br. 07-00-640/2024-02 datum: 24.3.2025.

 

 

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja AA u ime i uz saglasnost BB protiv Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku dijagnostičke procedure magnetne rezonance. U pritužbi je navedeno da se BB obratio Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu radi zakazivanja dijagnostičke procedure magnetne rezonance i da im je detaljno predočio da mu je, zbog kompleksnosti njegovog zdravstvenog stanja, potrebna analgosedacija. Dalje je navedeno u pritužbi da mu je Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu odgovorio i obavestio ga da se dijagnostička procedura magnetne rezonance u njihovoj ustanovi ne može odraditi u analgosedaciji jer zahteva prisustvo anesteziologa. U prilogu pritužbe dostavljena je elektronska prepiska između BB i Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu. U izjašnjenju direktora Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu, između ostalog, navedeno je da je Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu zdravstvena ustanova koja se bavi isključivo radiološkom dijagnostikom što je definisano rešenjem Ministarstva zdravlja, te nije moguće zakazati pregled magnetne rezonance u analgosedaciji jer analgosedacije spada u oblast anesteziologije i zahteva postojanje aparata za anesteziju i angažovanje specijaliste anesteziologa. Pojašnjeno je da bi ispunjenje zahteva BB za obavljanje dijagnostičke procedure magnetne rezonance u analgosedaciji bilo u suprotnosti sa važećim zakonskim odredbama. U prilogu izjašnjenja dostavljeno je rešenje Ministartsva zdravlja br. 511-01-16/2003-02. Poverenik je radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, zatražio od Ministartsva zdravlja pojašnjenje da li Zdravstvena ustanova – Zavod za dijagnostiku Novi Sad može da izvrši pregled koji je tražio podnosilac pritužbe, odnosno da li imaju dozvolu za sprovođenje ovakvih procedura s obzirom na izdato rešenje Ministarstva zdravlja. U dopisu zdravstvene inspektorke Ministarstva navedeno je da se na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Centru za radiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine može izvesti magnetna rezonanca u uslovima analgosedacije (anestezije) i da pacijent mora biti hospitalizovan kako bi bio adekvatno pripremljen za pregled u uslovima anestezije i kako bi se mogla sprovesti adekvatna postanestezijska opservacija, kao i da je za izvođenje procedure magnetne rezonance u analgosedaciji potreban multidisciplinarni pristup, a da Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu ima rešenje Ministarstva zdravlja kojim je utvrđena ispunjenost propisanih uslova u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za obavljanje radiološke delatnosti, ali ne i za druge specijalističke delatnosti, te da u Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu ne može biti pružena usluga – pregled magnetne rezonanace u analgosedaciji. Uvidom u zvaničan sajt Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu utvrđeno je da tim lekara Zavoda čine samo radiolozi, kao i tehničari. Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenik je dao mišljenje da Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Međutim, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja i sagledavajući poteškoće sa kojima se susreću osobe sa invalditetom u postupcima ostvarivanja prava na zdravsttvenu zaštitu, Poverenik je, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu uputio preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije da ubuduće osobama sa invaliditetom pojasne dijagnostičku proceduru magnetne rezonance, odnosno da ih detaljnije obaveste ukoliko ista ne može biti pružena u Zavodu o razlozima zbog kojih ne može biti pružena, kao i da ih upute na zdravstvenu ustanovu gde im usluga može biti pružena.

