br. 07-00-525/2022-02 datum: 24.5.2023.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. .A protiv Gradske uprave, B. B. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da se objekat Gradske uprave, B. B. sastoji od prizemlja i 3 sprata i da postoji ulaz u prizemlje objekta za osobe sa invaliditetom koje koriste kolica za kretanje, ali da nemaju pristup spratovima u okviru objekta, jer stepenice između spratova predstavlja trajnu nesavladivu arhitektonsku prepreku. Gradska uprava, B. B. nije dostavila izjašnjenje na navode iz pritužbe. Analizom navoda iz pritužbe, dostavljenih dokaza, kao i uvidom na licu mesta od strane zaposlenog u Stručnoj službi Povrenika za zaštitu ravnopravnosti utvrđeno je da na ulazu u objekat postoji betonska rampa za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica te da je omogućen pristup prizemlju i Uslužnom centru Gradske uprave. Dalje, uvidom na licu mesta je uočeno da tokom boravka u objektu osobe sa invaliditetom koje koriste kolica nisu u mogućnosti da pristupe kancelarijama koje se nalaze u okviru objekta Gradske uprave na prvom, drugom i trećem spratu, jer su spratovi povezani stepenicama. Imajući u vidu propise koji propisuju obavezu da objekti u javnoj upotrebi moraju biti pristupačnosti, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, a na osnovu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je doneo mišljenje da Gradska uprava, B. B. nije obezbedila uslove da prostor i usluge koje u tom prostoru pruža, budu u potpunosti pristupačne, odnosno dostupne osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, čime su povređene odredbe člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Poverenik je preporuručio Gradksoj upravi B. B. da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti tako što će obezbediti pristupačnost objekta odnosno organizovati rad u Gradskoj upravi na pristupačan način za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica tako da mogu samostalno i ravnopravno sa drugima da koriste sve usluge i prisustvuju zakazanim sastancima.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu je podela A. A. protiv Gradske uprave, B. B. zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da se objekat Gradske uprave, B. B. sastoji od prizemlja i 3 sprata;
– da je pristup objektu otežan za osobe sa invaliditetom, osobe koje se otežano kreću i starije osobe;
– da postoji ulaz u prizemlje objekta u vidu betonske rampe za osobe sa invaliditetom koje koriste kolica za kretanje, ali da nemaju pristup spratovima u okviru objekta, jer stepenice između spratova predstavljaju trajnu nesavladivu arhitektonsku prepreku za osobe koje se kreću uz pomoć invalidiskih kolica;
– da je zbog posla koji obalja podositeljka pritužbe u obavezi da često prisustvuje sastanicma na trećem spratu objekta Gradske uprave, i da ona kao osoba sa invaliditetom ima „velike poteškoće da se penje do trećeg sprata“;
– da su u Gradskoj upravi zaposlene dve osobe sa invaliditetom koje se otežano kreću;
– da predlaže ugradnju lifta ili elektro – motorne rampe u objektu Gradske uprave, B. B.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je fotografija ulaza u zgradu Gradske uprave i stepenica između spratova.
1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je od Gradske uprave, B. B. zatraženo da se izjasni o navodima pritužbe. Gradska uprava, B. B. primila je zahtev za izjašnjenje 6. decembra 2022. godine i ponovljeni zahtev za izjašnjenje 23. februara 2023. godine, ali nisu dostavili izjašnjenje na navode iz pritužbe.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u fotografiju koja je dostavljena uz pritužbu utvrđeno je da na ulazu u zgradu Gradske uprave, B. B. postoji izgrađena betonska rampa za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću.
2.2. Uvidom u drugu fotografiju dostavljenu uz pritužbu utvđeno je da su spratovi u okviru objekta Gradske uprave povezani stepenicama koje se sastoje iz dva nivoa između svakog sprata.
2.3. Neposrednim uvidom zaposlenog u Stručnoj službi Poverenika konstatovano je da na ulazu u objekat postoji betonska rampa za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica te da je omogućen pristup prizemlju i Uslužnom centru Gradske uprave. Dalje, uvidom na licu mesta je uočeno da tokom boravka u objektu osobe sa invaliditetom koje koriste kolica nisu u mogućnosti da pristupe kancelarijama koje se nalaze u okviru objekta Gradske uprave na prvom, drugom i trećem spratu, jer su spratovi povezani stepenicama. Naime, međuspratne konstrukcije povezane su sa po 10 stepenica, gde se između stepeničnih krakova nalazi podest, zatim još 10 stepenica kojima se pristupa prvom spratu Gradske uprave. Pristup drugom i trećem spratu je identičan i sastoji se takođe od stepeništa i podesta između stepeničnih krakova, pri čemu nije uočena podizna rampa niti drugo sredstvo koje bi osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica moglo da omogući pristup kancelarijama koje se nalaze na ovim spratovima.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i dokaze koji su priloženi, kao i činjenice utvrđene prilikom odlaska zaposlenog iz Stručne službe Poverenika na lice mesta i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].
3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.
3.4. U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (član 5 f).
3.5. Takođe, Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih. Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uključi organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.
3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.7. Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se odnose na zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
3.8. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[4], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. istog člana propisano da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije.
3.9. Zakonom o planiranju i izgradnji[5], uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisao je da zgrade jave i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3.10. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[6] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju, između ostalog i objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i poslovni objekti. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalje, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge). Odredbama člana 17. ovog pravilnika, između otalog, propisane su dimenzije širine ulaznih vrata, neophodne za nesmetan prolaz osoba sa invaliditetom, koje se kreću uz pomoć kolica, dok je članom 18. stav 2. propisano da podovi u stambenim i drugim prostorijama ne mogu imati visinske razlike niti druge prepreke (pragove), a ako ih imaju one ne mogu biti više od 2 centimetra i moraju biti zaobljenih ivica.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.11. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je objekat Gradske uprave, B. B. pristupačan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica.
