br. 07-00-75/2021-02 datum: 25.5.2021.

MIŠLjENјE

 
Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja AA, podnete protiv medija BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Pritužba je podneta zbog teksta objavlјenog na vebsajtu medija 25.1.2021.godine, pod nazivom:  „Ovde je osumnjičen dečak (15) silovao devojčicu (10)!. Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju!“ U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je diskriminatorno postupanje sadržano u predmetnom članku, u odelјku „Hronika“, u kome je, navedeno: „Juče oko 18 časova troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devojčice od kojih su uzeli mobilni telefon i blu tut zvučnike. Glavni i odgovorni urednik, kao i urednik redakcije informativa, se do okončanja postupka nisu izjasnili na navode pritužbe. Poverenik je utvrdio da je u sadržaju teksta, u kome je navedeno: „Juče oko 18 časova troje pripadnika Romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devojčice, od kojih su uzeli mobilni telefom i blu tut zvučnike“, istaknuta nacionalna pripadnost osumnjičenih (maloletnika) za ovo delo. S tim u vezi, Poverenik je ukazao da u konkretnom slučaju nacionalna pripadnost osumnjičenih za ovo krivično delo, nije ni u kakvoj vezi sa počinjenim delom, niti objavlјivanje ove informacije doprinosi bolјem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Poverenik je istakao da u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju javnost o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i odlučuju o naslovima i sadržajima svojih tekstova u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, ova sloboda nije neograničena, već se mora kretati u okvirima Ustava i zakona. Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenih, u konkretnom slučaju, pažnja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vršenju krivičnih dela, što za posledicu ima učvršćivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima. Poverenik za zaštitu  ravnopravnosti dao je mišlјenje da su isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenih u tekstu, koji je objavlјen 25.1.2021. godine, na vebsajtu medija BB, povređene odredbe čl. 12. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je preporučio mediju BB. da u okviru svojih programskih mogućnosti i uređivačke politike obradi temu koja se bavi pitanjima zaštite i položaja romske nacionalne manjine, kao i da ubuduće ne objavlјuje sadržaje kojima se povređuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
 

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje AA, zbog diskriminacije Roma u onlajn vestima na sajtu medija BB, pod nazivom „Ovde je osumnjičeni dečak (15) silovao devojčicu (10)! Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju!.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je diskriminatorno postupanje sadržano u ovom članku, u odelјku Hronika, objavlјenom 25.1.2021. godine, u kome je, ispod naslova, između ostalog, navedeno: „Juče oko 18 časova troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devojčice od kojih su uzeli mobilni telefon i blu tut zvučnik;

• da je autor teksta prekršio načela iz Kodeksa novinara Srbije, i narušio pretpostavku nevinosti koja je jedna od osnovnih postulata krivičnog prava, kao i da je došlo i do povrede načela jednakosti iz člana 4. Zakona o zabrani diskrimiancije;

• da je bilo krajnje nepotrebno da autor navodi da su potencijalni počinioci ovog dela pripadnici romske nacionalnosti, kao što ne bi bila bitna ni nacionalna pripadnost same žrtve;

• da iznošenjem informacija na način kako je to učinio autor ovog teksta, dovodi do dodatne stigmatizacije romske populacije, koja je izrazito ranjiva i marginalizovana u našem društvu, a koja se već svakodnevno suočava sa velikim brojem predrasuda;

• da je širenje negativnih stereotipa o romskim maloletnicima, u skaldu sa Zakonom o zabrani diskriminacije moglo okvalifikovati kao uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje, kojima se vređa dostojanstvo romske nacionalne manjine, a istovremeno predstavlјa diskriminaciju iz člana 22. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], dostavio zahtev za izjašnjenje glavnom i odgovornom uredniku medija BB, kao i uredniku redakcije informativa. Međutim, iako su zahtev za izjašnjenje uredno primili, do okončanja postupka Poverenik nije primio izjašnjenje na navode pritužbe.

2. 2. ČINјENIČNO STANјE

Uvidom u tekst[2] pod naslovom: „Ovde je osumnjičeni dečak (15) silovao devojčicu (10)! Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju, utvrđeno je da je tekst objavlјen u rubrici-Hronika 25.1.2021. godine. U tekstu je, ispod ovog naslova navedeno: „Juče oko 18 časova troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devojčice od kojih su uzeli mobilni telefon i blu tut zvučnik“. U dalјem tekstu govori se o samom incidentu, gde se navodi: „Sve se dogodilo na Adi Huji, a jedna od devojčica je krenula za njima kako bi vratila telefon koji joj je ukraden. Pripadnici policije brzo su stigli na lice mesta, a devojčicu (10) su pronašli bez delova odeće. Policija je uhapsila Đ.M. starog 15 godina i Đ. S. staru 21 godinu, kod kojih je pronađen mobilni telefon i ukradeni novac devojčice. Đ. je, navodno rekla kako nije videla da je devojčica silovana, ali da je čula da je seksualno napadnuta“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst koji je objavlјen na internet portalu medija BB.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[4], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilј ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma“. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uklјučeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svalјuje na romsku zajednicu kao celinu.

3.5. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Odredbom  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. Odredbom člana 51. Zakona o elektronskim medijima[6] propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilјe zbog rase, boje kože, predaka, državlјanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosnog doba, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavlјenih ličnih svojstava.

3.8. Strategijom za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016-2025. godine^[7], propisano je da je jedan od razloga za donošenje ove strategije i stvaranje uslova za njihovu socijalnu uklјučenost – smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju lјudskih prava lica romske nacionalnosti. Razvijanje društvene svesti o odgovornom odnosu građana i građanki prema socijalnom uklјučivanju Roma i Romkinja isklјučivo zavisi od nosilaca javnih politika koji jasnim odlukama i sprovođenjem mera kojima se suzbijaju etnička netrpelјivost i predrasude treba da stvore povolјno društveno i pravno okruženje za socijalnu inkluziju. Princip inkluzije, koji je u osnovi strateškog pristupa unapređivanju položaja Roma i Romkinja u našem društvu, podrazumeva prilagođavanje okruženja subjektu inkluzivne politike.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst koji je objavlјen 25.1.2021. godine na sajtu medija BB pod nazivom: „Ovde je osimnjičeni dečak (15) silovao devojčicu (10). Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju, u kojem je između ostalog navedeno „da su troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali dve maloletne devojčice, od kojih su uzeli mobilni telefom i blu tut zvučnike“ predstavlјa povredu Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li se ovim tekstom stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – pripadnost romskoj nacionalnoj manjini.

3.10. Nesporno je da je u sadržaju teksta, u kome je navedeno: „Juče oko 18 časova troje pripadnika Romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devojčice, od kojih su uzeli mobilni telefom i blu tut zvučnike“, istaknuta nacionalna pripadnost osumnjičenih (maloletnika) za ovo delo. U ostalom delu teksta opisan je incident, odnosno moguće krivično delo silovanja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju nacionalna pripadnost osumnjičenih za ovo delo nije ni u kakvoj vezi sa eventualno počinjenim delom, niti objavlјivanje ove informacije doprinosi bolјem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Prema domaćim i međunarodnim etičkim novinarskim kodeksima, u izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualna orijentacija, socijalni i bračni status osumnjičenih ili žrtava pominje se samo u slučaju kada su opredelјenja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela. Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičennih, u konkretnom slučaju, pažnja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vršenju krivičnih dela, što za posledicu ima učvršćivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima. Ovakav način izveštavanja o jednom potencijalnom krivičnom delu je neprihvatlјiv i suprotan antidiskriminacionim propisima. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da isticanje nacionalne pripadnosti u konkretnom slučaju, bez ikakvog razloga da se ona navodi, može da dovede do negativnih osećanja i još većeg jaza između pripadnika romske nacionalne manjine i većinskog stanovništva, izazivajući kod većinskog stanovništva odbojnost prema Romima i etiketiranje čitave romske zajednice kao izvršilaca krivičnih dela. Stoga, ovakvo izdvajanje pripadnika romske nacionalne manjine predstavlјa uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kojim se stvara neprijatelјsko okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije[8] definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišlјenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše lјudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilјa. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredelјenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišlјenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi lјudi, kao i bračno stanje, versko opredelјenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava. Poverenik ukazuje da mediji imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, između ostalog i o različitosti i osetlјivim društvenim grupama, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju javnost o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i odlučuju o naslovima i sadržajima svojih tekstova u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, ova sloboda nije neograničena, već se mora kretati u okvirima Ustava Republike Srbije i antidiskriminacionog zakonodavstva.
3.12. Rezultati  istraživanja javnog mnjenja[9] koje je sproveo Poverenik upućuju da su ispitanici i ispitanice na prvom mestu navodili da percipiraju Rome kao grupu koja je najviše izložena diskriminaciji. Ispitanici i ispitanice prepoznaju kao izuzetno važnu ulogu medija. Naime oni su izjavili da sa jedne strane smatraju da mediji najviše mogu doprineti diskriminaciji, kao i da s druge strane mogu najviše doprineti i smanjenju diskriminacije kao negatine društvene pojave. Imajući u vidu značaj medija u ovoj oblasti Poverenik je preporučio mediju BB da u okviru svojih programskih mogućnosti i uređivačke politike obradi temu koja se bavi pitanjima zaštite i položaja romske nacionalne manjine, kao i da ubuduće ne objavlјuje sadržaje kojima se povređuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENјE

Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenih u tekstu, koji je objavlјen 25.1.2021. godine, na vebsajtu medija BB pod nazivom: „Ovde je osumnjičeni dečak (15) silovao devojčicu (10). Užas na Adi Huji potresao je celu Srbiju“, povređene su odredbe čl. 12. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

 
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje mediju BB da:
 
– u okviru svojih programskih mogućnosti i uređivačke politike obradi temu koja se bavi pitanjima zaštite i položaja romske nacionalne manjine, kao i da ubuduće ne objavlјuje sadržaje kojima se povređuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da medij BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko medij BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67

[5] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelјa i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[6] „­Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[8] https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/
[9] Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd, 2019. godine, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/
 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

68-21 Mišljenje povodom pritužbe udruženja AA, protiv medija BB