 

1. TOK POSTUPKA

 

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje AA u ime i uz saglasnost BB protiv Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku dijagnostičke procedure magnetne rezonance.
• U pritužbi i dopuni pritužbe je između ostalog, navedeno:

 

• da se BB obratio Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu radi zakazivanja dijagnostičke procedure magnetne rezonance i da im je detaljno predočio da mu je potrebna analgosedacija zbog njegovog neurološkog stanja;

 

• da je Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu odgovorio da se dijagnostička procedura magnetne rezonance u njihovoj ustanovi ne može odraditi u analgosedaciji jer zahteva prisustvo anesteziologa;

 

• da smatraju da je takvim postupanjem uskraćeno pravo na dijagnostičku proceduru svim kategorijama kojima je iz bilo kog razloga neophodna analgosedacija, uključujući i bebe i novorođenčad;

 

• da u odgovoru Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu nisu navedeni jasni razlozi zbog kojih se ne praktikuje analgosedacija;

 

• da se na osnovu navedenog razloga da u specijalističkom timu nemaju anesteziologa stiče utisak da Zavod pacijentima svesno uskraćuje analgosedaciju zbog uštede resursa;

 

• da su takvim postupanjem Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu dovedeni u neravnopravan položaj ljudi koji dijagnostičku proceduru mangnetne rezonance ne mogu da obave bez prethodne analgosedacije;

 

• da svaka zdravstvena ustanova čija je osnovna delatnost pružanje dijagnostičkih procedura, treba i mora da učini iste dostupnim svima bez obzira na kompleksnost njihovog zdravstvenog stanja.
  • U prilogu pritužbe dostavljena je: 1) saglasnost BB za vođenje postupka pred Poverenikom za zaštitu rvnopravnosti; 2) elektronska prepiska BB i Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu.
  • U izjašnjenju dr VV, direktora Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu, između ostalog, navedeno je:
• da je Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu zdravstvena ustanova koja se bavi isključivo radiološkom dijagnostikom što je i definisano rešenjem Ministarstva zdravlja;

 

• da u skladu sa rešenjem Ministarstva zdravlja Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu ne može pružati usluge iz drugih oblasti zdravstvene zaštite a što je i definisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, te da iz navedenih razloga nije moguće BB zakazati pregled magnetne rezonance u analgosedaciji;

 

• da usluga analgosedacije spada u oblast anesteziologije te da zahteva postojanje aparata za anesteziju i angažovanje specijaliste anesteziologa;

 

• da član 33. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisuje da zdravstvena ustanova može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva zdravlja o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvenih delatnosti, dok je stavom 4. istog člana zabranjeno da zdravstveni radnik druge specijalnosti obavlja zdravstvenu delatnost koja je izvan delatnosti utvrđene rešenjem Ministarstva zdravlja;

 

• da je iz svega navedenog jasno da bi ispunjenje zahteva BB za obavljanje dijagnostičke procedure magnetne rezonance u analgosedaciji bilo u suprotnosti sa važećim zakonskim odredbama;

 

• da je zahtev BB moguće realizovati samo u zdravstvenim ustanovama višeg organizacionog oblika – bolnice i klinički centri koji pored radiološke službe imaju i druge službe pa i službu za anesteziologiju.

 

• U prilogu izjašnjenja dostavljeno je rešenje Ministarstva zdravlja br. 511-01-16/2003-02.

 

• Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja a saglasno članu 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je od Ministartsva zdravlja zatražio da da pojašnjenje: 1) da li Zdravstvena ustanova – Zavod za dijagnostiku Novi Sad može da izvrši pregled koji je tražio podnosilac pritužbe, odnosno da li imaju dozvolu za sprovođenje ovakvih procedura s obzirom na izdato rešenje Ministarstva zdravlja; 2) ukoliko Zdravstvena ustanova ne može da pruži traženu uslugu, koja je procedura upućivanja pacijenta na dalju dijagnostiku; 3) ukoliko je neophodno da se snimanje magnetnom rezonancom izvrši u analgosedaciji, koja je procedura odnosno na koji način i kome se upućuje takav pacijent, tj. u kojoj zdravstvenoj ustanovi se vrši ovakav pregled.

