovakvu zabranu, osim onih koji se odnose na navodno smanjenje kriminaliteta na peronima otkad im je zabranjen rad i na „džeparenjeˮ koje su navodno vršili nosači prtljaga;

 

  • da su protiv policijskih službenika NN i NjNj podnete pritužbe na postupanje pred Odeljenjem za kontrolu rada Policijske uprave za grad Beograd, kao i da će organizacija AA po okončanju postupka pred ovom organizacionom jedinicom PU za grad Beograd odlučiti da li će pritužba biti proširena i na postupanje policijskih službenika PS Savski venac i načelnika ove policijske stanice;

 

  • da je prikazivanje Roma nosača prtljaga kao džeparoša posledica duboko ukorenjenih stereotipa i predrasuda prema Romima, te da bi Beogradska autobuska stanica morala toga da bude svesna;

 

  • da je BAS na osnovu stereotipa i predrasuda prema Romima donela diskriminatornu odluku koja ima nesagledive posledice po nosače prtljaga;

 

  • da čak i da je tačna informacija da je od premeštanja dolaznih perona smanjen broj krivičnih dela koja se prijavljuju policiji, ona je u svakom slučaju i logična, jer su dolazni peroni izmešteni iz parka u kom su se nalazili na javnoj površini kojoj su verovatno i lica koja su se bavila vršenjem krivičnih dela „džeparenjemˮ nesmetano i slobodno kretala;

 

  • da bi činjenica da su nosači prtljaga vršili krivična dela u prostoru oko Beogradske autobuske stanice, bila uzeta u obzir prilikom donošenja odluke o davanju saglasnosti za napuštanje prostorija u kojima osuđeni stanuje koje je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija donela u slučaju GG i EE, osuđenih zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz čl. 204. stav 1 Krivičnog zakonika;

 

  • da je članom 24. stav 1. tačka 2 Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera propisano da odlukom direktora Uprave osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje, između ostalog i u slučajevima kada je to potrebno „radi odlaska na posao, ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radomˮ;

 

  • da kako to nije slučaj, jasno je da su argumenti koji se odnose na to da nosači prtljaga „kraduˮ i „džepareˮ ne odgovaraju činjenicama, te da je odluka o zabrani pristupa dolaznim peronima isključivo zasnovana na stereotipima i predrasudama prema Romima;

 

  • da odluka da se nosačima prtljaga zabrani pristup dolaznim peronima, a samim tim i rad na BAS zbog toga što ima pritužbi na česta „džeparenjaˮ nije razumna niti opravdana;

 

  • da je, ukoliko su postojale indicije da su izvršena određena krivična dela i to pogotovo od strane ovih lica, to trebalo prijaviti nadležnom organu, a ne dovoditi ovu pojavu u vezu sa nacionalnom pripadnošću nosača prtljaga;

 

  • da imajući u vidu da je nosačima prtljaga u interesu da nastave da rade na dolaznim peronima BAS-a, kao i da su zaposleni u BAS-u stvarali neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za Rome, Organizacija AA se 5. jula 2019. godine obratila e-mailom direktoru BAS-a, gospodinu OO, molbom da po utvrđivanju svih činjenica posreduje u rešavanju problema sa pristupom mestima rada za nosače prtljaga. Direktor BAS-a na molbu nije odgovorio;

 

  • da u situaciji kada postoje jasne indicije da je u BAS-u izvršena rasna diskriminacija, pozitivna je obaveza ovog pravnog lica da istraži ovaj slučaj i da preduzme sve raspoložive mere da se ovakvo postupanje spreči a odgovorni za takvo postupanje sankcionišu;

 

  • da je ova pozitivna obaveza posebno izražena u situaciji kada se radi o pripadnicima jedne od najugroženijih grupa u Republici Srbiji – Romima, koji su zbog svog položaja i tretmana kroz istoriju bili žrtve progona i diskriminacije, zbog čega uživaju posebnu zaštitu;

 

  • da su uprkos tome, bez objektivnog i razumnog objašnjenja, Romi nosači prtljaga onemogućeni da rade na dolaznim peronima Beogradske autobuske stanice, a posledice koje trpe ogledaju se u nemogućnosti privređivanja i imaju uticaj na obezbeđivanje osnovne egzistencije za čitava domaćinstva u kojima žive nosači prtljaga;

 

  • da je zbog prirode i težine izvršene diskriminacije nemoguće pronaći uporednu grupu, jer se ni prema kojoj drugoj grupi ne donose usmena naređenja o onemogućavanju pristupa mestu na kom ostvaruju prihode, u skladu sa neformalnim dogovorom koji je decenijama postojao između Beogradske autobuske stanice i nosača prtljaga, a isto tako, ne postoje ni druge uporedne grupe kojima se zabranjuje korišćenje ugostiteljskih objekata na javnim površinama, niti se druge grupe zbog boje svoje kože nazivaju pogrdnim imenima, džeparošima i licima koja vrše krivična dela;

 

  • da se arbitrernost donete odluke da se nosačima onemogući pristup mestu na kom privređuju, uprkos registrovanoj delatnosti koju obavljaju, plaćanju mesečne propusnice za pristup peronima, kao i tome da nose jasna obeležja koja ukazuju da se radi o nosačima prtljaga (legitimacije sa naznakama „nosačˮ i svetloodbojni prsluci), činjenica da ona nije objavljena u pisanoj formi, da je zasnovana na predrasudama da su Romi kradljivci i „džeparošiˮ, kao i da se u asistenciju radnicima obezbeđenja pozivaju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, dodatno ukazuje na diskriminatornu prirodu ovakvog postupanja prema Romima koji su nosači prtljaga na Beogradskoj autobuskoj stanici;

 

  • da posledica ovako donete odluke kojom se nosačima prtljaga onemogućava pristup mestu privređivanja nije ni razumna niti opravdana, jer putnici na Beogradskoj autobuskoj stanici nemaju mogućnost korišćenja usluge prenosa prtljaga, odnosno da radnici obezbeđenja nose prtljag u nekim slučajevima (što im nije u opisu posla), kao i u tome što, prema informacijama, u drugim slučajevima taksi vozila dolaze u prostor autobuske stanice kako bi se prtljag utovario u automobile odmah posle njegovog iznošenja iz autobusa.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dopisom je ukazao na potrebu da podnosilac pritužbe pojasni u čijem vlasništvu se nalazi objekat II u kome je nosačima prtljaga jedna od zaposlenih predočila da „Cigani nemaju pravo da na ovoj stanici piju kafu, čak ni voduˮ, kao i da dostavi dokaze iz kojih bi se ova činjenica mogla utvrditi.
  • Postupajući po navedenom dopisu, podnosilac pritužbe dopisom od 16. oktobra 2019. godine obavestio je Poverenika da se iz fiskalnih računa BI br… i … može zaključiti da se objekat nalazi u vlasništvu „BASˮ a.d, kao i iz izvoda sa sajta Agencije za privredne registre, kao i podataka sa internet stranice Beogradske berze, koji su dostavljeni u prilogu. U dopisu je takođe navedeno da, imajući u vidu da se grupa lica u čije ime je podneta pritužba duži vremenski period nalazi u nepovoljnom ekonomskom položaju, zbog odluke BAS-a da im zabrani da obavljaju delatnost za koju su registrovani, Poverenik preduzme sve neophodne mere u cilju zaustavljanja daljih posledica diskriminacije.
  • U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljeni su: saglasnost za vođenje postupka pred Povrenikom za zaštitu ravnopravnosti BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, Rešenja Agencije za privredne registre BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, BP … od … godine, Markice za posebne namene br. … (maj, jun i april 2019. godine), … (april, maj i jun 2019. godine), … (april, maj i jun 2019. godine), … (april, maj 2019. godine), potpisane izjave nosača prtljaga ĐĐ, GG, EE, ŽŽ, VV, DD, ZZ, potpisane izjave KK, MM, mlađe pravne savetnice u organizaciji AA, LjLj, programskog koordinatora u AA, video snimak postupanja radnika obezbeđenja i policijskih službenika prema nosaču prtljaga ŽŽ, fiskalni računi iz ugostiteljskog objekta II od 12. jula 2019. godine, Odluka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija br. … od … godine (GG), odluka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija br. … od … godine (EE), E-mail Inicijative AA upućen 5. jula 2019. godine OO, izvod iz Agencije za privredne registre, izvod sa Beogradske berze za objekat BAS-Beogradska autobuska stanica A.D. Beograd.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje zakonskog zastupnika BAS-Beogradske autobuska stanica a.d. Beograd, direktora OO.
  • U izjašnjenju zakonskog zastupnika BAS-Beogradske autobuske stanice a.d. Beograd, direktora OO, između ostalog, navedeno je:
  • da u pritužbi se ni jednom rečju ne navodi kako je to BAS a.d. Beograd izvršio ili vrši diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti prema licima u čije ime je podneta pritužba;

