br. 07-00-538/2021-02 datum: 28.2.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, podnete u ime maloletne ćerke, protiv Opšte bolnice „Sveti Luka“ u S, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je dečije odeljenje Opšte bolnice nepristupačno deci sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica. Takođe je navedeno da do međusprata postoji betonska rampa koja ne ispunjava standarde za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom. Naime, kako je ćerka podnositeljke pritužbe bila smeštena na bolničko lečenje, tokom boravka i odlaska na specijalističke preglede van odeljenja, zbog nepristupačnosti objekta bila je spuštana niz stepenice. Dalje je navedeno da dečije odeljenje ne poseduje toaletna kolica uz pomoć kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da održavaju ličnu higijenu, te je samim tim i pravo na ličnu higijenu onemogućeno osobama u kolicima. U izjašnjenju Opšte bolnice navedeno je da je ćerka podnositeljke pritužbe na dečijem odeljenju bila hospitalizovana u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine. Dalje je navedeno da je objekat u kojem je smešteno dečije odeljenje izgrađen 1950. godine, kao i da prvi sprat objekta koristi OJ fizikalna medicina i rehabilitacija, koja poseduje zaseban ulaz iz dvorišta, dok se na drugom spratu nalazi dečije odeljenje. U izjašnjenju je takođe navedeno da od dvorišne staze postoji kosa ravan od betona čiji jedan deo čini stepenište, kao i da kosa ravan sa stepeništem i rukohvatom vodi do ulaznih vrata objekta, te da od ulaznih vrata postoji stepenište sa rukohvatom koje vodi do ulaznih vrata dečijeg odeljenja. Navedeno je da je u više navrata razmatrana mogućnost izgradnje kose ravni do samih ulaznih vrata dečijeg odeljenja, međutim da adekvatno i bezbedno građevinsko-tehničko rešenje nije moglo da bude pronađeno u postojećim uslovima. Naime, u izjašnjenju je ukazano da kako bi se ovaj vid prepreke prevazišao i omogućio bezbedan pristup nepokretnim pacijetima i pacijentkinjama osoblje odeljenja uvek pruža neophodnu pomoć u transportu uz i niz stepenice, od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje. Takođe je navedeno da su toaleti na odeljenju renovirani i da imaju pristup prilagođen osobama sa invalditetom, ali da ne postoje toaletna kolica, već da osoblje na odeljenju pruža potrebnu pomoć pri održavanju higijene svim pacijentima sa invaliditetom. Po sprovedenom postupku, Poverenik je dao mišljenje da dečije odeljenje Opšte bolnice „Sveti Luka“ nije pristupačno za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, čime su povređene odredbe člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbom člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Opštoj bolnici „Sveti Luka“ u S. je preporučeno da obezbedi toaletna kolica za održavanje lične higijene pacijenata sa invaliditetom, da do obezbeđivanja pune pristupačnosti, bilo novim rasporedom unutar objekta ili na drugi način organizuje rad i preduzme sve potrebne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti dečijeg odeljenja osobama koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću, kao i da ubuduće vode računa da ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA u ime svoje maloletne ćerke, protiv Opšte bolnice „Sveti Luka“ u S, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je dečije odeljenje na kome je njena ćerka bila smeštena septembra 2021. godine, koje se nalazi na prvom spratu, nepristupačno osobama sa invaliditetom;
• da do međusprata postoji „rampa“, betonska koja ne ispunjava ni jedan standard koji osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom;
• da je njena ćerka zbog upale pluća bila smeštena na bolničkom lečenju;
• da je tokom boravka i odlaska na specijalističke preglede van odeljenja, ćerku u kolicima spuštala niz stepenice;
• da dečije odeljenje ne poseduje toaletna kolica uz pomoć kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da održavaju ličnu higijenu.