 

• U izjavi GG, zdravstvene inspektorke Ministarstva zdravlja od 20. marta 2025. godine, između ostalog je navedeno:

 

• da se na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Centru za radiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine može izvesti magnetna rezonanca male karlice u uslovima analgosedacije (anestezije);

 

• da je neophodno da ordinirajući lekar koji indikuje pregled uputi pacijenta u Univerzitetski klinički centar Vojvodine na kliniku kojoj navedena patologija pripada u domenu dijagnostike i lečenja, u skladu se aktuelnim stanjem pacijenta, a sve u cilju kako bi se pregled mogao bezbedno izvesti;

 

• da pacijent mora biti hospitalizovan kako bi bio adekvatno pripremljen za pregled u uslovima anestezije i kako bi se mogla sprovesti adekvatna postanestezijska opservacija;

 

• da lekar ustanove sekundarnog nivoa kontaktira specijalistu nadležnog Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine (što predstavlja uobičajenu proceduru za upućivanje pacijenta) i dogovori termin hospitalizacije za izvođenje potrebne dijagnostičke procedure;

 

• da je za izvođenje procedure magnetne rezonance u analgosedaciji potreban multidisciplinarni pristup, a da Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu ima rešenje Ministarstva zdravlja kojim je utvrđena ispunjenost propisanih uslova u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za obavljanje radiološke delatnosti, ali ne i za druge specijalističke delatnosti;

 

• da u Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu ne može biti pružena usluga – pregled magnetne rezonanace u analgosedaciji.

 

 

2. ČINjENIČNO STANjE

 

• Uvidom u saglasnost utvrđeno je da je BB ovlastio Udruženje AA da u njegovo ime vodi postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti po pritužbi podnetoj protiv Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu zbog nemogućnosti korišćenja usluga dijagnostičke procedure – magnetne rezonance.

 

• Uvidom u rešenje Ministarstva zdravlja zavedeno pod brojem 511-01-16/2003-02 od dana 6. oktobra 2003. godine utvrđeno je da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za početak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu, u ulici Hajduk Veljkova br. 11, hala 18, da se utvrđuje obaveza pružanja dijagnostičkih procedura na magnetnoj rezonanci i ultrazvuku i da je posebne troškove u iznosu od 5.520,00 dinara stranka unapred platila.

 

• Uvidom u elektronski dopis koji je BB poslao 6. oktobra 2024. godine na mejl adresu Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu utvrđeno je da se Zavodu obratio sa molbom da mu pruže tehničke informacije vezane za dijagnostičku proceduru magnetne rezonance male karlice. Dalje je utvrđeno da je BB naveo da ovu proceduru želi da obavi samoincijativno jer lekari još posmatraju njegovo stanje, te da mu nisu dali jasne instrukcije za dalje dijagnostičke procedure. Pojasnio je da ima 40 godina i da mu se javila terminalna hematurija koja je trajala dva dana, a potom je spontano prestala. Dodao je da nakon učinjenih dijagnostičkih procedura – 2 ultrazvuka bešike i bubrega (prostatu tehnički nisu mogli da vide) nisu uočene nikakve promene na navedenim organima. Dalje da je analizom urina utvrđeno da je prisutna krv i bela krvna zrnca, dok je urinokultura bila kontaminirana i pokazala je prisustvo jedne bakterije (stafilococus epidermidis) koja nije klinički relevantna kada je u pitanju hematurija. Da se kako je naveo može zaključiti da je reč o bezbolnoj terminalnom hematuriji koja nije uzrokovana urinarnom infekcijom – što ne sluti na dobro. Napomenuo je da je uplašen i da želi da uradi magnetnu rezonancu koja je jedina beskompromisna neinvanzivna dijagnostika. Pojasnio je da boluje od cerebralne paralize što dijagnostiku čini dodatno otežanog, kao i da boluje od spastične kvadripareze sa pojačanim refleksima. Da svaki jači zvuk kod njega izaziva trzaj tela jer su kod njega prisutni primitivni refleksi kao kod odjočeta – Moorov refleks što se direktno odražava na upotrebu magneta i indukuje da je isti neophodno realizovati u analgosedaciji. Dalje da ima izražene i kontrakture donjih ekstremiteta i to karlice, kolena i skočnih zglobova, te da i taj faktor može otežati snimanje. Napomenuo je i da su mu noge u fleksiji svih navedenih zglobova, idu u unutrašnju rotaciju gde unutrašnja rotacija ide iz karlice. Na kraju dopisa je naveo da imajući u vidu njegovo neurološko stanje da mu je je neophodna pomoć prilikom transfera na sto za magnet, te je upitao da li može računati na pomoć osoblja Zavoda. Napomenuo je i da mu je neophodno da neko stalno sa njim održava fizički kontakt dok je na stolu za magnet. U prilogu elektronskog dopisa je dostavio Zavodu nalaz fizijatra i upitao da li Zavod može da odgovori na izazove otežane magnetne rezonance, da li njegovo neurološko stanje može da onemogući adekvatno snimanje čak i u analgosedaciji, koja je cena snimanja i kad su raspoloživi termini.