3.12. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da su povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na Gradskoj upravi B. B.
3.13. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da analiza navoda iz pritužbe i dokaza, odnosno fotografija koje su uz pritužbu dostavljene ukazuju da na ulazu u objekat postoji betonska rampa za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica na načini da je omogućen pristup prizemlju i Uslužnom centru Gradske uprave, međutim nije obezbeđen pristup gornjim spratovima u okviru objekta Gradske uprave. Saglasno tome, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Gradska uprava, B. B.. Međutim Gradska uprava nije dostavila izjašnjenje na navode iz pritužbe, iako je zahtev za izjašnjenje primila, pri čemu je Poverenik u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja ovaj zahtev ponovio.
3.14. Navode podnositeljke pritužbe potvrđuje i uvid koji je na licu mesta izvršio zaposleni u Stručnoj službi Povrenika za zaštitu ravnopravnosti. Uvidom je utvrđeno da se na ulazu u objekat nalazi betonska rampa na koji način je osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica omogućen pristup prizemlju i Uslužnom centru Gradske uprave. Daljim uvidom je konstatovanoda se u prizemlju objekta nalazi stepenište koje se sastoji od 10 stepenica, te da se između stepeničnih krakova nalazi podest zatim još 10 stepenica kojima se pristupa prvom spratu Gradske uprave. Pristup drugom i trećem spratu je identičan i sastoji se takođe od stepeništa i podesta između stepeničnih krakova, pri čemu nije uočena podizna rampa niti drugo sredstvo koje bi osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica moglo da omogući pristup kancelarijama koje se nalaze na ovim spratovima.
3.15. Dakle, očigledno je da osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ne mogu samostalno da pristupe prostorijama i kancelarijama koje se nalaze u Gradskoj upravi, B. B. na prvom, drugom i treće spratu. Podnositeljka pritužbe je u pritužbi navela da zbog činjenice da koristi kolica nije u mogućnosti da pristupi prostorijama na trećem spratu i sastancima koje se u njima održavaju. S obzirom da se Gradska uprava B. B.nije izjasnila niti uz izjašnjenje dostavila dokaze da je rad uprave organizovan na takav način da su sve usluge dostupne kao i da se sastanci održavaju u prostorijama koje su pristupačne osobama koje za kretanje koriste kolica ili koje se otežano kreću, primenom člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik je doneo mišljenje u ovom predmetu u kojem je utvrdio povredu odredaba člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom jer omogućava aktivno učešće u svim oblastima života na ravnopravnoj osnovi. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno, biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naglašava da poštovanje ličnosti i dostojanstva osobe sa invaliditetom zahteva obezbeđivanje uslova za samostalnost osobe sa invalidtetom u korišćenju javnih usluga i prostora. Pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno i ravnopravno učešće u svim sferama društvenog života, na ravnopravnoj osnovi. Neophodno je naglasiti da se nepristupačnošću javnih površina i objekata, osobe sa invaliditetom dovode u situaciju u kojoj im je onemogućeno ili otežano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna svim drugim građanima i građankama.
3.17. U redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2022. godinu[7] navedeno je da je tokom 2022. godine Povereniku upućen veći broj pritužbi zbog nepristupačnosti različitih objekata (60% ukupnog broja pritužbi podnetih po ovom osnovu). U izveštaju je ukazano da pristupačnost, kako arhitektonska tako i informaciona i komunikaciona jedan je od osnovnih preduslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Poverenik više godina ukazuje na neophodnost intenziviranja rada na primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima sa ciljem omogućavanja nesmetanog pristupa javnim objektima i površinama, javnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama za sve građane.
3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije, međunarodni ugovori i zakonski okvir u ovoj oblasti nesumnjivo nameću dužnost nadležnim organima da preduzmu sve potrebne mere radi obezbeđivanja pristupačnosti objekata i površina u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. S tim u vezi odredbama člana 5. Zakona o planiranju i izgradnji[8] propisano je da se zgrade javne i poslovne namene moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3.19. Imajući u vidu sve navedeno, a polazeći od propisa koji su obavezujući u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti objekata u javnoj upotrebi, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u konkretnom slučaju utvrdio povredu prava iz Zakona o zabrani diskriminacije a u vezi sa odredbama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
4. MIŠLjENjE
Gradska uprava, B. B. nije obezbedila uslove da prostor i usluge koje u tom prostoru pruža budu u potpunosti pristupačne, odnosno dostupne osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, čime su povređene odredbe člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradskoj upravi, B. B.:
5.1. Da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti tako što će obezbediti pristupačnost objekta odnosno organizovati rad u Gradskoj upravi na pristupačan način za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica tako da mogu samostalno i ravnopravno sa drugima da koriste sve usluge i prisustvuju zakazanim sastancima.
Gradska uprava, B. B. obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja.
Protiv ovog mišljenja i preporuke nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.
[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.
[4] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16
[5] „Službeni glasnik RS”, br.72/09, 81/09,64/10, 24/11,121/12,42/13, 50/13, 98/13,132/14,145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr.zakon, 9/20i 52/21)
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 22/15
[7] https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/ http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2021-compressed.pdf chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf
[8] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
740-22 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства инвалидитет 
