br. 07-00-621/2021-02 datum: 15.7.2022.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA, protiv BB i VV, poslovotkinje u maloprodajnom objektu ovog privrednog društva. Podnositeljka pritužbe je navela da je počela da radi u GG, te da je kao osoba sa invaliditetom priložila rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje i da se dogovorila sa poslovođom na kojoj poziciji će biti raspoređena. Istakla je da je na početku dogovor bio ispoštovan ali da je naknadno prebačena na drugo odeljenje gde se razbolela i otišla na bolovanje. Nakon povratka sa bolovanja šefica je prebacila na teže radno mesto, a zatim je prebacila u drugi objekat na ispomoć, a sve to ne uzimajući u obzir njeno zdravstveno stanje i činjenicu da je ona osoba sa invaliditetom. U pritužbi je navela da joj je više puta u ranijem periodu produžavan ugovor, međutim kako se razbolela ugovor joj nije produžen, već je dobila otkaz dok je još uvek bila na bolovanju. Smatra da je prema njoj neopravdano nepovoljnije postupano zbog njenog invaliditeta i zdravstvenog stanja kao ličnih svojstava. U toku postupka zatraženo je izjašnjenje VV, poslovotkinje u prodavnici GG i direktora BB, ali tražena izjašnjenja nisu dostavljena Povereniku. Na osnovu dokaza priloženih uz pritužbu i izjave svedokinje utvrđeno je da je podnositeljki pritužbe utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu, te da nije sposobna za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima, na poslovima sa izloženošću respiratornim iritansima, srednjem i teškom fizičkom opterećenju, dugotrajnom stajanju i radu u prinudnim položajima tela. Dalje je utvrđeno da je odmah po zaključenju radnog odnosa raspoređena na poslove u okviru odeljenja delikatesa na kome je trebalo da radi zajedno sa bar još jednim zaposlenim a da je ubrzo premeštena na odeljenje mlečnih proizvoda. Međutim, po povratku sa bolovanja podnositeljka pritužbe je bila raspoređena da rad ponovo obavlja na odeljenju delikatesa, ali da to čini sama, bez pomoći drugih kolega, pri čemu je ubrzo premeštena u drugi objekat. U svojoj izjavi, svedokinja je navela da je podnositeljka pritužbe, iako je osoba sa invaliditetom, posle prvog bolovanja raspoređena po nalogu poslovotkinje u odeljenje delikatesa sama u smeni bez pauze jer nije imao ko da je zameni. AA nije mogla da izađe sa odeljenja iako je imala svoju terapiju koju je morala da pije na vreme, te je uprkos bolovanju i njenom teškom stanju prebačena u drugi objekat na istom radnom mestu gde joj je i pozlilo. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik je konstatovao da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je u konkretnom slučaju učinjen akt diskriminacije, te teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosili su BB i VV, poslovotkinja. Poverenik konstatuje da je za raspoređivanje zaposlene osim neposrednog rukovodioca koji vrši raspoređivanje, odgovoran i poslodavac kao organizator ukupne delatnosti. Iz dokaza se može zaključiti da je podnositeljka pritužbe raspoređena suprotno rešenju kojim je utvrđen njen invaliditet. Razmatrajući pitanje neprodužavanja ugovora o radu na određeno vreme podnositeljki pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je imao u vidu da ugovor o radu na određeno vreme po sili zakona prestaje istekom roka na koji je zaključen, te da činjenica da je zaposleni u momentu isteka ugovora na bolovanju ne isključuje zakonom propisanu pravnu posledicu prestanka ugovora. Međutim, navedeno ni na koji način ne ograničava pravo poslodavca da produži ugovor o radu zaposlenom, kao što je kompanija BB i činila u dva navrata, pogotovo imajući u vidu navode iz pritužbe da i dalje postoji potreba za radnim angažovanjem, zbog čega je na njeno radno mesto zaposlena druga osoba koja nema invaliditet. Budući da se VV i kompanija BB nisu u ostavljenom roku izjasnili na pritužbu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio činjenično stanje na osnovu priloženih dokaza i primenom pravila o teretu dokazivanja dao mišljenje da su postupanjem prema podnositeljki pritužbe, privredno društvo BB i VV, poslovotkinja u maloprodajnom objektu povredili odredbe člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana. 21. Zakona o sprečavanju diskriminacije lica sa invaliditetom. Ovim licima je preporučeno da otklone posledice diskriminatornog postupanja prema podnositeljki pritužbe tako što će joj uputiti izvinjenje i razmotriti mogućnost ponovnog radnog angažovanja uz poštovanje rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 19. novembra 2021. godine obratila AA, koju je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i genetske osobenosti podnela protiv BB i VV, poslovotkinje u maloprodajnom objektu.