 

  • da prema zakonskoj definiciji „diskriminacijaˮ označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditstu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima;

 

  • da se iz zakonske definicije nedvosmisleno može zaključiti da je diskriminacija nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima, pa bi u konkretnom slučaju moglo biti reči o diskriminaciji samo u situaciji da je BAS drugim licima, koja su pri tom pripadnici neke druge nacionalnosti, dozvolio da na prostoru novoizgraćenih dolaznih perona obavljaju delatnost nosača prtljaga, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo;

 

  • da je u pritužbi navedeno da su lica u čije ime je organizacija AA podnela pritužbu decenijama bila neformalno angažovana na dolaznim peronima BAS-a, gde su radili kao nosači prtljaga;

 

  • da je termin „neformalno angažovaniˮ u najboljem slučaju dvosmislen i nejasan i mogla bi se stvoriti zabluda da su nosači angažovani od strane BAS-a, što nije tačno;

 

  • da je opšte poznata činjenica da je prostor na lokaciji … , na kome su se ranije nalazili dolazni peroni BAS-a, bio neograđena javna površina;

 

  • da je pristup tom prostoru bio slobodan za svakog, pa i za lica koja su sačekivala autobuse i putnicima nudila uslugu nošenja prtljaga;

 

  • da su uslugu nošenja prtljaga ta lica vršila u svoje ime i za svoj račun, a BAS nije imao ni pravo ni mogućnost da kontroliše, dozvoljava ili zabranjuje tim licima prisustvo i obavljanje delatnosti na tom prostoru;

 

  • da je stoga i tvrdnja podnosioca pritužbe da je BAS dozvolio nosačima prtljaga da pristupaju na perone na koje pristaju autobusi i da tu uslugu naplaćuju potpuno besmislena i netačna;

 

  • da su netačne tvrdnje da su navedena lica na insistiranje zaposlenih BAS-a registrovala delatnost nosača u APR-u, pri čemu se vidi očigledna namera podnosioca pritužbe da se stekne utisak da su svoju delatnost obavljali uz saglasnost i pod okriljem BAS-a;

 

  • da su verovatno iz tog razloga neki od njih (ZZ i DD) kao adresu poslovnog sedišta (mesto obavljanja delatnosti) prilikom registracije upisali adresu …, sa dodatnim opisom „dolazni peronˮ. Navedena adresa poslovnog sedišta nema nikakve veze sa tadašnjom adresom dolaznih perona BAS-a, koji su se inače nalazili na adresi …;

 

  • da za razliku od dolaznog perona, BAS vrši kontrolu pristupa polaznim peronima, te da se kontroliše pristup vozila i lica. Kontrola se vrši delom od strane zaposlenih BAS-a, a delom od strane preduzeća angažovanog za te poslove;

 

  • da se svim licima koja imaju odgovarajuću ispravu (kartu sa plaćenom staničnom uslugom, overenu povratnu kartu, mesečnu markicu, peronsku kartu, dopunjenu personalizovanu BusPlus karticu mesečnu markicu za nosača, legitimaciju predstavnika prevoznika) omogućava izlazak na peronski prostor u skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica i Pravilnikom o bližim saobraćajno-tehničkim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta;

 

  • da sve privredne delatnosti u zoni polaznih perona vrše službe BAS-a ili pravna lica koja sa BAS-om imaju ugovorno poslovne odnose, u za to namenjenim prostorijama;

 

  • da se mesečne markice za nosače prodaju svim zainteresovanim licima bez ikakvih formalnih uslova i bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, s tim da su se, od kada se prodaju, mogle koristiti, a i sada se koriste, isključivo za pristup polaznim peronima;

 

  • da je tokom 2018.godine izdato 18 mesečnih markica za nosače ili prosečno 1,5 mesečno. U periodu 1.1. – 31.8.2019.godine izdato je 16 mesečnih markica za nosače ili prosečno 2 mesečno;

 

  • da prema evidenciji kojom BAS raspolaže, mesečnu markicu za izlazak na polazne perone svakog meseca kupuje PP, a povremeno i druga lica;

 

  • da je promena u načinu rada i mogućnost da BAS kontroliše i obezbeđuje prostor dolaznih perona stvorena kada su oni, zbog realizacije projekta „Beograd na vodiˮ, preseljeni na novu lokaciju;

 

  • da su na novoj lokaciji dolazni peroni BAS-a deo ograđene jedinstvene građevinske celine, u okviru koje se nalaze: parking autobusa, servis za pranje, magacini trgovinske i ugostiteljske robe, čekaonica sa ugostiteljskim objektom, javni toalet;

 

  • da se kontrola pristupa na dolaznim peronima vrši samo za vozila, a za nesmetanu protočnost vozila i putnika, kao i bezbednost u saobraćaju na dolaznom peronu, nije poželjno prisustvo lica koja se bave aktivnostima koje bi ugrožavale saobraćajne tokove, a koja pored toga nemaju nikakav poslovni ili ugovorni odnos sa BAS-om (taksisti van svojih vozila, neregistrovani prodavci robe nepoznatog porekla, nosači);

 

  • da se prostor na kome se osim dolaznih perona nalaze i drugi poslovni objekti BAS-a kontroliše i obezbeđuje od strane radnika BAS-a;

 

  • da se kontrola sprovodi preventivno i kontinuirano, u cilju očuvanja ljudskih života, imovine BAS-a, prevoznika i putnika, kao i radi blagovremenog intervenisanja u slučaju terorističkih napada, krađa, tuča, šverca, prevara i slično, pošto se radi o prostoru na kome je prisutan veliki broj ljudi;

 

  • da su navodi iz pritužbe da je imenovanim licima zabranjen ulaz na dolazne perone netačni, jer je pristup dolaznim peronima, na novoj lokaciji slobodan i neograničen za sva fizička lica (pešake), bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost i isti se ne naplaćuje;

 

  • da na svom poslovnom prostoru – dolaznom peronu, BAS nikome nije dao saglasnost da može taj prostor koristiti za obavljanje bilo kakve delatnosti u svoje ime i za svoj račun;

 

  • da se u BAS-u inače razmatra pitanje organizovanja pomoći putnicima oko prenošenja prtljaga, koje će u dogledno vreme biti rešeno i to pre svega zato što je interes BAS-a da putnici koji koriste usluge ovog privrednog društva, budu zadovoljni pruženom uslugom;

 

  • da dok se ovo pitanje ne reši, pomoć putnicima, bez ikakve naknade, pružaju zaposleni BAS-a koji dežuraju na dolaznim peronima;

 

  • da se privrednom društvu BAS nikako ne može pripisati bilo kakvo diskriminatorsko ponašanje, a pogotovu ne diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti, pošto veliki broj zaposlenih u BAS-u pripada upravo romskoj nacionalnosti, kao i drugim nacionalnostima i etničkim grupama.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dopisom br. … od … godine obavestio je zakonskog zastupnika BAS-Beogradska autobuska stanica A.D. Beograd, direktora OO, da je potrebno da u roku od 8 dana od dana prijema tog dopisa dostavi dokaze, a koji bi išli u prilog tvrdnjama iznetim u izjašnjenju, u vidu pisane dokumentacije, odluka i drugih akata kojima je uređeno funkcionisanje dolaznih i odlaznih perona, kao i u slučajevima da se na dolaznom peronu zateknu lica koja nemaju ovlašćen pristup (taksisti, prodavci i dr.), kao i druge dokaze koje smatra relevantnim za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. U dopisu je takođe navedeno da je potrebno izjašnjenje na navode iz pritužbe da je nosačima prtljaga u ugostiteljskom objektu II, koji se nalazi na autobuskoj stanici, predočeno od strane zaposlene u ovom ugostiteljskom objektu da „Cigani nemaju pravo da na ovoj stanici piju kafu, čak ni voduˮ.

