br. 07-00-576/2021-02 datum: 22.2.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženja građana A. A., protiv osiguranja B. B. zbog diskriminacije lica na osnovu starosnog doba, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja. Udruženje građana A. A., obavestilo je Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih agencija“. Dobrovoljna ispitivačica diskriminacije je posetila osiguravajuću kompaniju na Novom Beogradu, sa ciljem da se iformiše o uslovima za zaključenje zdravstvenog putnog osiguranja. Pošto je navela razlog svog dolaska, zaposleni je informisao da je starija gospođa i da njihova kompanija  „osigurava putnike do 85 godina starosti“. U izjašnjenju osiguravajućeg društva je, između ostalog navedeno da se prema uslovima osiguranja, osiguravajućeg društva pokrivaju osigurani slučajevi za lica do navršene 85 godine života, i da nije bilo neopravdanog pravljenja razlike u odnosu na lica mlađa od nje, već je na navedeni način legitimno i u skladu sa odredbama ZOO, izvršena procena rizika osiguranog slučaja kao budućeg neizvesnog događaja, koji je nezavisan od volje ugovarača i shodno toj proceni određena je prihvatljivost rizika za ovu uslugu osiguranja. Poverenik je istako da je nesporno da je osiguranje B. B., kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je naveo da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 85 godina, koje žele da budu osigurane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu od  osiguranja B. B. u tome sprečene, budući da ova osiguravajuća kuća osobama preko 85 godina ne pruža uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu, ni pod kojim uslovima, što ukazuje da ne postoji srazmernost između ovako restriktivnog ograničenja i cilja koji se želeo postići. Godine života, same po sebi, ne znače da će nužno nastupiti i osigurani rizik, zbog čega je neophodna individualna procena rizika. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u doneo mišljenja da je  propisivanjem gornje starosne granice od 85 godine života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu osiguranje B. B.povredilo odredbe čl. 6, 17. st. 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Udruženja građana A. protiv osiguranja B. B., zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Udruženje građana A., obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih agencija“, kako bi neposredno proverili da li zaposleni u osiguravajućim agencijama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije;
• da je situaciono testiranje sprovedeno 3. avgusta 2021. godine, tako što je testerka posetila poslovnic osiguranja B. B. na Novom Beogradu u pratnji V. V., koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udruženja građana A. A., kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, jer je planirala da letuje u Albaniju;
• da je razgovarala sa zaposlenim u poslovnici i da je u razgovoru navela da je rođena 1940. godine, a da je njen suprug stariji od nje. Zaposleni u poslovnici je informisao da je granica za osiguranje „starijih građana“ 85 godina starosti, s time da je za „starosno doba“ između 70 i 85 godina premija 100% uvećana u odnosu na ostale osiguranike;
• da je upitala zaposlenog u posovnici zašto je starosna granica 85 godina, i da je dobila odgovor da je „sistem tako podešen“ i da on ne može ništa da uradi po tom pitanju;
• da je zaposleni u poslovnici naveo da su pružali uslugu putnog zdravstvenog osiguranja profesoru, koji je često putovao na kongrese u inostranstvo, ali kada je napunio 85. godina nisu mogli da zaključe putno zdravstveno osiguranje jer ga „sistem više nije prepoznao, zbog čega je njemu bilo žao“;
• da nije bilo potrebe za kontrolnim testiranjem s obzirom da je u razgovoru jasno rečeno da su godine života razlog zbog kojeg ne može da se uplati osiguranje.
  • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 3) Obaveštenje o rezultatima situacionog testiranja zA osiguranje B. B.; 4) Izveštaj testerke.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[2], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od G., predsednika Izvršnog odbora.
