- 021-01-379/2023-02 datum: 31.01.2023. godine
MINISTARSTVO ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I DRUŠTVENI DIJALOG
Tomislav Žigmanov, ministar
Bulevar Mihajla Pupina 2
11000 Beograd
PREDMET: Inicijativa za izradu Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i predviđnje aktivnosti za borbu protiv antisemitizma, kao i svih drugih oblika govora mržnje koji se odnosi na bilo kog građanina ili građanku samo zato što pripada određenom narodu ili naciji
Poštovani gospodine Žigmanov,
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, kao specijalizovani državni organ za zaštitu od diskriminacije ovlašćen da u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije prati sprovođenje zakona i drugih propisa, kao i da inicira donošenje ili izmenu propisa. S tim u vezi, obraćamo Vam se inicijativom da se što pre pristupi izradi novog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i odgovarajućih aktivnosti koje će se odnositi i na borbu protiv antisemitizma u skladu sa usvojenim strateškim okvirom Evropske unije, kao i aktivnosti i mera protiv svih oblika govora mržnje koji se odnosi na bilo kog građanina i građanku samo zato što pripada određenom narodu ili naciji.
Praksa Poverenika ukazuje da je diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti već godinama među prvih pet osnova diskriminacije prema broju podnetih pritužbi. Iako se oko 80% pritužbi zbog diskriminacije po ovom osnovu odnosi na diskriminaciju Roma, nisu retki ni slučajevi diskriminacije pripadnika drugih nacionalnih manjina. U praksi se takođe primećuje iznošenje diskiminatornih stavova, vređanje i omalovažavanje zasnovano na nacionalnoj pripadnosti, etničkom poreklu, precima ili drugom stvarnom ili pretpostavljenom ličnom svojstvu u javnom prostoru ili na društvenim mrežama, kako u objavama, tako i u komentarima. U slučajevima ispoljavanja socijalne distance i netrpeljivosti, pa u pojedinim slučajevima i govora mržnje, Poverenik, pored davanja mišljenja i pokretanja sudskih krivičnih i parničnih postupaka, izdaje i upozorenja i saopštenja. Povereniku su se, primera radi, obraćali nacionalni saveti pojedinih nacionalnih manjina ukazujući na probleme sa kojima se susreću predstavnici tih manjina, poput problema u vezi sa sadržajem pojedinih udžbenika, imenovanja direktora u obrazovno-vaspitnim ustanovama koje su od posebnog značaja za obrazovanje pripadnika nacionalne manjine, postavljanja novih saobraćajnih znakova i na jeziku nacionalnih manjina u skladu sa zakonom i sl. Poverenik je tim povodom nadležnim organima upućivao preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti ukazujući na uočene propuste i načine za njihovo prevazilaženje.
Pored toga ukazujemo i na nekoliko konkretnih slučajeva ispisivanja grafita ili sadržaja koji propagiraju fašističku ideologiju, kao što su iscrtavanje kukastih krstova i drugih simbola sa antisemitskim sadržajem u jednoj ulici i na groblju u Beogradu ili antisemitski i neonacistički grafiti u Novom Sadu, povodom kojih je izdato upozorenje kojim su osuđeni ovakvi pojedinačni incidenti i zatražena hitna reakcija nadležnih. Najoštrije je osuđen i incident koji se dogodio kada su nepoznate osobe kamenicama razbile staklo na zgradi jevrejskog groblja u Beogradu i u zgradu ubacile sekiru.
Zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji je u najvećoj meri zaokružen nizom propisa kojima se uređuje položaj nacionalnih manjina. Međutim, kao što Vam je poznato, usvajanjem Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 (u daljem tekstu: AP PG 23) Republika Srbija je postavila strateško opredeljenje unapređenja institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda i identifikovala potrebu za unapređenjem položaja nacionalnih manjina kroz posebni Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Akcioni plan). S tim u vezi, marta 2016. godine usvojen je Akcioni plan kao srednjoročni strateški dokument bez postavljanja vremenskog okvira važenja samog dokumenta, a kako je najveći deo aktivnosti planiran za realizaciju zaključno sa 2018. godinom, u okviru revizije AP PG 23, uočena je potreba za sveukupnom analizom efekata ovog akcionog plana, kao osnov za dalji razvoj strateškog okvira u ovoj oblasti.