 

  • Postupajući po navedenom dopisu, zakonski zastupnik BAS-Beogradska autobuska stanica A.D. Beograd, direktor OO, dostavio je 15. oktobra 2019. godine dopunu izjašnjenja u kojem je između ostalog navedeno:
  • da je Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj: … od … godine data saglasnost BAS-u za izgradnju privremenog objekta saobraćajne namene sa pratećim sadržajima i to na definisanim katastarskim parcelama, koje su u svojini Republike Srbije;

 

  • da je Rešenjem Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove 1H-20 broj: … od … godine BAS-u kao investitoru odobrena izgradnja privremenog objekta saobraćajne namene sa pratećim sadržajima. Dozvola je izdata na tri godine, s tim da se na zahtev BAS-a kao investitora, može produžiti za još tri godine;

 

  • da je BAS isključivi vlasnik građevinskih objekata izgrađenih na osnovu navedene građevinske dozvole i jedini korisnik prostora za vreme važenja privremene građevinske dozvole;

 

  • da je kao vlasniku imovine BAS-u, saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona;

 

  • da BAS ima pravo da svoju imovinu stečenu na zakonit način koristi bez ikakvog ometanja od strane trećih lica, pri čemu, da bi bilo ko mogao da koristi imovinu BAS-a, kako bi u svoje ime i za svoj račun obavljao neku delatnost, morao bi sa BAS-om da ima pravno regulisan ugovorni odnos;

 

  • da zahtev Poverenika da se dostave odluke ili drugi akti kojima je uređeno funkcionisanje dolaznih i odlaznih perona, kao i postupka u slučaju da na dolaznom peronu budu zatečena lica koja nemaju ovlašćen pristup, zadire u pitanja koja se odnose na unutrašnje uređenje i način rada pravnog lica;

 

  • da je u izjašnjenju od 9.9.2019. godine već navedeno da je pristup dolaznim peronima, na novoj lokaciji, slobodan i neograničen za sva fizička lica (pešake);

 

  • da se prostor na kome se osim dolaznih perona nalaze i drugi poslovni objekti BAS-a kontroliše i obezbeđuje od strane radnika BAS-a, čije obavljanje je regulisano Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (radnih mesta);

 

  • da podnosioci pritužbe imaju slobodan pristup dolaznim peronima kao fizička lica, ali nemaju nikakav pravni osnov da okupiraju poslovni prostor BAS-a i da na njemu obavljaju delatnost u svoje ime i za svoj račun;

 

  • da su navodi da je nosačima prtljaga u ugostiteljskom objektu II koji se nalazi na dolaznim peronima jedna od zaposlenih predočila da „Cigani nemaju pravo da na ovoj stanici piju kafu, čak ni voduˮ netačni, proizvoljni i tendenciozni;

 

  • da podnosioci pritužbe imaju pristup ugostiteljskom objektu na dolaznom peronu kao i svi drugi gosti koji koriste ugostiteljske usluge;

 

  • da je zahtev za dostavu imena i adrese svedoka bez navođenja iz kog razloga, čak i da ih imaju, a nemaju, suprotan odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti;

 

  • da podnosioci pritužbe ničim nisu dokazali, niti takvi dokazi postoje, da je BAS sa drugim licima, koja su pri tom pripadnici neke druge nacionalnosti, pravno regulisao poslovni odnos i dozvolio da na prostoru novoizgrađenih dolaznih perona obavljaju delatnost nosača prtljaga;

 