  • U izjašnjenju D., članice Izvršnog odbora između ostalog navedeno je:
• da Akcionarsko društvo za osiguranje B. B. delatnost obavlja u skladu sa zakonom, opštim aktima, aktima poslovne politike, pravilima struke i aktuarske struke kao i dobrim poslovnim običajima;
• da pri zaključivanju ugovora o osiguranju postupa nediskriminatorno, transparentno i profesionalno, uzimajući u obzir potrebe ali ceneći i rizike koji mogu da nastupe u određenim situacijama;
• da je u cilju tačne procene činjenice da li se u delatnosti osiguranja, kao i u konkretnom slučaju može govoriti o elementima diskriminacije, neophodno razumevanje struke osiguranja i pravila na kojima se zasnivaju odnosi ugovornih strana koji se uspostavljaju u ugovorima o osiguranju;
• da su instituti koji čine pravna obeležja ugovora o osiguranju uspostavljeni Zakonom o obligacionim odnosima, koji počivaju na imperativnim normama uz mogućnost da se od njih odstupi samo gde je to dopušteno ili ukoliko se ugovaračima pruža mogućnost da postupe kako hoće;
• da se aleotornost ugovora o osiguranju ogleda u činjenici da u momentu ugovaranja nisu poznata ukupna uzajamna davanja između ugovornih strana, i da predmet ugovora o osiguranju može da bude događaj koji je neizvestan, koji je nastao bez znanja i isključive volje osiguranik, koji je moguć i dozvoljen;
• da se imperativnost odredbi o pokrivanju rizika koji mora biti neizvestan, prevasohno odnosi na osiguravače, te je društvo u obavezi da o ovoj činjenici vodi računa prilikom uspostavljanja ugovornog odnosa sa osiguranikom koji je moguć i dozvoljen;
• da osiguravač to čini na osnovu statističkih i drugih aktuarskih podataka već u momentu razvoja proizvoda i koncipiranja uslova i tarifa osiguranja, te da ukoliko u tom procesu dođe do zaključka da rizik ima obeležja izvesnosti u bilo kom smislu (i u smislu izvesnosti njegovog ostvaranje zbog godina života),osiguravač ima pravo i obavezu da svojim aktima poslovne politike definiše određena isključenja;
• da dokaz o imperativnosti ovih odredbi u pogledu neizvesnoti rizika predstavlja odredba člana 898. stav 2. ZOO koji definiše između ostalog, da je ugovor o osiguranju ništav ako je u momentu njegovog zaključenja bilo elemenata izvesnosti da će nastupiti;
• da su od značaja i odredba člana 908. ZOO koje u određenim situacijama omogućavaju osiguravaču da poništi ugovor o osiguranju ukoliko su okolnosti vezane za rizik takve da rizik ne bi bio prihvaćen u osiguranje;
• da se prema navodima iz pritužbe gospođa Dimitrijević informisala o putničkom zdravstvenmo osiguranju sa asistencijom za vreme boravka osiguranika u inostranstvu;
• da se prema uslovima osiguranja, osiguravajućeg društva pokrivaju osigurani slučajevi za lica do navršene 85 godine života;
• da je prilikom ugovaranja putničkog zdravstvenog osiguranja starost osiguranika okolnost od značaja za ocenu rizika, za ograničenje osiguranja na osiguranike do 85 godina starosti postoji objektivno i razumno opravdanje sa legitinim ciljem;
• da navedenim postupanjem nije bilo neopravdanog pravljenja razlike između gospođe Dimitrijević u odnosu na lica mlađa od nje, a koja je zasnovana na godinama života, već je na navedeni način legitimno i u skladu sa odredbama ZOO, izvršena procena rizika osiguranog slučaja kao budućeg neizvesnog događaja, koji je nezavisan od volje ugovarača i shodno toj proceni određena je prihvatljivost rizika za ovu uslugu osiguranja;
• da je Društvo prilikom razvoja i unapređenja proizvoda putničkog zdravstvenog osiguranja odredilo starosnu granicu i tarifu, vodeći računa pre svega o proceni rizika, koristeći informacije iz pouzdanih izvora, onih koje su relevantne za konkretan proizvod osiguranja, i da je Društvo izvršilo opravdanu segmentaciju imajući u vidu rizike;
• da je Društvo svoj stav izgradilo na nizu stručne literature i iskustvenih podataka, i da su dostavili tabelarni prikaz kriterijuma koje treba zadovoljiti da bi rizik bio osigurljiv, iz stručne literature „Limits of insurability“ autora Brauč Berlinera, i da su u trećoj koloni date ocene rizika za potencijalno putno osiguranje, i da je starost odlučujući faktor za procenu rizika;
• da je Društvo odlučilo da konkretnim osiguranjem pokrije osigurane slučajeve za lica do navršene 85 godine života, uzimajući u obzir statističke podatke vezane za tabelu mortaliteta, na osnovu koje je evidentno da smrtnost nakon navršenih 85 godina života u velikoj meri raste;
