br. 07-00-596/2021-02 datum: 4.4. 2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A. protiv privrednog društva B.B.., zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da podnositeljka pritužbe zaposlena u privrednom društvu B.B. od avgusta 2018. godine. Dalje je navedeno da je konkurisala za mesto poslovođe za maloprodajni objekat u Jajincima kao i da je bila na obuci u Trening centru u Zrenjaninu. U nastavku je dodato da nikada nije imala obuku kao mlađe kolege, da joj plata nikada nije povećana kao mlađim kolegama kao i da nije unapređena kao što jesu mlađe kolege. U izjašnjenju privrednog društva B.B., između ostalog, navedeno je da je poodnositeljka pritužbe zasnovala radni odnos u privrednom društvu  B.B. na poslovima prodavac II  klase, u kom periodu je ostvarila osnovnu zaradu predviđenu za sve zaposlene koji obavljaju ove poslove. Navedeno je, da zarada zaposlenih zavisi od ugovorene osnovne zarade i zakonom predviđenih parametara za uvećanje zarade, odnosno korektivnih parametara predviđenih Pravilnikom o radu i ugovorom o radu, koji su jednaki za sve zaposlene koji obavljaju iste poslove u privrednom društvu, te da su netačni su navodi podnositeljke pritužbe da je samo mlađim kolegama povećana plata. U nastavku je dodato da u praksi, iako je završila obuku za poslovođu, A.A., navedene poslove u maloprodajnom objektu nije mogla samostalno da obavlja (naročito se teško snalazila u radu na računaru) zbog čega je raspoređena na poslove: prodavac senior. U postupku je utvrđeno da B.B. ima oko 2.375 zaposlenih, od čega 46 zaposlenih starosnog doba preko 60 godina, 403 zaposlenih starosnog doba od 50 do 60 godina starosti, dok je 15 zaposlenih raspoređeno na poslovima poslovođe koja su približno starosnog doba kao podnositeljka pritužbe. Podnositeljki pritužbe je ponuđeno da pohađa obuku za poslove poslovođe nakon čega je polagala test samostalnosti u radu za obavljanje poslova poslovođe u maloprodajnom objektu. Podnositeljka pritužbe nije položila test samostalnosti. Položen test samostalnosti u radu za poslove poslovođe predstavlja preduslov za raspoređivanje zaposlenih za obavljanje navedenih poslova. Analizom pritužbe, izjašnjenja kao i uvidom u dokaze i činjenice može se konstatovati da postupanje poslodavca u konkretnom slučaju, prema A.A. nije u uzročnoj vezi sa njenim starosnim dobom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da privredno društvo B.B. nije diskriminislo A.A. na osnovu njenog starosnog doba, odnosno nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. 

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A.A. protiv privrednog društva B.B.. iz Zrenjanina, zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:

• da je zaposlena u privrednom društvu B.B. od avgusta 2018. godine;
• da ima 58 godina i 38 godina radnog staža;
• da je konkurisala za mesto poslovođe za MPO u Jajincima;
• da je nedelju dana bila na obuci u Trening centru u Zrenjaninu gde potom odlazi u MPO Mirijevo na dalje obučavanje;
• da nije bila zadovoljna obukom zbog čega je prebačena u MPO Filmski grad na dalju obuku;
• da je posle mesec dana obuke polagala ispit za poslovođu i dobila rešenje za poslovođu II klase;
• da je krajem marta 2019. godine dobila rešenje kojom se raspoređuje na nižu poziciju (prodavac – senior);
• da nikada nije imala obuku kao mlađe kolege, da joj plata nije nikada povećana kao mlađim kolegama, da nije unapređena kao mlađe kolege;
• da je ocenjivana najvećim ocenama ali da joj plata nije povećana od januara 2020. godine;
• da je nezadovoljna položajem na poslu počela da vodi dnevnik;
• da joj je ponuđeno radno mesto poslovođe II klase ukoliko položi test samostalnosti koji se sastoji od 100 pitanja;
• da Nedić Teodora, raspoređena na radno mesto poslovođa II klase nema položen test;
• da je dogovoreno da joj C.C. objasni neke detalje koji joj nisu jasni ili ih nije dugo radila;
• da je test polagala 8. februara 2022. godine kao i da je testiranje počelo u 10 časova a završilo se između 14.30 i 15 časova;
• da je na testu bilo 61 pitanje i da je testiranje obavio Branko Kapetanović, poslovni konsultant;
• da je pred kraj testiranja bila umorna, dekoncentrisana i iznervirana zbog čega nije položila test;
• da je 25. februara 2022. godine prepodnevnu smenu završila sat vremena ranije jer je na poslu dovedena do „ivice“ nervnog sloma zbog čega je završila na psihijatriji.