1.2. U pritužbi, između ostalog, navedeno je:
– da je podnositeljku pritužbe nakon povratka sa bolovanja šefica prebacila na teže radno mesto, a zatim je prebacila u drugi objekat na ispomoć, a sve to ne uzimajući u obzir činjenicu da je ona osoba sa invaliditetom i da ima rešenje o invaliditetu;
– da je podnositeljka pritužbe slala sve doznake, te da, iako im je bila poznata ozbiljnost njenog zdravstvenog stanja, raskinuli su ugovor;
– kako je precizirala, podnositeljka pritužbe je 26. juna počela da radi u GG, u ulici DD. Prema njenim navodima, kao osoba sa invaliditetom priložila je rešenje i dogovorila se sa poslovođom na kojoj poziciji će biti raspoređena. S tim u vezi raspoređena je na odeljenje delikatesa gde je njen rad dobro ocenjen. Međutim, rešili su da je rasporede da radi na odeljenju mlečnih proizvoda gde joj se pogoršalo zdravstveno stanje, te je 4. septembra 2020. godine morala da ode na bolovanje;
– da je u međuvremenu dobila upalu pluća, te da je o mogućnosti korišćenja godišnjeg odmora pitala šeficu, koja je počela da galami i govori da to nju ne zanima;
– da je po povratku na posao radila naredna tri dana, ali da joj se stanje pogoršalo i dobila je visoku temperaturu, te da je opet otvorila bolovanje do 25. odnosno 26. decembra;
– da ju je šefica rasporedila na drugo odeljenje iako ne sme da stoji celu smenu na nogama. Nakon četiri dana je pokušala da razgovara sa šeficom, ali ona nije želela da je sasluša, ukazujući da nema vremena. Kako je podnositeljka pritužbe navela, šefica je sa ostalim kolegama komunicirala, a nju je ignorisala. Jedino joj je ukazala da razgovara sa zamenikom, ali i da joj je „dužna sate“, te da mora da radi tri dana po devet sati. Podnositeljka pritužbe je izdržala taj rad, ali ulaskom u sledeću godinu i dalje se nastavio rad na odeljenju delikatesa gde je raspoređena i gde je rad obavljala sama iako joj je rečeno da će neko uvek biti tu sa njom. Nakon toga je podnositeljki pritužbe saopšteno da je šalju u drugu radnju na ispomoć, gde joj je ukazano da će se menjati na nedelju dana;
– da je podnositeljka pritužbe otišla tamo, ali da poslovotkinja nije bila obaveštena da je ona osoba sa invaliditetom. Tempo kojim se radilo joj je ugrožavao zdravlje tako da joj je prve nedelje skočio pritisak, dok joj se druge nedelje stanje pogoršalo;
– da joj se jedno jutro slošilo, nije mogla da stoji na nogama, vrtelo joj se u glavi, te je pozvala koleginicu da dođe da je zameni. Šefici je rekla da joj je loše, na šta joj je ona ukazala da ide da se malo odmori. U tom momentu podnositeljka pritužbe je dobila napad astme i pozvana je hitna pomoć;
– da je opet otišla na bolovanje, te da je imala hiruršku intervenciju i da je pala u anemiju, dobila je kovid, nakon čega se sumnjalo da ima plućnu emboliju. U periodu kada je imala hiruršku intervenciju šefica je pozvala i rekla da tako ne može, te da dođe da potpišu otkaz. U periodu kada je imala kovid šefica je ponovo pozvala i rekla da su potrebne druge doznake;
– da ukazuje da je koleginica ĐĐ koja je radila sa podnositeljkom pritužbe maltretirala, nije joj dala da ode u toalet nakon popijene tablete za pritisak. Ta koleginica je u komori terala da skine šunku tešku preko 14kg sa najviše police. Ponositeljka pritužbe je skinula i nije joj bilo dobro, nakon čega je čula koleginicu da govori „Eto, ona ne može, ne mogu ni ja, i ja sam operisana, nek zaposli GG samo OSI pa nek im oni rade“. Kako je navela, podnositeljka pritužbe je to rekla šefici, ali ona nije ništa preduzela;
– da je bolovanje trajalo do 19. oktobra, a da joj je ugovor zasnovan na određeno vreme raskinut 24. septembra.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljeno je: 1) rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje br. … od 27.6.2012. godine; 2) rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. … od 28.10.2011. godine; 3) rešenje o prestanku radnog odnosa br. … od 27.8.2021. godine; 4) izveštaj lekara specijaliste br. … od 27.1.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije, Urgentni centar.
1.4. U dopuni pritužbe od 31. januara 2022. godine, AA je precizirala da je bila na bolovanju u periodu od 4. septembra 2020. godine do 29. decembra 2020. godine, uz jedan mali prekid, te da je po povratku na posao radila devet sati do kraja 2020. godine. Na bolovanju je ponovo bila od 27. januara 2021. godine kada joj je pozlilo na poslu, do 27. avgusta 2021. godine. U međuvremenu je boravila u bolnici, u Institutu za reumatologiju, te da joj je, bez obzira što je lečenje i dalje trajalo, raskinut ugovor 24. septembra 2021. godine. Kako je podnositeljka pritužbe navela, ne njeno mesto je primljena osoba koja nema invaliditet, ali da prema njenim saznanjima, ta osoba već duže vreme ne radi.
1.5. U prilogu dopune pritužbe dostavljeno je: 1) ugovor o radu br. … od 25.6.2020. godine; 2) ugovor o radu br. … od 25.6.2021. godine; 3) ugovor o radu br. … od 25.7.2021. godine; 4) otpusna lista sa epikrizom, br. …, Univerzitetski klinički centar Srbije; 5) izveštaj lekara specijaliste br. … od 4.6.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 6) izveštaj lekara specijaliste br. … od 28.5.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 7) izveštaj lekara specijaliste br. … od 28.5.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 8) izveštaj lekara specijaliste br. … od 11.6.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 9) izveštaj lekara specijaliste br. … od 8.10.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 10) otpusna lista sa epikrizom, br. …, Univerzitetski klinički centar Srbije; 11) otpusna lista sa epikrizom, br. …, Univerzitetski klinički centar Srbije; 12) izveštaj lekara specijaliste br. … od 30.1.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 13) otpusna lista sa epikrizom, br. …, Univerzitetski klinički centar Srbije; 14) izveštaj lekara specijaliste br. … od 16.6.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 15) izveštaj – nalaz lekara od 21.6.2021. godine, Vojnomedicinska akademija; 16) otpusna lista od 29.6.2021. godine, Vojnomedicinska akademija; 17) izveštaj lekara specijaliste br. … od 24.12.2020. godine; 18) izveštaj od 10.12.2020. godine, Specijalistička poliklinika ProfMedika Simeunović; 19) izveštaj od 24.11.2020. godine, Specijalistička poliklinika ProfMedika Simeunović; 20) izveštaj od 24.9.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 21) izveštaj od 14.9.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 22) izveštaj od 4.9.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 22) izveštaj od 3.10.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 23) izveštaj od 9.10.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 24) izveštaj od 11.10.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 25) izveštaj od 1.11.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 26) izveštaj lekara specijaliste br. … od 27.9.2020. godine, KBC Bežanijska kosa; 27) izveštaj lekara specijaliste br. … KBC Bežanijska kosa; 28) izveštaj lekara specijaliste, Kliničko bolnički centar Zemun; 29) izveštaj od 27.9.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 30) izveštaj od 20.11.2020. godine, Dom zdravlja Zemun; 31) potvrda od 22.4.2021. godine, Univerzitetski klinički centar Srbije; 32) ocena od 9.8.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 33) ocena od 2.6.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 34) potvrda od 22.6.2021. godine, Vojnomedicinska akademija; 35) ocena od 7.5.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 36) ocena od 26.7.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 37) ocena od 9.8.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 38) ocena od 12.5.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 39) ocena od 6.4.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 40) ocena od 16.3.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 41) ocena od 8.2.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 42) ocena od 19.2.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 43) ocena od 1.7.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 44) ocena od 14.6.2021. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 45) ocena od 17.11.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 46) ocena od 25.11.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 47) ocena od 28.12.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 48) izjašnjenje od 13.11.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 49) ocena od 13.11.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 50) ocena od 4.11.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje; 51) ocena od 11.12.2020. godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje.
1.6. U dopuni pritužbe od 24. maja 2022. godine, AA je predložila bivšu koleginicu, kao svedokinju za navode iznete u pritužbi.
1.7. Svedokinja za koju je zatraženo da ne bude otkriven njen identitet, je 1. juna 2022. godine Povereniku dostavila svoju izjavu.