 

• Uvidom u odgovor Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu od 7. oktobra 2024. godine utvrđeno je da je Zavod odgovorio BB i obavestio ga da u Zavodu nije moguće izvršiti snimanje u anesteziji.

 

• Uvidom u elektronski dopis koji je BB poslao 10. oktobra 2024. godine na mejl adresu Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu utvrđeno je da je BB zatražio da mu pojasne koji su razlozi zbog kojih se magnetna rezonanca ne može izvršiti u analgosedaciji budući da to nije anestezija u pravom smislu te reči i da li postoje rizici za pacijenta.

 

• Uvidom u odgovor Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu od 10. oktobra 2024. godine utvrđeno je da je Zavod odgovorio BB i obavestio ga da je politika kuće da se ne rade pregledi ni u jednoj vrsti anestezije jer je potrebno prisustvo anesteziologa.

 

• Uvidom u zvaničan sajt Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu utvrđeno je da tim lekara Zavoda čine radiolozi i tehničari.

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[1].
• Ustav Republike Srbije[2] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[3].
• Republika Srbija ratifikovala je UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[4], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva (član 1. stav 1.). Dalje, da države ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu. Takođe, države ugovornice posebno će obezbediti one zdravstvene usluge koje su konkretno potrebne osobama sa invaliditetom zbog njihovog invaliditeta, uključujući rano otkrivanje i intervenciju, po potrebi, i usluge namenjene svođenju na najmanju meru i sprečavanju daljeg invaliditeta, uključujući među decom i starijim osobama; zatražiti od profesionalnih zdravstvenih radnika da obezbede isti kvalitet lečenja osobama sa invaliditetom kao i drugima, uključujući na osnovu slobodne i informisane saglasnosti, između ostalog, širenjem saznanja o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem obuke i usvajanjem etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu; sprečiti diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga ili hrane ili tečnosti na osnovu invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Na kraju, odredbom člana 27. stav 2. propisano je da diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama.Stavom 5. tačka 1. ovog člana propisano je da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica, a tačkom 2. pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti[6] u članu 21. definiše da načelo pravičnosti zdravstvene zaštite podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije, dok u članu 23. definiše da načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima, koja je fizički, komunikacijski, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturološki prihvatljiva, a posebno osobama sa invaliditetom. Dalje, u članu 40. istog Zakona propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo rešenjem utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti, dok u stavu 2. propisuje da privatna praksa može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva o ispuenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Na kraju, stavom 6. istog člana zabranjeno je da zdravstveni radnik druge specijalnosti obavlja zdravstvenu delatnost koja je izvan zdravstvene delatnosti utvrđene rešenjem Ministarstva o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti te privatne prakse, osim u slučajevima propisanim st. 3-5. ovog člana.