1.3. U dopuni pritužbe od 31. marta 2022. godine podnositeljka pritužbe ja navela da se zbog verbalnog sukoba sa šefovima nalazi pod stresom zbog čega je nalazi na bolovanju. Dodala je da zbog toga ne može da spava, da ima aritmije, kratak dah kao i nagon za povraćanjem.

1.4. U prilogu pritužbe dostavljeni su prilozi: 1) ocene zaposlenih za MPO Jajinci za mesece: januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avgust, septembar 2021. godine; 2) kopija disciplinske prijave; 3) raspored smena za period 25. -31. oktobar 2021. godine; 4) ugovor o radu za: Milicu Stevanović, Zoricu Ležaju, Teodoru Nedić, Anđelu Petrović i Mariju Tasić.

1.5 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je od direktora privrednog društva B.B., zatražio izjašnjenje  o osnovanosti navoda pritužbe.

1.6. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja direktora privrednog društva B.B., između ostalog,  navedeno je:

• da je pritužba neosnovana;
• da je Svetlana Kojić avgusta 2018. godine zasnovala radni odnos u B.B.. na poslovima prodavac II klase, na kojima je radila do 30. novembra 2018. godine, u kom periodu je ostvarila osnovnu zaradu u iznosu od 32.000,oo dinara, predviđenu za sve zaposlene koji obavljaju ove poslove;
• da je u periodu od 1. decembra 2018. godine do 29. marta 2019. godine, zbog potrebe procesa i organizacije rada, zaposlena obavljala poslove poslovođe III klase sa osnovnom zaradom od 46.000,oo dinara, predviđenom za sve zaposlene koji su u tom periodu obavljali poslove poslovođe III klase;
• da je od 30. marta 2019. godine obavljala poslove prodavac senior pri čemu je ostvarila osnovnu zaradu u iznosu od 35.000,oo dinara, od 1. janura 2020. godine u iznosu od 36.500,oo dinara, od 1. januara 2021. godine u iznosu od 39.000,oo dinara, a počev od 1. janura 2022. godine osnovnu zaradu u iznosu od 41.000,oo dinara, što je predviđena osnovna zarada za sve zaposlene u B.B.. koji obavljaju poslove prodavac senior;
• da zarada zaposlenih zavisi od ugovorene osnovne zarade i zakonom predviđenih parametara za uvećanje zarade, odnosno predviđenih korektivnih elemenata predviđenih Pravilnikom o radu i ugovorom o radu koji su jednaki za sve zaposlene koji obavljaju iste poslove u B.B..;
• da se na osnovu navedenog može zaključiti da su netačni navodi podnositeljke pritužbe da joj „plata nije povećana a mlađim kolegama jeste“;
• da disciplinska prijava za koju podnositeljka pritužbe smatra da nije odgovorna jer je pisana na dan kada je prema rasporedu bila slobodna nije od značaja jer svi zaposleni duže određeni sektor robnih kategorija u prodajnom prostoru, na kojem su dužni da vode računa o rokovima upotrebljivosti, deklaracijama proizvoda i orgalnoleptičkim promenama;
• da je u sektoru koji duži podnositeljka pritužbe, pronađen artikal bez odgovarajuće deklaracije koji je morao biti povučen iz prodaje;
• da su zaposlenoj, za vreme njenog radnog angažovanja, četiri puta pisane disciplinske prijave, tri puta zbog pronalaženja proizvoda isteklog roka upotrebljivosti u prodajnom prostoru, i jednom što je u prodajnom prostoru maloprodajnog objekta ušla u raspravu sa drugim zaposlenim;
• da iako se radi o povredama radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, za koje je opštim aktom poslodavca predviđeno da se može raskinuti ugovor o radu, poslodavac ni u jednom od ovih situacija nije izrekao mere predviđene Zakonom o radu i opštim aktom;