Svesni činjenice da u okviru Evropske unije u ovoj oblasti uglavnom ne postoje obavezujući propisi koji se direktno primenjuju, smatramo da bi prilikom izrade budućeg dokumenta koji se odnosi na unapređenje prava nacionalnih manjina, pored ostalog, trebalo sagledati i sva strateška dokumenta na nivou Evropske unije, i obuhvatiti najvažnije preporuke iz tih dokumenata koje se odnose na prava pojedinih manjina, kao pravce razvoja budućih politika u našoj zemlji.
Koristimo priliku da ukažemo da je u svetlu globalno rastućeg antisemitizma, rasizma i ksenofobije, 2021. godine je na nivou Evropske unije predstavljena Strategija za borbu protiv antisemitizma (2021-2030)[1], u kojoj je, između ostalog, ukazano na najefikasnije načine za suprostavljanje radikalnim pojavama i naglašena potreba suprotstavljanja negativnim stavovima koji se sve češće izražavaju putem savremenih kanala komunikacije, uz prelivanje pretnji iz „online“ u realan svet. Iako se odnosi na članice Evropske unije, ova strategija će bez sumnje uticati na ostale države. Strategija ohrabruje države članice da usvoje nacionalne strategije, a saradnja između različitih institucija, jevrejske zajednice civilnog društva i tela za ravnopravnost je od ključnog značaja. Evropska komisija će koristiti fondove EU za podršku državama članicama u razvoju njihovih nacionalnih strategija protiv antisemitizma ali i sarađivati sa industrijom i IT sektorom, na sprečavanju ilegalnog izlaganja i onlajn prodaje simbola, suvenira i literature koje se dovode u vezu sa nacizmom. Zaključci iz ove strategije podrazumevaju da je jedan od načina borbe protiv antisemitizma negovanje kulture sećanja na holokaust i edukacija mladih.
Poverenica kontinuirano ukazuje da je svet pred ogromnim izazovima, i da nas upravo Holokaust opominje da jačanje antisemitizma, radikalne desnice i govora mržnje vodi ka raspirivanju rasne, nacionalne i verske mržnje što može imati nesagledive posledice. Takođe je ukazivala i na sposobnost neofašizma da se na suptilan način, kroz različite oblike društvene mimikrije integriše u društvene tokove zbog čega moramo biti veoma pažljivi kako nas ne bi zavarali novi sofisticirani oblici fašizma, antisemitizma i rasizma. Posebnu pažnju treba posvetiti sve učestalijoj relativizaciji Holokausta, što kroz negaciju, što kroz korišćenje neprikladnih poređenja sa različitim društvenim procesima i pojavama.[2]
Evropska tela za ravnopravnost se u nedostatku obavezujućeg dokumenta ili propisa koji bi definisao antisemitizam, u svom radu služe okvirima i elementima pravno neobavezujućih i neformalnih definicija koje sadrži Jerusalimska deklaracija o antisemitizmu[3], Neksus dokument[4] i dokument Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust[5]. Pravno neobavezujuća Radna definicija antisemitizma usvojena je na plenarnom sastanku IHRA u Bukureštu 26. maja 2016. godine. Od tada je Radnu definiciju usvojilo ili odobrilo više zemalja, vladinih tela i međunarodnih organizacija.[6] Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 26. februara 2020. godine, na predlog Ministarstva spoljnih poslova usvojila Zaključak o prihvatanju pravno neobavezujuće definicije antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (IHRA). Prema definiciji: „Antisemitizam je određeno viđenje Jevreja, koje se može izraziti kao mržnja prema Jevrejima. Retoričke i fizičke manifestacije antisemitizma usmerene su prema Jevrejima i pojedincima koji nisu Jevreji, odnosno njihovoj imovini, institucijama i religijskim objektima jevrejske zajednice“. Definicija nije zakonski obavezujuća za državu i postupanje organa javne vlasti, ali može značajno doprineti prepoznavanju i utvrđivanju slučajeva antisemitizma i procesuiranja istih, kao i shvatanja javnosti o tome kako se antisemitizam manifestuje u 21. veku.[7] To ujedno predstavlja dobru polaznu osnovu za definisanje ovog pojma i na nacionalnom nivou.
Problem nacionalne netrpeljivosti i govora mržnje je sve prisutniji i u digitalnoj sferi, što zahteva zananja, veštine i kapacitete za delovanje i razumevanje fenomena koji moraju biti ozbiljno tretirani. Poverenica je istakla da zabrinjava učestalo ispisivanje nacističkih simbola, ali i napada na građane koji se deklarišu kao antifašisti. Takvi pojedinačni incidenti moraju biti ozbiljno tretirani, a ne okarakterisani kao nasilničko ponašanje ili remećenje javnog reda i mira, kao što se dešavalo u pravnoj praksi. Važno je i da mladi kroz proces školovanja budu upoznati sa istorijskim činjenicama, kao i do kojih posledica može dovosti govor mržnje i diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla.
S obzirom na savremene načine komunikacije i brzinu širenja različitih zapisa, koji mogu obuhvatati neprilične ili čak nedozvoljene sadržaje uz mogućnost njihovog širenja, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti pravovremenom i adekvatnom sprečavanju govora mržnje ili drugog oblika ispoljavanja neprijateljskog, degradirajućeg, ponižavajućeg ili uvredljivog okruženja na različitim „online“ platformama, istovremeno promovišući nacionalnu, etničku, versku, kulturnu i drugu raznovrsnost i međukulturni dijalog, uzajamno poštovanje, međusobno razumevanje i saradnju.
Imajući u vidu istoriju naših prostora i viševekovni suživot pripadnika različitih nacionalnih, kulturnih i etničkih zajednica, a posebno imajući u vidu navedene primere iz prakse Poverenika, smatramo da bi kroz Akcioni plan koji se odnosi na unapređenje položaja nacionalnih manjina, trebalo predvideti odgovarajuće aktivnosti koje se odnose na borbu protiv antisemitizma u skladu sa usvojenim strateškim okvirom Evropske unije. Takođe potrebno je predvideti i mere protiv svih oblika govora mržnje koji se odnosi na bilo kog građanina i građanku samo zato što pripada određenom narodu ili naciji.
Imajući u vidu sve navedeno, a polazeći od nadležnosti Poverenika utvrđenih članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Vašu posvećenost unapređenju položaja pripadnika nacionalnih manjina, upućujemo ovu inicijativu u cilju izrade što sveobuhvatnijeg Akcionog plana koji će predvideti aktivnosti na suzbijanju ovakvih zabrinjavajućih društvenih pojava, ma koliko one retke bile.
[1] Dostupno na: https://ec.europa.eu/info/files/eu-strategy-combating-antisemitism-and-fostering-jewish-life-2021-2030_en
[2] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/medjunarodni-dan-secanja-na-zrtve-holokausta/
[3] https://jerusalemdeclaration.org/
[4] https://israelandantisemitism.com/the-nexus-document/
[5] https://www.holocaustremembrance.com/resources/working-definitions-charters/working-definition-antisemitism
[6] „Razumevanje antisemitskih krivičnih dela počinjenih iz mržnje i rešavanje bezbednosnih potreba jevrejskih zajednica“, Izdavač: OEBS , Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), 2021. godine, ISBN 978-83-66690-29-5. Dostupno na:https//www.osce.org
[7] Dostupno na: https://www.mfa.rs/lat/mediji/saopstenja/vlada-srbije-na-predlog-msp-usvojila-zakljucak-o-prihvatanju-pravno-neobavezujuce
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
83-23 Inicijativa Ministarstvu za ljudska i manjinska prava 