1.3. U dopuni pritužbe, između ostalog je, navedeno:

• da se dečije odeljenje nalazi na prvom spratu iznad fizijatrije koja je u prizemlju;
• da su toaleti delimično prilagođeni osobama sa invaliditetom što se tiče kupanja, dok za ostale potrebe nisu u skladu sa normativom o pristupačnosti, kao i da ne poseduju toaletna kolica tako da je samim tim i pravo na ličnu higijenu onemogućeno osobama u kolicima;
• da je prilaz radiologiji i ultrazvučnom kabinetu pristupačan ukoliko pacijent ne boravi na dečijem odeljenju, kao i da ukoliko se konsultativni pregledi te vrste obavljaju, neophodno je da se pacijent ponovo spušta i vraća na odeljenje niz stepenice koje predstavljaju dodatni rizik kako za pacijenta, tako i za sve osobe koje u tome učustvuju;
• da je u vremenskom periodu od 25. januara 2022. godine, njena ćerka ponovo boravila na dečijem odeljenju, kao i da procedura prilikom dolaska nije bila promenjena;
• da je dete bilo pozitivno na Kovid-19 virus, zbog čega je bila prebačena u prizemlje zgrade, gde je fizijatrija ustupila prostorije za Kovid-19 pozitivne pacijente;
• da je za spuštanje ćerke u prizemlje zgrade, dežurna doktorka pozvala obezbeđenje i delimično bezbedno dete je bilo spušteno;
• da je iz prizemlja rendgen kabinet pristupačan osobama sa invaliditetom;
• da pacijenti pozitivni na Kovid-19 sa pratiocima nisu imali nikakvu mogućnost održavanja lične higijene jer nisu smeli da se mešaju sa decom na odeljenju, kao i da narednih osam dana, koliko je dete bilo smešteno na odeljenju, ćerku nije imala gde da okupa, iako se radi o ležećem pacijentu koje ne reguliše svingere i mora da nosi pelene.

Uz pritužbu je, kao prilog dostavljena Kopija otpusne liste ćerke podnositeljke pritužbe Opšte bolnice „Sveti Luka“ od 21. septembra 2020. godine i dve kopije fotografija kose rampe za osobe sa invaliditetom na prilazu dečijeg odeljenja.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] pa je u toku postupka zatražio izjašnjenje od BB, v.d. direktora Opšte bolnice „Sveti Luka“ u S.

1.5. U izjašnjenju Opšte bolnice „Sveti Luka“, između ostalog, navedeno je:

• da je dr VV, spec. pedijatar, kardiolog, načelnica Službe za pedijatriju dostavila potrebne podatke v.d. direktoru;
• da je ćerka podnositeljke pritužbe, GG, na dečijem odeljenju bila hospitalizovana u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine;
• da je objekat u kojem je smešteno dečije odeljenje izgrađen 1950. godine;
• da prvi sprat objekta koristi OJ fizikalna medicina i rehabilitacija, koja poseduje zaseban ulaz iz dvorišta, dok se na drugom spratu nalazi dečije odeljenje;
• da od dvorišne staze postoji kosa ravan od betona čiji je jedan deo stepenište, kao i da kosa ravan sa stepeništem i rukohvatom vodi do ulaznih vrata, ali da od ulaznih vrata postoji stepenište sa rukohvatom koje vodi do ulaznih vrata dečijeg odeljenja;
• da je u više navrata razmatrana mogućnost izgradnje kose ravni do samih ulaznih vrata dečijeg odeljenja, međutim adekvatno i bezbedno građevinsko-tehničko rešenje nije moglo da bude pronađeno u postojećim uslovima;
• da osoblje odeljenja uvek pruža neophodnu pomoć u transportu uz i niz stepenice, od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje, osobama – „deci sa posebnim potrebama“, kao i nepokretnim pacijentima i pacijentkinjama koji zahtevaju prenošenje nosilima, kako bi se ovaj vid prepreke prevazišao i omogućio bezbedan pristup;
• da su toaleti na odeljenju renovirani i da imaju pristup prilagođen osobama sa invaliditetom, ali da ne postoje „toaletna kolica“, već da osoblje na odeljenju pruža potrebnu pomoć pri održavanju higijene svim pacijentima sa invaliditetom, kao i njihovim roditeljima;
• da se specijalistički konsultativni pregledi (izuzev rendgen dijagnostike i ultrazvučne dijagnostike) obavljaju na samom odeljenju gde dolaze konsultanti, kao i da je prilaz OJ za radiologiju i ultrazvučnu dijagnostiku, gde se obavljaju rendgentski i ultrazvučni pregledi, prilagođen osobama sa invaliditetom.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u otpusnu listu Opšte bolnice „Sveti Luka“ od 21. septembra 2020. godine, utvrđeno je da je ćerka podnositeljke pritužbe, osoba sa invaliditetom i da je bila hospitalizovana na dečijem odeljenju Opšte bolnice u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine. Pored toga uvidom u otpusnu listu utvrđeno je da je dana 10. septembra 2020. godine, obavljen rendgentski pregled, dok je 15. septembra 2020. godine obavljen ultrazvučni pregled.