• da je društvo prilikom donošenja odluke o ograničenju pristupne starosti tražilo alternative koje bi što manje uticale na princip jednakog tretmana, ali ograničenje pristupne starosti bilo je jedino moguće rešenje imajući u vidu da jedno od osnovnih pravila u delatnosti osiguranja jeste da osiguravač mora postupati u interesu „rizične zajednice osiguranika“, te da mora voditi računa o pravilnoj selekciji rizika koje prima u osiguravajuće pokriće po svakom proizvodu osiguranja pojedinačno. Kako se ne bi dogodila situacija da zbog prihvata „teških rizika“ u osiguranje koji nose viši stpen mogućnosti ostvarenja, zahteva povećanje rezervi, a što podrazumeva povećanje premije osiguranja za kompletnu „zajednicu osiguranika“;
• da je praksa prepoznata u zemljama Evropske unije, te je Društvo svoje postupanje uskladilo sa domaćim propisima, tako i sa evropskom praksom;
• da imajući u vidu navedeno prilikom određivanja granice „pristupne starosti u predmetno osiguranje“, Društvo ne postupa diskriminatorno s obzirom da starosno doba ne posmatra kao lično svojstvo osiguranika zbog kojeg se određena lica stavljaju u neravnopravan položaj, ili se neopravdano pravi razlika ili nejednako postupanje u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, već starosno doba predstavlja osnovni parametar u proceni rizika osiguranja u konkrenoj vrsti osiguranja – putničkom zdravstvenom osiguranju;
• da Društvo smatra da nije postupilo protivno Zakonu o zabrani diskriminacije, te da navedeno ne predstavlja diskriminaciju u smislu Zakona, te da je opisano postupanje Društva objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 4. avgusta godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je (testerka) trećeg avgusta 2021. godine, posetila poslovnicu osiguranja B. B. na Novom Beogradu u pratnji V. V., koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udruženja građana B. B., kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, jer je planirala da letuje u Albaniju. Navedeno je da je razgovarala sa, zaposlenim u poslovnici, i da je u razgovoru navela da je rođena 1940. godine, a da je njen suprug stariji od nje. Zaposleni u poslovnici je informisao da je granica za osiguranje „starijih građana“ 85 godina starosti, s time da je za „starosno doba“ između 70 i 85 godina premija 100% uvećana u odnosu na ostale osiguranike. Istaknuto je da je testerka upitala zaposlenog u posovnici zašto je starosna granica 85 godina, i da je dobila odgovor da je „sistem tako podešen“ i da on ne može ništa da uradi po tom pitanju.
• U izjavi testrke navedeno je da je „dana 3. avgusta 2021. godine, u 8:30 časova zajedno sa gospođom Nadeždom Satarić posetila Osiguravavjuću kompaniju osiguranje B. B. na Novom Beogradu, sa ciljem da se iformišem o uslovima za zaključenje zdravstvenog putnog osiguranja jer sa svojim suprugom planiram putovanje u Albaniju. Pošto sam rekla razlog svog dolaska, gospodin koji je bi za pultom rekao mi je: Vidim da ste starija gospođa pa moram odmah da Vam napomenem da naša kompanija osigurava putnike do 85 godina starosti“.
• U izjašnjenju osiguranje B. B. nije osporilo navode iz pritužbe da ne pružaju uslugu putnog osiguranja licima koja su starija od 85 godine. Naveli su da se Prema uslovima osiguranja, osiguravajućeg društva pokrivaju osigurani slučajevi za lica do navršene 85 godine života;
• Uvidom u internet stranicu osiguranja B. utvrđeno je i za paket putnog osiguranja Međunarodno putno osiguranje navedeno da ga mogu zaključiti sve osobe do 85 godina života – domaći i strani državljani koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Takođe, s obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 23. st. 1.-3. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da je  zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra se diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su: 1) postavljanje posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje, uključujući i uslove u pogledu zarade i prestanka radnog odnosa, za omladinu, starije i lica koja imaju obavezu izdržavanja ili staranja, a sa ciljem podsticanja njihovog uključivanja na tržište rada ili obezbeđivanja njihove zaštite; 2) određivanje minimalnih uslova u pogledu starosnog doba, radnog iskustva ili godina službe za pristup zapošljavanju ili obezbeđivanju određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem; 3) određivanje najviše starosne granice za popunjavanje radnih mesta, koja se zasniva na zahtevima vezanim za dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje za određeno radno mesto ili na potrebi za razumnom dužinom radnog staža pre ispunjavanja uslova za ostvarenje prava na penziju.

• Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014)[5] Komitet je potvrdio prava starijih osoba i preporučio državama članicama mere u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Poseban osvrt dat je na oblasti nediskriminacije, samostalnosti i participacije, zaštite od nasilja i zlostavljanja, socijalne zaštite i zapošljavanja, nege i uređenja pravnog sistema. Između ostalog, državama članicama je preporučeno da starije osobe uživaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i starosno doba, kao i da starije osobe treba da dobiju odgovarajuće resurse koje im omogućavaju da imaju adekvatan životni standard i učestvuju u javnom, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Akcionarsko društvo za osiguranje B. B. propisivanjem da uslugu putnog zdravstvenog osiguranja ne pruža osobama starijim od 85 godina povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije stavivši ova lica u neopravdano nepovoljniji položaj samo na osnovu njihovog starosnog doba, odnosno godina života.
• S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje valjanog dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. S tim u vezi, prema članu 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju. Situaciono testiranje predstavlja metod dokazivanja diskriminacije, a jedan od ciljeva ove metode je da se dokaže da postoji praksa da se osobe koje poseduju određeno lično svojstvo, u uporedivoj situaciji, nepovoljnije tretiraju u odnosu na osobe koje ne poseduju to lično svojstvo.
• Naime, u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u prostorijama poslovnice Akcionarskog društva za osiguranje B. B. na Novom Beogradu 3. avgusta 2021. godine, ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća u postojanje diskriminacije prilikom osiguranja lica za vreme puta i boravka u inostranstvu i to prema osobama starijim od 85 godine života, što je konstatovano u izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 4. avgusta 2021. godine. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je podneta pritužba.
• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 3. avgusta 2021. godine, kao i izjave testerke, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je osiguranje B. B. pružilo dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.
• Poverenik najpre konstatuje da je osiguranje B, B, u izjašnjenju navelo da se u skladu sa Opštim uslovima za putničko zdravstveno osiguranje sa asistencijom za vreme boravka u inostranstvu (o kojem se testerka informisala) pokrivaju osigurani slučajevi za lica do navršene 85. godine života, domaće državljane i strane državljane, pod uslovom da imaju prebivalište, odnosno dozvolu za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Uvidom na internet stranicu osiguranjA utvrđeno je i za paket putnog osiguranja Međunarodno putno osiguranje navedeno da ga mogu zaključiti sve osobe do 85 godina života – domaći i strani državljani koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije.
• Poverenik je posebno imao u vidu navode izjašnjenja da je uspostavljen odnos srazmernosti između učinjenog razlikovanja i cilja kome se težilo, uzimajući u obzir prirodu putničkog zdravstvenog osiguranja, a posebno identifikaciju i procenu rizika, kao i imperativnost odredbi Zakona o obligacionim odnosima o prirodi rizika koji se može osigurati.
• Zbog toga je Poverenik posebno analizirao da li je različito postupanje osiguravajućeg društva na osnovu starosnog doba razumno i objektivno opravdano legitimnim ciljem, kao i da li su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni. Nesporno je da osiguravajuća društva imaju legitimni cilj da u skladu sa Zakonom o osiguranju i Zakonom o obligacionim odnosima propisuju uslove ugovora o osiguranju i identifikuju, procenjuju i mere rizike kojima je osiguravajuće društvo izloženom u svom poslovanju, kao i da je potpuno legitimno, razumno i opravdano da osiguravajuće društvo teži da posluje u pravcu ostvarivanja profita i zaštite od rizika. Dalje je potrebno analizirati da li postavljanje gornje starosne granice kao uslova za pružanje usluge primeren i nužan načini ostvarivanja cilja.
• U izjašnjenju osiguravajućeg društva je navedeno, između ostalog, da je utvrdilo da starosno doba preko 85 godina predstavlja rizik koji nije u skladu sa aleatornom prirodom ugovora o osiguranju, te predstavlja rizik koji nema ekvivalentno plativu premiju osiguranja, odnosno obračunom adekvatne premije osiguranja ugovor bi izgubio svoju aleatornu prirodu (moglo bi se govoriti o jednakosti prestacija ugovornih strana). Poverenik pre svega ukazuje da su aleatorni ugovori oni kod kojih u momentu njihovog zaključenja nije poznata visina i uzajamni odnos prestacija, odnosno, ne zna se tačno ko šta prima i šta ko duguje. Kod aleatornih ugovora se u trenutku zaključenja ugovora ne zna za koju će stranu nastati pravo, a za koju obaveza kao i kolika će biti visina obaveze, već to zavisi od nekog neizvesnog i vremenski neodređenog događaja^[6]. Kod ugovora o osiguranju aleatornost podrazumeva neizvesnost da li će nastupiti osigurani slučaj. Činjenica smrti je nesporna za svako ljudsko biće, a starosno doba nije samo po sebi garancija da će činjenice nastupiti pre ili kasnije. Zbog toga je starosno doba samo jedan od faktora za procenu rizika i alearotnost ugovora o osiguranju postoji bez obzira na starosno doba osiguranika jer nastupanje činjenice smrti ne zavisi samo od starosnog doba (već i od zdravstvenog stanja, rizičnog ponašanja, pa čak i slučaja).
• Poverenik, nadalje, konstatuje da procena rizika, kao i obaveza osiguravajućeg društva da dugoročno ispunjava svoje obaveze odgovornim preuzimanjem rizika, mogu uticati na uslove pod kojima će nekoj osobi biti ponuđeno zaključenje ugovora o osiguranju, ali nikako ne mogu biti faktor koji isključuje pružanje usluge osiguranja određenom krugu lica. Poverenik, nadalje, konstatuje da se u konkretnom slučaju radi o pružanju usluge koja se nudi neograničenom broju lica i koja je dizajnirana da zadovolji određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, usluga osiguranja lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu mora biti dostupna svim osobama.
• Takođe osiguravajuće društvo je u izjašnjenju navelo da Zakon o obligacionim odnosima pruža mogućnost osiguravaču da „ne preduzima rizik ako je njegovo nastupanje izvesno“, i da „dokaz imperativnosti odredbi u pogledu neizvesnoti rizika“ predstavlja odredba člana 898. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima [7] koja propisuje da je ugovor o osiguranju ništav ako je u času njegovog zaključenja već nastao osigurani slučaj, ili je taj bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da će nastupiti, ili ako je već tada bila prestala mogućnost da on nastane. Povodom ovih navoda Poverenik ističe da se ugovor o putnom zdravstvenom osiguranju zaključuje između osiguravajućeg društva i lica koje je izrazilo želju za ovom vrstom usluge, te je u tom smislu razumno da osiguravajuće društvo vrši individualnu procenu klijenata na osnovu niza faktora za procenu rizika pri sklapanju ugovora o putnom osiguranju, kako bi se obezbedila srazmernost između preduzete mere i cilja koji se želeo postići. Iz tog razloga, nije prihvatljivo da se a priori odredi granica od 85 godina starosti, a naročito se ne može prihvatiti da ove godine života predstavljaju „okolnost da je izvesno da će osigurani slučaj nastupiti“, obzirom da je „nastupanje osiguranog slučaja“ uslovljeno nizom različitih okolnosti.
• Dakle evidentno je da ne postoji srazmera između preduzetih mera, da se osobama starijim od 85 godine, ne pruža usluga putnog zdravstvenog osiguranja zbog procene da je za ta lica rizik smrti izuzetno visok, i da bi ugrozio poslovanje osiguravajućeg društva, s obzrom da bi se cilj koji se želi postići mogao ostvariti i na drugi način koji ne bi u potpunosti isključio mogućnost da osobe starije od 85 godine zaključe ugovor o osiguranju lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. Naime osiguravajućem društvu su na raspolaganju druge metode kojima može da se postigne balans između „poslovnog rizika“ i mogućnosti plasiranja usluge putnog zdravstvenog osiguranja osobama starijim od 85 godina života, kao što su: potvrda o zdravstvenom stanju klijenta, cenovni okvir, slučajevi koje pokriva putno zdravstven osiguranje i dr.
• Povodom navoda iz izjašnjenja da je praksa postavljanja granice starosti za putno osiguranje prepoznata u zemljama Evropske unije, Poverenik pre svega ukazuje da se na teritoriji Republike Srbije primenjuje domaće zakonodavstvo i da norme zakona drugih država nisu obavezujuće na teritoriji Republike Srbije. Međutim u tom kontekstu Poverenik navodi da je Republika Srbija u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji, koji se između ostalog sastoji u harmonizciji zakonodavstva Republike Srbije sa komuniranim pravom Evropske Unije, i da je Direktivom EU br. 2016/97[8] Evropskog Parlamenta koja se odnosi na osiguravajuća društva i sektor osiguranja, između ostalog navedeno da je Direktiva doneta kako bi „Potrošači/klijenti imali isti nivo zaštite uprkos razlikama između kanala distribucije. Kako bi se garantovala primena istog nivoa zaštite i da potrošači mogu imati koristi od uporedivih standarda, posebno u oblasti pružanja isluga i informacija koje se odnose na sektor osiguranja“. U direktivi je istaknuto takođe „da su trenutne finansijske turbulencije naglasile važnost obezbeđivanja efikasne zaštite potrošača u svim finansijskim sektorima. Stoga je potrebno ojačati poverenje klijenata i učiniti regulatorni tretman distribucije proizvoda osiguranja ujednačenijim kako bi se obezbedio adekvatan nivo zaštite svih korisnika usluge osiguranja širom Unije bez diskriminacije“(tačke 6. i 10. preambule dirketive). Ova Direktiva neće uticati na ovlašćenje država članica da preduzimaju odgovarajuće i nediskriminatorske mere povodom nepravilnosti u radu pružalaca usluge osiguranja na njenoj teritoriji koje su u suprotnosti sa domaćim zakonskim odredbama, u meri u kojoj je to neophodno (član 9. stav 1).

Takođe u tom kontekstu, svedoči i primer iz prakse nadležnog organa za zaštitu od diskriminacije Rumunije^[9] iz 2020. godine gde je jednoglasno utvrđeno „da nametanje maksimalne starosne granice pri sklapanju ugovora o putnom zdravstvenom osiguranju predstavlja diskriminaciju prema Rumunskom zakonodavstvu. Savet je zaključio da takva praksa, koja preovlađuje u sektoru osiguranja, predstavlja akt diskriminacije na osnovu godina starosti, jer predstavlja akt isključenja/odbijanja pristupa javnim zdravstvenim uslugama, za pojedine kategorije građana. Članovi Saveta su jednoglasno usvojili odluku i obavezali osiguravajuće kuće da izmene uslove poslovanja koji se odnose na godine starosti prilikom sklapanje ugovora o putnom zdravstvenom osiguranju“.

• Nesporno je da je osiguranje B. B,, kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 85 godina, koje žele da budu osigurane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu od osiguranja B. B. u tome sprečene, budući da ova osiguravajuća kuća osobama starosne dobi od preko 85 godina ne pruža uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. S obzirom na navedeno, Poverenik je mišljenja da uskraćivanje pružanja usluge osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu osobama starijim od 85 godine nije primeren i nužan načini ostvarivanja cilja osiguravajućeg društva (odgovorno poslovanje i pristupanje rizicima).
• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je osiguranje B. B., propisivanjem gornje starosne granice od 85 godina života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem gornje starosne granice od 85 godine života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu Akcionarsko društvo za osiguranje B. B., prekršilo je odredbe čl. 6, 17. stav 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Akcionarskom društvu za osiguranje B. B. da uskladi uslove za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu u svojim internim opštim aktima sa antidiskriminacionim propisima, tako što će propisati mogućnost osiguravanja i lica preko navršenih 85 godina života.

Potrebno je da Akcionarsko društvo za osiguranje B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Akcionarsko društvo za osiguranje B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, broj 22/09 i 52/21

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[5] Preporuka SM/Rec(2014)2  usvojena na 1192. sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 19. februara 2014. godine

[6] Đorđe Nikolić, Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd: Projuris

[7] „Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, „Službeni list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 18/20

[8] Dirktiva EU br.2016/97. dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097

[9] Odluka Rumunskog saveta za borbu protiv diskriminacije iz 2020. godine, dostupno na: https://www.cncd.ro/wp-content/uploads/2021/01/Hotarare-470-2020-1.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

742-21 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva starosno doba