  • da na osnovu navedenog proizlazi da podnosioci pritužbe ne mogu tražiti, niti ostvariti bilo kakvu zaštitu zbog navodne diskriminacije po nacionalnoj osnovi.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u izjavu ĐĐ utvrđeno je da je naveo da radi skoro 20 godina na stanici, da je imao staru dozvolu, od opštine koju su dobijali. U izjavi je takođe navedeno da su i ranije imali malih problema sa obezbeđenjem stanice, pa su nakon toga u APR-u vadili nove dozvole, gde se ĐĐ registrovao kao nosač, a nakon čega je dobijeno puno pravo da rade kao nosači, uz napomenu da se ne svađaju i ne prave probleme na peronu. Kako je u izjavi dalje navedeno, dok su bili na staroj stanici imali su propusnice uz markicu kako bi mogli mušterijama da pomognu od ulaza. Kad se premestila nova stanica nije im omogućeno da rade, da pristupe na stanicu, pa čak ni u situaciji kada im dolazi rodbina. U izjavi je navedeno i da im nije dozvoljeno da popiju piće ili čašu vode u ugostiteljskom objektu koji je deo BAS-a. Takođe, od premeštanja stanice 1. jula, ne izdaju markice koje su ranije plaćali. Na navedeni način onemogućen je dolazak na rad i sticanje prihoda. U izjavi je pojašnjeno i da im je rečeno da:,,Vi Cigani nemate prava da ovde više uđete, tako su naredili. Čistite se sa peronaˮ. Kako je navedeno, ukupno je 15 nosača i svi su Romi, koji nikada nisu imali problema sa policijom.
  • Uvidom u izjavu GG utvrđeno je da je naveo da je registrovan u APR kao nosač prtljaga od 2013. godine, da na glavnoj stanici radi 30 godina, bez dozvole za rad do 2013. godine, kada se „pobunio neki policajac i oterao nas da vadimo dozvole za radˮ. Nakon toga nije imao više problema. Nakon nekog vremena, sve kolege nosači su morali da izvade dozvole za rad i da budu registovani nosači. Dalje je naveo da je markica papir koji su plaćali 1.500 dinara mesečno. U izjavi je takođe navedeno da su dobili i propusnice od BAS-a sa njihovom fotografijom preko koje je lupljen pečat BAS-a, na kojima piše njihovo ime i nosač. Nakon preseljenja, kada je pokazao radniku obezbeđenja JJ papire sa markicom uz propusnicu, rečeno im je da njih to ne zanima, „Nas to ne zanimaˮ. JJ je rekao „Nijedan od vas nosača ne može da radi, jer vi Cigani nemate prava da uđete na ovu stanicu, jer se ne pitam samo ja već i šefovi, ja od njih imam odobrenjeˮ. Nakon toga i dalje su pokušavali da uđu kada im je JJ rekao da treba da nađu šefa obezbeđenja, izvesnog UU, sa pojašnjenjem da on ne veruje da će popričati sa Ciganima. Smatra da im se sve ovo dešava jer su Romi.
  • Uvidom u izjavu DD utvrđeno je da je u izjavi naveo da je radio kao nosač na autobuskoj stanici na dolaznom peronu od 2002. godine. Do premeštanja stanice nije imao problema pristupu stanici. Kako je naveo, dok su njegove kolege sedele u restoranu rečeno im je da tu više ne mogu ni da sede, jer su „Ciganiˮ. Ovo im je rekao šef obezbeđenja zvani JJ i glavni šef, izvesni Leo. Dalje je naveo da im je ulaz u kafić zabranila izvesna žena koja se zove RR, i da je ona šefica, kao i da im ne daju da priđu ni sa kolicima, ni bez kolica. Takođe je navedeno da su do premeštanja dobijali propusnicu uz markice koje su plaćali 1500 dinara mesečno. Smatra da je to jer su Romi. Slučajeve krađa bi trebalo da reši policija. Nosači se ne bave džeparenjem, i nikada niko od njih nije imao problema sa policijom. U izjavi je takođe naveo da postoji  ukupno 15 nosača i da su svi Romi.
  • Uvidom u izjavu ZZ utvrđeno je da je u izjavi naveo da je registrovan u APR-u od 2018. godine, a pre toga je bio registrovan na Savskom vencu. Obavlja posao nosača prtljaga oko 25 godina na glavnoj stanici. Pojasnio je da su tu oduvek džeparoši, sa kojima nosači nemaju veze, a sa čim je upoznata i policija. Smatra da je problem u tome što smatraju da su i oni džeparoši i da kradu. Dalje je naveo da plaćaju 1.500,00 dinara mesečno za markicu. Otkad se premestio dolazni peron, rečeno im je da markice ne važe, kao ni rešenja. Izvesni JJ je izjavio da „Nijedan Ciganin neće više ovde da radiˮ a više puta su rekli da kradu i da su džeparoši. Takođe je naveo da su osim njega, to su čuli VV, DD, ĐĐ, SS, TT, ĆĆ i EE. Pojasnio je da da su nekoliko puta pokušavali da uđu ali su bili zaustavljeni rečenicama poput „Cigani nećete ućiˮ. Takođe, da im je nova upravnica kafića II, RR rekla da „nijedan Ciganin neće ni vodu da dobijeˮ i da „nema sedenja za Ciganeˮ, a na njeno insistiranje je obezbeđenje reagovalo i isteralo ih sa stanice.
  • Uvidom u izjavu EE utvrđeno je da je u izjavi naveo da je otac osmoro maloletne dece i da živi od posla nosača na autobuskoj stanici, već 23 godine. Prema njegovim navodima, na staroj stanici je bilo problema sa obezbeđenjem, ali sitnijih. Sada, kada su došli na novu stanicu, predstavnik obezbeđenja i šef obezbeđenja su ih obavestili: „Nema od toga ništa, dogovorili smo se sa glavnim da vi Cigani ne možete da raditeˮ. Pitao je zašto i zbog čega, rekli su mu „bili ste nekada bezobrazni, vi sarađujete sa lopovima i džeparošimaˮ. Pored ovog čoveka, koji se zove JJ, bio je još jedan dečko i svi nosači. Tada je jedan iz obezbeđenja kroz šalu rekao „Povedi ga na kafu i da jedna ljubičica završi ceo posaoˮ. Takođe je naveo da im od premeštanja stanice 1. jula 2019. godine, ne izdaju markice koje su redovno plaćali, te da im je onemogućen dolazak na rad i sticanje prihoda, a da to da je bilo krađa bi trebalo da reši policija, a ne nosači jer se nosači ne bavi džeparenjem, kao ni da nijedan od njih nije imao problema sa policijom.
  • Uvidom u izjavu ŽŽ utvrđeno je da je bio registrovan kod opštine Savski venac od 2003, a zatim u APR-u od 2018. godine. Radi kao nosač prtljaga na autobuskoj stanici već 21 godinu. Prema njegovim navodima, ranije nisu imali problema sa radom, osim što ih je ponekad policija pitala zašto naplaćuju koliko naplaćuju. Obezbeđenja nije ni bilo, policija je ponekad umela malo da provocira, ali su radili i zarađivali. Otkad se premestila stanica, prvenstveni dogovor je bio da mogu da rade bez kolica, koja su stajala ispred rampe. Samo taj jedan dan je taj dogovor ispoštovan, da bi im već sledeći dan bio zabranjen ulazak i rečeno kako im rešenja ničemu ne služe. Kako je ŽŽ ukazao, policijski službenik Femić im je rekao da ne važe rešenja jer su lažna. Otad ne mogu da rade. Na insistiranje upravnice RR, JJ im je zabranjivao ulazak i rekao da „Nijedan Ciganin neće više ovde da radiˮ, a kad su pitali za objašnjenje, rečeno im je da je to zato što kradu, na šta je ŽŽ odgovorio da bi bio u zatvoru da je lopov. To su čuli i VV, DD, ĐĐ, SS, TT, ZZ i EE. Prema njegovim navodima, RR je takođe rekla i da „Nijedan Ciganin neće ni vodu da dobijeˮ. Kad obuče uniformu, traže mu da je skine i da momentalno napusti peron, jer ako ne izađe pozvaće policiju.

 

  • Uvidom u izjavu VV utvrđeno je da je u izjavi naveo da od 1989. godine radi na dolaznom peronu. Za sve to vreme je radio i sticao prihode bez problema. Najpre je bio registrovan u opštini Savski venac, to su bile prve dozvole i sve to vreme je plaćao porez i radio po pravilima. Nakon toga se registrovao u APR-u, i nakon toga su dobijali propusnicu uz markice koje su plaćali 1.500,00 dinara mesečno. To je tako bilo sve do meseca, kada im nisu dozvolili da dobiju markicu i sada ne mogu da uđu. Lično su bili on i kolega SS, kada im je prišla RR, pogledala ga mrsko i rekla „Popij tu kafu i završi jer Cigani nemaju pravo da na ovoj stanici piju kafu, čak ni voduˮ. Ovu kafu je naravno platio. Ona je nakon te izjave zvala dva inspektora. VV je čuo od drugih kolega da im više ne daju da rade zato što su Romi. Ukupno ih je 15 nosača i svi su Romi. Od ovog broja oko četvoro ljudi je odustalo od daljeg traženja zaštite, ali njih 12 neće odustati. Obezbeđenje stanice govori mušterijama da ne dolaze kod njih, rečima: „Nemojte kod ovih Cigana, jer oni su lopoviˮ. Prema navodima VV, to su im rekle i njihove redovne mušterije.

 

  • Uvidom u izjavu LjLj, programskog koordinatora u organizaciji AA, utvrđeno je da je u izjavi naveo da je jula 2019. godine u popodnevnim časovima sa koleginicom MM, stažistkinjom LL i aktivistom Inicijative AA KK, otišao na Beogradsku autobusku stanicu kako bi se neposredno upoznao sa problemima sa kojima se suočavaju Romi nosači prtljaga koji su im se prethodno obratili za pomoć zbog onemogućenog pristupa dolaznim peronima na kojima godinama rade. Kako bi proverili da li će obezbeđenje udaljiti sa perona nosače prtljaga, podelili su se u tri grupe. U prvoj su aktivista KK i stažistkinja LL koji su sedeli u ugostiteljskom objektu II kako bi proverili postupanje prema Romima nosačima prtljaga u ovom objektu, dok je koleginica MM sedela u bašti ugostiteljskog objekta II sa nosačem GG. Pored njih su za posebnim stolom sedeli nosači ZZ i ŽŽ. LjLj je sedeo odvojeno od njih i posmatrao šta se događa na dolaznim peronima u tom trenutku. Čuo je kako je radnica ugostiteljskog objekta II rekla nosačima ZZ i ŽŽ da su „kamere svudaˮ i da kad popiju piće odu sa perona. Dok su čekali da vide da li će se pojaviti obezbeđenje, pristao je jedan autobus na dolazne perone i jedna putnica je pitala nosača ŽŽ da joj pomogne da prenese prtljag. On je otišao po kolica i kada se vratio zaustavilo ga je obezbeđenje. U tom trenutku LjLj je pozvala koleginica MM. Kada je došao, video je nekoliko pripadnika obezbeđenja i policijsku službenicu NN kako govore nosaču ŽŽ da napusti stanicu, da mu je „neovlašćen pristup staniciˮ. Na pitanje zbog čega je zabranjen pristup, govorili su da „oni znaju zašto im je zabranjen pristupˮ, kao i da su oni krali i džeparili putnike. Nakon kraćeg vremena od početka rasprave, obezbeđenju i policijskoj službenici NN se pridružio i policijski službenik NjNj. Nakon nastavka rasprave i ponavljanja da „oni vrlo dobro znaju zašto im je zabranjenoˮ, da je to „naređenje BASˮ i da policijski službenici samo „sprovode naređenjaˮ, oni su se sa ŽŽ i ostalim nosačima prtljaga udaljili sa dolaznih perona Beogradske autobuske stanice. Deo incidenta su uspeli da snime mobilnim telefonom, a uz ovu izjavu prilažu i fiskalne račune iz ugostiteljskog objekta II, kao potvrdu da su bili neposredno pre samog incidenta na dolaznim peronima Beogradske autobuske stanice.

 

  • Uvidom u izjavu MM, mlađe pravne savetnice u organizaciji AA, utvrđeno je da je u izjavi navedeno da se ovoj organizaciji više od dve nedelje obratila grupa lica koja se bave delatnošću prenosa prtljaga. Oni godinama rade na stanici i registrovani su u Agenciji za privredne registre, a BAS im je izdavao mesečne propusnice na osnovu kojih su imali pristup stanici. Otkad je stanica dolaznog perona premeštena, njima je onemogućen pristup i ugroženo pravo na rad. Svakodnevno imaju problema sa radnicima obezbeđenja i policajcima, koji ih, po njihovim rečima, teraju izjavama poput „Cigani ne mogu više da radeˮ, pozivajući na njihovu nacionalnu pripadnost. Prema navodima MM, kako bi proverili šta stoji iza ovih tvrdnji i ostvarili uvid u situaciju na samoj stanici, u petak 12.7.2019. godine su se tamo uputili. MM je bila sa LjLj, koordinatorom programa, LL, stažistkinjom iz Amerike, i KK, aktivistom organizacije AA. Ispred stanice su se našli sa nosačima. Kroz rampu su najpre prošli LL i KK, zatim nosači ZZ i ŽŽ, i na kraju nosač GG, LjLj i ona. Prošli su rampu i GG i ona su seli u kafić II za sto pored ZZ i ŽŽ. MM je čula konobaricu kako im govori da što pre popiju piće i napuste kafić zato što su postavljene kamere okolo koje sve snimaju. Dok su sedeli, iz autobusa je izašla jedna žena koja je sa sobom nosila gajbice voća i počela da viče kako joj je potrebna pomoć nosača prtljaga. ŽŽ je ustao i rekao joj da ide po kolica, a ceo incident je nastao kada se vraćao nazad sa kolicima. Prošao je rampu, ali ga je radnik obezbeđenja zaustavio i rekao mu kako ne može dalje jer je nosačima prtljaga zabranjen ulaz. ŽŽ je upitao zašto i po kom osnovu mu je zabranjeno da radi, a radnik obezbeđenja je odgovorio da je to po naredbi. Nosač mu je tražio da pozove šefa, koji se zatim pojavio sa još dvoje policijskih službenika. U prvi mah su svi krenuli istovremeno da viču, a šef obezbeđenja i policajci NN i NjNj su ponavljali kako je nosačima zabranjen ulazak i da im je neovlašćen pristup stanici. Kada su se predstavili i pitali zašto je to tako, te zbog čega je odjednom došlo do toga nakon što je sve funkcionisalo godinama, rekli su im da je to naredba direktora, a policajci još i to da su oni tu da izvršavaju naređenja. Ubrzo se napravio krug ljudi koji su tu stajali, a policajci su sve vreme vikali kako na nosače, tako i na nas. Svi su ponavljali da po premeštanju stanice i otkako je nosačima zabranjen pristup, nije bilo krađa i problema. Policajci su se ponašali neprimereno i vikali, pogotovo policijska službenica NN, iako nosači prtljaga nisu pravili probleme već su samo želeli da znaju zašto im je zabranjeno da rade nakon toliko godina. Zatim su ih policijski službenici pozvali da se pomere sa strane tako da ne čuju nosači, i rekli im da je pravi razlog koji stoji iza zabrane to što se mnogo krade i da postoji mreža nosača i džeparoša koji kradu zajedno putnike. Rekli su da oni lično nemaju ništa protiv nosača, ali da je činjenica da mesec i nešto dana nije bilo krađe. Takođe su naglasili kako su neki od nosača kriminalci i da se protiv njih vode postupci, ali na njihovo pitanje da li su ti postupci vezani za autobusku stanicu i koji je to prekršaj koji sada čine, nije bilo odgovora, već su samo nastavili da ih optužuju za krađu. Sa strane je stajao jedan stariji građanin koji je čuo o čemu se radi, pa je dobacio da zna nosače prtljaga već dugi niz godina i da su to najbolji ljudi koji mogu tu da rade. GG se žalio policajcima kako ne može da nahrani decu zbog novonastale situacije. Na kraju su svi napustili stanicu zbog pritisaka policajaca i obezbeđenja. Jedan deo događaja su snimali telefonom.

 

  • Uvidom u izjavu KK utvrđeno je da je u izjavi navedeno da je 12. jula 2019. godine, na novim dolaznim peronima Beogradske autobuske stanice, primetio raspravu između policijske službenice i jednog od nosača. Kako je pomislio da može doći do incidenta, slikao je događaj a potom prišao snimajući. Na tom mestu su se tada nalazili nosač, policajka, radnici obezbeđenja BAS-a i nekoliko prolaznika. Pri prilasku policajka ga je pitala zašto snima, a nakon njegovog odgovora da snima događaj implicirala je da neko od nosača može i da ih pokrade što se vidi na snimku. Nakon toga usledio je duži razgovor, u kojem je policajka više puta navela da nosači ne mogu da budu tu, iako su oni rekli da su registrovani preduzetnici i da imaju mesečnu peronsku kartu. Razgovoru su se pridružili i drugi radnici obezbeđenja, još jedan policajac, i grupa od desetak nosača. Policijski službenici i radnici obezbeđenja, posebno jedan od njih, insistirali su da se nosačima zabranjuje rad zbog džeparenja, te da je od otvaranja novih dolaznih perona, na kojima im je pristup zabranjen, kriminalitet iskorenjen. Na pitanje na osnovu čega se oni povezuju se tim, pravdali su se da samo sprovode naređenja, te rekli da oni nemaju ništa sa tim, i da o tome mogu da razgovaraju sa direktorom BAS-a. Takođe su istakli da razumeju njihova pitanja, ali da i oni sami mogu da budu žrtve džeparenja, iako nisu mogli da potkrepe umešanost konkretnih prisutnih nosača sa onim što su nazvali organizovanom grupom. Razgovor je trajao nešto duže od pola sata, i uglavnom su ponavljani isti narativi o pljačkama putnika, smanjenom kriminalitetu nakon zabrane pristupa nosačima, poštovanju naređenja od strane nadređenih, i odricanje lične odgovornosti policajaca i obezbeđenja.
  • Uvidom u Rešenja Agencije za privredne registre: BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje BB PR Usluge nosača Beograd; BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje GG PR Usluge nosača GG Beograd-Palilula; BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje promena podataka kod DD PR Usluge nosača Beograd (Rakovica)-upisuje se: …, Beograd-Savski Venac, Srbija (dodatni opis-dolazni peron BAS) i DD PR Usluge nosača Beograd (Savski Venac); BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje DD PR Usluge nosača Beograd (Rakovica); BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje ĐĐ PR Usluge nosača Beograd (Rakovica); BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje EE preduzetnik Usluge nosača Beograd (Palilula); BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje ŽŽ preduzetnik Beograd; BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje ZZ PR Usluge nosača Beograd (Stari Grad); BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje promena podataka kod ZZ PR Usluge nosača Beograd (Stari Grad)-upisuje se: sedište – …, Beograd-Savski Venac, Srbija (dodatni opis-dolazni peron BAS) i ZZ PR Usluge nosača Beograd (Savski Venac); BP … od … godine, utvrđeno je da se u Registar privrednih subjekata registruje promena podataka kod ZZ PR Usluge nosača Beograd (Savski Venac)-upisuje se: datum od kad se obavljanje delatnosti prekida: …; BP … od … godine, utvrđeno je da se iz Registra privrednih subjekata briše ZZ PR Usluge nosača Beograd (Savski Venac).
  • Uvidom u odluku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija br. … od … godine utvrđeno je da se GG, osuđenom na kaznu zatvora od jedne godine, zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz čl. 204 st. 1 KZ u vezi sa čl. 30. i 33. KZ, kome je određeno izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima stanuje, dozvoljava napuštanje tih prostorija zbog odlaska na posao. Uvidom u odluku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija br. … od … godine utvrđeno je da se EE, osuđenom na kaznu zatvora od jedne godine, zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz čl. 204 st. 1 tač. 1 KZ u vezi sa čl. 30. i 33. KZ, kome je određeno izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima stanuje, dozvoljava napuštanje tih prostorija radi odlaska na posao.
  • Uvidom u Izvod iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova (radnih mesta) br. … od … godine, sistematizovano je 20 radnih mesta „službenik obezbeđenja sa oružjemˮ i 10 radnih mesta „službenik obezbeđenja bez oružjaˮ.
  • Uvidom u fiskalne račune od 12. jula 2019. godine, utvrđeno je da su izdati od BAS a.d, Beograd, II.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja i antidiskriminacione i druge propise.

 

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacij[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[3], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[4] kojom se države članice obavezuju da osude rasnu diskriminaciju i obavezuju da svim odgovarajućim sredstvima i bez odlaganja sprovedu politiku koja teži da ukine svaki oblik rasne diskriminacije i pomažu razumevanju između svih rasa. Konvencija u članu 1. definiše „rasnu diskriminaciju“ kao svako razlikovanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji ima za cilj ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbama člana 12. zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ake se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. U vezi sa konkretnom pritužbom od značaja su i odredbe člana 24. kojim je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
  • Odredbama člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnoj manjini.
  • Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju propisano je da delatnost pružanja staničnih usluga obuhvata davanje obaveštenja koja se odnose na vreme polazaka i dolazaka autobusa, cenu prevoza, naziv prevoznika i sl; prodaju voznih karata i izdavanje drugih prevoznih isprava u vezi sa prevozom; ukrcavanje i iskrcavanje putnika; smeštaj i čuvanje prtljaga; prijem i otpremu autobusa.[6] Delatnost pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za pružanje staničnih usluga. Ministarstvo izdaje licencu za pružanje staničnih usluga.[7] Pružalac usluga dužan je da original licence za pružanje staničnih usluga čuva u sedištu. Pružalac usluga ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje licence za pružanje staničnih usluga da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju delatnost pružanja staničnih usluga.[8] Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se sa rokom važenja do pet godina. Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslov u pogledu poslovnog ugleda, ima sedište na teritoriji Republike Srbije, ima izmirene novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i ako autobuska stanica ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Pod izmirenim novčanim obavezama iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se novčane obaveze koje privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ima prema prevoznicima, po osnovu voznih karata koje prodaje u ime i za račun prevoznika.[9]
  • Pravilnikom o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta propisano je da je autobuska stanica saobraćajni objekat u kome se vrše prijem i otprema autobusa, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i prtljaga, prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje drugih usluga u vezi sa prevozom.[10] Na stanici mora da bude istaknut natpis koji sadrži reči „autobuska stanicaˮ, naziv naseljenog mesta, kao i poslovno ime pružaoca stanične usluge. Stanica mora da ima: poslovnu zgradu; prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu; čekaonicu; garderobu; javni sanitarni čvor sa tekućom vodom; prostor za autobuse sa peronima; uređaj za video-nadzor na peronima.[11] Prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu mora da bude na vidnom mestu u poslovnoj zgradi i obeležen, a u stanici sa manjim brojem korisnika (stanica sa manje od deset perona) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava može biti namenjen i za davanje obaveštenja.[12] Prateći sadržaji stanice moraju biti organizovani na način da ne ometaju obavljanje osnovne delatnosti stanice.[13]

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je BAS – Beogradska autobuska stanica a.d. Beograd diskriminisala BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ na osnovu njihove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, sveukupnim postupanjem prema njima, odnosno uvođenjem zabrane obavljanja delatnosti za ova lica i ophođenjem osoblja BAS-a prema njima.

 

  • Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje Beogradske autobuske stanice bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je Beogradska autobuska stanica izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na Beogradskoj autobuskoj stanici. Naime, prema navodima iz pritužbe i odgovora na pritužbu, među strankama je nesporno da su BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ, pripadnici romske nacionalne manjine, u dužem vremenskom periodu obavljali poslove prenošenja prtljaga na peronima Beogradske autobuske stanice, te da im je od 1. jula 2019. godine, dalje obavljanje tog posla zabranjeno. Istovremeno, ŽŽ je u svojoj izjavi naveo da se nosačima koji su tražili objašnjenje za ovakvo postupanje JJ obratio rečima „nijedan Ciganin više ovde neće da radiˮ, uz objašnjenje da je to zato što kradu, dok je upravnica RR izjavila da „nijedan Ciganin neće ni vodu da dobijeˮ. GG je ukazao na izjavu radnika obezbeđenja, JJ, da „Nijedan od vas nosača ne može da radi, jer vi Cigani nemate prava da uđete na ovu stanicu, jer se ne pitam samo ja već i šefovi, ja od njih imam odobrenjeˮ. Prema rečima GG, JJ im je takođe poručio da treba nađu šefa obezbeđenja, izvesnog UU, sa pojašnjenjem da on ne veruje da će popričati sa njima Ciganima. Prema izjavi ZZ, JJ je ukazao da „Nijedan Ciganin neće više ovde da radiˮ a više puta im je rečeno da kradu i da su džeparoši. ĐĐ je naveo da su navedeno, osim njega, čuli i VV, DD, ĐĐ, SS, TT, ĆĆ i EE. Pojasnio je da su nekoliko puta pokušavali da uđu ali su bili zaustavljeni rečenicama poput „Cigani nećete ućiˮ. Takođe, prema njegovim rečima, nova upravnica kafića II, RR im je rekla da „nijedan Ciganin neće ni vodu da dobijeˮ i da „nema sedenja za Ciganeˮ, a na njeno insistiranje je obezbeđenje reagovalo i isteralo ih sa stanice. EE je ukazao da su ih po dolasku na novu stanicu, predstavnik obezbeđenja i šef obezbeđenja obavestili da „Nema od toga ništa, dogovorili smo se sa glavnim, vi Cigani ne možete da raditeˮ. Na pitanje zašto i zbog čega, rekli su mu „bili ste nekada bezobrazni, vi sarađujete sa lopovima i džeparošimaˮ. Prema izjavi VV, njemu i kolegi SS je prišla RR i rekla „Popij tu kafu i završi jer Cigani nemaju pravo da na ovoj stanici piju kafu, čak ni voduˮ. Kako je BB ukazao, obezbeđenje stanice govori mušterijama da ne dolaze kod njih, rečima: „Nemojte kod ovih Cigana, jer oni su lopoviˮ. Prema njegovim navodima, to su im rekle i njihove redovne mušterije.

 

  • Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Beogradska autobuska stanica. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Beogradska autobuska stanica ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je postupanje ove stanice, odnosno odluka da se licima u čije ime je podneta pritužba onemogući obavljanje dotadašnje delatnosti, kao i celokupan odnos prema njima koji je usledio, u korelaciji sa njihovim ličnim svojstvom. Stoga, Poverenik je od Beogradske autobuske stanice tražio izjašnjenje o navodima i osnovanosti pritužbe, uz isticanje da je potrebno da se izjasni kojom odlukom je uređeno funkcionisanje dolaznih i odlaznih perona, kao i način postupanja sa licima koja nemaju ovlašćen pristup dolaznim peronima.

 

  • U izjašnjenjima na pritužbu Beogradska autobuska stanica je navela da su lica u čije ime je podneta pritužba u dužem vremenskom periodu obavljala poslove prenošenja prtljaga, u svoje ime i za svoj račun, bez mogućnosti BAS-a da kontroliše, dozvoljava ili da im zabranjuje prisustvo i obavljanje delatnosti na prostoru na kojem su se ranije nalazili dolazni peroni, da ovi peroni nisu bili ograđeni i da je svako mogao da im pristupi tj. nije bilo moguće vršiti efektivnu kontrolu kretanja lica, da u osnovi ovakve zabrane stoje bezbednosni razlozi kao i razlozi ekonomske prirode, da je stanična zgrada u isključivoj svojini BAS-a, koja ima pravo da svoju imovinu koristi bez ikakvog ometanja od trećih lica, a da zahtev Poverenika da se dostave odluke kojima je uređeno funkcionisanje dolaznih i odlaznih perona, kao i način postupanja sa licima koja nemaju ovlašćen pristup dolaznim peronima predstavlja zadiranje u pitanja koja se odnose na unutrašnje uređenje i način rada pravnog lica, dok su navodi koji su se odnosili na uvredljivo ponašanje zaposlenih u BAS-u prema licima romske nacionalnosti samo paušalno negirani.

3.13. Ceneći ovakve navode sadržane u odgovoru na pritužbu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da navedeni motivi povećanja bezbednosti i želja za uspostavljanjem profesionalne službe nošenja prtljaga koja će unaprediti uslugu i eventualno doneti profit staničnom operateru, mogu se smatrati razumnim i opravdanim razlozima kako za kontrolu kretanja lica kroz staničnu zgradu, tako i za regulisanje korišćenja stanične infrastrukture i svih delatnosti koje se na njoj odvijaju. Takođe, iako nikada nije bio zabranjen, ne može se smatrati da je prethodni neformalni vid angažmana lica u čije ime je podneta pritužba bio na bilo koji način odobren ili organizovan od strane BAS-a. Kada su u pitanju izvodi iz APR-a za lica u čije ime je podneta pritužba, Poverenik ukazuje da nisu od značaja za donošenje odluke u ovom postupku, jer su u njima ova lica registrovana kao preduzetnici sa adresama na raznim lokacijama u Gradu Beogradu, a takva registracija im ne omogućava da obavljaju posao na prostoru Beogradske autobuske stanice bez posebno zaključenog ugovora kojim bi se regulisala prava i obaveze ugovornih strana.

Peroni autobuskih stanica su mesta velike fluktuacije ljudi na dnevnom nivou, a kako BAS odgovara za bezbednost putnika, razumljivo je da mora da ima razvijene procedure kao i legitimno pravo da uređuje način eksploatacije stančne infrastrukture. Takođe, organizacija profesionalne, uniformisane, stanične službe za prenos prtljaga svakako bi značajno unapredila ukupni standard pružene stanične usluge, što je legitiman interes kako BAS-a koji ima punu slobodu da organizuje delatnosti na prostoru svoje stanične zgrade, tako i samih putnika.

3.14. Međutim, opisano strateško opredeljenje, moralo bi da bude i formalizovano u odgovarajućim unutrašnjim aktima i poslovnim odlukama preduzeća, o čemu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti nije dostavljen dokaz. Zahtev za dostavljanje navedenih odluka je i posebno istaknut licu prema kome je podneta pritužba, ali se ono o taj poziv oglušilo ističući da je takav zahtev zadiranje u pitanja koja se odnose na unutrašnje uređenje i način rada pravnog lica. Navedeno stanovište ne može se smatrati prihvatljivim jer se pravno lice mora pridržavati propisa, kao i dostavljati tražena akta organu koji vodi postupak, a naročito se ne može prihvatiti kada je u pitanju preduzeće u javnoj svojini koje se bavi delatnošću od javnog interesa – pružanjem uslužnih delatnosti u kopnenom saobraćaju. Stoga je, u izostanku bilo kakvih formalnih odluka donetih od strane BAS-a po pitanju novog režima kretanja ljudi i pružanja usluga na prostoru stanične zgrade, Poverenik našao da zabrana nema legitimno utemeljenje, niti uporište u navedenim bezbednosnim i ekonomskim interesima, čime se onemogućavaju pripadnici romske nacionalnosti da obavljaju delatnost koju su do tada obavljali više godina bez protivljenja BAS-a. Šta više, dovođenje ovakve zabrane u kontekst razloga bezbednosti putnika i robe, bez dokaza da bilo koje lice u čije ime je pritužba podneta ima veze sa izvršenjem bilo kog krivičnog dela na autobuskoj stanici, izraz je ukorenjenih predrasuda o Romima, i dodatno raspiruje takve predrasude koje ovu kategoriju čine najteže zapošljivim licima na tržištu rada.

BAS nije pružila nijedan dokaz kojim bi ovakvu zabranu učinila legitimnom, posebno imajući u vidu da se nisu dogodile nikakve normativne promene u odnosu na prethodni period u kome je BAS tolerisala ovim preduzetnicima da obavljaju posao, u nedostatku sopstvene službe. U tom smislu, nisu od značaja ni dostavljeni izvod iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, jer su svi navedeni poslovi službenika BAS-a bili na isti način sistematizovani i u prethodnom periodu (još od 11. decembra 2014. godine), kada su lica u čije ime je podneta pritužba na dolaznim peronima obavljala poslove nošenja prtljaga. Stoga, prelazak na novi stanični terminal koji pruža veću mogućnost kontrole kretanja lica kao i viši nivo pruženih staničnih usluga, iziskivao je donošenje nove unutrašnje regulative koja bi bila adekvatan pravni osnov za nove oblike postupanja na prostoru dolaznih perona.

3.15. Posebno pitanje je odnos zaposlenih u BAS-u prema licima u čije ime je podneta pritužba, i vređanje na nacionalnoj osnovi kome su ova lica bila izložena prilikom pokušaja obavljanja svoje delatnosti na staničnim peronima, ali i prilikom želje da koriste usluge ugostiteljskog objekta II koji se nalazi pod upravom Beogradske autobuske stanice. Veliki broj lica koji su bili svedoci ovog postupanja, te slična interpretacija životnog događaja koji je predmet ove pritužbe, vodile su ka utvrđivanju da su istiniti navodi pritužbe u delu u kom je opisan neprimeren odnos prema licima u čije ime je podneta pritužba, te obraćanje šefa obezbeđenja i upravnice ugostiteljskog objekta na pogrdan i uvredljiv način. Poverenik je mišljenja da je na ovaj način prema nosačima prtljaga stvoreno neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, te da navedene izjave osoblja BAS-a predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje prema ovoj grupi lica na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

Iako se u izjašnjenju BAS-a, navodi da su takvi iskazi proizvoljni i tendenciozni, BAS se nijednom nije ogradio od ovakvih iskaza ili pružio dokaze da je tim povodom zatražio od zaposlenih da se na te okolnosti izjasne, budući da je takvo ponašanje bilo na  radnom mestu u obavljanju radnih zadataka, u cilju utvrđivanja šta se u konkretnim situacijama desilo i utvrđivanja postojanja odgovornosti zaposlenih, a posebvno imajući u vidu da je organizacija AA ukazivala na ovakav tretman lica romske nacionalnosti i pre podnošenja pritužbe Povereniku. Takođe, s obzirom da su neki od ovih preduzetnika decenijama obavljali poslove nosača prtljaga, sa čime je BAS bila upoznata i izdavala im mesečne karte za posebne namene, iziskivalo je i pružanja informacija i obaveštenja o novoj poslovnoj politici i eventualnom formiranju nove službe koja bi se bavila prenošenjem prtljaga ili eventualno novim načinima pružanja usluga nosača, na dostojanstven, a ne ponižavajući način.