1.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje VV, poslovotkinje u prodavnici GG i direktora BB. Tražena izjašnjenja nisu dostavljena Povereniku, iako je zahtev za izjašnjenje poslovotkinje primljen 13. aprila 2022. godine, a zahtev izjašnjenje direktora 13. juna 2022. godine.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje br. … od 27.6.2012. godine utvrđeno je da je AA nalazom, mišljenjem i ocenom radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu. AA ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima. U obrazloženju rešenja između ostalog je navedeno, AA nije sposobna za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima, na poslovima sa izloženošću respiratornim iritansima, srednjem i teškom fizičkom opterećenju, dugotrajnom stajanju i radu u prinudnim položajima tela. Uz navedena ograničenja sposobna je za lakše poslove koje obavljaju pretežno sedeći ili izmenama sedenja i hodanja – stajanja (administrativni poslovi, evidencija, arhiva…).
2.2. Uvidom u ugovor o radu br. … od 25.6.2020. godine utvrđeno je da BB zasniva radni odnos sa AA. Zaposlena obavlja poslove na radnom mestu Prodavac na servisnim linijama II OSI u Sektor operacija, sa vrstom spreme – Trgovačka i druga, III stepen. Zaposlena radi na određeno vreme počev od 25.6.2020. godine najduže do 24.6.2021. godine, zbog privremeno povećanog obima posla.
2.3. Uvidom u ugovor o radu br. … od 25.6.2021. godine utvrđeno je da BB zasniva radni odnos sa AA. Zaposlena obavlja poslove na radnom mestu Prodavac na servisnim linijama II OSI u Sektor operacija, sa vrstom spreme – Trgovačka i druga, III stepen. Zaposlena radi na određeno vreme počev od 25.6.2021. godine najduže do 24.7.2021. godine, zbog privremeno povećanog obima posla.
2.4. Uvidom u ugovor o radu br. … od 25.7.2021. godine utvrđeno je da BB zasniva radni odnos sa AA. Zaposlena obavlja poslove na radnom mestu Prodavac na servisnim linijama II OSI u Sektor operacija, sa vrstom spreme – Trgovačka i druga, III stepen. Zaposlena radi na određeno vreme počev od 25.7.2021. godine najduže do 24.9.2021. godine, zbog privremeno povećanog obima posla.
2.5. Uvidom u rešenje o prestanku radnog odnosa br. … od 27.8.2021. godine utvrđenoj je da zaposlenoj AA sa kojom je zasnovan radni odnos na određeno vreme, prestaje radni odnos istekom roka na koji je zasnovan po ugovoru o radu br. … od 25.7.2021. godine. Zaposlenoj radni odnos prestaje 24.9.2021. godine.
2.6. U svojoj izjavi svedokinja je navela sledeće: AA je u naš objekat došla kao osoba sa invaliditetom. Iako je osoba sa invaliditetom, AA je stavljena na odeljenje „EE“. U početku je radila sa koleginicom. Međutim, posle prvog bolovanja stavljena je na delikates sama u smeni. Po nalogu poslovođe VV ona je ostala na delikatesu na kom ima dosta posla. Sama u smeni bez pauze jer nije imao ko da je zameni. AA nije mogla izaći sa odeljenja iako je imala svoju terapiju koju je morala piti na vreme. dalje je navela da se čula sa AA i da joj je ona rekla da je uprkos bolovanju i njenom teškom stanju prebačena u drugi objekat na isto radno mesto gde joj je i pozlilo.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva, između ostalog i na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu i jeziku. Odredbom čl. 16. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da zabranjena je diskriminacija u oblasti rada odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Odredbom čl. 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je odredbom st. 2. istog člana propisano da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom. Prema odredbi čl. 27. st. 1, zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje.
3.5. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5] uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, a u čl. 21. propisana je zabrana diskriminacije zbog invaliditeta u zapošljavanju i ostvarivanju prava iz radnog odnosa.
3.6. Zakonom o radu[6] je propisano da je zaposlenom – osobi sa invaliditetom poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Prema odredbi čl. 175. st. 1. tač. 1), radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.
3.7 Odredbom člana 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.8. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li su BB i VV, poslovotkinja u maloprodajnom objektu ovog privrednog društva, svojim postupanjem ili propuštanjem stavili AA u nepovoljniji položaj na osnovu ličnih svojstava – invaliditeta i zdravstvenog stanja.