• da je zaposlena, A.A., imala obuku za obavljanje poslova poslovođe u Trening centru u Zrenjaninu, za rad u maloprodajnom objektu; da je obučavana da samostalno obavlja poslove poslovođe, isto kao i drgi zaposleni koji su navedeni obuku pohađali;
• da je nakon završene obuke raspoređena na poslove poslovođe III klase;
• da iako je završila obuku, u praksi, navedene poslove u maloprodajnim objektima nije mogla samostalno da obavlja i naročito se teško snalazila u radu na na računaru zbog čega je raspoređena na poslove prodavac senior;
• da je prema „hijerarhiji“ prodavac senior treće lice u objektu, odnosno zaposleni koji menja poslovođu i ima status i zaradu veću od svih drugih prodavaca;
• da je podnositeljki pritužbe u decembru 2021. godine ponuđeno da pohađa doobuku u Treningu centru u Zrenjaninu, što je ona odbila, te joj je omogućeno da se obučava u samom maloprodajnom objektu u kojem je zaposlena;
• da se podnsiteljka pritužbe sama izjasnila za koje oblasti iz opisa poslova poslovođe želi obuku ( popis delikatesa – unošenje stavki u program, prijava kvara, praćenje putem kamere, slikanje nekog dokumenta i njegovo slanje, unošenje preporučenih količina i slanje, najnovija praćenja preko portala i sl.);
• da ukoliko položi test samostalnosti može joj biti ponuđeno mesto poslovođe u nekom od maloprodajnih objekata B.B.. na teritoriji grada Beograda, u skladu sa Zakonom o radu i potrebama organizacije procesa rada kod poslodavca;
• da su netačni navodi da je podnositeljka pritužbe diskriminisana na osnovu starosnog doba jer B.B.. ima oko 2.375 zaposlenih, od čega je 46 zaposlenih starosnog doba preko 60 godina, 403 zaposlenih starosnog doba od 50 do 60 godina starosti, dok je 15 zaposlenih raspoređeno na poslovima poslovođe a koja su približno starosnog doba kao podnositeljka pritužbe;
• da je 8. februara 2022. godine A.A. polagala test samostalnosti pred tročlanom komisijom;
• da podnositeljka pritužbe nije položila test samostalnosti u radu za obavljanje poslova poslovođe jer od 61 mogućih tačnih odgovora, podnositeljka imala 49 odnosno 12 netačnih odgovora;
• da je nakon testiranja komisija razgovarala sa podnositeljkom pritužbe i predočila joj mogućnost još jednog testiranja za 15 odnosno 30 dana, što je ona odbila;
• da je položen test samostalnosti u radu za poslove preduslov za raspoređivanje zaposlenih za obavljanje ovih poslova;
• da izuzetno zbog hitnosti obavljanja poslova, jer maloprodajni objekat uvek mora da ima zaposlenog raspoređenog na poslovima poslovođe, može da se rasporedi i zaposleni koji test nije položio;
• da se u tom slučaju raspoređuje zaposleni na obuci, na predlog referenta obuke i poslovnog konsultanta kako bi se utvrdilo da li taj zaposleni može samostalno da obavlja poslove, kako je postupljeno i u slučaju podnositeljke pritužbe u periodu od 1. decembra 2018. godine do 29. marta 2019. godine;
• da je poslodavac obavezan da zaposlenima obračunava i isplaćuje zaradu prema ugovorenim poslovima koje obavljaju pa se tako postupa i prema zaposlenima na obuci raspoređenim na poslove poslovođe;
• da B.B.. kao i drugi trgovinski lanci, suočen sa nemogućnošću nalaženja adekvatnih izvršioca na poslovima poslovođe, pogotovo u doba pandemije kada je više od 10% zaposlenih odsutno zbog privremene sprečenosti za rad;
• da kako bi se prevazišao problem nedostatka zaposlenih u mnogim slučajevima pribegava i skraćivanju radnog vremena za pojedine maloprodajne objekte;

1.7.  U prilogu izjašnjenja dostavljeno je: 1) mejl prepiske o organizaciji doobuke između A.A. i refentkinje obuke, Mirjane Obradović i mentorke u obuci – C.C.; 2) test sa polaganja ispita samostalnosti u radu u prisustvu tročlane komisije; 3) izvod iz procedure o sprovođenju obuke zaposlenih u maloprodajnim objektima.

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, Poverenik konstatuje da je među stranama nesporno da je A.A., 29. avgusta 2018. godine zasnovala radni odnos u privrednom društvu B.B.., na poslovima prodavac II
   • Uvidom u test sa polaganja ispita samostalnosti u radu za obavljanje poslova poslovođe u maloprodajnom objektu, od 8. februara 2022. godine navedeno je da A.A. imala 49 tačnih odgovora od 61 pitanja, odnosno na 12 pitanja nije dala tačan odgovor. Komisija u sastavu Branko Kapetanović, poslovni konsultant, Mirjana Obradović i  Marijana Jovanov, referentkinja obuke, doneli su odluku da A.A. nije položila test samostalnosti odnosno nije osposobljena za samostalno obavljanje poslova.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir  

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao. Odredbama stava 3. ovog člana propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.
• Zakon o radu[4] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Članom 15. stav 1. tačka 2. propisano je da je zaposleni dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, kao i da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Takođe, odredbom člana 17. ovog zakona propisano je da su poslodavac i zaposleni dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je privredno društvo B.B.. povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije time što A.A. nije omogućilo da napreduje, zbog njenog ličnog svojstva – starosnog doba. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet ovog postupka nije ispitivanje da li je poslodavac sprovodeći promene u organizaciji obavljanja poslova, postupao u skladu sa propisima kojima se regulišu radni odnosi, već isključivo ispitivanje eventualnog postojanja povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

3.7. Za postupanje u konkretnom predmetu važno je pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je privredno društvo B.B.. izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na privrednom društvu.  Uzimajući u obzir navode iz pritužbe da su samo mlađe kolege napredovale, da podnositeljka pritužbe nikada nije imala obuku kao mlađe kolege, da su se greške tolerisale samo mlađim kolegama dok su se podnositeljki pritužbe „tražile“ samo greške,  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga cenio da li činjenice i dokazi koje je privredno društvo B.B. ponudilo pružaju dovoljno osnova za zaključak da je postupanje poslodavca bilo zasnovano na razlozima koji nisu u vezi sa starosnim dobom podnositeljke pritužbe.

3.8. Pre upuštanja u analizu, Poverenik  konstatuje da među stranama u postupku nije sporno da je A.A. zasnovala radni odnos u privrednom društvu B.B.., 29. avgusta 2018. godine na poslovima prodavac II klase. Takođe, nesporno je da podnositeljka pritužbe, iako završila obuku za poslovođu nikada nije obavljala poslove poslovođe. Među stranama je nesporno i da je podnositeljki pritužbe ponuđeno da pohađa obuku za obavljanje poslova poslovođe, nakon čega će biti testirana testom samostalnosti. Dalje, nesporno je da je A.A. 8. februra 2022. godine polagala test samostalnosti u rada za obavljanje poslova poslovođe u maloprodajnom objektu i da isti nije položila.

3.9. Prema navodima iz izjašnjenja, A.A. je završila obuku za obavljanje poslova poslovođe u Trening centru B.B.. u Zrenjaninu za rad u maloprodajnom objektu, koji je kasnije nastavila u još dva maloprodajna objekta, gde je obučavana da samostalno obavlja poslove poslovođe, na isti način kao i ostali zaposleni. Nakon završene obuke, A.A. je raspoređena na poslove poslovođe III klase. Prema daljim navodima, položen test samostalnosti u radu za poslove poslovođe je po pravilu uslov za raspoređivanje zaposlenih za obavljanje ovih poslova. Izuzetno zbog hitnosti obavljanja poslova, maloprodajni objekat uvek mora da ima lice koje obavlja poslove poslovođe jer je isti odgovorno lice – računopolagač, i tada se na poslove poslovođe raspoređuje i zaposleni koji nije položio test. U tom slučaju raspoređuje se zaposleni na obuci na predlog referenta obuke i poslovnog konsultanta kako bi se utvrdilo da li taj zaposleni može samostalno da obavlja poslove, kako je postupljeno i u slučaju podnositeljke pritužbe, u periodu od 1. decembra 2018. godine do 29. marta 2019. godine, kada je obavljala poslove poslovođe bez položenog testa samostalnosti u radu.  Podnositeljka pritužbe, u praksi, poslove poslovođe  u maloprodajnom objektu B.B.. u Jajincima  nije mogla samostalno da obavlja i naročito se teško snalazila u radu na računaru zbog čega je raspoređena na poslove prodavac senior. Kako je dalje navedeno, test samostalnosti u radu tada nije obavljen jer je na osnovu zapažanja poslovnog konsultanta, koji obilazi maloprodajne objekte, kontroliše njihov rad i sagledava samostalnost u radu, utvrđeno da ne postoji očekivana samostalnost u radu podnositeljke pritužbe. Navedeno je potvrđeno i nakon organizovanja doobuke za poslovođe.

3.10. Uvidom u Proceduru o sprovođenju obuke zaposlenih u maloprodajnim objektima[5] članom 3. predviđene su tri vrste obuka i to: 1) za poslovođe i prodavce seniore; 2) za prodavce i 3) prodavce delikatesa seniore. Navedenim članom, obuka poslovođa i prodavaca seniora za nove i postojeće maloprodajne objekte počinje u Trening centru u Zrenjaninu u trajanju od 7 dana a potom nastavlja još 30 dana u Mentorskom centru. Odredba člana 7. navedene Procedure propisuje  treći test za poslovođe odnosno test samostalnosti u praktičnom radu gde testiranje obavljaju poslovni konsultant i RRM. Ako je testiranje završeno neuspešno odnosno kandidat za poslovođu ima više od 6 negativnih odgovora test samostalnosti se ponavlja posle 15 dana, a najduže posle 30 dana.

3.11. Analizom testa samostalnosti A.A. koji je obavljen 8. februara 2022. godine u maloprodajnom objektu Jajinci utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe na testu imala 61 pitanje od čega je na 49 pitanja odgovorila tačno, odnosno na  12  pitanja dala netačan odgovor. Komisiju testa samostalnosti za zaposlenu A.A. činili su: poslovni konsultant Branko Kapetanović i referentkinje obuke Mirjana Obradović i Marijana Jovanova. Analiza dela testa pokazala je da A.A. dala netačne odgovore na pitanja vezana za prijavu artikala sa kratkim rokom; šta radimo na kraju radnog vreme u ASW-u?; povrat dobavljač na period; prijem dobavljač nezavršen i povrat dobavljač nezavršen; predlog manjka magacin; predlog viška magacin; zaduženje za prijem robe u situaciji kada nisu isporučeni svi artikli sa računa; proveriti lager jednog artikla po robnoj kartici; uneti radne sate; prijaviti oštećenu robu koja je stigla iz DC-a; objasniti indikatore poslovanja; poznavanje procedure kod bolovanja i godišnjih odmora zaposlenih. U skladu sa članom 7. Procedure o sprovođenju obuke zaposlenih u maloprodajnim objektima, komisija je podnositeljki pritužbe predočila mogućnost još jednog testiranja posle 15, a najduže 30 dana – što je A.A. odbila.

3.12. Dalje, Poverenik je imao u vidu navode podnositeljke pritužbe da je samo „mlađim kolegama povećana plata“. S tim u vezi, potrebno je istaći da je podnositeljka pritužbe zasnovala radni odnos u privrednom društvu B.B.. 29. avgusta 2018. godine, na poslovima prodavac II klase. Dalje, Poverenik konstatuje da je u izjašnjenju istaknuto da zarada zaposlenih zavisi od ugovorene osnovne zarade i zakonom predviđenih parametara za uvećanje zarade, odnosno predviđenih korektivnih elemenata predviđenih Pravilnikom o radu koji su jednaki za zaposlene koji obavljaju iste poslove u privrednom društvu. Takođe, pojašnjeno je da je podnositeljka pritužbe zasnovala radni odnos na poslovima prodavac II klase na kojima je radila do 30. novembra 2018. godine u kom periodu je ostvarila osnovu zaradu od 32.000,oo dinara, predviđenu za sve zaposlene koji obavljaju ove poslove. Od 1. decembra 2018. godine pa do 29. marta 2019. godine, zbog potrebe procesa i organizacije rada, podnositeljka pritužbe obavljala je poslove poslovođe III klase sa osnovnom zaradom od 46.000,oo dinara. Dalje, od 30. marta 2019. godine podnositeljka pritužbe obavlja poslove prodavac senior i ostvaruje osnovnu zaradu od 35,000,oo odnosno od 1. januara 2020. godine u iznosu od 36.500,oo odnosno od 1. janura 2021. godine u iznosu od 39.000,oo, a počev od 1. janura 2022. godine osnovnu zaradu u iznosu od 41.000,oo što je predviđena osnovna zarada za sve zaposlene koji obavljaju poslove prodavac senior. Ceneći ove navode iz izjašnjenja, Poverenik nije mogao da prihvati navode podnositeljke pritužbe da „joj nije povećana plata“.

3.13. Prilikom razmatranja predmeta Poverenik je imao u vidu i navode iz izjašnjenja da B.B.. ima 2.375 zaposlenih, od čega je 46 zaposlenih starosnog doba preko 60 godina dok je 403 zaposlenih starosnog doba od 50 do 60 godina starosti. Ukazano je da na poslovima poslovođe trenutno zaposleno 15 lica približnog starosnog doba kao i podnositeljka pritužbe. Dodat je i podatak da B.B.. zbog potrebe procesa i organizacije rada radno angažuje i lica koja ostvaruju prava na starosnu penziju, njih 6 ukupuno, i ista lica  za isti rad ostvaruju istu osnovnu zaradu kao i zaposleni ostalog starosnog doba.

3.14. Na osnovu svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje mišljenje da u konkretnom slučaju nema povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da je privredno društvo B.B.. pružilo dovoljno osnova za zaključak da neraspoređivanje A.A. na radno mesto poslovođe nije u vezi sa storosnim dobom podnositeljke pritužbe.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi A.A. protiv privrednog društva B.B.. utvrđeno je da  nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“,  br. 22/09 i 54/21, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“,  br. 98/06, 115/21 – Amandmani I-XXIX, 16/22., član 21

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 i 95/18

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

767-21 Nije utvrđena diskriminacija na osnovu starosnog doba u oblasti rada i zapošljavanja