• Odredbom člana 3. Zakona o pravima pacijenata[7] propisano je da se pacijentu garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova. Dalje, odredbom člana 6. istog Zakona definisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije. Na kraju, odredbom člana 10. stav 1. istog Zakona propisano je da pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru, dok je stavom 2. istog člana propisano da je zdravstvena ustanova dužna da se stara o bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti.
• Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je uskraćivanjem da zakaže pregled u postupku dijagnostičke procedure magnetne rezonance Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu diskriminisalo BB na osnovu invaliditeta.
• Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
• Podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, tako što je dostavio dokaze za navode da Zavod za dijagnostikuu Novom Sadu nije zakazao pregled u postupku dijagnostičke procedure magnetne rezonance BB. Naime, u prilogu pritužbe dostavljena su obraćanja BB po ovom pitanju Zavodu iz kojih se jasno vidi da je isti zatražio od Zavoda da mu pruže tehničke informacije vezane za dijagnostičku proceduru magnetne rezonance male karlice, odnosno da ga obavesti da li Zavod može da odgovori na izazove otežane magnetne rezonance zbog njegovog zdravstvenog stanja, da li njegovo neurološko stanje može da onemogući adekvatno snimanje čak i u analgosedaciji, koja je cena snimanja i kad su raspoloživi termini). Poverenik je uvidom u elektronski dopis od 6. oktobra 2024. godine utvrdio da je BB u obraćanju Zavodu napomenuo da boluje od cerbralne paralize i spastične kvadripareze sa pojačanim refleksima, da ima izražene i kontrakture donjih ekstremiteta i to karlice, kolena i skočnih zglobova, da mu je zbog njegovog neurološkog stanja neophodna pomoć prilikom transfera na sto za magnet, kao i da mu je potrebno da neko stalno sa njim održava fizički kontakt dok je na stolu za magnet. Takođe, Poverenik je uvidom u odgovor Zavoda od 7. oktobra 2024. godine utvrdio da je isti odgovorio BB i obavestio ga da u Zavodu nije moguće izvršiti snimanje u anesteziji. Nakon toga, Poverenik je uvidom u elektronski dopis od 10. oktobra utvrdio da se ponovo obratio Zavoda i zatražio da mu navedu razlog zbog kojeg se magnetna rezonanca ne može izvršiti u analgosedaciji i da ga obaveste da li postoje rizici za pacijenta. Na kraju, uvidom u odgovor Zavoda od 10. oktobra 2024. godine utvrđeno je da je Zavod odgovorio BB i da je naveo da je politika kuće da se ne rade pregledi ni u jednoj vrsti anestezije jer je potrebno prisustvo anesteziologa.
• U izjašenjenju dr VV, direktora Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu navedeno je da je Zavod zdravstvena ustanova koja se bavi isključivo radiološkom dijagnostikom što je i definisano rešenjem Ministarstva zdravlja, te da ne može pružati usluge iz drugih oblasti zdravstvene zaštite. Pojasnili su da u Zavodu nije moguće zakazati pregled magnetne rezonance u analgosedaciji jer usluga analgosedacije spada u oblast anesteziologije i zahteva postojanje aparata za anesteziju i angažovanje specijaliste anesteziologa. Dodali su da bi ispunjenje zahteva BB za obavljanje dijagnostičke procedure magnetne rezonance u analgosedaciji bilo u suprotnosti sa važećim zakonskim odredbama, kao i da je zahtev BB moguće realizovati samo u zdravstvenim ustanovama višeg organizacionog oblika – bolnice, klinički centri i drugo koji pored radiološke službe imaju i druge službe pa i službu za anesteziologiju. U prilogu izjašnjenja Zavod je dostavio rešenje Ministarstva zdravlja zavedeno pod brojem 511-01-16/2023-02 od dana 6. oktobra 2003. godine.

3.13. Poverenik je pristupio analizi pomenutog rešenja Ministarstva zdravlja i utvrdio da je u rešenju navedeno da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za početak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu, u ulici Hajduk Veljkova br. 11, hala 18. Saglasno navedenom, a radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja a saglasno članu 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik se obratio Ministartsvu zdravlja od kog je zatražio da pojasni: 1) da li Zdravstvena ustanova – Zavod za dijagnostiku Novi Sad može da izvrši pregled koji je tražio podnosilac pritužbe, odnosno da li imaju dozvolu za sprovođenje ovakvih procedura s obzirom na izdato rešenje Ministarstva zdravlja; 2) ukoliko Zdravstvena ustanova ne može da pruži traženu uslugu, koja je procedura upućivanja pacijenta na dalju dijagnostiku; 3) ukoliko je neophodno da se snimanje magnetnom rezonancom izvrši u analgosedaciji, koja je procedura odnosno na koji način i kome se upućuje takav pacijent, tj. u kojoj zdravstvenoj ustanovi se vrši ovakav pregled.

3.14. U dopisu zdravstvene inspektorke Ministarstva navedeno je da se na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Centru za radiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine može izvesti magnetna rezonanca u uslovima analgosedacije (anestezije) i da pacijent mora biti hospitalizovan kako bi bio adekvatno pripremljen za pregled u uslovima anestezije i kako bi se mogla sprovesti adekvatna postanestezijska opservacija, kao i da je za izvođenje procedure magnetne rezonance u analgosedaciji potreban multidisciplinarni pristup, a da Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu ima rešenje Ministarstva zdravlja kojim je utvrđena ispunjenost propisanih uslova u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za obavljanje radiološke delatnosti, ali ne i za druge specijalističke delatnosti, te da u Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu ne može biti pružena usluga – pregled magnetne rezonanace u analgosedaciji.

3.15. Poverenik je uvidom u zvaničan sajt Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu utvrdio da tim lekara Zavoda čine radiolozi i tehničari, odnosno da Zavod nema zaposlenog lekara specijalistu anestezije već isključivo lekare specijaliste radiologije.

3.16. Takođe, Poverenik dalje podseća da je odredbom člana 10. stav 1. Zakona o pravima pacijenata propisano da pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru, dok je stavom 2. istog člana propisano da je zdravstvena ustanova dužna da se stara o bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti

3.17. Na kraju, neophodno je ukazati i na odredbu člana 13. stav 5. tačka 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kojom je propisano da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica.

3.18. Primenom pravila o teretu dokazivanja i analizom navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljenih dokaza, kao i dopisa Ministarstva zdravlja, Poverenik je utvrdio da je Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu pružio dovoljno dokaza zbog kojih BB nije mogla biti pružena usluga magnetne rezonance u analgosedaciji. S obzirom na sve navedeno, Poverenik je dao mišljenje da u konkretnom slučaju nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

3.19. Međutim, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja i sagledavajući poteškoće sa kojima se susreću osobe sa invalditetom u postupcima ostvarivanja prava na zdravsttvenu zaštitu, Poverenik je u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije uputio preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu da ubuduće osobama sa invaliditetom pojasne dijagnostičku proceduru magnetne rezonance, odnosno da ih detaljnije obaveste ukoliko ista ne može biti pružena u Zavodu o razlozima zbog kojih ne može biti pružena, kao i da ih upute na zdravstvenu ustanovu gde im usluga može biti pružena.

 

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je podnelo Udruženje AA u ime i uz saglasnost BB, protiv Zavoda za dijagnostiku u Novom Sadu, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku dijagnostičke procedure magnetne rezonance nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

5. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Zavodu za dijagnostiku u Novom Sadu da:

 

– ubuduće osobama sa invaliditetom pojasne dijagnostičku proceduru magnetne rezonance, odnosno da ih detaljnije obaveste ukoliko ista ne može biti pružena u Zavodu o razlozima zbog kojih ne može biti pružena, kao i da ih upute na zdravstvenu ustanovu gde im usluga može biti pružena.

Zavod za dijagnostiku u Novom Sadu obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21 i 16/22

[3] Ustav Republike Srbije, član 21.

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 25/2019 i 92/2023 – autentučno tumačenje

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 45/2013 i 25/2019 – dr. zakon

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

---

888-24 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu invalidita prilikom pružanja zdravstvene usluge

---