3.9. Imajući u vidu da se lica protiv kojih je podneta pritužba nisu izjasnila na navode pritužbe, Poverenik je razmatrao predmet na osnovu činjenica i dokaza kojima raspolaže. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u ovoj pravnoj stvari važna i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da su BB i VV, zaposlena na radnom mestu poslovotkinje ovog privrednog društva izvršili akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na pravnom i fizičkom licu protiv kojih je pritužba podneta. Prema navodima iz pritužbe i priloženim dokazima utvrđeno je da je AA odmah po zaključenju radnog odnosa raspoređena na poslove u okviru odeljenja delikatesa na kome je trebalo da radi zajedno sa još jednim zaposlenim, a da je ubrzo premeštena na odeljenje mlečnih proizvoda. Podnositeljka pritužbe je navela da je na tom odeljenju rad obavljala na zadovoljavajući način i da ti poslovi nisu kod nje izazivali povišeni fizički napor. Međutim, po povratku sa bolovanja koje je bilo izazvano upalom pluća, podnositeljka pritužbe je bila raspoređena da radi na odeljenju delikatesa, ali da to čini sama, bez pomoći drugih kolega. Pored toga iz dokaza proizlazi da je ubrzo premeštena i u drugi objekat. Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje br. … od 27.6.2012. godine utvrđeno je da je AA nalazom, mišljenjem i ocenom radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da nije sposobna za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima, na poslovima sa izloženošću respiratornim iritansima, srednjem i teškom fizičkom opterećenju, dugotrajnom stajanju i radu u prinudnim položajima tela. U postupku je pribavljena i izjava svedokinje koja je izjavila da je podnositeljka pritužbe, iako osoba sa invaliditetom, posle prvog bolovanja raspoređena u odeljenje delikatesa sama u smeni. U izjavi je navedeno da je po nalogu poslovotkinje VV ostala na delikatesu na kom ima dosta posla, sama u smeni i bez pauze jer nije imao ko da je zameni. Svedokinja je navela da AA nije mogla da izađe sa odeljenja iako je imala svoju terapiju koju je morala da pije na vreme, te da je uprkos bolovanju i njenom teškom stanju prebačena u drugi objekat na isto radno mesto gde joj je i pozlilo. Imajući u vidu navode iz pritužbe i dostavljene dokaze, Poverenik konstatuje da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je u konkretnom slučaju učinjen akt diskriminacije, te teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti u skladu sa citiranim članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije snose BB i VV, poslovotkinja u maloprodajnom objektu ovog privrednog društva.
3.11. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 16. zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, dok je članom 21. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjena diskriminacija zbog invalidnosti u zapošljavanju i ostvarivanju prava iz radnog odnosa prema zaposlenoj osobi sa invaliditetom. U vezi sa ovim članovima potrebno je imati u vidu i odredbe Zakona o radu koji u članu 12. propisuje da zaposlena osoba sa invaliditetom ima pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Takođe odredbama člana 16. ovog zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje bezbedan rad i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pored toga, članom 20. ovog zakona je propisano da je zabranjena diskriminacija u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Članom 22. stav 2. Zakona o radu propisano je da se odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti osoba sa invaliditetom, ne smatraju diskriminacijom. Dalje, članom 101. Zakona o radu propisana je posebna zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, na način da je poslodavac ovim osobama dužan da obezbedi obavljanje poslova prema njihovoj radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
3.12. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da je za akte diskriminacije koji su u korelaciji sa raspoređivanjem zaposlenog kod poslodavca osim neposrednog rukovodioca koji vrši raspoređivanje, odgovorno i sâmo pravno lice – privredno društvo BB kao organizator ukupne delatnosti. U prilog odgovornosti kompanije BB govori i činjenica da je i prilikom inicijalnog zaključenja ugovora, podnositeljka pritužbe takođe raspoređena na odeljenje delikatesa, a na kome su zahtevi obavljanja posla – celodnevno stajanje i podizanje teškog teret, nekompatibilni sa utvrđenim invaliditetom podnositeljke pritužbe i suprotni rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje i datom nalazu, mišljenju i oceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja.
3.13. Razmatrajući pitanje neprodužavanja ugovora o radu na određeno vreme podnositeljki pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je imao u vidu da ugovor o radu na određeno vreme po sili zakona prestaje istekom roka na koji je zaključen, te da činjenica da je zaposleni u momentu isteka ugovora na bolovanju ne isključuje zakonom propisanu pravnu posledicu prestanka ugovora. Međutim, navedeno ni na koji način ne ograničava pravo poslodavca da produži ugovor o radu zaposlenom, kao što je kompanija BB i činila u dva navrata, pogotovo imajući u vidu navode iz pritužbe da i dalje postoji potreba za radnim angažovanjem, zbog čega je na njeno radno mesto zaposlena druga osoba koja nema invaliditet. Budući da se VV i kompanija BB nisu u ostavljenom roku izjasnili na pritužbu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio činjenično stanje na osnovu priloženih dokaza i primenom pravila o teretu dokazivanja dao mišljenje da su postupanjem prema podnositeljki pritužbe, privredno društvo BB i VV, poslovotkinja u maloprodajnom objektu povredili odredbe člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana. 21. Zakona o sprečavanju diskriminacije lica sa invaliditetom.
3.14. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe sa invaliditetom jedna od najranjivijih društvenih grupa koja je podložna svim oblicima diskriminacije. Različita istraživanja pokazuju da je u Srbiji diskriminacija osoba sa invaliditetom, bilo neposredna ili posredna, široko rasprostranjena u svim oblastima društvenog života, a posebno u oblasti rada i zapošljavanja. Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojem je najviše pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta tokom 2021. godine podneto u postupku pred organima javne vlasti i u oblasti rada i zapošljavanja.[7] Već godinama, kroz svoje redovne godišnje izveštaje, Poverenik između ostalog ukazuje da je potrebno osobama sa invaliditetom obezbediti uslove za puno ostvarivanje svih zagarantovanih prava. Kako je u Posebnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja navedeno, i dalje su prisutni stereotipi i predrasude o kapacitetima i produktivnosti osoba sa invaliditetom, što im u znatnoj meri otežava i sâmo zapošljavanje. Međutim, kada se osoba sa invaliditetom i zaposli, nastaje novi problem, a to je adekvatno razumno prilagođavanje radnog mesta i poslova. Sledeći problem je ocena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, u toku koje se radna sposobnosti često sagledava u odnosu na prepreke, a ne sposobnosti i mogućnosti kako same osobe sa invaliditetom, tako i mogućnosti i potrebe poslodavaca. Nisu retke situacije da je osoba bila zaposlena ali da je nakon nastupanja invalidnosti premeštena na niže radno mesto ili otpuštena. U cilju ukazivanja na ovakvu praksu, Poverenik je u toku 2017. godine pokrenuo parnični postupak zbog diskriminacije žene koja je otpuštena sa posla zbog svog zdravstvenog stanja na osnovu kojeg joj je utvrđen određeni stepen invaliditeta.[8] Da je značajno uzeti u obzir zapažanja iz Posebnog izveštaja o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja koji je pripremila i podnela Narodnoj skupštini institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ukazano je u Strategiji unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine.[9] U Strategiji je između ostalog navedeno i da je Komitet za prava osoba sa invaliditetom zabrinut zbog nedovoljne pravne zaštite zaposlenih sa invaliditetom od otpuštanja i što se u dovoljnoj meri ne obezbeđuju razumna prilagođavanja. Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[10] prepoznaje osobe sa invaliditetom kao jednu od teže zapošljivih kategorija stanovništva. Strategija predviđa realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, unapređenje njihovog sprovođenja, kreiranje novih, unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i ishoda i uticaja tih mera. Posebne mere koje predviđaju unapređenje položaja osoba sa invaliditetom usmerene su na: podsticanje zapošljavanja na otvorenom tržištu rada, podizanje efikasnosti u radu i učenju uz kombinovanje različitih postupaka kroz inkluzivno učenje i različite mere podrške i asistencije, uspostavljanje mehanizama pripreme i podrške na radnom mestu, posebno za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima.
4. MIŠLjENjE
Postupanjem prema podnositeljki pritužbe, poslovotkinja VV i privredno društvo BB povredili su odredbe člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana. 21. Zakona o sprečavanju diskriminacije lica sa invaliditetom.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu BB i poslovotkinji VV da otklone posledice diskriminatornog postupanja prema podnositeljki pritužbe tako što će joj uputiti izvinjenje i razmotriti mogućnost ponovnog radnog angažovanja uz poštovanje rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje.
Potrebno je da kompanija BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo BB i VV ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.
[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21, član 21.
[4] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 2.
[5] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05,61/05, 54/09, 32/13 i 75/14, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje, član 101.
[7] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
[8] Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/
[9] Dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=208196bc-ca49-4179-9f72-dbfdc2065435®actid=430209&doctype=reg
[10] „Službeni glasnik RS“, br. 18/21 i 36/21
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
791-21 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti rada i zapošljavanja 