2.2. U postupku je uvidom u priložene fotografije utvrđeno da od dvorišne staze postoji kosa ravan od betona čiji jedan deo čini stepenište, kao i da kosa ravan sa stepeništem i rukohvatom vodi do ulaznih vrata objekta, ali prema navodima podnositeljke pritužbe betonska rampa ne ispunjava standarde za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom. Dalje, a na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja bolnice nesporno je da se dečije odeljenje nalazi na spratu iznad OJ fizikalne medicine i rehabilitacije, da kosa ravan do samih ulaznih vrata dečijeg odeljenja ne postoji, kao i da dečije odeljenje nije pristupačno osobama sa invaliditetom. Utvrđeno je da osoblje odeljenja pruža neophodnu pomoć u transportu uz i niz stepenice od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje, kako bi se omogućio bezbedan pristup nepokretnim pacijentima i pacijentima koji zahtevaju prenošenje.

2.3. Pored toga na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja bolice utvrđeno je da je tokom boravka i odlaska na specijalističke preglede van odeljenja, podnositeljka pritužbe ćerku u kolicima morala da spušta niz stepenice, kao i da je prilaz OJ za radiologiju i ultrazvučnu dijagnostiku, gde se obavljaju rendgentski i ultrazvučni pregledi, pristupačan ukoliko pacijent ne boravi na dečijem odeljenju. Dalje je utvrđeno da su toaleti na dečijem odeljenju delimično prilagođeni osobama sa invaliditetom u pogledu kupanja, kao i da ne poseduju toaletna kolica uz pomoć kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da održavaju ličnu higijenu.

3. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2]  kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom^[4], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva^[5]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Te mere, koje uključuju i identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupačnosti, odnose se, između ostalog na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta. Nadalje, članom 25. stav 1.  Konvencije propisano je da države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu, kao i da će države strane ugovornice preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama, vodeći računa o polu, uključujući i rehabilitaciju u vezi sa zdravljem.

3.5. U Opštem komentaru broj 6 o ravnopravnosti i nediskriminaciji od 26. aprila 2018. godine, Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom ukazao je da su pristupačnost i razumno prilagođavanje dva zasebna koncepta zakona i politika o ravnopravnosti: (a) obaveze pristupačnosti odnose se na grupe i moraju se sprovoditi postepeno, ali bezuslovno, (b) obaveze razumnog prilagođavanja su individualizovane, odnose se direktno na sva prava i mogu biti nesrazmerno ograničene. Dalje je ukazano da, zbog toga što postepeno ostvarivanje pristupačnosti zgrada u okruženju, javnog prevoza i informativnih i komunikacijskih usluga može da potraje, razumno prilagođavanje se u međuvremenu može iskoristiti kao sredstvo za pružanje pristupa pojedincu, kao neposredna obaveza.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Pored toga odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom.  Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[6], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi.  Stavom 3. ovog člana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.

3.8. Zakonom o planiranju i izgradnji^[7] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju  projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3.9. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[8] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju, između ostalog i objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i poslovni objekti. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalje, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge). Odredbama člana 17. ovog pravilnika, između otalog, propisane su dimenzije širine ulaznih vrata, neophodne za nesmetan prolaz osoba sa invaliditetom, koje se kreću uz pomoć kolica, dok je članom 18. stav 2. propisano da podovi u stambenim i drugim prostorijama ne mogu imati visinske razlike niti druge prepreke (pragove), a ako ih imaju one ne mogu biti više od 2 centimetra i moraju biti zaobljenih ivica.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je Opšta bolnica „Sveti Luka“ stavila u nepovoljniji položaj ćerku podnositeljke pritužbe, na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva.

3.11. Poverenik ukazuje da je za analizu u konkretnom predmetu bitno posebno pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga se podnosi pritužba izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazvanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta.

3.12. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je podnositeljka pritužbe dokazima dostavljenim uz pritužbu učinila verovatnim akt diskriminacije, odnosno pružila dokaze da se zdravstvena usluga njenom detetu ne pruža na isti način kao i deci koja za kretanje ne koriste kolica.