3.16. Analizirajući prostorno-vremenski kontekst životnih događaja koji su razlog podnošenja ove pritužbe, Poverenik koristi ovu priliku da ukaže na statističke podatke i rezultate istraživanja o položaju Roma na tržištu rada. Naime, svi raspoloživi podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti među Romima mnogo veća nego u ukupnoj populaciji[14]. U prilog navedenoj tvrdnji govore i podaci popisa stanovništva iz 2011. godine, koji ukazuju na nizak stepen ekonomske aktivnosti Roma. Prema ovim podacima, svega 28% romskog stanovništva spada u kategoriju ekonomski aktivnih, što je neuporedivo manje od republičkog proseka (41%). Od ekonomski aktivnih Roma, poslovnu aktivnost obavlja svega 41%, što je takođe znatno niže u odnosu na republički prosek (78%). Zaposlenje Roma je uglavnom neformalno – delimično kratkotrajno angažovanje ili poslovi koji ne zahtevaju posebno znanje, te najzastupljenija zanimanja među aktivnim Romima su ulični čistači i sakupljači sekundarnih sirovina (59,3%)[15]. Brojni su uzroci koji su doveli do toga da Romi budu jedna od najmarginalizovanijih grupa na tržištu rada, a među njima su: uvrežene predrasude o radnim navikama Roma i diskriminacija pri zapošljavanju od strane poslodavaca, nedovoljna obrazovanost i nedostatak stručnih kvalifikacija, nadprosečno zapošljavanje na „crno“. [16]

U istraživanju „Diskriminacija na tržištu rada“[17], navedeno je da 75% poslodavaca smatra da se Romi ne pozivaju na razgovor samo zato što poslodavci ne žele da u firmi imaju Rome. Takođe, prilikom istraživanja percepcije diskriminacije na tržištu rada, ispitanici su prepoznali Rome i Romkinje kao jednu od najviše diskriminisanih grupa, uz starije i osobe sa invaliditetom. U posebnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja[18] naveden je podatak da 90% romskih porodica nema zaposlenog člana i da je oko 27.000 Roma nezaposleno uprkos postojanju afirmativne mere za njihovo zapošljavanje. Broj nezaposlenih Roma je sigurno i veći s obzirom da je pretpostavka da oni koji su nezaposleni verovatno nisu prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Od kategorija teže zapošljivih lica, Romi su jedina etnička grupa koja je gotovo u potpunosti isključena iz formalnog tržišta rada.

3.17. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno ističe i da je BAS u svom odgovoru na pritužbu naveo da razmatra pitanje organizovanja pomoći putnicima oko prenošenja prtljaga, te da trenutno putnicima u prenošenju prtljaga pomažu druga lica zaposlena u okviru autobuske stanice. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da bi bilo poželjno pronaći modus prema kome bi lica u čije ime je podneta pritužba bila integrisana u novoformiranu staničnu službu za prenos prtljaga. Poverenik ističe da je u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016. do 2025. godine[19] navedeno da je, imajući u vidu faktore koji utiču na položaj Roma i Romkinja na tržištu rada (koji su znatno nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju), neophodno obezbediti dodatne sistemske pomoći i podrške pripadnicima romske nacionalne manjine, kao kategoriji teže zapošljivih lica, zbog čega treba da imaju prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja. Prema ovoj strategiji, oblasti rada i zapošljavanja su istaknute kao oblasti koje su od posebne važnosti za romsku populaciju, imajući u vidu da se putem rada (kojim se ostvaruje zarada) s jedne strane utiče na povećanje ekonomske samostalnosti i ličnog i porodičnog standarda, a s druge, putem zapošljavanja, na poseban način se utiče na socijalizaciju Roma i Romkinja i njihovu socijalnu participaciju koja je znatno veća nego što je to moguće za lice koje, samim tim što nije u radnom odnosu, nema priliku za učešće u društvenom životu na specifičan način koji omogućava sam rad, uz stimulisanje individualne inicijative i odgovornosti. Istovremeno, ulazak pripadnika romske nacionalne manjine u proces rada i samu radnu sredinu menja stavove te sredine, uveravajući je u ekonomsku opravdanost uključivanja, odnosno kroz promociju primera dobre prakse, prevenira dalji nastanak predrasuda i stereotipa. Iz navedenog proizlazi da se pozicija lica u čije ime je podneta pritužba, kao i drugih Roma i Romkinja koji su potrazi za zaposlenjem, bitno razlikuje u odnosu na druga nezaposlena lica koja se ne susreću sa stereotipima i predrasudama kojima su Romi svakodnevno izloženi, što im olakšava prevazilaženje barijera u svim sferama društvenog života, uključujući i pronalazak posla. Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije[20] je kao jedan od zadataka propisano stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima. Strategija prepoznaje Rome kao osetljivu društvenu grupu i kao jedan od posebnih ciljeva propisuje – sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine. Za ostvarivanje ovog cilja Strategija naglašava da je, između ostalog, potrebno posebnu pažnju posvetiti romskoj nacionalnoj manjini i iskorenjivanju različitih slučajeva diskriminacije, diskriminatorskih praksi i korišćenja stereotipa kojima su Romi izloženi, kao i raditi na prevenciji i sprečavanju različitih oblika diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine, a učinioce takvih akata sankcionisati u skladu sa zakonom.

3.18. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je, takođe, imao u vidu i naročito težak položaj pripadnika romske nacionalne manjine na tržištu rada koji je između ostalog uzrokovan i stereotipima i predrasudama o radnim navikama Roma i činjenici da prema ovoj društvenoj grupi i dalje postoji izražena socijalna distanca. Stoga, Poverenik zaključuje da su ovakva postupanja veoma zabrinjavajuća, jer mogu da doprinesu osećaju beznađa kod radno sposobnih Roma, imajući u vidu da zbog izloženosti diskriminaciji koja često počinje u najranijem uzrastu, mnogi Romi nikada nisu ni pokušali da pronađu zaposlenje zbog ubeđenja da „Rome niko neće da zaposliˮ[21]. Takođe, istraživanja[22] pokazuju da značajan broj Roma koji su tražili posao smatra da nisu zaposleni upravo zbog svoje nacionalne pripadnosti i da smatraju da im je najteži položaj upravo u oblasti zapošljavanja i da su tu najviše diskriminisani.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi organizacije AA koja je podneta u ime BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ protiv BAS – Beogradske autobuske stanice a.d. Beograd, utvrđeno je da su  povređene odredbe čl. 6. i 12, a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BAS – Beogradskoj autobuskoj stanici a.d. Beograd:

 

  • Da licima u čije ime je pritužba podneta uputi pisano izvinjenje;

 

  • Da sprovede obuku za zaposlene o prepoznavanju diskriminacije sa posebnim osvrtom na diskriminaciju pripadnika/ca romske nacionalne manjine;

 

  • Da omogući svim pripadnicima/cama romske nacionalne manjine nesmetano korišćenje staničnih usluga, uključujući i usluge ugostiteljskih objekata;

 

  • Da pri eventualnom organizovanju stanične službe za prenošenje prtljaga, a imajući u vidu statističke podatke koji se odnose na zaposlenost pripadnika/ca romske nacionalne manjine, prilikom zapošljavanja razmotri mogućnost primene afirmativnih (posebnih) mera za pripadnike/ce romske nacionalne manjine

 

Potrebno je da BAS – Beogradska autobuska stanica a.d. Beograd obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BAS – Beogradska autobuska stanica a.d. Beograd ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] Zakon o ratifikaciji međunarodne Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJˮ, broj 31/67)

[5] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US, 47/18

[6] Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RSˮ, br. 68/15, 41/18, 44/18 – dr. zakon, 83/18 i 31/19), član 38. stav 1.

[7] Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RSˮ, br. 68/15, 41/18, 44/18 – dr. zakon, 83/18 i 31/19), član 39. stav 1. i 2.

[8] Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RSˮ, br. 68/15, 41/18, 44/18 – dr. zakon, 83/18 i 31/19), član 40.

[9] Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RSˮ, br. 68/15, 41/18, 44/18 – dr. zakon, 83/18 i 31/19), član 41.

[10] Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta („Službeni glasnik RSˮ, br. 7/17), član 2.

[11] Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta („Službeni glasnik RSˮ, br. 7/17), član 3.

[12] Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta („Službeni glasnik RSˮ, br. 7/17), član 5. stav 1.

[13] Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta („Službeni glasnik RSˮ, br. 7/17), član 17.

 

[14] „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanjeˮ, Praxis, 2013.

[15] „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektiveˮ, Jasna Žarković i dr, InTER, 2016.

[16] „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanje“, Praxis, 2013.

[17]  Dostupno na http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2020/01/diskriminacija-na-trzistu-rada-FINAL.pdf

[18] Dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[19] „Službeni glasnik RSˮ, broj 26/16

[20] „Službeni glasnik RSˮ, broj 60/13

[21] „Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanjeˮ, Praxis, 2013.

[22] Ibid.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon909-19 Utvrđena diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top