3.13. Dalje, Poverenik konstatuje da među stranama nije sporno da je dete podnositeljke pritužbe bilo hospitalozovano na dečijem odeljenju u periodu od 10. do 21. septembra 2021. godine. Iz navoda pritužbe i izjašnjenja nesporno je da se dečije odeljenje nalazi na spratu iznad OJ fizikalne medicine i rehabilitacije koja poseduje zaseban ulaz iz dvorišta. Takođe, Poverenik konstatuje da je nesporno da od dvorišne staze postoji kosa ravan od betona koja vodi do ulaznih vrata, ali da je od ulaznih vrata dalje stepenište sa rukohvatom koje vodi do ulaznih vrata dečijeg odeljenja, te samim tim dečije odeljenje nije pristupačno osobama sa invaliditetom. Navedeno ne spori ni Opšta bolnica navodeći u svom izjašnjenju da je razmatrana izgradnja kose ravni do samih ulaznih vrata dečijeg odeljenja, ali da nije nađeno adekvatno rešenje, kao i da osoblje odeljenja pruža neophodnu pomoć u transportu uz i niz stepenice od ulaznih vrata zgrade do ulaza na dečije odeljenje.

3.14. Dalje podnositeljka pritužbe ističe da su toaleti delimično prilagođeni osobama sa invaliditetom kada je reč o kupanju, dok za ostale potrebe nisu u skladu sa normativom o pristupačnosti, kao i da bolnica ne poseduje toaletna  kolica, tako da je samim tim i pravo na ličnu higijenu onemogućeno osobama u kolicima. Opšta bolnica „Sveti Luka“ je delimično osporila ove navode izjasnivši se da su toaleti na odeljenu renovirani i da imaju pristup prilagođen osobama sa invaliditetom, ali da ne poseduju „toaletna kolica“. U svom izjašnjenju dalje navode da osoblje na odeljenju pruža potrebu pomoć pri održavanju higijene svim pacijentima sa invaliditetom, kao i njihovim roditeljima.

3.15. Primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja Opšta bolnica „Sveti Luka“ nije dostavila dokaze da je u ranijem periodu preduzimala određene aktivnosti u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti dečijeg odeljenja, te da nije pronađeno adekvatno i bezbedno građevinsko-tehničko rešenje u postojećim uslovima. Takođe, nisu dostavljeni ni dokazi da su toaleti u potpunosti pristupačni osobama sa invaliditetom. Navodi da osoblje odeljenja pruža pomoć pri transportu uz i niz stepenice od ulaznih vrata zgrade do ulaza na odeljenje, kao i prilikom održavanja higijene ne menja činjenicu da dečije odeljenje gde je ćerka podnositeljke pritužbe bila hospitalizovana septembra 2021. godine, nije pristupačno deci sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica. Poverenik podseća na zakonske odredbe i obavezu vlasnika odnosno korisnika objekata u javnoj upotrebi u pogledu pristupačnosti kako objekata tako i usluga, naročito kada su u pitanju objekti iz sistema zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, Poverenik je mišljenja da je prilikom organizacije rada zdravstvene ustanove trebalo imati u vidu i obezbeđivanje pristupačnosti odeljenja i deci sa invaliditetom.

3.16. Poverenik ukazuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi. Posebno treba uvažiti činjenicu da različiti tretman kod dece sa invaliditetom izaziva osećaj poniženosti i isključenosti. Poverenik ukazuje da ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije ispunjen, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše i ostvari sva Ustavom i zakonom zagarantovana prava.

3.17. Poverenik konstatuje da je sa aspekta zabrane diskriminacije i obaveze omogućavanja osobama sa invaliditetom da koriste usluge zdravstvene zaštite pod jednakim uslovima kao i druga lica, Opšta bolnica „Sveti Luka“ u obavezi da preduzme sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti objekta i usluga kako bi se osobama sa invaliditetom, posebno onim koji za kretanje koriste kolica omogućilo nesmetano kretanje i pristup zdravstenoj zaštiti.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi protiv Opšte bolnice „Sveti Luka“ u S. zbog nepristupačnosti dečijeg odeljenja osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica povređene su odredbe člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbom člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Opštoj bolnici „Sveti Luka“ u S:

5.1. Da obezbedi toaletna kolica za održavanje lične higijene pacijentima sa invaliditetom.

 5.2. Da, do obezbeđivanja pune pristupačnosti, Opšta bolnica „Sveti Luka“, bilo novim rasporedom unutar objekta ili na drugi način organizuje rad i preduzme sve potrebne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti dečijeg odeljenja osobama koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću.

5.3. Da ubuduće vode računa da ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Opšta bolnica „Sveti Luka“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Opšta bolnica „Sveti Luka“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[3]„Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,  član 1. stav 1.

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 22/15

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

695-21 Mišljenje po pritužbi protiv opšte bolnice zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta